|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1086, 12. januar 2007.
| Izazovi snažnog ekonomskog rasta |
| |
Nestašica čiste vode i zagađenje prirode samo su neki od problema brzo rastuće
privrede Kine i Indije koje nastoje da održe visoku stopu rasta i da što veći
broj stanovnika izvuku iz siromaštva.
Ekonomski pokazatelji upućuju da će te dve zemlje i 2007. imati odlične
performanse. Kineska privreda je u trećem kvartalu 2006. uživala u rastu od
10,4 odsto, a za 2007-08. prognozira se rast od oko deset odsto, prenosi AP.
 Tu negde je i Indija, koja je imala rast od 9,2 odsto, najveći od 1991.
Međunarodni monetarni fond ocenjuje da će mere za borbu protiv inflacije
usporiti indijski rast na 7,3 odsto u narednoj fiskalnoj godini (počinje u
aprilu 2007.) sa 8,3 odsto u tekućoj.
Takve astronomske stope samo potvrđuju da Kina izrasta u izvozničku silu, a
Indija u centar haj-tek industrije u koji velike kompanije prenose deo
delatnosti.
Međutim, oštar kontrast potrošačima u kineskim i indijskim gradovima, koji se
otimaju za najnovije modele mobilnih telefona i automobila, jesu siromašni. U
obe zemlje najviše ih je u selima.
Sa manje od jednog dolara dnevno, prema podacima Svetske banke živi oko deset
odsto od 1,3 milijarde Kineza, dok oko 40 odsto od milijardu Indijaca ima
manje od dolara na dan. Uz to, više od trećine Indijaca ne zna da čita i piše,
a petina nema čistu vodu za piće.
Obe zemlje nastoje da efekte reformi na najsiromašnije ublaže kontrolom cena i
subvencionisanjem poljoprivrednika, kao i da privuku više investicija u
unutrašnjost koja zaostaje za razvojem priobalnih regiona.
Vlada Indije planirala je da između 2005. i 2009. potroši 26 milijardi dolara
za izgradnju kuća u selima, širenje mreže za navodnjavanje, obezbeđenje vode,
struje i telefonskih veza u svim selima. Rezultati tek treba da se vide.
I kineski komunistički lideri, koji nisu pod pritiskom izbora, shvatili su
pretnju koju za njihovu gotovo 60-godišnju vladavinu predstavlja
nezadovoljstvo javnosti zbog raširene korupcije i sve većeg jaza između
bogatih u gradovima i siromašnih u selima.
Povećanje prihoda seoskog stanovništva za kineske lidere je prioritet jer će
doprineti i političkoj stabilnosti, i rastu potrošnje neophodnom za dugoročni
ekonomski rast.
Kina tek počinje da se bavi posledicama industrijalizacije - zagađenjem vode i
vazduha, selima koja se dave u otpadu i nestašicom vode i drugih resursa.
Kina se suočava i sa rizikom od pregrevanja ekonomije. Vlasti su, u strahu da
će rastuća ulaganja u nekretnine i izgradnju zatrpati banke nenaplativim
zajmovima, povećale kamate i uvele druge mere da zauzdaju zaduživanje.
Za indijsku ekonomiju pretnju predstavljaju nestabilnost u zemlji, kao i spoljni
faktori, poput trgovinskog protekcionizma i kolebljivih cena nafte. Takođe,
Indija mora da zadrži rastuće cene pod kontrolom. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni ostaci džinovskog dinosaurusa |
| |
Naučnici su u Španiji pronašli fosilizovane ostatke jedne od najvećih
životinja koja je ikada živela na našoj planeti - džinovskog dinosaurusa
biljoždera koji je bio dugačak do 38 metara, a težak kao sedam slonova.
 Turiasaurus riodevensis, nazvan po regiji i španskom selu u kojem je nađen,
živeo je pre oko 145 miliona godina i bio je sauropod - vrsta dinosaurusa
dugačkog vrata, dugog repa i masivnog tela, koji je hodao na četiri masivne
noge.
To je najveći dinosaurus ikada pronađen u Evropi. Raniji fosilizovani primerci
nađeni su uglavnom u Americi i Africi.
