|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1085, 5. januar 2007.
| Srbiji pripao 21 objekat bivše SFRJ u
inostranstvu |
| |
Zemlje naslednice bivše Jugoslavije postigle su dogovor o raspodeli 44
diplomatsko-konzularna predstavništava SFRJ u svetu, po kojem je Srbiji pripao
21 objekat, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
 Dogovorom postignutim proteklog vikenda u Zagrebu, Srbija je dobila ambasade u
Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti i Meksiku, saopštilo je
Ministarstvo spoljnih poslova.
Srbiji su pripale i ambasada i rezidencija u Atini i rezidencije u Ankari,
Londonu, Lisabonu, Vašingtonu, Otavi i Kanberi.
Republika Srbija dobila je i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu,
dva stana u Trstu, kuću u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u
Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.
Hrvatskoj su, postignutim dogovorom, pripale ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu,
rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u
Torontu, kao i dva stana u Trstu.
Bosni i Hercegovini sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i
Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, jedna kuća u Vašingtonu i stan u Milanu.
Sloveniji je pripala rezidencija u Rimu, zgrade generalnih konzulata u
Klagenfurtu (Celovcu) i Milanu, dok je Makedonija dobila ambasadu u Kanberi,
generalni konzulat u Cirihu, konzularno odeljenje u Atini i jedan stan u Rimu.
Dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata bivše SFRJ u zemaljama Evrope,
Severne Amerike i u Australiji postignut je na sastanku Mešovitog komiteta za
raspodelu diplomatsko-konzularane imovine bivše SFRJ u Zagrebu.
Dogovor o podeli preostala 23 objekta biće nastavljen na narednim sastanacima,
a prvi će se održati 15. i 16. januara u Skoplju, navodi se u saopštenju
Ministarstva spoljnih poslova Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Potvrđeno 17 listi, jedna na dopuni |
| |
Republička izborna komisija do sada je potvrdila 17 listi, među kojima su
četiri manjinske - Saveza vojvođanskih Mađara, Koalicije Lista za Sandžak
Sulejman Ugljanin, Unije Roma Srbije i Koalicije Albanaca Preševske doline.
 RIK je listu Socijaldemokratija Nenad Vukasović vratio na dopunu, jer je
utvrđeno da nedostaje 170 važećih potpisa.
Romska partija najavila je da će, minut pre isteka roka, podneti listu
kandidata za poslanike. Nosilac liste je Srđan Šajn, koji je na prošlim
izborima učestvovao na listi sa reformistima Miodraga Isakova.
Pored Romske partije u petak, poslednjeg dana za predaju lista učesnika na
izborima 21. janauara, svoju listu mogla bi da preda i koalicija Demokratskog
saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Šandora
Pala i Andraša Agoštona. |
| |
| |
|
| |
| Svim učesnicima na izborima oko 4 miliona |
| |
Stranke i koalicije koje učestvuju na parlamentarnim izborima 21. januara
dobiće iz budžeta ukupno oko 380 miliona dinara za vođenje izbornih kampanja.
Nešto manje od 80 miliona, 20 odsto od ukupne sume, treba ravnopravno da
podele svi učesnici koji će se naći na glasačkom listiću. Taj manji deo novca
strankama treba da bude uplaćen posle 10. januara, nakon što Republička
izborna komisija (RIK) proglasi konačnu listu učesnika na izborima.
To znači da će sve stranke i koalicije, bez obzira da li pređu cenzus, dobiti
nešto više od četiri miliona dinara. Toliko će dobiti pod uslovom da toliko i
potroše, sa posebnog računa, a za namene propisane Zakonom o finansiranju
stranaka.
Ostatak novca, 300 miliona, podeliće stranke i koalicije koje će imati svoje
predstavnike u parlamentu. Oni bi trebalo da dobiju oko 1,2 miliona dinara za
svakog poslanika.
Izborna kampanja je počela raspisivanjem izbora 10. novembra i traje 71 dan, a
za njeno vođenje stranke mogu da prikupe sredstva iz privatnih izvora.
Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, iz privatnih izvora svaka
stranka ili koalicija može da prikupi po 76 miliona, s tim što pojedinačno
pravno lice ne može da priloži više od 1,5 milion, a fizičko lice oko 380.000
dinara.
Stranke mogu da "pozajme" sebi novac za kampanju, prebacujući sredstva sa
stalnog računa na posebni račun za kampanju, ali ne smeju da koriste novac
dobijen iz budžeta za finansiranje redovnog rada. |
| |
| |
|
| |
| DS vodi ispred SRS-a i DSS-a |
| |
Ako bi izbori bili sada, najviše glasova bi dobila Demokratska stranka koju
podržava 23,5 odsto birača, rezultat je najnovije ankete agencije "Skan".
