|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1086, 12. januar 2007.
| Bezbolan pregled dojki |
| |
Nova tehnologija za pregled dojki napravljena u Torontu, pokazala se kao mnogo
efikasnija nego mamografija. Provera je izvršena na 50 pacijentkinja širom
sveta, a osnovne prednosti su to što nema nikakvog zračenja, niti pak
neprijatnog nagnječenja koje se javlja tokom mamografije.
 Nova tehnologija umesto slike, koristi blagu električnu struju za otkrivanje
tumora. Princip je zasnovan na činjenici da tkivo dojki sa zdravim ćelijama
pruža veći otpor protoku električne stuje nego kancerozno tkivo. Otpor,
odnosno impedanca, obeležava se sa Z, pa se stoga nalazi i u imenu kompanije.
Testiranje, nazvano homologna analiza električne razlike ili HEDA, sprovodi se
tako što se na dojke stave disk u obliku cveta sa elektrodama kao laticama,
kroz koje se propušta blaga struja. Pacijentkinji se skreće pažnja da pođe na
dodatna ispitivanja, mamografiju, ultrazvuk i magnetnu rezonancu ukoliko se
javi razlika u karakteristikama između dojki.
Firma koja proizvodi aparat Z-Tech planira da na proleće započne prodor na
azijsko, a na jesen i na evropsko tržište. Što se Kanade tiče, očekuje se da
će do sredine godine biti odobrena upotrebna dozvola.
Međutim, dr Karina Bukanov, šef službe za snimanje dojki u bolnici Maunt Sinaj
i jedan od učesnika u isprobavanju nove tehnike, kaže da na ove provere treba
gledati više kao na dodatne, a ne kao na potpunu zamenu za mamografiju. Ona
ističe kao ogromne prednosti to što je test u potpunosti bezbolan, što traje
manje od deset minuta, što nije potrebno da osoba koja ga sprovodi bude
radiolog i što pacijentkinja odmah saznaje rezultat. Dr Bukanov ističe i da
ovaj vid provere idealan za žene sa čvrstim tkivom dojki, kakvo je kod žena
mlađih od pedeset godina i kod onih sa manjim grudima. Kod mamografije, pak,
ovakvo tkivo se vidi kao belo, isto kao i tkico sa kancerogenim lezijama, što
otežava detekciju kancera.
Predstavnici kompanije ističu i da svakako treba znati da je ocena tačnosti
mamografskog testa ispod 0,7, dok je kod novog sistema ona 0,78, pri čemu
ocena 1,0 označava da je rak otkriven uvek i bez ikakve greške. Takođe,
naglašava se da je u stanju da otkrije rak veličine pet milimetara, pa čak i
manji. |
| |
| |
|
| |
| Bebe u vestima koje obilaze svet |
| |
Vesti koje su ove nedelje otišle u svet iz Kanade vezane su za rođenje. Prvo
je saopšteno da je na radost svojih roditelja 22. decembra rođen Pjer-Emanuel
Trido, unuk nekadašnjeg premijera Pjera. Ponosni roditelji su Aleksandar Saša
Trido i njegova partnerka Zoi Bedo. Baka Margaret uživa u unuku i puno vremena
provodi sa njegovom porodicom. Interesantno je da je Saša, koji se bavi filmom
i koji je išao na neka svetska žarišta, poput Bagdada, izjavio da je očinstvo
najveća avantura kroz koju prolazi.
Ako je avantura ovo kroz šta prolazi Saša Trido,kako se može nazvati ono kroz
šta prolaze roditelji tek rođenih kanadskih šestorki. Istina, o njima se zna
tek nekoliko podataka, pošto porodica želi da ostane anonimna. Njihovu odluku
svakako treba poštovati.
 Prve kanadske šestorke rođene su u Vankuveru, u Bolnici za žene, istoj u kojoj
je nedavno mlada majka donela na svet sijamske bliznakinje. Četiri dečaka i
dve dovojčice rođeni su prevremeno, u šestom i po mesecu trudnoće. Prva beba
je na svet došla u subotu uveče, prirodnim putem, da bi potom usledio hitan
carski rez koji je pomogao ostalim bebama da se rode u prvim jutarnjim satima
u nedelju. Bebe su teške po otprilike osam stitina grama i, po rečima jedne
medicinske sestre, toliko su majušne da mogu da stanu na malo veći dlan.
