|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1087, 19. januar 2007.
| Interpol radi na izručenju Dode Ljucaja |
| |
Kancelarija Interpola u Podgorici u stalnom je kontaktu sa austrijskom
policijom u vezi sa izručenjem američkog državljanina Dode Ljucaja (55), zbog
sumnje da je jedan od glavnih organizatora grupe optuženih za planiranje
terorističkih napada u Crnoj Gori.
 To je potvrđeno u Upravi crnogorske policije.
Osumnjičeni je uhapšen 8. decembra 2006. godine na bečkom aerodomu, po
poternici crnogorske policije.
Sagovornik nije želeo da komentariše pisanje bečkog lista "Kronen Cajtung" da
se o izručenju Ljucaja "vuče kanap između SAD i Crne Gore", kao i da je
osumnjičeni navodno nameravao da dve bombe baci u zgradi Skupštine Crne Gore.
Ljucaj se u trenutku hapšenja spremao da otputuje u SAD.
Uhapšeni je osumnjičen da je bio jedan od glavnih organizatora planiranih
terorističkih akcija na području Malesije, oblasti nedaleko od Podgorice
naseljene pretežno Albancima.
Crnogorska policija je 9. septembra, noć pred parlamentarne izbore, uhapsila
veću grupu Albanaca, pripadnika organizacije "Pokret za ostvarivanje prava
Albanaca u Crnoj Gori".
Oni su, prema optužnici, planirali da terorističkim akcijama u Malesiji
destabilizuju Crnu Goru, kako bi time stvorili situaciju za ostvarenje planova
za stvaranje albanske autonomne regije u Crnoj Gori.
Crnogorski vrhovni državni tužilac Vesna Medenica je ranije saopštila da je
uhapšena grupa imala plan da svoje terorističke akcije realizuje uz pomoć
bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Specijalni tužilac za organizovani kiriminal Stojanka Radović je u decembru
podigla optužnicu protiv 18 osoba za zločinačko udruživanje.
Još nije saopšten datum početka suđenja pripadnicima grupe koju je crnogorska
policija uhapsila u akciji "Orlov let". |
| |
| |
|
| |
| Evropa uslovljava prijem Crne Gore u S E |
| |
Crna Gora neće biti primljena u Savet Evrope pre nego što ispuni uslove koje
joj je ta organizacija postavila u vezi sa usvajanjem novog ustava.
Kako se navodi u izdanju podgoričkog lista "Vijesti", Savet Evrope će listu
uslova uputiti najvišim crnogorskim zvani-čnicima.
Prema dnevniku, Savet Evrope od Crne Gore traži da ta država u novom ustavu
bude definisana kao građanska država, da se predvidi civilna kontrola oružanih
i bezbednosnih snaga.
Takođe se traži izbor sudija koji bi garantovao njihovu profesionalnu
nezavisnost, kao i da državni tužioci ne mogu zastupati državu u građanskim
sporovima.
Pozivajući se na izvore u Savetu Evrope, list piše da je to samo "minimalna
lista zahteva". |
| |
| |
|
| |
| Šturanović ima tumor |
| |
Crnogorski premijer Željko Šturanović ima redak tumor pluća, ali je radno
sposoban, saopštio je Klinički centar Crne Gore.
"Na osnovu detaljnih dijagnostičkih postupaka sprovedenih u prethodnom periodu
i obavljenih konsultativnih pregleda, konzilijum lekara Kliničkog centra
saopštava da je kod Šturanovića dijagnostikovan redak neuroendokrini tumor
pluća", navodi se u saopštenju KBC-a.
Klinički centar je naveo da će konzilijarno određena terapija biti sprovedena
u narednih nekoliko meseci u konsultaciji sa referentnim ustanovama za lečenje
takve bolesti.
"Premijer je radno sposoban, osim saveta za laganiji ritam posla u toku
primanja terapije u trajanju od nekoliko da-na u toku meseca", navodi se u
saopštenju.
Šturanović je rođen 1960. godine, a pre nekoliko meseci bio je na
zdravstrvenim pregledima u inostranstvu. |
| |
| |
|
| |
| Plavšić traži pomilovanje |
| |
Bivša predsednica republike Srpske Biljana Plavšić zatražila je pomilovanje od
vlade Švedske gde izdržava kaznu od 11 godina zatvora zbog zločina u BiH.
Biljanu Plavšić je kaznio Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj
Jugoslaviji, u Hagu.
Ministarstvo pravde Švedske je saopštilo da je Plavšić "zatražila pomilovanje".
"Slučaj se razmatra", rekao je za agenciju AFP Lars Brant, stručnjak u tom
ministarstvu, i dodao da je konačna odluka na Tribunalu koji ju je i osudio.
"Ako haški Tribunal ne želi da ona bude oslobođena, onda će tako i biti",
kazao je Brant.
U pismu švedskom Ministarstvu pravde, Plavšić (76) je navela da njene godine,
narušeno zdravlje i loši zatvorski uslovi čine kaznu "mnogo, mnogo dužom" od
11 godina na koliko je osuđena.
Biljana Plavšić od 2003. izdržava kaznu u ženskom zatvoru Hinsebergu, oko 100
kilometara zapadno od Stokholma.
Švedska je na zahtev Haškog tribunala prihvatila da bivša predsednica
Republike Srpske odsluži zatvorsku kaznu u toj zemlji.
Plavšić je zahtev uputila 27. novembra, ali je prevod njenog pisma na švedski
stigao u Ministarstvo pravde tek 15. januara.
U septembru 2006. ambasador BiH u Ujedinjenim nacijama Miloš Prica zatražio je
u svoje lično ime oslobađanje Biljane Plavšić, rekao je švedski zvaničnik. |
| |
| |
|
| |
| Stvaranje hrvatskog entiteta |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da podržava stvaranje
trećeg, hrvatskog entiteta u okviru federalne države BiH.
"Predlažem Bosnu kao federalnu državu sačinjenu od tri federalne jedinice",
izjavio je Dodik u intervjuu hrvatskom nedeljniku "Globus".
"Hrvati bi trebalo da traže promenu svog statusa", rekao je on i ocenio da se
oni osećaju "frustrirano" u sadašnjoj BiH.
Dodik je još kazao da bi hrvatska zajednica trebalo da dobije sopstveni
entitet na teritoriji sadašnje hrvatsko -muslimanske federacije, odnosno
jugozapadni deo BiH gde uglavnom žive hrvati.
"Realnost je da Hrvati već žive u tom trećem entitetu, odnosno trećoj
federalnoj jedinici. Bosanska država je tamo slabo prisutna", kazao je
predsednik RS. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