Među poznatim sauropodima su apatosaurus (nekada poznatiji pod imenom
brontosaurus), brahiosaurus i diplodokus.
"Ovo otkriće je san svakog paleontologa", rekao je Luis Alkala iz fondacije "Konhunto
paleontolohiko de Teruel-Dinopolis" i dodao: "Zaista, da li ja ovo sanjam?"
Turijasaurus potiče iz perioda između doba jure i krede. Malo se zna o
evropskim dinosaurusima koji su živeli u to vreme, piše magazin "Sajens".
Naučnici veruju da su turijasaurusi veći deo vremena provodili u paši kod
obale drevnog mora Tetis koje je postojalo pre nastanka Sredozemnog mora.
Prve kosti pronađene su u maju 2003. u polju pšenice u blizini sela Riodeva,
na severoistoku Španije, rekao je Alkala.
Prema njegovim rečima, turijasaurus je bio težak između 40 i 48 tona a dugačak
36 do 38 metara. Poređenja radi, tiranosaurus reks je bio težak šest tona, a
dugačak oko 13 metara.
Nadlaktična kost turijasaurusa, veličine je odraslog čoveka.
"To je izuzetno velika životinja, ali ne toliko koliko i 'kopneni kitovi'
poput argentinosaurusa i puertasaurusa ili sauroposejdona. Ali je ipak
strahovito velik", rekao je Tomas Holc, stručnjak za dinosauruse na
Univerzitetu Merilend.
"Radi se o prvom pravom superdžinu iz Evrope", dodao je.
Na osnovu fosila drugih životinja nađenih na istom me-stu, naučnici su
utvrdili da je turijasaurus živeo uz druge dinosauruse, uključujući dvonožne
mesoždere, druge sauropode i biljoždere slične stegosaurusima.
Tim stručnjaka otkrio je 70 fosilizovanih ostataka koji čine oko četvrtinu
skeleta turijasaurusa. Pronađeni su delovi lobanje, nogu, prstiju, rebara,
ramena i zuba.
Budući da su pronašli ključne kosti turijasaurusa, naučnici su na osnovu njih
ustanovili njegovu veličinu i izgled. |
| |
| |
|
| |
| Britanci neće slati dodatne vojnike u Irak |
| |
Britanski premijer Toni Bler odbacio je mogućnost slanja dodatnih vojnika u
Irak, navodeći da situacija u toj zemlji nije ista za Amerikance i Britance,
javljaju agencije.
 Uoči
govora predsednika SAD Džordža Buša u kojem bi trebalo da najavi slanje još
20.000 vojnika u Irak, Bler je rekao da je "situacija u Bagdadu (u kojem su
Amerikanci) drugačija od situacije u Basri", drugom po veličini gradu u Iraku
u kojem su stacionirani Britanci.
Bler je, međutim, insistirao na činjenici da London i Vašington i dalje imaju
iste ciljeve kad je reč o prenosu odgovornosti za bezbednost u zemlji na
iračku policiju i vojsku.
Premijer je takođe rekao da su britanske snage poslednjih meseci u Basri
pokrenule bezbednosnu operaciju koja "bi trebalo da bude završena kroz
nekoliko sedmica" i koja je za sada "uspešna".
"Ona će Iračanima omogućiti da preuzmu veću kontrolu u policijskim i
bezbednosnim operacijama u Basri", ocenio je britanski premijer.
Bler je istakao da je "cilj američkog plana, a na Bušu je da ga saopšti,
upravo isti - da se Iračanima omogući da postepeno preuzimaju održavanje
bezbednosti".
Velika Britanija ima 7.100 vojnika u Iraku, a SAD 132.000. |
| |
| |
|
| |
| Irak najveća katastrofa SAD |
| |
Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski ocenio je
u intervjuu za nedeljnik "Cajt" da je američka invazija na Irak najverovatnije
najveća spoljnopolitička katastrofa u istoriji SAD.
"Tu i tamo smo doduše morali da preživimo udarce, ali do sada nismo nikada ni
bili jedina super-sila. Već sada je rat u Iraku doveo u pitanje globalni
legitimitet američkog delovanja, potkopao američku verodostojnost i uvukao SAD
u sukob bez vidljivog kraja", rekao je politikolog Bžezinski, koji je savetnik
bio u vreme predsednika Džimija Kartera .
