|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1089, 2. februar 2007.
| Ararova godina koja nedostaje |
| |
Četiri godine posle torture koju je prošao u zatvoru u svojoj rodnoj Siriji,
Maher Arar je najzad dobio zvanično izvinjenje od strane federalne vlade. On
je prihvatio zvanično izvinjenje koje je njemu i njegovoj porodici uputio
premijer Stiven Harper, zbog uloge koju su kanadski zvaničnici mogli imati u
tom bolnom događanju, i kompenzaciju od 10,5 miliona dolara za pretpljeni bol
i patnju, kao i za troškove advokata u procesu za skidanje ljage sa imena.
 Na snimcima koji su proteklih dana bili u medijima on ima osmeh na licu, ali i
dalje sa gorčinom primećuje da bi on najviše voleo da mu se vrati ta
izgubljena godina života.
Premijer Harper je takođe obećao da će Kanada nastaviti da vrši pritisak kod
američkih zvaničnika da se Ararovo ime skine sa liste osoba koje ne mogu da
uđu u SAD, pa čak ni da putuju avionom iznad američke teritorije. Na istoj
istoj listi nalaze se i Ararova žena i deca.
Jedan visoki zvaničnik američkog Stejt dipartmenta, koji je želeo da ostane
anoniman, izjavio je Kanadijen Presu da lične veze Mahera Arara i mesta u
kojima je boravio čine da on i dalje treba da bude na američkoj listi
potencijalno sumnjivih soba.
Maher Arar je izjavio da mu izvinjenje vlade i premijera Stivena Harpera mnogo
znači, kao i podrška koju su njemu i njegovoj porodici pružali građani Kanade
tokom njegovog zatočeništva. Ponoseći se svojim kanadskim državljanstvom, on je
istakao da je bitka koju je vodio upozorenje i opomena da se ovakve greške
više nikada ne ponove.
Premijer Stiven Harper u svom pismu izražava nadu da će reči izvinjenja i
ponuđena novčana kompenzacija pomoći da Arar i njegova porodica započnu novo i
srećnije poglavlje u svom životu.
Premijer Harper je objasnio da je ponuđeni novčani iznos, bez obzira koliko on
običnom čoveku delovao veliki, brojka koja odgovara vladinoj proceni onoga što
bi Arar mogao da dobije u pravnom sporu sa vladom, na osnovu preporuka iz
izveštaja istražne komisije sudije Denisa O'Konora.
Maher Arar je radio u Otavi kao inženjer za telekomunikacije kada su ga
američke vlasti, sledeći informacije koje su dobile od nadležnih službi u
Kanadi, deportovale u Siriju. On je u tamošnjem zatvoru proveo godinu dana,
gde su ga mučili, maltretirali i prisilili na lažno priznanje da je povezan sa
teroritičkom mrežom Al-kaida.
Arar je privukao pozornost RCMP-a kroz svoj kontakt sa Abdulahom Alamalkijem,
poznatim iz anti-terorističke istrage Projekat A-O Kanada.
Ararove patnje nisu potpuno prestale kada se vratio kući, zato što je tada
započeo dugu, tešku i upornu borbu za svoju rehabilitaciju. Posle dvogodišnjeg
javnog ispitivanja i rada komisije na čijem je čelu bio sudija O'Konor, on je
javno rehabilitovan, septembra prošle godine.
Arar je od vlade prvobitno tražio 400 miliona dolara, da bi kasnije taj zahtev
smanjio na 37 miliona, uz zvanično izvinjenje od strane vlade, ali su
medijacijom uspeli da postignu dogovor koji su prihvatile obe strane.
NDP je izrazila svoje zadovoljstvo načinom na koji je okončana Ararova bitka
za pravdu. Aleksa Mekdona naglašava da su demokrate od samog početka bile uz
gospođu Mazih i pomagale joj da vrati muža kući, pravdi i porodici.
