|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1086, 12. januar 2007.
| Sve spremno za izbore u Srbiji |
| |
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je u sredu uveče zbirnu izbornu
listu za parlamentarne izbore na kojoj se nalazi 20 lista stranaka i koalicija.
Na izborima 21. januara birači će se opredeljivati između ukupno 3.799
kandidata, a učestvuje i šest manjinskih lista.
 1. Demokratska stranka - Boris Tadić
2. G17 plus - Mlađan Dinkić
3. Liberalno demokratska partija - Građanski savez Srbije - Socijaldemokratska
unija - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Čedomir Jovanović
4. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj
5. Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica
6. Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić
7. Srpski pokret obnove - Vuk Drašković
8. Savez vojvođanskih Mađara - Jožef Kasa
9. Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) - Dr Jovan Krkobabić i
Socijaldemokratska partija (SDP) - Dr Nebojša Čović
10. Koalicija Lista za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin
11. Socijalistička partija Srbije
12. Branko Pavlović - "Zato što mora bolje"
13. Koalicija "Vojvođanske partije" - mr Igor Kurjački
14. Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić
|
Glasanje u inostranstvu
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Aleksandar Čotrić
najavio je mesta gde će svi državljani Srbije koji žive u
inostranstvu, moći da glasaju na predstojećim parlamentarnim
izborima, saopšteno je danas iz tog Ministarstva.
Čotrić je rekao da će pored konzularnih predstavništva glasanje biti
organizovano u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Vičenci, u kampu
građevinskog preduzeća "Planum" u Maroku, kao i u crnogorskim
gradovima Podgorici, Budvi, Herceg Novom, Tivtu, Sutomoru i Beranama.
"Glasanje će biti organizovano u svim bivšim jugoslovenskim
republikama, u BiH, u konzulatu u Banjaluci, u Hrvatskom gradu
Rijeka, u Sloveniji i u Makedoniji", rekao je Čotrić u intervjuu za
Program za inostranstvo RTS.
Čotrić je rekao i da najviše glasača ima u Nemačkoj-8257, a najmanje
u SAD-u - 1183, a po gradovima-u Beču ima najviše-čak 2053, a
najmanje u Dizeldorfu-1406.
Najprijatnije iznenađenje je broj glasača u Budimpešti, gde ih ima
1054, a najneprijatnije broj glasača u SAD-u, gde se prijavilo samo
1183 srpskih državljana.
|
|
15. Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić
16. Demokratska zajednica Srbije - dr Obren Joksimović
17. Koalicija Albanaca iz Preševske doline
18. Socijaldemokratija - Nenad Vukasović
19. Koalicija Mađarska sloga - Andraš Agošton - Pal Šandor
20. Romska partija - Šajn Srđan
RIK je na sednici odlučio o načinu obaveštavanja birača koji žive u Crnoj Gori
o vremenu i održavanju izbora, i o vremenu početka i završetka glasanja na
biračkim mestima u inostranstvu.
Odbačen je prigovor izborne liste "Radnici i seljaci - Ustani Srbijo" čija je
lista ranije odbačena zbog nedovoljnog broja potpisa.
Članovi RIK-a su imenovali predstavnike Socijaldemokratije u prošireni sastav
RIK-a.
RIK je ranije objavio da će na parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za
21. januar, pravo glasa imati 6.652.105 birača. Komisija je objavila i da će u
inostranstvu moći da glasa 31.370 birača na 58 biračkih mesta.
U zavodima za izvršenja zavodskih sankcija biračko pravo moći će da ostvari
7.082 birača.
Do 18. januara u birački spisak biće moguće upisati birače samo na osnovu
odluke nadležnog suda, dok će konačan broj birača biti objavljen najkasnije
19. januara u ponoć.
Svim biračima trebalo bi da do 15. januara budu dostavljena obaveštenja o
mestu na kojem će glasati. |
| |
| |
|
|
| U Evropi procvetale skijaške staze |
| |
Uz tolike signale proleća usred januara Evropljani se pitaju gde je zima i ko
je kriv što je nema - da li je to globalno otopljavanje ili samo još jedna od
ekstremnih godina koje se javljaju u svakom veku.