Listu Srpske radikalne stranke podržalo bi 18,3 odsto ispitanika, a koaliciju
Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije 12,9 odsto, dok bi koalicija LDP-LSV-GSS-SDU
dobila poverenje 4,9 odsto anketiranih.
 Istraživanje je pokazalo da bi, u slučaju da sve stranke samostalno izađu na
izbore, 22,5 odsto ispitanika glasalo za DS, a 18,4 odsto za SRS. U tom
slučaju DSS bi podržalo 9,8 odsto anketiranih, a 4,7 odsto G17 plus.
U ovom trenutku više od polovine građana Srbije izašlo bi na izbore, pokazalo
je istraživanje.
Da se izbori sada održavaju, 54,4 odsto ispitanika bi sigurno izašlo na izbore,
što je šest odsto više nego krajem novembra 2006.
Od onih koji bi izašli na izbore, za DS bi glasalo 31 odsto, za SRS 27,2 odsto,
dok bi za koaliciju DSS-NS glasalo 15,8 odsto, a za G17 plus njih 6,3 odsto.
Cenzus bi prešli i koalicija LDP-LSV-GSS-SDU i Socijalistička partija Srbije
za koje bi glasalo po 5,1 odsto anketiranih.
Oko 18 odsto ispitanika odgovorilo je da bi na izbore izašlo "vrlo verovatno",
11,3 odsto "sigurno ne bi glasalo", a 11,4 odsto "ne zna da li bi izašlo na
izbore".
Istraživanje agencije "Skan" sprovedeno je od 20. do 30. decembra, među 1.700
ispitanika iz 46 opština u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji 1,87 miliona turista |
| |
U Srbiji je u prvih 11 meseci prošle godine boravilo 1.866.811 gostiju, što je
na nivou posete u istom periodu 2005. godine, objavio je Republički zavod za
statistiku.
Najviše turista je bilo iz Srbije - 1.431.928, što je 77 odsto od ukupnog
broja gostiju, dok je turista iz inostranstva bilo 434.883.
 U 11 meseci 2006. godine ukupno je ostvareno 6.169.092 noćenja, od čega su
gosti iz Srbije ostvarili 85 odsto, a inostrani posetioci 944.500 prenoćišta,
navodi se u saopštenju.
Turisti su najviše boravili u najvećim gradovima, koje je posetilo 685.405
gostiju i ostvarili 1,2 miliona prenoćišta, i u banjama u kojima je oko
300.000 gostiju ostvarilo oko dva miliona noćenja.
Strani turisti najviše su bili zainteresovani za boravak u velikim gradovima,
u kojima je 284.884 gostiju imalo 582.729 noćenja.
Ukupan broj turista koji su u novembru prošle godine boravili u Srbiji od
137.445, za 12 odsto je veći nego u istom mesecu 2005. godine.
Domaći turisti su u novembru najviše posećivali Beograd, zatim Vrnjačku i
Nišku banju, Zlatibor i Soko banju.
Stranci, od kojih su najviše noćanja ostvarili turisti iz Bosne i Hercegovine,
Slovenije, Hrvatske i Italije, najčešće su boravili u Beogradu, Novom sadu,
Nišu i Banji Koviljači, saopštio je Republički zavod za statistiku. |
| |
| |
|
| |
| Od kraja januara nove lične karte |
| |
Od kraja januara MUP Srbije trebalo bi da počne da izdaje nove lične karte sa
čipom i biometrijskim podacima, u skladu sa zakonom uvojenim 14. jula prošle
godine.
Zakon je objavljen u Službenom glasniku 19. jula, stupio je na snagu 27. jula,
a propisano je da njegova primena počinje šest meseci od stupanja na snagu -
27. januara 2007. godine.
Lične karte izdate pre 27. januara važiće do roka navedenog u njima, a najduže
pet godina od dana stupanja na snagu zakona, što znači da bi svi državljani
Srbije stariji od 16 godina, sa prebivalištem u Srbiji, morali da imaju nove
lične karte do kraja jula 2011. godine.
Prelazne odredbe zakona predviđaju da će se postupci za rešavanje zahteva za
izdavanje lične karte započeti pre dana početka primene novog zakona okončati
po odredbama novog zakona. Na novoj ličnoj karti, na čipu i u delu za mašinsko
očitvanaj, biće uneti i podaci o državljanstvu, prebivalištu i adresi stana i
jedinstveni matični broj roditelja imaoca lične karte.
Lična karta sadržaće i biometrijske podatke - analizu lica, otisak prsta,
potpis, digitalnu fotografiju vlasnika i digitalni otisak prsta.