Stanje beba je stabilno i njihovi vitalni parametri su u granicama normale.
Jedini podatak koji je objavljen u vezi sa roditeljima je da oni pripadaju
Jehovinim svedocima.
Lekari-neonatolozi upozoravaju da, iako četiri petine beba rođenih u 25.
nedelji trudnoće uspe da preživi, predstoji duga i mukotrpna borba za bebe i
njihov normalan razvoj. Prosečan period boravka u bolnici je oko tri meseca.
Oni naglašavaju da je kod ovako ranih porođaja mnogo veća mogućnost da deca
imaju probleme sa plućima, organizama za vid i sluh, kao i sa mentalnim
razvojem.
Pošto Jehovinim svedocima vera ne dozvoljava da primaju transfuzije krvi,
postoji sasvim opravdana bojazan kako će bebe preživeti. Iz raznih razloga
naime, počev od nedovoljne razvijenosti organa, pa do čestih uzimanja krvi za
analizu, ovakve bebe su često anemične i potrebna im je dodatna količina krvi.
Da li će roditelji napraviti izuzetak i odobriti transfuziju, ostaje da se
vidi. Za sada nije poznato da li su potpisali bilo kakav dokument kojim
zabranjuju davanje krvi bebama.
Višestruka trudnoća je, retka pojava, naročito sa ovako puno beba. U najvećem
broju slučajeva to se dešava kod lečenja steriliteta, bilo uz pomoć lekova za
podsticanje ovulacije, ili in vitro začećem, pošto je mogućnost da se
prirodnim putem začnu šestorke otprilike jedan prema nekoliko milijardi. |
| |
| |
|
| |
| Korpus našao mesto u Galeriji |
| |
Poznati kolekcionar i donator Marej Frum i njegova porodica poklonili su
Umetničkoj galeriji Ontarija jednu od retkih skulptura iz perioda italijanskog
baroka, Korpus Đan Lorenca Berninija. Darujući skulpturu, Frum je rekao da se
radi o delu takve veličine da mu nije mesto u privatnoj kući, već u javnoj
instituciji.
Ova skulptura raspeća, koja potiče iz 1650. godine, jedna je od najvećih
broznanih dela koja je uradio Bernini i visoka je oko 170 santimetara. Na
tržištu umetničkih predmeta njena vrednost procenjuje se na vrednost od 50
miliona dolara. Ovo delo je izuzetno i po tome što ga je Bernini uradio za
sebe i ono je jedno vreme bilo deo njegove lične kolekcije.
Postojale su tri verzije ove skulpture. Druga se nalazi u Kapeli kraljeva, u
Eskorijalu, Španija, dok je treća nestala tokom napoleonovih ratova. Nikada do
sada nisu javno izlagane.
Skulptura će, po rečima direktora Galerije Metjua Tajtelbauma, posetiocima
biti predstavljena već u junu, kao sastavni deo letnje izložbe.
Ovo je drugo Berninijevo delo koje se nalazi u galeriji. Pre deset godina su
Džoi i Tobi Tanenbaum poklonili portret pape Grgura DžV, izrađen u mermeru.
Još samo jedno Berninijevo delo se nalazi u javnim kolekcijama u Kanadi. To je
mermerno poprsje pape Urbana VIII, iz 1632. godine, koje je u posedu
Nacionalne galerije Kanade.
Bernini se smatra za najznačajnijeg skulptora, graditelja fontana, arhitekatu
i slikara sedamnaestog veka. Stvarao je u Rimu.
Porodica Frum je galeriji poklonila do sada preko osamdeset dela primitivne
afričke umetnosti. Pregovori oko kupovine Berninijeve skulpture i preovera
njene autentičnosti trajali su nekoliko godina. |
| |
| |
|
| |
| Umetnost džeziranja glasovima zajednice |
| |
 Beri Heris,
(slika desno) 77, svetski poznati i priznati pijanista iz Detroita, koji sebe
naziva najstarijim nastavnikom džeza na svetu, poslednja četiri meseca radio
je sa mladima koji su uglavnom iz najproblematičnijeg dela Toronta, Džejn i
Finč. On je u grad dolazio svake druge nedelje i ostajao dva dana kako bi
mlade iz dvanaest državnih škola pripremao za koncert.