Većina ljudi, kako prenose agencije, ipak uživa u blagoj zimi.
 Na švajcarskim, francuskim i austrijskim Alpima organizatori Svetskog kupa u
skijanju otkazuju treninge, ugostitelji u Beču vraćaju stolove ispred kafea,
Bugari se sunčaju na crnomorskim plažama.
U Holandiji ruže počinju da cvetaju a neke ptice da se gnezde.
U Švedskoj su medvedi konačno otišli u zimski san, sa dva meseca zakašnjenja,
nakon što im je toplo vreme pokvarilo biološke satove.
Prosečna temperatura u Nemačkoj od početka godine je za sedam stepeni viša od
uobičajene, a u Moskvi je za desetak januarskih dana tri puta ubeležena
rekordno visoka temperatura za ovo doba godine.
Na travi u baštama u jugozapadnom delu Londona vide se ružičasti pupoljci i
sve, usred januara, podseća na april. Britanija je već imala najtopliju jesen
za više od 300 godina.
Na globalno otopljavanje reagovala je i Evropska komisija koja je ponovo
ukazala da EU mora da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene
bašte za bar 20 odsto između 1990. i 2020. da bi sprečila štete zbog
klimatskih promena.
Austrijski ekspert za klimu Helga Kromp-Kolb, međutim, sumnja da je uzrok
tople zime globalno otopljavanje, koje je dugoročan fenomen. Ona poziva
neverne da popričaju sa bakama od kojih će čuti da je i ranije bilo januara u
kojima si mogao na plažu.
U Beogradu, na 16 stepeni Celzijusa, stariji se žale na glavobolje a mlađi
uživaju u sunčanim danima.
Meteorološka služba u Beču najavila je da će od petka početi da objavljuje
dnevna upozorenja zbog polena. I u Norveškoj su nadležni registrovali pojavu
polena tri meseca pre vremena.
Holandski meteorolozi i volonteri javljaju da je, zahvaljujući toplom decembru,
u period cvetanja ušlo više od 240 vrsta divljeg bilja i još 200 vrsta
baštenskog. U Holandiji je utorak bio najtopliji januarski dan od 1901.
Priroda je zbunjena i u drugim delovima Evrope - u Bugarskoj medvedi nisu
otišli na počinak, iako su pokušavali, pa ih zaposleni u nacionalnim parkovima
i zoo-vrtovima ponovo hrane.
U Rumuniji zvaničnici sa sektora poljoprivrede upozoravaju da bi rod repice i
ječma zasejan jesenas mogao da strada zbog manjka padavina i "stresa" od
vremenskih (ne)prilika.
Ni ptice sa područja oko delte Dunava prvi put za 20 godina nisu odletele na
jug.
U Pragu se ljudi šetaju u kratkim pantalonama i majicama a Moskovljani
pokušavaju da se sete zime bez snega, poput ove.
"Takvih zima nije bilo u komunizmu", komentariše dnevnik "Moskovski komsomolec"
i dodaje: "Ljudi žele da žive dobro, kao u Evropi. Barem nam je zima već kao
ona u Evropi". |
| |
| |
|
|
| Bestseleri kao marketing a ne umetnost |
| |
Godišnje liste najprodavanijih knjiga, koje početkom svake godine objavljuju
knjižare, izdavačke kuće, ustanove, udruženja i mediji, pokazuju da je ukus
čitalaca vrlo raznovrstan, ne samo u pogledu žanra i oblasti kojima pojedini
naslovi pripadaju, nego i u pogledu njihove umetničke vrednosti.
 Liste bestselera odražavaju trenutni trend na izdavačkom tržištu, ali ne i
suštinsku zainteresovanost čitalaca za određene naslove, smatra književni
kritičar i izdavač Gojko Božović.
