Broj 1085, 5. januar 2007.

Zagađenost reka Zete i Morače
Reke nikšićkog polja su zbog zagađenosti različitim otpadom označene kao crna ekloška tačka u Crnoj Gori. Zagađenja iz fabrika, medicinski i komunalni otpad dospevaju u reku Zetu, a preko nje u Moraču i Skadarsko jezero. Železara, prehrambena industrija i pivara "Trebjesa" nemaju prostor koji je bezbedan za odlaganje otpada, a medicinski otpad iz bolnice Brezovik je jedan od prilično opasnih zagađivača. Neki od ovih problema se rešavaju, u toku je izgradnja kolektora za bolnicu Brezovik, a najavljeno je da će naredne godine biti izgrađeni gradski i kolektor za otpadne vode iz Pivare. Profesor odseka za geografiju na Filozofskom fakultetu Goran Barović ocenjuje da je problem zagađenja površinskih voda nikšićkog polja manje opasan u odnosu na veliko zagađenje podzemnih voda. "U nikšićkom polju se nalaze veliki rezervoari podžemnih voda koje mogu biti korišćene za razne namene, od navodnjavanja do vodosnadbevanja. Stepen zagađenosti tih voda je veliki i problem je što se podzemne vode teško mogu pročistiti i uraditi poslovi na njihovoj zaštiti", upozorava Barović. Gradska kanalizacija je najveći zagađivač reke Zete, u koju se ulivaju ostale nikšićke reke, jer već 25 godina ne funkcioniše gradski kolektor. Sve otpadne vode iz grada direktno se izlivaju u Zetu i u delu Vrtačkog polja, uz reku, formiraju velika fekalna jezera. Ta jezera u periodima većih kiša plave deo nikšićkog polja i ponovo se pretapaju u Zetu koja otpad odvodi prema hidroelektrani Perućica. Barović kaže da će građani morati da sačekaju određeno vreme dok se izgradi i dovede u funkciju gradski kolektor, a taj problem brine 60 odsto stanovništva Crne Gore koje živi u dolini Zete. Vode reka Zete, Bistrice i Gračanice, povremeno nisu upotrebljive ni za polivanje poljoprivrednih dobara, o čemu svedoče analize Ekotokskološkog zavoda iz Podgorice. Gračanica je ugrožena radom Železare, odnosno odlaganjem otpada iz procesa proizvodnje čelika. U gornjem delu njenog toka formirane su velike naslage opasnih materijala koji se ispiraju kišom i izvorima koji se sa strane ulivaju u reku. Donji deo toka je, takođe, ugrožen nesavesnim poslovanjem pojedinih preduzeća koji deo korita svakodnevno zatrpavaju smećem, iako se komunalne službe ovog grada već godinama trude da to dovedu u red. Negativan uticaj na reku ima asfaltna baza i deo rampe Rudnika boksita koji se poslednjih 15 godina nalazi u njenom koritu. Osim privrednih subjekata, nemali broj Nikšićana koristi korito reke kao mesto za odlaganje smeća. U Nikšiću ima oko 300 vrela, 880 ponora i 30 estavela koje su ranije bile simbol zdrave i čiste vode. Nijedna institucija koja se bavi zaštitom životne sredine nije evidentirala broj zagađivača u nikšićkom polju, indeks zagađenja i uticaj pojedinih otpadnih materija na stanje životne sredine.
Jovanka Nikolić Nikšić

Granicne prelaze u Boki u 2006. prešlo 2,6 miliona ljudi
Sedam graničnih prelaza u Boki Kotorskoj u 2006. godini prešlo je oko 2,6 miliona putnika, oko 6.500 vazduhoplova i 2.700 plovila, saopšteno je iz Stanice policije za pogranične poslove u Herceg Novom. U toj stanici ističu da je prošle godine bilo 45 odsto više putnika i 36 odsto više vozila u odnosu na 2005. godinu. Najfrekventnije je bilo na granici sa Hrvatskom - na prelazu Debeli brijeg koji je prešlo oko 1,4 miliona putanika i oko 359.000 vozila. Od tri luke u Boki najviše plovila, mahom teretnih, pristalo je u luku Zelenka (1.647) a najviše putnika evidentirano je u luci Kotor (82.000) u koju je uplovilo nešto više od 1.000 brodova i jahti. Prema informacijama Stanice policije za pogranične poslove, u protekloj godini sprečena su 22 ilegalna prelaska državne granice.