Maher Arar sa porodicom sada živi u Kemlupsu, Britanska Kolumbija. |
| |
| |
|
| |
| Reviziji procesa Stivenu Traskotu |
| |
U Torontu je, u Apelacionom sudu, započela revizija procesa Stivenu Traskotu,
osuđenom 1959. godine za silovanje i ubistvo svoje dvanaestogodišnje školske
drugarice Line Harper.
Traskot, koji je tada imao 14 godina, osuđen je na smrt vešanjem, kao najmlađa
osoba u kanadskoj istoriji osuđena na smrtnu kaznu, ali mu je kazna preinačena
u doživotnu robiju. Posle deset godina zatvora, on je pomilovan 1969. godine.
 Od tada je živeo u Gelfu, mirno, sa svojom porodicom, sve dok 1997. godine
nije rešio da započne borbu za svoju rehabilitaciju. Kako ističe, upravo
supruzi, porodici i ljudima iz čitave zemlje koji mu pružaju podršku može da
zahvali što je uspeo da opstane sve ovo vreme.
Od samog početka, Traskot je tvrdio da je nevin.
Postojala je nada da će DNK analiza dokazati da on nije kriv, ali su uništeni
svi materijali koji su mogli da se upotrebe u te svrhe.
Pre šest godina, 2001. Traskot i njegov advokat su podneli zahtev ministru
pravosuđa da se predmet ponovo otvori. Zahtev je odobren 2004. godine, kada je,
posle dvogodišnje istrage sudije Freda Kaufmana, tadašnji ministar pravde
Irvin Kotler naložio ontarijskom Apelacionom sudu da revidira predmet u svetlu
novih činjenica.
Usmene rasprave će potrajati verovatno dve do tri nedelje.
Sud ima nekoliko mogućnosti - da odbije Traskotovu žalbu, da odbaci prethodnu
presudu i naloži novo suđenje, da ostavi kako je sada ili da ga oslobodi
krivice za krivično delo.
Njegov advokat Džejms Lokjer tvrdi da je prvo suđenje bilo rukovođeno istragom
koja je od samog početka videla Traskota kao počinioca zločina. On je istakao
da je tek 1998. godine, kada su postali dostupni arhivski materijali iz ovog
slučaja, počela da se javlja nada da će biti ispravljena nepravda iz 1959.
godine.
Ovaj proces nije jedinstven samo po tome što se otvara posle pedeset godina,
već i po tome što je ovo prvi put da se na televiziji i internetu vrši
direktan prenos događanja u sudnici. Prenos može da se gleda preko interneta
na adresi www.cbc.ca, ili na CPAC (Rogers Channel 68). |
| |
| |
|
| |
| Imigranti i dalje slabo plaćeni |
| |
Plate imigranata i dalje nisu u skladu sa njihovim nivoom obrazovanja, stoji u
najnovijem izveštaju Statističke službe. Naprotiv, razlika između plata
novopridošlih i rođenih Kanađana se blago povećala u poslednjih deset godina,
iako je od 1993. godine kroz selektivni prijem imigranata došlo puno inženjera
i informatičara.
 U poređenju sa devedesetim godinama prošlog veka, kada je bila tri puta veća
verovatnoća da imigranti budu u kategoriji građana sa niskim primanjima, 2002.
godine je verovatnoća porasla na 3,5 puta, da bi dve godine kasnije ipak blago
spala, na 3,2.
Računa se da četvoročlana porodica ima niska primanja ako ostvaruje prihode
ispod 26.800 dolara godišnje.
Gernet Pikot, direktor ogranka za socijalne i privredne studije i autor
studije, kaže da pored zastoja u informatičkom sektoru od 2000. godine,
razlozi za ovakve razlike u primanjima i dalje su nedovoljno znanje jezika i
nepriznavanje radnog iskustva stečenog na strani. On, takođe, dodaje da nikako
ne treba zanemariti ni to što ne postoji adekvatna informacija o stvarnim
potrebama za visokoobrazovanim kadrovima i sposobnosti kanadske privrede da ih
uposli. Kanada i sama produkuje veliki broj ljudi sa diplomama, tako da je
konkurencija između njih i novodošlih velika.