"Te liste sadrže veliki broj knjiga koje nisu prvorazredne po svojim
umetničkim vrednostima, koje spadaju u domen senzacionalističke literature, a
mnoge od njih ne prodaju se zato što su čitane, već zato što su u trendu.
Kupuju se, recimo, na poklon, a ne za čitanje", ističe Božović.
Prema njegovim rečima, mnogi popularni naslovi prevashodno su predmet javne
pažnje, rezultat društvenih trendova i dobrog marketinga, ali ne odražavaju
istinsku posvećenost čitanju.
"To je posledica masovne reklame. Svedoci smo da se poslednjih godina sve više
medija odlučuje da se istovremeno bavi i izdavaštvom, poput velikih dnevnih
listova. Oni su u ogromnoj prednosti u odnosu na obične izdavače", naglašava
Božović.
Direktor beogradske izdavačke kuće "Paideia" Petar Živadinović pita se da li
liste bestselera zaista odražavaju pravo stanje na tržištu knjiga ili, zapravo,
utiču na njega.
"Na tržištu punom monopola postoji i monopol u listama bestselera, što kreira
ukus čitalaca i njihovo interesovanje za određene naslove", tvrdi Živadinović.
Božović i Živadinović se slažu u oceni da najpribližnije, mada ne sasvim
precizne podatke o trendu na domaćem tržištu knjiga, pokazuje lista internet
redakcije "Knjizara. com".
Istraživanje "Knjizare. com" zasnovano je na podacima o prodaji knjiga u
dvadesetak najvećih knjižara u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu,
Somboru, Šapcu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Kotoru, Herceg Novom,
Podgorici i Banjaluci i sprovodi se jednom mesečno.
"Ta lista daje najpribližnije stanje na tržištu knjiga, ali ni ona nije
potpuno precizna jer u svom istraživanju uzima u obzir i knjižare koje prodaju
samo svoja izdanja", navodi Živadinović.
On upozorava na još jedan problem - prilikom formiranja lista bestselera ne
vodi se računa o tiražima knjiga.
"Informacije o pravim tiražima knjiga se kriju. Retke su knjižare koje objave
pravi tiraž nekog izdanja", ističe Živadinović, dok Božović upozorava da mnoge
knjižare, zbog tržišnih interesa, ne navode prave podatke o potražnji za
određenim naslovima.
Najprodavanija knjiga u 2006. godini na listi "Knjizare.com" je roman "Zahir"
Paula Koelja, sledi roman "Da Vinčijev kod" Dena Brauna, a na trećem mestu je
roman turskog nobelovca Orhana Pamuka "Zovem se Crveno".
Prema tom istraživanju, veoma su popularna i dela domaćih pisaca: romani
Mirjane Bobić Mojsilović, Mome Kapora, Srđana Valjarevića, Vide Ognjenović i
Davida Albaharija su među deset najprodavanijih, a vrlo su tražena i dela
Ljiljane Habjanović Đurović, Marka Vidojkovića, Marije Jovanović i drugih
domaćih pisaca.
"U domenu beletristike sada su opšti svetski trend razne misterije, egzotične,
biblijske i istorijske teme, proročanstva, dakle, teme koje treba lako i brzo
da zainteresuju čitaoce", navodi Božović.
Tu ocenu potvrđuju naslovi kao što su "Tajna večera" Havijera Sijere, "Poslednji
templar" Rejmonda Hurija, "Poslednja kineska carica" Anči Min, "Carica" San Sa
i nezaobilazni hitovi Dena Brauna "Da Vinčijev kod", "Tačka prevare", "Anđeli
i demoni", koji su tokom cele godine dominirali na raznim domaćim listama
bestselera.
Na popularnost pojedinih naslova među čitaocima utiču i njihove filmske
ekrani-zacije, sudski sporovi i afere u kojima učestvuju njihovi autori i
izdavači.