Projekat, koji nosi naziv Mi smo jedno - Umetnost džeziranja glasovima
zajednice, deo je obrazovanog programa neprofitne Umetnosti džeza. Osnovači su
četiri muzičara iz Toronta, saksofonista Džejn Banet, trubač Leri Krejmer,
pijanista i nastavnik Hauard Riz i pijanista Boni Lester, a sve je započelo
maja meseca, džez festivalom u Destileriji.
Sredstva za ostvarivanje ovog programa upoznavanja mladih iz rizičnih naselja
sa džezom obezbedili su grad ( deset hiljada dolara) i privatni donatori (40
hiljada).
Koncert će biti održan sledećeg četvrtka u Music Hall- u ulici Danfort. Na
njemu će biti predstavljeni horovi nižih i viših razreda osnovne i srednje
škole, sa kojima će nastupati džez orkestar odraslih i orkestar žičanih
instrumenata iz srednje škole Erl Hejg. Na koncertu će takođe nastupiti neki
stariji pevači, sam Heris i multi-instrumentalista Don Tompson. |
| |
| |
|
| |
| Znate li šta je jevrejski antibiotik? |
| |
Da je hrana lek, setimo se gotovo uvek u neko pogrešno vreme. Podsećanja radi,
pročitajte ovaj spisak.
 Kivi jedan do dva dnevno štite vaše srce.
Losos Sadrži omega-3 masne kiseline koje pomažu u snižavanju krvnog pritiska i
smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Skuša, inćuni, sardine, haringa,
tunjevina i pastrmka takođe sadrže omega-3.
Paradajz sadrži likopen koji pomaže u borbi protiv srčanih oboljenja, raka
prostate i pankreasa.
Spanać Smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska, bolji je skuvan nego sirov.
Brokoli Preventiva protiv raka debelog creva.
Hleb od celih zrna žitarica Bogat biljnim vlaknima, čisti organizam smanjujući
pri tom rizik od raka debelog creva, preventiva protiv raka creva i dijabetesa
tipa 2.
Obrano mleko Bogato kalcijumom, pomaže za zdravlje zuba i kostiju, sprečava
osteoporozu.
Kačkavalj i mocarela Takođe se ističu po bogatstvu kalcijuma.
Borovnice Bogate antioksidantima, mogu da uspore efekte starenja jer utiču na
poboljšanje rada mozga i motornu funkciju.
Sušene kajsije Bogate biljnim vlaknima, izvanredan izvor vitamina A.
Cikorija važi za namirnicu koja podstiče varenje i potpomaže rad jetre. Pored
toga, izjednačava količinu mineralnih materija u organizmu i pomoću vitamina C
nam daje snagu.
Crveno sočivo mahunarke sadrže mnogo kalijuma, koji ima diuretičko dejstvo,
gvožđa, koje je potrebno za formiranje hemoglobina, cinka, koji nam jača
imunitet, kao i veoma važne biljne be-lančevine.
Cvekla - pospešuje razmenu materija, reguliše krvni pritisak, smanjuje
holesterol i podstiče rad jetre.
Celer - sadrži veoma malo kalorija (na 100 g 34 kal), a bogat je vitaminom C,
magnezijumom i kalijumom, koji ima diuretičko dejstvo.
Integralni pirinač sadrži veoma malo masti i veoma malo kalorija (oko 200 kal
porcija). Složeni ugljeni hidrati u njemu nam pružaju duži osećaj sitosti.
Pored toga, sadrži i mnoge materije koje su od vitalnog značaja za naš
organizam i koje podstiču metabolizam.
Orahovo ulje blagog je ukusa, ima oko 70 odsto nezasićenih masnih kiselina,
koje smanjuju nivo holesterola u krvi pomoću antioksidanata, i E vitamina,
koji zateže kožu.