Do dve petine imigranata izađe iz kategorije sa niskim primanjima već posle
prve godine, ali otprilike jedna trećina tu ostaje i posle tri godine. Oni,
pak, koji nisu ni u prvoj godini imali niska primanja, najverovatnije nikada
neće biti u toj grupi. Verovatnoća da budu prinuđeni da žive od male plate je
ispod deset podsto. |
| |
| |
|
| |
| Norme ponašanja |
| |
Gradski savet Eroksvila, gradića sa oko 1.300 žitelja, udaljenog pedesetak
kilometara od Montreala, usvojio je sredinom januara dokument o zvaničnim
normama ponašanja, koji je namenjen prvenstveno potencijalnim doseljenicima iz
drugih zemalja.
 U dokumentu između ostalog stoji da je ženama dozvoljeno da voze kola,
potpisuju čekove, i samostalno donose odluke. Ne smatra se prihvatljivim da
žene pokrivaju lice, sem na Noć veštica, da ih spaljuju na lomači, kamenuju
ili posipaju kiselinom. Potencijalnim doseljenicima se skreće pažnja da su
građani Kvebeka navikli da im medicinsku pomoć pružaju osobe suprotnog pola i
da se dečaci i devojčice kupaju u istim bazenima.
Inicijator donošenja ovog dokumenta Andre Druen kaže da im je želja bila da
budu sigurni da ljudi koji ovde dolaze žele da žive na način na koji živi
lokalno stanovništvo.
U gradiću, inače, ne živi ni jedan imigrant, ali Druen veruje da bi se to
moglo uskoro promeniti pošto provincija podstiče doseljavanje u manje sredine.
Dokument je prosleđen provincijskoj i federalnoj vladi. |
| |
| |
|
| |
| Mobilni ne prestaje da zvoni u školi |
| |
Za mlade ljude mobilni telefon znači mnogo više od obične sprave za brzu
komunikaciju. On je nešto što jednostavno mora da se ima, a podrazumeva se da
što je savremeniji, to je bolji.
 Ali, kakvi god da su, najmoderniji ili neki obični, mobilni telefoni su prava
noćna mora za nastavnike, tolika da traže da se telefoni potpuno izbace iz
učionica. Oni insistiraju da mobilni telefoni odvlače pažnju ne samo svojim
vlasnicima, već i ostalima u učionici, zvonjavom, porukama na koje treba
odgovoriti, muzikom, internetom... Već je bilo problematičnih slučajeva
snimanja na časovima i emitovanja putem interneta. Napominje se takođe i
sasvim opravdano strahovanje da mobilni telefoni predstavljaju novo i moćno
sredstvo za prepisivanje na ispitima.
Mnogi insistiraju da nastavnici sami treba da se izbore za red u učionici, ali
sa svom modernom tehnologijom nastavnici jednostavno ne mogu sami da izađu na
kraj i zato traže pomoć provincijske vlade. Ronda Kimberli-Jang, predsednik
Ontarijske federacije nastavnika srednjih škola, kaže da u provinciji ima
toliko nastavnika da bi bilo sasvim logično da postoji neki regulisani način
ponašanja, umesto da bude ostavljeno svakom pojedinačno da određuje pravila.
Ni roditelji ni učenici ne žele da se telefoni ostavljaju u đačkim kasetama
zato što one nisu sigurno mesto za čuvanje. Nastavnici se slažu sa tim, ali ih
isto tako ne žele ni u učionicama. Ovaj začarani krug najbolje bi bilo da se
reguliše formalnim smernicama, istima za sve.