Roman "Da Vinčijev kod", nakon blagog pada prodaje u periodu od januara do
marta, u aprilu je ponovo dospeo na prvo mesto liste bestselera, zahvaljujući
bioskopskoj premijeri istoimenog filmskog hita sredinom maja.
Sličan porast popularnosti doživele su i knjige "Memoari jedne gejše" Artura
Goldena, "Parfem" Patrika Ziskinda i druga dela čije su filmske ekranizacije
prikazane tokom prošle godine.
Božović, ipak, ističe da na listama bestselera postoje i naslovi koji
pripadaju takozvanoj ozbiljnoj književnosti.
"Čitaoci su, ipak, vrlo vitalan sloj ljudi. Postoji logika trenda i zabave,
ali isto tako postoji i potreba za ozbiljnom literaturom, zbog čega na listama
bestselera, ipak, ima i vrhunskih književnih dela", navodi Božović.
Prema njegovim rečima, istraživanje tržišta knjiga u zemljama Evropske unije
pokazuje da se ukupan tiraž svih objavljenih knjiga iz godine u godinu
smanjuje, ali se povećava broj objavljenih naslova.
"Širi se ponuda, ali se smanjuje potražnja. Smanjuje se broj čitalaca, ali
ljudi koji čitaju knjige postaju sve posvećeniji i čitaju ih više nego ikada
ranije", ističe Božović. |
| |
| Valentina Bulatović |
|
|
| Ne plašim se duela sa Kim Klajsters |
| |
Najbolje rangirana srpska teniserka Jelena Janković izjavila je da se ne plaši
duela sa Belgijankom Kim Klajsters u finalu turnira u Sidneju, ali da nije
sigurna kako će izdržati već 10. meč od početka sezone.
Peta teniserka sveta, Klajstersova se u finale plasirala pobedom nad
Kineskinjom Li Na, dok je 12. na NjTA listi - Jankovićeva u polufinalu
savladala Čehinju Nikol Vaidisovu, uprkos bolovima u leđima.
Obe finalstkinje igrale su po tri set u polufinalu. Belgijanka je slavila sa
6:1, 1:6, 7:5, a Jankovićeva 6:4, 4:6, 6:4.
 Jelena Janković
(desno) je istakla da se više ne boji susreta sa najbolje rangiranim
igračicama sveta, ali da nije sigurna kako će njeno telo izdražati finale.
"Ići ću kod fizioterapeuta, čeka me više tretmana - stopala, leđa, prepone.
Toliko me toga sada boli, nadam se da ću uspeti da se oporavim za sutrašnji
meč", kazala je ona.
"Ne volim da odustajem. Nije važno na kom sam turniru, uvek se trudim da dam
sve od sebe i da se borim do kraja. Danas sam imala problem sa leđima, ali je
fizioterapeutkinja došla i zaista mi puno pomogla", kazala je Jankovićeva
posle pobede u meču nad osmim nosiocem i trenutno 11. igračicom na NjTA listi.
Jankovićeva je dodala da u pojedinim trenucima nije ni verovala da će uspeti
da danas pobedi, ali da ju je terapija opustila, pa je na kraju uspela da
upiše i deveti trijumf u nizu ove godine.
Jelena Janković je prošle nedelje osvojila turnir u Ouklendu, a potom je u
Sidneju savladala Martinu Hingis, Samantu Stosur i Ameli Morezmo. Izgledalo je
da će taj niz biti prekinut u duelu sa Vaidisovom, pošto je već u prvom setu
pokazivala znake nemira.
Jankovićeva je dva puta zatražila pomoć u drugom setu, a na kraju je uzela i
medicinski tajm-aut. Dobila je masažu na terenu, uspela da se izbori sa bolom,
pa, iako je izgubila taj set, na kraju je trijumfovala.
"Bilo je zaista jako teško, posebno zbog vrućine i svega ostalog, a ovo je bio
moj deveti meč ove godine, bez odmora", dodala je Jankovićeva. "Iako je bilo
teško, stalno sam sebi ponavljala da moram da izdržim i da se borim do kraja i
to sam i uradila".