Joanikije se protivi da i CPC loži badnjak u Nikšiću
Episkop budimljansko-nikšićki Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikije je oštro osudio najavu kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) da će ložiti badnjak u Nikšiću i optužio deo crnogorske vlasti da "provociraju" pravoslavne vernike. Vladika Joanikije je u saopštenju ocenio da "sektaški pohod na Nikšić ima za cilj da unese neizlečiv rascep među pravoslavnom braćom" i dodao da će republičke i lokalne vlasti "snositi odgovornost za neželjene posledice". SPC i CPC i će i ove godine paralelno nalagati badnjake u Nikšiću. CPC će badnjake naložiti na gradskom trgu, kod spomenika kralju Nikoli, a SPC ispred sabornog hrama svetog Vasilija. Povodom najave CPC-a da će ložiti badnjak, prijem kod premijera Crne Gore Željka Šturanovića tražile su Srpska lista, Socijalistička narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS) i Demokratska srpska stranka (DŠ). Te stranke i koalicije su u pismu premijeru navele da "pseudoreligiozna organizacija građanina Miraša Dedeića" (mitropolit CPC-a) činom loženja badnjaka "želi da provocira verujuće ljude u Nikšiću", i ocenile da se tim činom "rizikuju mir i stabilnost" u tom gradu. Srpska lista, SNP, NS i DSS ocenile su i da "nije dobro" što je policija dozvolila CPC-u da loži badnjake, jer su crnogorskom društvu "potrebni konsenzus, tolerancija i međusobno razumevanje".

Prioritet odnosi sa Srbijom
Prva ambasadorka Crne Gore u Srbiji Anka Vojvodić izjavila je u Beogradu da će Crna Gora graditi najbolje moguće odnose u regionu, a da će najviši prioritet imati njeni odnosi sa Srbijom, pre svega ekonomski. Povodom toga što Srbija još nije imenovala ambasadora u Crnoj Gori, Anka Vojvodić je rekla da crnogorska vlada želi da Crna Gora što pre dobije ambasadora iz Srbije "da bi se u punom kapacitetu, preko misija, uspostavili odnosi". "Imamo razumevanja za to. Okolnosti - sada izbori u Srbiji - su verovatno vladu (Srbije) sprečile da sada o tome razmišlja, ali i to će se gotovo sutra desiti. Ja se nadam da će prvi ambasador koji će doći u Crnu Goru, pored svih ostalih koji su već tamo, biti iz Srbije", izjavila je Anka Vojvodić novinarima u vili "Crnogorka". O razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem kazala je da je bio "veoma prijateljski, veoma iskren i veoma sadržajan". Anka Vojvodić je predsedniku Srbije Borisu Tadiću predala akreditive prvog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Crne Gore u Srbiji. To je "nova stranica istorije na Balkanu", kazala je. "Dugi su, i u istoriji upisani, odnosi Crne Gore i Srbije. U ovom trenutku značajno je kazati da su se dve stare evropske države razdvojile na demokratski način, po najvišim evropskim standardima, na referendumu koji je održan 21. maja u Crnoj Gori", kazala je. Anka Vojvodić je rekla da su bilateralni odnosi "krenuli jako dobrim putem odmah nakon referenduma" i istakla da je Crna Gora "veoma zahvalna za posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Crnoj Gori odmah nakon referenduma". Prema njenim rečima, predsednik Srbije je naveo da su prioritet ekonomski odnosi s Crnom Gorom, a da najveće interesovanje vlada za luku Bar i prugu Beograd-Bar koje će ove godine, kako je rekla, "doživeti transformaciju". "Biće ulaganja u rekonstrukciju pruge Beograd-Bar, biće delimična ili potpuna privatizacija kapaciteta luke Bar, što će, prema njenom očekivanju, biti prioriteti u odnosima dveju država ove godine. Rođena u Beogradu 1951, Anka Vojvodić je kazala o zaštiti interesa državljana Crne Gore u Srbiji: "Čini mi se niko u Srbiji, i niko u Beogradu, se nije osećao tuđincem. To je danas jako dobra osnova da gradimo svoje buduće odnose i oni će se unapređivati u tom smislu". Do nedavno gradonačelnica Bara, sudija i pravni ekspert Anka Vojvodic je prvi diplomatski predstavnik Crne Gore u Srbiji, posle Lazara Mijuškovića koji je početkom 20. veka predstavljao interese Kraljevine Crne Gore u Beogradu. Nova ambasadorka je izrazila nadu da će uskoro biti pronađen prostor u kojem će biti ambasada i rezidencija Crne Gore.