Zakon predviđa da se lica koja se odevaju u skladu sa verskim ili nacionalnim
običajima, mogu fotografisati za ličnu kartu sa kapom ili maramom.
Nadležni organ je dužan da izda ličnu kartu najkasnije u roku od 15
dana od dana podnošenja zahteva. Za izdavanje lične karte plaća se naknada,
koja obuhvata cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade. Cenu
obrasca i troškove treba da utvrdi ministar.
U postupku izdavanja lične karte ne plaća se taksa.
Građani koji izgube ličnu kartu moraće, pošto je nadležni organ proglasi
nevažećom, da to oglase u Službenom glasniku i tek nakon toga moći će da
dobiju novu ličnu kartu.
Obrazac lične karte štampaće se na srpskom jeziku, ćirilićkim pismom, i na
engleskom jeziku, kao i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa
zakonom.
U obrazac lične karte podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku,
onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Podaci o prezimenu i
imenu pripadnika nacionalnih manjina paralelno se upisuju i po srpskom
pravopisu i pismu.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić ranije je izjavio da će
uvođenje elektronske lične karte doprineti borbi protiv organizovanog
kriminala i terorizma, unapređenju rada državnih organa i tačnom utvrđivanju
biračkih spiskova.
Naveo je da postojeća lična karta, koja je u upotrebi 30 godina, ne
zadovoljava savremene potrebe za brzom i tačnom identifikacijom pojedinaca. |
| |
| |
|
| |
| Ahtisarijev papir osnov za dalje pregovore |
| |
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić
izjavila je da "papir" koji specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti
Ahtisari navodno treba da pošalje već 21. januara treba da posluži samo kao
osnova za dalji nastavak pregovora.
"Ahtisari sam po sebi nema nikakvo pravo da se ponaša kao institucija UN i taj
njegov papir koji navodno treba već 21. januara da pošalje Beogradu, Prištini
i Kontakt grupi, a kasnije i Savetu bezbednosti nema nikakvu zakonsku snagu
tako da ne treba da taj papir bude shvaćen kao obavezujući", kazala je ona .
Bečki dnevnik "Prese" objavio je da će Ahtisari predložiti početkom februara "nadziranu
nezavisnost" kao rešenje budućeg statusa Kosova.
"Njegov papir ma kakvo u njemu bilo predloženo rešenje i šta god pisalo treba
da posluži samo kao neka osnova za dalji nastavak pregovora. Da li će biti
osnova dobra ili loša to ćemo mi proceniti", kazala je Rašković-Ivić.
On je kazala da to što je bečki list napisao nije stiglo do Vlade Srbije, a ni
do nje.
Pisanje bečkog lista Rašković-Ivić je ocenila kao "jedno talasanje i unošenje
strepnje i straha" pogotovo sada pred izbore što, kako je istakla, nikako nije
dobro, a ni pošteno. |
| |
| |
|
| |
| Ahtisarijev predlog mora uvažavati granice
Srbije |
| |
Predlog Martija Ahtisarija za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije će
za Srbiju biti legalan i legitiman jedino ako bude saglasan sa Poveljom UN,
odnosno ako bude garantovao nepromenjivost njenih granica, izjavio je ministar
za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.
"Povelja UN garantuje nepovredivost granica svake međunarodno priznate države
i nemoguće je samo Srbiju izuzeti i njene granice prekrajati", rekao je Lončar
novinarima posle sednice Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije do sada nije videla Ahtisarijev predlog,
ali njime se, kako je naglasio, ne sme predlagati ništa opsim stepena i oblika
autonomije koju će Kosovo imati u okviru Srbije.
"Ako se Ahtisari iza leđa Srbije tajno dogovorio sa albanskim separatistima o
nekoj nezavisnosti pokrajine, takav predlog za Srbiju jeste ništavan,
nelegitman i nelegalan", rekao je Lončar.
Takav stav je, kako je istakao, iznet je u pismu premijera Vojislava Koštunice
generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, a o sadržaju pisma narednih dana će biti
obaveštene vlade svih država-članica UN.
Koštunica je juče u pismu Ban Ki-Munu uputio "izričit zahtev" da UN pruže punu
zaštitu nepovredivosti državnih granica Srbije, njenog suvereniteta i
teritorijalnog integriteta.
Premijer Srbije je istakao da mora biti "van svake sumnje da je i
neprihvatljivo i nemoguće" da se "protivno volji Srbije prekrajaju njene
međunarodno priznate granice i da se na delu od 15 odsto teritorije Srbije,
pored postojeće, stvara još jedna albanska država". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