Klajsters, koja je 2003. godine pobedila u Sidneju, s druge strane bila je na
putu da lako savlada Kineskinju Li Na, pošto je prvi set završila za samo 28
minuta sa 6:1. Međutim, njena protivnica je uzvratila istom merom. Meč je
odlučen u trećem setu, čiji je rezultat bio 7:5.
"Ona je najbolja kineska teniserka", kazala je Klajsters o svojoj protivnici,
dodajući da joj je meč sa Li bio savršena priprema za Australijan Open, koji
počinje u ponedeljak.
Klajsters je istakla da će morati još da poboljša svoju igru za duel sa
Jankovićevom, za koju je rekla da je jedna od igračica koja je najviše
napredovala u poslednje vreme.
"Igrala sam protiv nje nekoliko puta i svaki put kada smo se srele ona je bila
sve bolja", rekla je Klajsters.
Prema njenim rečima, Jankovićeva sada ima i više samopouzdanja i mnogo je
opasnija. |
| |
| |
|
|
| Nosači “olakšavali” prtljag |
| |
Sedam nosača prtljaga, među kojima je i njihov šef, koji rade na torontskom
međunarodnom aerodromu Pirson osumnjičeni su za krađu stvari iz putničkog
prtljaga. Regionalna policija kaže da protiv ovih lica, koja su radila
uglavnom na terminalu 3, ima ukupno osamnaest prijava.
 Istraga je trajala četiri meseca, a počela je kada su putnici počeli da
prijavljuju nestanak skupocenih stvari iz svog prtljaga. Nestajali su većinom
digitalni fotoaparati, kamere, mobilni telefoni, nakit, ali i odeća i novac.
Policija je uspela da pronađe stvari u vrednosti od oko 12 hiljada dolara. Sve
radnike angažovala je ista kompanija za prenos prtljaga. Oni su ukradene
stvari brzo iznosili sa aerodroma i prodavali često za male pare. Na aerodromu,
inače, na prenosu prtljaga radi oko hiljadu osoba.
Iako je ovaj lanac krađe prekinut, putnicima se, za svaki slučaj, daju dodatni
saveti kako da sačuvaju svoje stvari.
Pre svega na kofere treba staviti dodatni katanac ili ih obmotati plastikom na
aerodromu. Sigurniji su čvrsti od 'mekih' kofera, zato što je ove potonje
lakše obiti.
Vredne i bitne (naočare, neophodne lekove) stvari treba svakako držati u
ručnom prtljagu, ukoliko nisu na listi zabranjenih.
 Odeću treba rasporediti tako da, čak i u slučaju da vam se neki kofer negde
zaturi, imate dovoljno za neko vreme, dok ne pronađu vaše stvari.
Svaki komad prtljaga treba posebno obeležiti i na njega staviti listić sa
imenom tako da bude lako pronaći ga u masi drugih. Sve vreme treba strogo
voditi računa da prtljag ne ostane bez nadzora.
Posebno obratite pažnju na situacije u kojima neko namerno odvuče vašu pažnju
tako što se sudari sa vama, prospe kafu, rasture mu se papiri, ili izazove
veliku zbrku na neki sličan način. Tada se gotovo po pravilu dešavaju krađe,
te treba biti izuzetno oprezan.
Po dolasku na odredište, treba odmah proveriti prtljag i prijaviti što pre,
ukoliko nešto nedostaje. Mnogo je veća mogućnost pronaći nestalu stvar odmah
nego kasnije. |
| |
| |
|
|
| Reakcije EU na Bušovu odluku o dodatnom
slanju vojnika |
| |
Odluka američkog predsednika Džordža Buša da uputi dodatnih 20.000 vojnika u
Irak izazvala je nezadovoljstvo u zemljama Evropske unije (EU), dok
analitičari ocenjuju da Bušov plan neće uspeti, prenele su danas strane
agencije.