I, takođe, u vreme gripa i prehlada ne treba zaboraviti da se za domaću supu,
bez obzira da li je sa knedlama ili rezancima, odavno govori da je jevrejski
antibiotik. |
| |
| |
|
| |
| Dečak sa dve zakonske mame i jednim tatom |
| |
Jedan petogodišnji kanadski dečak je odlukom suda u Ontariju dobio tri
zakonska roditelja - dve mame i jednog tatu.
Odluka suda je ustalasala javnost. Oglasili su se i protivnici, pre svega
crkvene organizacije, ali i pobornici, na prvom mestu gej zajednice.
Mnogi su se ipak složili da ovaj slučaj daje novu definiciju porodice i
predstavlja prekretnicu u ostvarivanju prava roditelja u odnosima partnera
istog pola, navodi Rojters.
Dečakova biološka majka, univerzitetska profesorka, u vezi je sa jednom
pravnicom. Biološki otac, čije ime se nalazi i na krštenici deteta, prijatelj
je obe žene i aktivno učestvuje u dečakovom životu.
Dve žene, koje su zajedno od 1990, objasnile su na sudu da ne žele da usvoje
dete jer bi to značilo da bi otac izgubio status roditelja. Zato su zatražile
roditeljstvo za svo troje.
Sud je to prihvatio pa je majčina partnerka dobila pravo na majčinstvo, kako
bi mogla da se stara o detetu u slučaju da se biološkoj majci nešto dogodi.
Apelacioni sud u Ontariju naveo je u presudi da partnerku detetove biološke
majke priznaje za legalnog trećeg roditelja tog dečaka.
Nije u najboljem interesu (deteta) da jedna od njegovih majki ne bude legalno
priznata, naveo je u obrazloženju presude sudija Mark Rozenberg.
"To je važan presedan jer zakonodavstvo nije prilagođeno novim okolnostima,
odnosno ne obuhvata slučajeve kao što je ovaj", smatra Piter Džarvis, jedan od
advokata koji su u sudskom procesu zastupali drugu "majku", imenovanu samo kao
A.A.
On je dodao da je sud ocenio da se radi o veoma brižnoj porodici i da A.A.
ispunjava sve kriterijume privržene majke. "Ona mu je čitala priče pred
spavanje, lečila ga kad je bolestan, vodila ga u školu", rekao je Džarvis.
U slučaj se umešao i Savez za brak i porodicu, udruženje nekoliko grupa koje
promovišu tradicionalnu porodicu.
"Smatramo da ima mnogo razloga zbog kojih treba i dalje podržavati definiciju
porodice s dva roditelja", rekla je Džoan Mekgeri, izvršni direktor Katoličke
lige za prava građana.
"Kada jednom to uklonite iz vladavine prirode i vladavine tradicionalnih
moralnih i verskih vrednosti, ko će odlučivati o tome koliko roditelja dete
može da ima? Po čemu je tako magičan broj tri, možda broj roditelja može da
bude i veći", ocenila je ona.
Institut za kanadske vrednosti, koji se protivi zakonu iz 2005. godine, kojim
su omogućeni brakovi između osoba istog pola, odbacio je presudu, ocenivši je
činom "čistog pravnog aktivizma".
"Sud je video ovaj slučaj kao mogućnost da u zakonu utvrdi takozvanu
alternativnu porodičnu strukturu, a da ta ideja ne prođe kroz strogi
zakonodavni proces", naveo je u saopštenju direktor instituta Džozef Ben-Ami.
S druge strane, Lorel Rotman iz Udruženja službi za porodična pitanja (Family
Services Association) Toronta, koja je sarađivala sa advokatom podnosioca
zahteva za roditeljstvo tokom sudskog procesa, pozdravila je odluku suda.
"Ovom odlukom priznaje se u suštini menjanje strukture porodica u Kanadi na
početku 21. veka", rekla je Rotman. Prema njenim rečima, "zakon počinje da
prepoznaje realnost porodica u savremenom Ontariju". |
| |
| |
|
| |
| Žuta banana u orbiti |
| |
Umetnik iz Montreala Cezar Saez planira interesantan projekat za iduću godinu
- da lansira džinovsku žutu bananu da pluta kroz geostacionarnu orbitu iznad
Teksasa. Ovaj projekat, koji delimično podržava kanadski Savet za umetnost,
trebalo bi da košta oko miliona kanadskih dolara.