No, ministarka obrazovanja Ketlin Vijn kaže da vlada nije zainteresovana da
ustanovi jedinstveni model ponašanja. Ona kaže da se za održavanje radne
atmosfere na času podrazumeva da su telefoni isključeni, i sigurna je da će
nastavnici i direktori pronaći način kako to da obezbede.
Član Školskog odbora regiona Toronto Džoš Metlou kaže da je pitanje mobilnih
telefona poprimilo tolike razmere da će uskoro možda ipak morati da bude donet
zvaničan stav, što će on i predložiti na sledećem sastanku Odbora. |
| |
| |
|
| |
| Auto za ugašenu cigaretu |
| |
Mark Tven se šalio da je on sam dokaz da je ostaviti cigarete nešto najlakše
na svetu, pošto je to uradio stotinu puta.
 Ako živite u Ontariju, onda napor da ostavite cigarete sem što je lak, može
vam doneti novi automobil. Ontarijska vlada je najavila da će svi koji u martu
ostave cigarete u martu, biti u konkurenciji za glavnu nagradu, automobil 2007
Acura CSDž.
U prošlogodišnjem nadmetanju učestvovalo je 26 hiljada ljudi, a veruje se da
će taj broj biti premašen ove godine. Piter Gudhend, iz Ontarijskog udruženja
za borbu protiv raka, naglašava da ovo takmičenje pomaže strastvenim pušačima
koji stvarno žele da prekinu sa tom navikom. On opominje da rak pluća odnosi
više ljudskih života nego zajedno rak dojke, prostate i debelog creva zajedno.
Samo u Ontariju ove godine će od bolesti izazvanih pušenjem umreti 16 hiljada
ljudi.
Zainteresovani mogu da se prijave do 28. februara. Za dodatne informacije
treba sa obratiti na broj telefona Toronto Public Health 416-338-7600, ili na
liniju za pomoć pušačima, 1-877-513-3333. |
| |
| |
|
| |
| Antidepresanti lome kosti |
| |
Kod pacijenata iznad pedeset godina, koji svakodnevno uzimaju neki od
antidepresanata, poput prozaka ili paksila, dvostruko je veća mogućnost da pri
padu zadobiju frakturu, ustanovili su kanadski naučnici sa Univerziteta
Mekgil, ispitujući grupu depresivnih osoba pod terapijom.
 Kako je istaknuto, pri tom je bar delimičan uzrok smanjena koštana masa.
Dr Dejvid Golcman, endokrinolog i jedan od autora studije, kaže da je
depresija česta kod starijih lica, kojih u Kanadi i u zapadnom svetu ima sve
više. Samim tim je i razumljiva sve veća upotreba antidepresanata iz grupe
ŠIR. Samo između 2000. i 2004. godine prepisivanje ovih lekova povećano je za
trećinu. On ističe da, kao jedna od posledica unošenja ovih lekova, dolazi i
do većeg rizika od lomova kostiju, koje su i inače krtije zbog godina, ali i
drugih lekova koji utiču na pojavu osteoporoze.
No, dr Golcman naglašava da pacijenti nikako ne bi trebalo da prestanu da
uzimaju antidepresante. Potrebno je samo da terapija bude pravilno određena i
da pacijenti budu upoznati sa mogućim neželjenim efektima uzimanja ovih
lekova. Oni takođe treba da preduzmu odgovarajuće korake da spreče pojavu
osteoporoze - da rade vežbe, jedu hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D i da
izbegavaju alkohol i pušenje. |
| |
| |
|
| |
| Zabranjeno pušenje kod kuće |
| |
Jedna od najvećih ovdašnjih agencija za izdavanje stanova, Globe General
Agencies zabranila je od 1. oktobra pušenje svim novim stanarima koji su se
uselili u njenih 75 zgrada. Starima stanarima još uvek je dozvoljeno da zapale
cigaretu u svom stanu.