Nikola Špirić imenovan za predsedavajućeg Saveta ministara
Nikola Špirić (slika) iz Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika novi je predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine, odlučilo je tročlano Predsedništvo BiH. "Danas smo glasali i odlučili da na čelu vlade u naredne četiri godine bude Nikola Špirić", izjavio je predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, nakon sednice na kojoj je Špirić zvanično imenovan za predsedavajućeg Saveta ministara. Dogovor o raspodeli vlasti na državnom nivou i imenovanju Špirića za predsedavajućeg Saveta ministara BiH postignut je juče, na sastanku članova Predsedništva BiH i predstavnika sedam vodećih političkih partija u BiH. Na tom sastanku dogovorena je i raspodela ministarskih pozicija u vladi BiH, a u skladu sa rezultatima opštih izbora održanih 1. oktobra 2006. Novi predsedavajući Saveta ministara BiH ima 30 dana da sastavi kabinet o kome će se potom izjasniti parlament.

Vlada možda već krajem januara
Novoimenovani predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić rekao je da očekuje da će uskoro biti sastavljena vlada BiH i da će početi da radi krajem januara ili početkom februara. Članovi Predsedništva BiH imenovali su u Sarajevu na vanrednoj sednici Špirića, koji je član Stranke nezavisnih socijaldemokrata, za predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Novi predsedavajući Saveta ministara BiH ima 30 dana da sastavi kabinet o kojem će se potom izjasniti Skupština. Izrazio je nadu da će taj proces biti ubrzo okončan i da će biti primenjeni rezultati opštih izbora od 1. oktobra 2006. Špirić je rekao novinarima da je potrebno imenovati ministre i zamenike ministara u državnoj vladi što pre i dodao da su pred BiH u narednim godinama veliki izazovi sa kojima vlast treba da se timski suoči. Članovi Predsedništva BiH i predstavnici najjačih političkih partija u BiH juče su se u Sarajevu dogovorili o raspodeli vlasti i o imenovanju predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Mandat predsedavajućeg Saveta ministra je četiri godine.

Optužnice zbog zločina nad hrvatskim civilima
Objavljeno je da je Tužilaštvo Hercegovačko-neretvljanskog kantona podiglo optužnicu protiv bivših pripadnika vojske tadašnje Republike BiH zbog ratnog zločina nad hrvatskim civilima u selu Grabovica 1993. godine. Optužnica je podignuta protiv bivših pripadnika 9. motorizovane brigade 1. korpusa Armije BiH Nedima Vlahovljaka, Harisa Rajkića i Seada Karagića. Prema neslužbenim navodima , optužnica se odnosi na ubistvo pet članova porodice Zadro iz Grabovice kod Jablanice, koji su svirepo likvidirani prilikom upada jedinica Armije RBiH u to selo, 9. septembra 1993. Optužnica se zasniva na iskazima dečaka iz porodice Zadro koji su jedini preživeli zločin. Zbog zločina u Grabovici ranije su osuđeni Enes Šakrak i Mustafa Hota.

Slovenija uspešno prešla na evro
Slovenija je 15 godina od sticanja nezavisnosti i tri godine od ulaska u Evropsku uniju postala 13 država sa evrom kao nacionalnom valutom. Penzionisanje 15 godina starog tolara, Slovenija je dočekala kao najrazvijenija država u regionu, koja ima ambiciozni plan da se u narednim godinama uvrsti među najrazvijenije zemlje u Evropi. "Opraštamo se od dobre valute, preuzeli smo novu, jednako dobru ili možda još bolju", rekao je nešto malo iza ponoći, kada su sa starog ljubljanskog grada zasijale rakete novogodišnjeg vatrometa, guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari. Dvojno slavlje. Gaspari smatra da je evro bolja valuta, jer obuhvata veliki deo sveta. "Možemo biti sretni što smo u krugu onih koji na neki način kroje svetsku politiku i ekonomiju", rekao je guverner. Novogodišnji prelazak na novu nacionalnu valutu, prema očekivanjima, tehnički je u Sloveniji prošao besprekorno. Do četiri sata je proradilo 72 odsto bankomata, koji su stali prethodno veče u 21 sat kako bi se izvršilo njihovo baždarenje na novi novac. . Ipak, bankari upozoravaju građane da ne dižu bez potrebe velike količine novca, jer novca ima dovoljno. Slovenija u kešu u bankama raspolaže u ovom trenutku sa dve milijarde evra. To bi bila novogodišnja bajka o prelasku Slovenije na evro. Već sutra počinju nove brige. Kako održati zavidan privredni rast od pet odsto, obuzdavati inflaciju i rast cena, povećati zaposlenost...
Aleksandar Mlač Ljubljana