Banana bi trebalo da bude napravljena od bambusa i sintetičkog papira, duga
oko tri stotine metara i napunjena helijumom. Tako velika banana bi trebalo da
se stalno razaznaje i vidi na nebu, smatra Saez, koji namerava da je lansira
iz Baje ili Sonore, u severozapadnom Meksiku, avgusta 2008. godine. Ideja mu
je da ona bude na visini od 20 do 50 kilometara iznad Teksasa mesec dana,
odnosno dok se ovaj svojevrsni balon ne raspadne.
Saez objašnjava da je izabrao Teksas, saveznu državu iz koje potiče predsednik
Buš zato što smatra da je pored nafte, Volmarta, Eksona i Halibartonsa,
potrebno i malo humora na teksaškom nebu. No, on veruje da će svaka osoba
reagovati drugačije i pronaći neko specifično značenje ovog projekta.
U pripremu ovog projekta uključeni su i stručnjaci sa Instituta za zakon o
vazdušnom prostoru, sa montrealskog Univerziteta Mkgil, koji bi trebalo da
pripreme argumente za slučaj da se Vašington usprotivi lansiranju banane. Na
Saezovom veb-sajtu,
www.geostationarybananaovertexas.com , stoji da letovi iznad 25 kilometara
ne potpadaju pod američki zakon. |
| |
| |
|
| |
| Obdanište za deke i bake |
| |
Ove nedelje je Kids & Company, ontarijska organizacija za čuvanje dece, u
južnom delu Kalgariju otvorila prvi centar za dnevno zbrinjavanje starijih
lica. Kako je najavljeno, cilj je da se obezbedi dodatna podrška zaposlenima
koji pokušavaju da se brinu o svojim ostarelim roditeljima.
Nekoliko velikih korporacija je pristupilo ovom pilot programu, koji bi
trebalo da se proširi na čitavu zemlju ukoliko se pokaže kao zadovoljavajući.
Predsednik Kids & Company Viktorija Sopik kaže da je nega starijih osoba
svugde zasnovana na tome kako se ko snađe dok, međutim, ovaj program
podržavaju poslodavci kako bi rešili i materijalno pokrili problem koji imaju
njihovi radnici. Ona kaže da da su dostupne razne opcije, počevši od toga da
starija lica provode tu dan, pa do mogućnosti smeštaja na par, nedelju ili
mesec dana. Kalgari je izabran zbog toga što ovde postoji deficit radnika, pa
se poslodavci trude da svojom što boljom ponudom privuku potrebnu radnu snagu.
U Kids &Company kažu da imaju klijente iz pedesetak firmi iz Kalgarija i da je
bilo izuzetno veliko interesovanje za hitan smeštaj starih roditelja.
U Rojal banci procenjuju da kod njih oko trećina zaposlenih na neki način mora
da se stara o svojim roditeljima, pa je i banka na spisku onih koji svojim
zaposlenima daju dvodnevni besplatan smeštaj njihovih roditelja godišnje u
okviru programa. Dajana Vord, jedna od menadžera banke, smatra da je situacija
u čitavoj zemlji slična onome što važi kod njih i da će staranje o starijim
licima sve više biti pitanje kojim se treba najozbiljnije pozabaviti. |
| |
| |
|
| |
| Knjige umesto krstova |
| |
Univerzitet Sajmon Frejzer uskoro bi trebalo da dobije drugačiji grb, saglasio
se savet upravnika na svom redovnom sastanku, 30. novembra. Grb se neće mnogo
razlikovati od sadašnjeg, samo će dve knjige biti stavljene na mesto dva krsta
koja se nalaze na njemu. Napominje se da će tri otvorene knjige, koliko će ih
biti na grbu, predstavljati tri univerzitetska kampusa, u Barnabiju, Vankuveru
i Sareju.
Postojeći grb je Univerzitet Sajmon Frejzer dobio 1965. godine od Lorda Lyon
King of Arms iz Edinburga. U njegovoj osnovi su elementi grba klana Frejzer,
uključujući krune i cvet jagoda, pošto se veruje da ime Frejzer potiče od
francuske reči 'fraises', jagode.