 Ova njihova zabrana različito je primljena. Pojedini stanari odobravaju
odluku, napominjući da im duvanski dim od komšijine cigarete koji ulazi kroz
prozor, stvara disajne probleme.
Ali, interesantno je da se jedan bivši pušač pobunio protiv ove diskutabilne
odluke. Bev Rivz, koja ne puši osam godina i već dugo stanuje u jednom od
stanova ove agencije, smatra da se radi o ekstremnom i nepotrebnom potezu koji
ljudima ne ostavlja ni malo dostojanstva. Ona insistira da je agencija trebalo
da pokuša kroz konsultacije sa stanarima postupno da uvodi ograničenja. Po
njenom mišljenju, oni su pušače okarakterisali kao loše ljude, a nepušače kao
dobre i time stvorili razdor između njih.
Rivzova je podnela žalbu provincijskoj službi, a odluku bi trebalo da donesu
ovih dana. Bez obzira šta bude odlučeno, agencija namerava da svoju nepušačku
politiku proširi i na Edmonton i Saskatun, gde takođe imaju svoje zgrade. |
| |
| |
|
| |
| Pijanac u dimnjaku |
| |
Prošli četvrtak jedan pijanac iz Toronta će verovatno dugo da pamti, ako ni po
čemu drugom ono bar po brzom i neugodnom trežnjenju.
U sred noći je na Muskoka jezerima ovaj 35-godišnjak izašao iz vikendice svog
prijatelja u nameri da se 'olakša'. Pokušavajući po mraku da se vrati u
prijateljevu vikendicu, malo je zalutao i stigao do komšijske. Kucao je na
vrata ali mu, na njegovo iznenađenje, niko nije otvarao.
Onda je rešio da se sam snađe. Popeo se na krov i pokušao da kroz dimnjak uđe
u kuću, ali se pri tom zaglavio. Dozivao je u pomoć nekoliko sati, sve dok ga
oko pola deset nisu čuli građevinci, koji su u pomoć pozvali vatrogasce, hitnu
pomoć i policiju i izvukli ga.
Uprkos petočasovnom boravku na temperaturi ispod nule pravo je čudo da njemu
nije bila potrebna nikakva medicinska pomoć.
Veruje se da će ovaj slučaj ostati zabeležen kao jedan od najčudnijih koje su
imale lokalne službe za hitne intervencije.
Policija je naglasila da protiv ovog čoveka neće biti podignuta optužnica,
zato što očigledno nije imao nameru da izvrši provalu. |
| |
| |
|
| |
| Sami u avionu |
| |
Er Kanada neće od 1. aprila više dozvoljavati da deca od pet do 12 godina
putuju sama na letovima sa presedanjem, javio je CBC.
Deca od 12-17 godina mogu da izaberu da li će se prijaviti za pratnju, ali to
nije obavezno. Ukoliko se prijave, moći će sami da putuju samo na letovima bez
presedanja.
Deci mlađoj od pet godina nikada nije ni bilo dozvoljeno da sama putuju.
Godišnje inače, više od 45 hiljada mališana sami putuju na linijama Er Kanade,
posebno za vreme martovskog raspusta i za božićne praznike. Tada se, zbog
nepovoljnih vremenskih uslova, dešava da se letovi otkazuju i pomeraju za
sutradan, što je problem kada su deca sama.
Do ove promene, deca od 5-11 godina su mogla sama da putuju na svim letovima
Er Kanade, s tim da su morala biti prijavljena za program dece bez pratnje. Ta
deca su dobijala pratioca, obično stjuardesu, ili agenta kompanije.
Po novom, cena za pratnju po jednom putovanju povećana je na 75, sa
dosadašnjih 60 dolara.
Grupa I očevi takođe mogu, koja se zalaže za prava roditelja bez
starateljstva, smatra da će nova politika kompanije najviše problema doneti
razvedenim ili razdvojenim roditeljima, koji žive u različitim gradovima, i
njihovoj deci. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