 Bžežinski,
na slici desno,
je pozvao američku vladu da preispita svoju spoljnu politiku, "da počne da
koristi drugačiji jezik i da složene probleme ne svodi na ispravno i pogrešno,
na dobro i loše".
Istovremeno je istakao da "još nije kasno da se promeni pravac" za šta bi bio
potreban povratak transatlantskoj saradnji, uz uključivanje delova Azije.
U ime Evropske unije (EU) Nemačka je, kao predsedavajući od 1. januara, izdala
saopštenje posle jučerašnjeg govora o politici prema Iraku američkog
predsednika Džordža Buša .
U tom tekstu se ističe angažman EU u cilju stvaranja "bežbednosnog, stabilnog
i jedinstvenog Iraka" i navodi da "ključ za jedinstvenu, federalnu i
demokratsku iračku naciju leži u rukama samih Iračana".
Dodaje se da će EU tokom nemačkog predsedništva "podržavati napore za
postizanje nacionalnog pomirenja u Iraku" i pozivaju sve susedne države da
poštuju suverenitet Iraka i daju doprinos njegovoj stabilnost.
Vodeći spoljnopolitički stručnjaci vladajuće konzervativno-socijaldmeokratske
koalicije su u reagovanjima na Bušov govor pozvali SAD da uključi susede Iraka
u stabilizaciji stanja u toj zemlji.
Istovremeno su izrazili žaljenje što Buš u tom smislu u prekjučerašnjem govoru
nije uputio nemirnom regionu nikakav signal, posebno što nije pozvao Siriju da
se konstruktivniije uključi u mirovni proces.
Koordinator nemačke vlade za odnose sa SAD, Karsten Fogt ponudio je da Nemačka
podrži SAD neposrednim kontaktima koje ima sa Sirijom. Ocenio je da su
direktni razgovori sa Damaskom smisleni, uprkos opravdanoj uzdržanosti i
obazrivosti prema sirijskoj vladi.
Prošle godine je nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer posetio
Siriju, uprkos kritici iz SAD i Izraela. |
| |
| |
|
| |
| Ripli oduševljava i danas milione ljudi |
| |
Malo ko nije čuo za Riplijevo "Verovali ili ne", a turisti i danas hrle u 29
Riplijevih muzeja širom sveta.
Robert Ripli je počeo da skuplja uvrnute i bizarne stvari početkom 20. veka.
Od 1929. je u novinskim stripovima predstavljao neverovatne priče do kojih je
dolazio na svojim putovanjima po svetu.
Tokom godina, njegov strip je preveden na 17 jezika, na kojima ga je čitalo 80
miliona ljudi. Ideja o osnivanju muzeja je dobila solidnu osnovu kada je
Riplijeva kolekcija izložena na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1933.
 Narednih
godina, Riplijevi muzeji su nicali jedan za drugim.
Džo Kazinski, direktor za propagandu u Riplijevom muzeju u Orlandu, na Floridi,
kaže za Glas Amerike da je to je u stvari više nego muzej. "Mi to zovemo ‘Oditorijum',
što je termin koji je smislio sam Ripli, prema engleskoj reči ‘odd', što znači
čudno, nastrano".
Posetioce u muzeju u Orlandu dočekuje Ripli za svojim radnim stolom. Naravno,
to je samo iluzija i nagoveštaj svega što ih u muzeju čeka. Mnogi od eksponata
su stvari koje je Ripli imao u svojoj kući, lične stvari koje je prikupio
širom sveta. Buda iz Kine, drvorez iz Japana, ljudska lobanja iz Nove Gvineje...
Optičke iluzije u muzeju zaista mogu da izokrenu realnost, poput dijamanta na
dohvat ruke ili bilijarskog stola koji prkosi gravitaciji.
Svaki milioner u Americi 1930-ih, morao je da ima svoju sobu za bilijar, s tim
što je Riplijeva malo drugačija od ostalih. Ona prkosi gravitaciji.