 Šefica britanske diplomatije Margaret Beket isključila je mogućnost da
Britanija, glavni saveznik SAD u Iraku od 2003. godine, preduzme iste mere.
"Nije nam u planu za sada da šaljemo nove vojnike", rekla je Margaret Beket,
izrazivši nadu da će iračke vlasti preuzimati sve veću odgovornost u svojoj
zemlji.
Francuske vlasti su kritikovale Bušovu odluku, ocenivši da pristup treba da "bude
globalnog karaktera" i da jedino "politička strategija" može da omogući
povratak stabilnosti u Iraku.
"Situacija u Iraku se ozbiljno pogoršava svakog dana", rekao je francuski
ministar inostranih poslova Filip Dust-Blazi.
Zvaničnik ruskog Ministarstva odbrane Vladimir Šamarov ocenio je da dodatne
snage SAD "neće moći da radikalno promene situaciju i da obezbede mir i
bezbednost u toj državi".
Šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da Bušova odluka govori o "nedostatku
političkih ideja", dok je lider danskih socijaldemokrata Hele Torning-Šmit
ocenila da "Džordž Buš živi u svom svetu".
"Mobilisao sam više od 20.000 vojnika za Irak. Najveći deo njih, pet brigada,
biće raspoređeni u Bagdadu", izjavio je Buš u televizijskom govoru u kojem je
izložio svoju novu strategiju u Iraku.
Agencije podsećaju da SAD sada u Iraku imaju 135.000 vojnika.
Ako bi SAD odlučila da vrate svoje vojnike, "to bi izazvalo rušenje iračke
vlade, uništilo bi državu i izazvalo masakr nezamislivih razmera", rekao je
Buš, dodajući da je svestan grešaka koje su počinjene od početka invazije na
Irak u martu 2003. godine.
Istovremeno, Buš je priznao da nova strategija koja uključuje i plan o
privrednom razvoju Iraka, neće okončati nasilje i sprečiti nove žrtve.
"Iako naša nova strategija funkcioniše kao što je predviđeno, nasilje će se
nastaviti i moramo očekivati još više iračkih i američkih žrtava", upozorio je
on.
Buš je najavio da će nacionalni sekretar Kondoliza Rajs uskoro imenovati
koordinatora za Bagdad koji će nadgledati raspodelu ekonomske pomoći koja se
dodeljuje Iraku.
Cena nove Bušove politike za Irak je 6,8 milijardi dolara od čega je milijarda
za privrednu pomoć Iraku, a ostalo za dodatne trupe.
SAD su od početka rata u Iraku potrošile 350 milijardi dolara. Novim planom
biće izdvojena jedna milijarda za pokretanje privrede, unapređenje civilnog
društva, jačanje infrastrukture i pravosudnog sistema u Iraku koji je uništen
višegodišnjim ratom.
Buš je ukazao da su pokušaji za uspostavljanje mira u Iraku propali jer "nije
bilo dovoljno iračkih i američkih vojnika" da obezbede mir i jer su trupe
imale previše ograničenja. |
| |
| |
|
|
| Belorusija uzvraća udarac |
| |
Rusija je izgleda spremna da se razmahne svojom energetskom silom, rizikujući
prekide u snabdevanju Evrope i zahtevajući tržišne cene za svoj gas i naftu od
susednih država koje su dugo zavisile od jeftine energije.
 Međutim, na iznenađenje mnogih, veći otpor je došao iz male Belorusije nego iz
moćnijih zapadnih država koje uporno ponavljaju kako su zabrinte zbog svoje
prevelike zavisnosti od ruskih isporuka.
Sukob sa Belorusijom oko nameta na rusku naftu doveo je ove sedmice do prekida
dotoka kroz glavni ruski naftovod za zapadnu Evropu. To je krupna nezgoda za
Kremlj koji se veoma trudi da ubedi EU da na Rusiju može da računa kao na
pouzdanog snabdevača posle prekida u snabdevanju gasom pre 12 meseci, tokom
rata oko cena sa Ukrajinom.
