|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1086, 12. januar 2007.
| Glasanje u inostranstvu |
| |
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Aleksandar Čotrić najavio je
mesta gde će svi državljani Srbije koji žive u inostranstvu, moći da glasaju
na predstojećim parlamentarnim izborima, saopšteno je danas iz tog
Ministarstva.
Čotrić je rekao da će pored konzularnih predstavništva glasanje biti
organizovano u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Vičenci, u kampu građevinskog
preduzeća "Planum" u Maroku, kao i u crnogorskim gradovima Podgorici, Budvi,
Herceg Novom, Tivtu, Sutomoru i Beranama.
"Glasanje će biti organizovano u svim bivšim jugoslovenskim republikama, u BiH,
u konzulatu u Banjaluci, u Hrvatskom gradu Rijeka, u Sloveniji i u Makedoniji",
rekao je Čotrić u intervjuu za Program za inostranstvo RTS.
Čotrić je rekao i da najviše glasača ima u Nemačkoj-8257, a najmanje u SAD-u -
1183, a po gradovima-u Beču ima najviše-čak 2053, a najmanje u
Dizeldorfu-1406.
Najprijatnije iznenađenje je broj glasača u Budimpešti, gde ih ima 1054, a
najneprijatnije broj glasača u SAD-u, gde se prijavilo samo 1183 srpskih
državljana. |
| |
| |
|
| |
| Kampanja ulazi u završnu fazu |
| |
Politički analitičar Đorđe Vukadinović izjavio je večeras da predizborna
kampanja ulazi u završnu fazu i da to potvrđuje i razmena optužbi između
Demokratske stranke Srbije (DSS) i Demokratske stranke (DS) nakon
objavljivanja kandidature Božidara Đelića za premijera.
Vukadinović je agenciji Beta rekao da su u izbornom štabu DSS-a verovatno
procenili da Đelića treba napasti kao "potencijalnu slabu tačku DS-a na
izborima" jer su svesni toga da se demokrate trenutno bolje kotiraju od njih.
"Na političkoj sceni u Srbiji više nema nevinih i u tom smislu svaki od aktera
ima manju ili veću 'hipoteku' ili kontroverzu koja ga prati", rekao je on
dodajući da ni Đelić nije izuzetak i da se kao ključna kontroverza u njegovom
slučaju pominje vraćanje novca od ekstraprofita Boguljubu Kariću.
Vukadinović je kazao i da je bilo očekivano da će DSS "udariti" baš na to ali
i da im Demokratska stranka neće ostati dužna i dodao da će se 21. januara
videti ko će u toj polemici "izvući deblji kraj".
DS nije mogao ostatiti neizjašnjen o ličnosti kandidata za premijera i Đelić
je najbolji izbor među onima koje je na raspolaganju imao predsednik DS-a
Boris Tadić, ocenio je on.
Vukadinović ističe da je izborom Đelića za kandidata DS želela da naglasi svoj
socijaldemokratski kurs i pokušaj da se pomeri malo ulevo kao i da je želela
da istakne kontinuitet sa politikom Zorana Đinđića u čijoj vladi je Đelić bio
istaknuti ministar.
Urednik časopisa "Nova srpska politička misao" dodaje i da se u preostalim
danima kampanje neće birati reči i da će se svi boriti za svaki glas iako uvek
naglašavaju kako im nije stalo do vlasti i da je biti vlast u Srbiji danas
prava muka.
On je dodao da očekuje i još oštrije polemike, ne samo između DS-a i DSS-a već
i između većine ostalih aktera. |
| |
| |
|
| |
| Nisam organizovala šverc kokaina |
| |
Vlasnica firme "Makfut" Stanislava Čočorovski-Poletan odbacila je tvrdnje da
je ona organizator šverca kokaina koji je pre nekoliko dana zaplenjen na
makedonskoj granici i navela da joj je ceo slučaj podmetnula vladajuća
garnitura Makedonije zbog njenog ranijeg sukoba sa strankom VMRO.
 Ona je za list "Politika" izjavila da se nalazi u Beogradu, da je dostupna
srpskoj policiji i spremna na informativni razgovor u srpskoj, ali ne i u
makedonskoj policiji.
U informativnoj službi MUP-a Srbije Beti je jutros rečeno da još nemaju
informaciju da li je stigla poternica za Čočorovskom.
Na zahtev makedonske policije, pre dva dana, za njom je raspisana međunarodna
poternica zbog sumnje da je organizovala transport 483 kilograma kokaina koji
je zaplenjen na graničnom prelazu Blace, u kantama sa polikolorom u kamionu
skopskih registarskih tablica.
Kako je ranije saopšteno, kokain je iz Venecuele, preko jedne italijanske luke,
dopremljen do Luke Bar u Crnoj Gori gde je utovaren u kamion i odakle je,
preko Kosova, trebalo da uđe u Makedoniju. Krajnja destinacije trebalo je da
bude Grčka.