Bez obzira gde stavili kuglu i bez obzira da li je udarili slabo ili jako, ona
će nekako otići uzbrdo i završiti u gornjoj rupi, kaže Edvard Majer, zvaničnik
zadužen za izložbe i arhivu u Riplijevom muzeju u Orlandu. "Većina posetilaca
smatra", dodaje Majer, "da je tajna u magnetu. Ali vas uveravam da nije. Radi
se isključivo o optičkoj iluziji. Ono što vam se čini da se dešava nije ono
što se u stvari dešava".
U kolekciji je i najveći model rols-rojsa na svetu, načinjen od palidrvaca,
odnosno od milion šibica. Svetla rade i točkovi se uistinu okreću.
Ima još toga. Mona Lizin misteriozni osmeh na prepečenom komadu hleba,
Linkolnov portret od novčića, džinovski portret Van Goga načinjen od 3.000
razglednica na kojima je predstavljeno 115 njegovih crteža i slika.
Majer kaže da je za Riplija, od svih zemalja koje je posetio, Kina imala
posebno značenje.
"Kina mu je bila omiljena. Bio je tamo četiri puta i doneo stotine
orijentalnih predmeta kojima je napunio svoje tri palate. Među njima je i
jedan od sadašnjih najvećih eksponata u muzejskoj kolekciji, replika rikše
kineskog cara.
Napravljena je od jednog komada žada, vrednog milione dolara. To je verovatno
najskuplji eksponat u celoj Riplijevoj zbirci. |
| |
| |
|
| |
| Sedam žrtava “igre” vešanja u svetu |
| |
Sedmoro dece je do sada umrlo širom sveta pošto je njihova "igra" vešanja po
ugledu na pogubljenje bivšeg iračkog diktatora Sadama Huseina imala tragičan
ishod, objavio je danas Evropski institut za novinarstvo .
Televizijski snimci vešanja Sadama Huseina u Bagdadu, 30. decembra 2006,
obišli su svet, dok se na internetu pojavilo više snimaka pogubljenja koji su
napravljeni mobilnim telefonima.
Poslednja žrtva ove "igre" je 12-godišnji dečak koji se u nedelju obesio u
severoistočnom delu Saudijske Arabije.
U Jemenu su, prema policiji, dvojica 13-godišnjaka učinila istu stvar, kao i u
Pakistanu gde je život izgubio jedan dečak.
Petnaestogodišnja devojčica iz Indije obesila se o ventilator na plafonu,
pošto je gledala pogubljenje Sadama, izjavio je njen otac. U SAD je jedan
10-godišnjak nesrećno završio pošto je oponašao događaj s video snimka.
Grupa školaraca je u Alžiru obesila 12-godišnjeg drugara u "igri" oponašanja
pogubljenja izvršenog dva dana ranije.
Sadam Husein obešen je 30. decembra 2006. zbog ubistva 148 šiita u selu
Dudžail, gde je 1982. godine izvršen neuspeli atentat na njega. |
| |
| |
|
| |
| U Moskvi treći put ove godine rekordno toplo
vreme |
| |
U Moskvi je juče, od početka godine, treći put bilo rekordno toplo vreme pošto
je u podne temperatura vazduha bila 4,3 stepena Celzijusa što nije zabeleženo
u poslednjih 50 godina.
Kako je saopštila Moskovska hidrometeorološka služba, rast temperature se
nastavlja pošto s jugozapadnim vetrom u prestonicu stižu nove količine toplog
vazduha.
Ovom temperaturom pobijen je rekord od 10. januara 1957. godine, kada je
temperatura bila četiri stepena. Meteorolozi predviđaju da će sutra biti još
toplije, tokom dana oko šest stepeni, a tokom noći oko tri.
Prvi temperaturni rekord u Moskvi ove godine je bio 2. januara, sa
temperaturom od 3,6 stepeni, a drugi 7. januara kada je temperatura vazduha
iznosila 3,1 stepen.
Meteorolozi preporučuju Moskovljanima ne toplu odeću uobičajenu za ovo doba
godine, već kišobrane, a umesto obuće sa krznom za sneg od kojeg nema ni traga,
gumene čizme zgodne za kišno vreme. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