"Rusija se našla u veoma složenoj političkoj situaciji. Naravno, ona može da
zavrne slavinu naftovoda, kao što je učinila sa Ukrajinom na gasovodu, ali to
krnji ruski ugled", izjavio je agenciji AP analitičar Centra za političke
tehnologije Aleksej Makarkin.
A Belorusija nije jedina bivša sovjetska repubika koja je stala na crtu:
Azerbejdžan je prestao da izvozi svoju naftu na Zapad kroz ruski naftovod,
podvlačeći činjenicu da sada ima alternativni put do tržišta petroleja. Potez
je usledio kada je Moskva zatražila od Azerbejdžana više nego dvostuko veću
cenu za ruski gas.
Prošlogodišnji sukob sa Ukrajinom završio se u roku od nekoliko dana nevoljnim
pristankom Kijeva da plati veću cenu gasa. Ali, spor sa Belorusijom pokazuje
znake da će trajati duže.
U Ukrajini, predsednik Viktor Juščenko je krajem 2005. godine bio suočen sa
parlamentarnim izborima i nije hteo da njegova vlada bude zapamćena po tome
kako je narod ostavila bez grejanja i gasa za kuvanje.
Međutim, beloruski autoritarni predsednik Aleksander Lukašenko je zgazio
opozicine partije, a spor sa Rusijom igra kao branilac male zemlje koja
ponosito stoji pred pretećim, ogromnim i energijom bogatim susedom.
Rusija je naljutila Belorusiju u dva maha: kada je zatražila da plati dva puta
više za gas ove godine, i kada je krajem prošle godine nametnula izvozne
carine na naftu svojim beloruskim kupcima. Belorusija je uzvratila objavom
zavođenja tranzitnih carina na ruski petrolej koji teče za EU, naftovodom
Družba, preko njene teritorije.
Ruski državni operater naftovoda, OAO Transneft, potvrdio je ove sedmice da je
zaustavio pumpanje petroleja kroz Družbu, ali je krivicu svalio na Belorusiju
tvrdeći da je prekid izazvan beloruskim isisavanjem nafte iz sistema, kao
nadoknadom za rusku carinu.
Rusija se možda nadala da će se države EU - koje na Belorusiju gledaju kako na
otpadničku zemlju - obrušiti salvama kritika na Minsk zbog navodnog otimanja
nafte. Ali, oštra kritika Beloruje je primetno odsutna.
Naprotiv, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsenik Evropske komisije Žoze
Manuel Barozo (Jose Barroso) kažu da "nije prihvatljivo" da tranzitne zemlje
ili države snabevači zaustavljaju isporuke bez konsultacija - što se jasno
odnosi na nenajavljeno rusko zatvarnje slavine.
"To uvek uništava poverenje, a bez poverenja se ne može graditi nepomućena
saradnja", kaže Merkel.
EU zavisi od Rusije za 30 proceneta uvoza energije - uključujući 44 odsto
uvoza gasa - a zvaničnici EU su uložili mnogo napora da ubede javnost u
sposobnost Moskve da bude stabilni snabdevač energije, uprkos prošlodišnjem
okršaju sa Ukrajinom.
Analitičari kažu da je tekući spor sa Minskom uzajamno destruktivan proces.
Sem rogušenja Evrope, Rusija bi zbog zatvranja Družbe i teškoća da nađe
alternativni put, mogla da bude primorana da smanji produkciju petroleja jer
nema dovoljno rafinerija za preradu nafte
Predsednik Putin je rekao da se mora razmotriti smanjene proizvodnje nafte,
što se tumači kao znak da Rusija nije u žurbi da sklopi dogovor i otvori 4.000
kilometara dugi naftovod.
Analitičari kažu da Rusija sad zapravo plaća za svoju aroganciju politčkog
pridobijanja drugih država davanjem ekonomske pomoći. Zapravo, Moskva je u
procesu raskidanja tavih obaveza. |
| |
| |
|
| |
|
|