"Da sam organizovala taj šverc, bila bih u bekstvu a ne bih sedela u svom
stanu sa maloletnim detetom, majkom i suprugom. Sve mi je namešteno. Nikada
nisam ni videla kokain, a kamoli ga švercovala. Onaj ko švercuje toliku
količinu kokaina ima milione evra, a ja živim u stanu od 70 kvadrata", rekla
je ona.
Čočorovski-Poletan je za "Politiku" izjavila da je vladajuća makedonska
garnitura pokušavala da joj i ranije namesti dodajući da su je hapsili zbog
navodnog finansiranja srpske tajne policije, kao i da su pokušali da je optuže
da je za DB planirala likvidaciju bivšeg makedonskog ministra policije Ljube
Boškovskog.
Ona ističe da je kontejnere sa bojama, u kojima je kasnije pronađen kokain,
dobila od poslovnog partnera iz Venecuele, inače grčkog državljanina, kao
kompenzaciju za dug od pre devet godina.
"U tome sam videla dobar posao. Kada sam dobila uzorak boje, odnela sam ga na
testiranje u Institut za ispitivanje materijala u Beogradu koji je dao
pozitivan nalaz", kaže Stanislava Čočorovski-Poletan i dodaje da su tri
kontejnera sa bojom hrvatskim brodom prošla sve carine i da su stigla u Crnu
Goru gde su "počele da se dešavaju čudne stvari sa tovarom".
Dva kontejnera sa bojom su iz Luke Bar došla u Srbiju, a jedan kontejner je
krenuo put Grčke, istakla je ona i dodala da je negde u Crnoj Gori, na Kosovu
ili na makedonskoj granici, umesto boje u kamion utovaren kokain.
Prema njenim rečima, pretovar je mogao da se obavi na nekoliko mesto - prvo u
Luci Bar gde je tovar stajao nekoliko dana, zatim u Peći gde je UNMIK policija
zaustavila kamion i proveravala ga 48 sati ali ništa nije našla i na kraju na
samoj makedonskoj granici.
"Večernje novosti" danas su objavile da se Stanislava Čočorovska- Poletan
nalazi pod stalnim nadzorom policije.
Kako se dodaje, srpska policija nije otvorila zvaničnu istragu protiv vlasnice
firme "Makfut" iz Beograda a nije stigao ni zahtev makedonske policije da se
sa njom obavi informativni razgovor.
List "Blic" piše da je u MUP-u Srbije jedino stigao zvaničan zahtev makedonske
policije za proveru firme "Makfut" i da je utvrđeno da je firma uredno
registrovana, da nije fantomska i da se bavi uvozom robe.
"Droga nije zaplenjena na našoj teritoriji i ne možemo samoinicijativno, bez
zahteva za međunarodnu pravnu pomoć, da Stanislavu Poletan pozovemo na
informativni razgovor i pitamo je za kokain. Nije bila prisutna kada su kante
utovarene u Venecueli, niti kada je roba transportovana, pa može da tvrdi da
je sve namešteno, i njoj i firmi", navodi izvor "Blica" iz policije. |
| |
| |
|
| |
| Predstavnice stranaka i koalicija pozivaju
žene na izbore |
| |
Predstavnice desetak političkih stranaka i koalicija pozvale su žene u
Vojvodini i Srbiji da izađu na predstojeće parlamentarne izbore.
Na okruglom stolu u Novosadskoj novinarskoj školi, kandidatkinje za poslanice
ocenile su da su žene u Srbiji još uvek diskriminisane i da ih ima izuzetno
malo na mestima odlučivanja.
 One su kao "nedopustivu" ocenile činjenicu da su žene daleko manje zastupljene
u parlamentu, iako ih ima više u ukupnom stanovništvu Srbije.
Kandidatkinje za poslanice su ocenile da su političke partije u Srbiji još
uvek nedovoljno demokratične i navele da obaveza da se na izbornim listama
stranaka i koalicija nađe 30 odsto žena, ne znači i da će se 30 odsto žena
naći u Skupštini Srbije.
Učesnice okruglog stola podsetile su da je slična obaveza važila i na prošlim
izborima, ali da su se na kraju u parlamentu našle samo 23 žene, od ukupno 250
poslanika, što je manje od 10 odsto.
Funkcionerka Demokratske stranke Srbije (DSS) Mirela Smiljanić kazala je da ta
stranka na izbornoj listi ima ukupno 75 žena kandidata i izrazila nadu da se
takva situcija više nikada neće ponoviti.
Kandidatkinja na listi koalicije okupljene oko Liberalno-demokratske partije
(LDP) Maja Sedlarević iz Lige socijaldemokrata Vojvodine kazala je da su
lideri te koalicije jedini potpisali obavezu da će 30 odsto poslaničkih
mandata pripasti ženama sa te liste.
Kandidatkinja Demokratske stranke (DS), vojvođanska sekretarka za
ravnopravnost polova Snežana Lakićević Stojačić ocenila je da žene vrlo često
predstavljaju tek "fikus" na izbornim listama i na visokim funkcijama u
stranci, dok su muškarci ti koji donose ključne odluke.