Bivšem ministru odbrane tri i po godine zatvora
Skopski sud osudio je bivšeg makedonskog ministra odbrane Ljubena Paunovskog na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, u ponovljenom postupku. Paunovski, koji je bio ministar odbrane u vladi Ljupča Georgijevskog, smenjen je krajem 2000. godine, neposredno pre oružanog konflikta u toj zemlji, zbog optužbi da je oštetio ministarstvo za najmanje milion i po evra. On je novac namenjen nabavci hrane za vojsku i izgradnji stanova prebačio na račun privatne firme svog tasta. Međutim, hrana nikada nije bila isporučena vojci, a stanovi nisu izgrađeni. Skopski sud je prvu presudu doneo pre godinu dana, kada su Paunovski i njegov tast osuđeni na po pet i po godina zatvora. Apelacioni sud je, potom, prihvatio žalbu i vratio suđenje na početak. Današnjom presudom tast Paunovskog je osuđen na tri i po godine, a njegov rođak, koji je takođe bio umešan, dobio je dve i po godine. Tadašnji državni sekretar u ministarstvu odbrane, koji je po nalogu Paunovskog potpisao da se novac sa računa ministarstva prebaci na račun firme ministarskog tasta, dobio je godinu dana zatvora. Ova presuda prva je kojom se neki visoki funkcioner u Makedoniji osuđuje za umešanost u organizovani kriminal. Međutim, ta presuda nije pravosnažna, a advokati Paunovskog najavili su da će podneti žalbu, uz obrazloženje da je odluka suda rezultat političkih konstrukcija.

Slovenačka diplomatija pred izazovom
Predsedavanje Evropskom unijom u prvoj polovini 2008. godine je veliki izazov za slovenačku diplomatiju, za koji ona mora da se pripremi ove godine, rekao je premijer Janez Janša. "Ako smo pre 15 godina bili deo problema, danas smo deo rešenja", rekao je Janša na 13. savetovanju slovenačkih diplomata na Brdu kod Kranja. On je ocenio da je Slovenija učvrstila položaj u međunarodnoj zajednici, i time preuzela i veće odgovornosti, i rekao da je prioritet ekonomska diplomatija. Zahvaljujući tome je izvoz Slovenije prošle godine prevazišao sva očekivanja rekao je Janša i istakao da je slovenačka privreda na zdravim temeljima što dokazuje i uvođenje evra 1. januara. Govoreći na skupu, ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel je rekao da je pred slovenačkom diplomatijom zadatak da uspešno upravlja EU, da je predstavlja u svetu i bavi se svetskim problemima. Janša i Rupel su pažnju posvetili i evropskoj ustavnoj krizi i najavili da će veoma verovatno i u vreme slovenačkog predsedavanja EU to biti izazov. "Naš zadatak će biti uspešno upravljanje i približavanje različitih stavova i pogleda država-članica o budućem ustavnom uređenju", naglasio je Rupel na 13. savetovanju slovenačkih diplomata.

Priprema atentata na tužioca Milana Tegeltiju
Policija Republike Srpske (RS) saopštila je da "kriminalne strukture" iz RS i Srbije pripremaju atentat na banjalučkog okružnog tužioca Milana Tegeltiju. Načelnik kriminalističke policije Centra javne bezbednosti Banjaluka Darko Ćulum rekao je novinarima da Tegeltiji koji je ranije bio tužilac za organizovani kriminal, prete "neke kriminalne strukture i pripremaju atentat na njega". Ćulum je naveo da policija proverava te informacije i osobe za koje sumnja da učestvuju u pripremi atentata. Tužilac Tegeltija je rekao novinarima da ozbiljno shvata informacije o pripremi atentata na njega, i da ima poverenja u policiju RS. Tegeltija je između ostalog radio na razbijanju mreže za ilegalnu trgovinu automobilima, kao i na otkrivanju laboratorije za proizvodnju droge u Srpcu.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"