Voren Gil, potpredsednik Univerziteta za odnose sa javnošću, insistira da ovaj
potez nema nikakve veze sa demantovanjem mogućnosti da je hrišćanstvo
isforsirano ili željom da se bude politički korektan. On objašnjava da su
krstovi, uz činjenicu da je institucija dobila ime u čast osobe (istraživača
Sajmona Frejzera), navodili ljude iz drugih kultura na pogrešan zaključak da
je Univerzitet privatna i religijska ustanova, te da ovu promenu treba to da
razreši.
No, ne misle svi na Univerzitetu tako. Geri Mauzer, profesor poslovne
administracije, smatra da ovakva modernizacija grba Univerziteta ide na štetu
nečega što već spada u njegovu istoriju i tradiciju.
Novi dizajn grba treba da odobri nacionalno Heraldičko telo u Otavi i veruje
se da će novi izgled biti konačno odobren u aprilu ili maju. |
| |
| |
|
| |
| Državljanstvo nekima prestalo da važi |
| |
Federalna vlada je počela da stavlja datum isteka na karte državljanstva, kako
bi podsetila neke mlade ljude rođene van Kanade da mogu da izgube svoja
građanska prava ako se ne preregistruju pre svog 28. rođendana.
Kako objašnjavaju zvaničnici Ministarstva za imigraciju, na osnovu Zakona o
državljanstvu iz 1977. godine neophodno je da pripadnici druge generacije
Kanađana koji su rođeni van Kanade, ponovnim prijavljivanjem pokažu da su
vezani za zemlju i njeno državljanstvo.
Po tom Zakonu, neki su već možda izgubili državljanstvo, pošto je za
najstariju grupu ovo počelo da važi 15. februara 2005. godine. Pre dve godine
je komitet u parlamentu upozoravao da mnogi nisu ni svesni da im se status
menja, a poslanici su preporučivali da ministar za imigraciju na poseban način
sagleda osobe koje su protiv svoje volje i znanja prestali da budu Kanađani.
Ova činjenica će mnoge neprijatno iznenaditi sada kada budu tražili pasoš,
koji im je neophodan za putovanje na osnovu promenjenih propisa koji od 23.
januara počinju da važe za SAD. |
| |
| |
|
| |
| Sumnjiva smrt u Meksiku |
| |
Jedanaest meseci posle ubistva bračnog para Janiero u poznatom meksičkom
letovalištu Kankun, ponovo je u Meksiku pod nerazjašnjenim okolnostima stradao
jedan kanadski državljanin.
Prvobitno je bilo objavljeno da je Adama De Priska, 19, u nedelju automobil
udario po izlasku iz noćnog kluba u Akapulku, ali je priča počela da se menja.
Dežurni lekari iz bolnice u koju je mladić primljen posle nesreće kažu da je
mladić bio pretučen.
Njegov najbolji prijatelj i saputnik u Meksiku Marko Kalabro kaže da je De
Prisko plesao sa lokalnom devojkom kada ga je izbacivač oterao iz kluba.
Kalabro je potom pošao za njim napolje i video telo na ulici. Tvrdi da su
povrede glave bile tako ozbiljne da nije prepoznao da je to De Prisko, pa je
otišao u hotel da potraži svog prijatelja. U međuvremenu su De Priska odvezli
u bolnicu, a sve tragove sprali vodom.
Mladić je od zadobijenih povreda umro u ponedeljak.
Oprečni izveštaji o smrti mladića iz Vudbridža, odakle je bio i bračni par
Janiero čije ubistvo još uvek nije razjašnjeno, čine da njegovi roditelji
sumnjaju da će ikada saznati šta se zapravo dogodilo.
Po dopremanju mladićevog tela iz Meksika, biće izvršena obdukcija koju će
uraditi dr Beri Meklilan, istaknuti patolog.
Članovi porodice apeluju da se Otava aktivno uključi u istragu. Oni takođe
insistiraju da mora da se naglasi da Meksiko nije dovoljno siguran za turiste.
|
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