Profesorka ustavnog prava i nestranačka kandidatkinja na listi koalicije
okupljene oko LDP-a Marijana Pajvančić kazala je da se žene ubuduće neće
zadovoljiti ni sa 30 odsto mesta u parlamentu, pošto je evropski standard 40
odsto.
Dodala je da treba stremiti tome da broj mesta u parlamentu odražava strukturu
stanovništva i podsetila da žena ima više nego muškaraca u Srbiji.
Predstavnica Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Elizabet Peči kazala je da je u
porodicama vojvođanskih Mađara "uobičajeno" da se politikom bavi samo jedan
član familije, i to uglavnom muškarac.
Mirjana Vladisaljev iz Srpskog pokreta obnove (SPO) ocenila je da položaj žena
u Srbiji svedoči da je 5. oktobra 2000. promenjena vlast ali ne i sistem.
Koordinatorka Ženskih studija i istraživanja Svenka Savić pozvala je sve žene
koje učestvuuju u izbornoj trci da se zajednički bore protiv nacionalizma,
rasizma, militarizma i da rade na pomirenju i prevazilaženju društvenih
konflikata.
Učesnice okrruglog stola založile su se i za što hitnije donošenje zakona o
ravnopravnosti polova i za izgradnju institucija koje će se baviti
problematikom ravnopravnosti polova. |
| |
| |
|
| |
| Počelo reklamiranje Srbije na Si-En-En-u |
| |
Reklamna kampanja turističke ponude Srbije na američkoj televiziji Si-En-En
(CNN) počela je juče emitovanjem prvog spota, potvrđeno je agenciji u
Turističkoj organizaciji Srbije (TOS) Prvi spot iz kampanje pod imenom "Trenuci
za sećanje" emitovan je oko 8.15 po srednjevropskom vremenu, nešto kasnije
nego što je ranije bilo najavljeno zbog programske šeme CNN-a, rekli su u TOS-u.
Predviđeno je da se u četvoromesečnoj promociji turizma u Srbiji na CNN-u
emituje ukupno 507 spotova u trajanju od po 40 sekundi, a 500.000 evra za
troškove kamapnje obezbeđen je iz Nacionalnog investicionog plana.
Spotovi koji promovišu turistička odredišta u Srbiji pojaviće se i u emisiji
kod Lari Kinga, "Vorld Njuzu" i "Vorld sportu". |
| |
| |
|
| |
| Građani Srbije i Crne Gore najbrojniji među
azilantima |
| |
Građani Srbije i Crne Gore najmnogobrojniji su među strancima koji su tokom
2006. godine zatražili azil u Nemačkoj.
Kako je saopštio Savezni ured za migraciju i izbeglice, ukupno je u Nemačkoj
prošle godine 21.029 ljudi zatražilo azil.
Među njima je od januara do jula bilo 1.828 građana Srbije i Crne Gore, a od
avgusta, od kad se statistika za dve države vodi odvojeno, do decembra 1.354
ljudi iz Srbije. Ukupno to je 3.282 azilanata.
Tako su samo formalno, zbog odvajanja statistike za Srbiju i Crnu Goru, na
prvom mestu liste najmnogobrojnih azilanata Iračani (2.117) i građani Turske
(1.949), potom dolaze građani SCG, Srbije, Rusije, Vijetnama, Irana, Sirije,
Libana i Avganistana.
Broj azilanata u Nemačkoj stalno opada od početka devedesetih godina i
usvajanja oštrijih propisa u ovoj oblasti. Tako je u odnosu na 2005. broj
zahteva za azil opao za četvrtinu.
To se odnosi i na državljane Srbije, odnsono SCG, jer je 2005. 5.522 građana
SCG u Nemačkoj podnelo zahtev za azil. U 2006. taj broj je opao za 41 odsto.
Prema podacima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, među podnosiocima
zahteva za azil iz Srbije, odnosno iz SCG, 37 odsto su Albanci i 43 odsto Romi,
dok Srba ima 2,5 odsto.
Kao i ranijih godina, šansa da se politički azil u Nemackcoj zaista i dobije
izuzetno je mala. U 2006. su samo 254 osobe dobile pravo na trajni boravak u
Nemačkoj, što je stopa od 0,8 odsto.
Kod građana Srbije, odnosno SCG, stopa dobijanja azila je još manja i iznosi
0,1 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Lične karte bez čipa |
| |
Nove lične karte u Srbiji ipak neće imati čip, a njihovo izdavanje neće početi
27. janaura, kako je zakonom predviđeno.
Ministar unutaršnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da će vlada doneti uredbu
kojom se propisuje da čip neće biti obavezan deo prilikom izdavanja novih
ličnih karata.
Jocić je naveo da će tom uredbom, praktično, biti preciziran Zakon o ličnoj
karti, usvojen u julu prošle godine, koji treba da počne da se primenjuje 27.
janaura ove godine.
Odredba zakona da obrazac lične karte sadrži prostor za kontaktni
mikrokontroler - čip, izazvala je prilikom usvajanja zakona polemiku da li će
čip sa ličnim podacima moći da se očita na daljinu i da li će time biti
ugrožena privatnost. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
