|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1089, 2. februar 2007.
| Jadran - more koje razdvaja |
| |
Sintagma o morima i rekama čije vode spajaju zemlje i narode na njihovim
obalama, prerasla je u slovenačko-hrvatskom slučaju u svoju suprotnost.
Primer za to su višegodišnji neuspešni pokušaji Slovenije i Hrvatske da odrede
granicu u Piranskom zalivu.
 Najnoviji
slučaj, koji diže temperaturu u obe zemlje je hrvatsko davanje koncesije
svojoj naftnoj industriji INA da istražuje nalazišta nafte i plina u severnom
Jadranu, na šta je slovenačka vlada reagovala diplomatskom notom.
U noti naslovljenoj na Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske, slovenačko
ministarstvo navodi da Hrvatska tim aktom ponovo prejudicira graničnu crtu
između država i poseže za morem, koje države naslednice bivše SFRJ još nisu (sukcesijom)
podelile.
Hrvatska pak tvrdi da je sada "očiglednije nego ikad" da Slovenija želi da
uzme deo hrvatskog mora, i u odgovoru na notu "oštro protestuje i odbacuje
neprihvatljivo međunarodno pravno objašnjenje o postojanju nepodeljenog
Jadrana".
U sporu je intervenisao i hrvatski predsednik Stjepan Mesić tvrdnjom da je
granica na moru određena kopnenom granicom, i pri tom zanemario činjenicu da
ni kopnena granica u Istri nije definisana. Granični prelaz Dragonja je, prema
mišljenju Slovenije, samo privremeno rešenje, privremena kontrolna tačka, a
granica na kopnu i na moru nije bila određena ni u bivšoj SFRJ.
Badenterova komisija je još u vreme raspada nekadašnje zajedničke države
zaključila da su bivše republičke granice važeće kao granice novih država, ako
se strane drukčije na dogovore.
Hrvatska namerava da o problemu izvesti Ujedinjene nacije, a svoje viđenje
problema je već poslala evropskom komesaru za proširenje EU Oliju Renu.
Evropski parlament, koji je takođe obavešten o sporu, preporučio je Hrvatskoj
da "postigne prijateljski dogovor sa slovenačkom vladom o pitanju granica".
Evropski parlament, takođe, poziva vlade dve zemlje da se "uzdrže od svih
jednostranih odluka".
Hrvatska, sudeći po reakcijama iz Zagreba, najviše zamera Sloveniji na stavu
da i Jadransko more spada u sukcesionu masu.
U opširnoj analizi u dnevniku Finance, samostalni politički savetnik za
međunarodne odnose i bivši slovenački ambasador u Beogradu Borut Šuklje,
naglašava da bi rešenje, koje zagovara Hrvatska u sporu sa Slovenijom,
predstavljalo ozbiljan pravni i politički presedan u pregovorima Hrvatske sa
Crnom Gorom, oko pitanja kopnene i morske granice na Prevlaci.
"Svaki novi pokušaj uvođenja ekskluzivizma i poricanja prava drugima da žive
sa svojim delom Jadrana, ne mogu se dobro završiti", zaključuje Šuklje.
Spor Slovenije i Hrvatske raspirio je i navijačke strasti na obe strane
granice. U Zagrebu se u spor uključila i Hrvatska akademija znanosti i
umjetnosti, a u Sloveniji su sve učestaliji pokliči za organizovanje
referenduma o (ne)ulasku Hrvatske u EU.
Dugo najavljivani sastanak vlada dve zemlje o pitanju rešavanja međusobnih
sporova je u međuvremenu ponovo otkazan. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Ponovo istraga o padu aviona Trajkovskog |
| |
Porodice poginulih u avionskoj nesreći kod Mostara u kojoj su nastradali
makedonski predsednik Boris Trajkovski i još osam lica, ne slažu se nalazima
državnih komisija BiH i Makedonije o uzrocima nesreće, piše sarajevsko "Oslobođenje".
 List
navodi da porodice sudskim putem od Makedonije za pretrpljenu nematerijalnu
štetu traže nadoknadu od oko 16 miliona evra.
"Oslobođenje" takođe navodi da je po nalogu vlade u Skoplju, u Ministarstvu
unutrašnjih poslova Makedonije formirana radna grupa koja treba da otvori novi
predistražni postupak i još jednom ispita uzroke te nesreće.
Avion makedonske vlade "Super Kinger" B-200 srušio se u ranim jutarnjim satima
26. februara 2004. kod sela Rotimlje, blizu Mostara. U toj nesreći poginuli su
Trajkovski i osam njegovih saradnika i članova posade.
"Oslobođenje" piše da se u Skoplju ocenjuje da je istraga o padu vladinog
aviona ostavila je niz otvorenih pitanja.
Najveća misterija je tvrdnja da je Sfor pronašao olupine aviona još istoga
dana, a ne nakon 24 sata, kako je navedeno u zvaničnom izveštaju o nesreći.
Ostaje nejasno zbog čega su sa mostarskog aerodroma hitno bila preraspoređena
dvojica kontrolora letenja, pripadnika francuskog kontingenta Sfora, vojnik
Alen Lurdel i narednik Paskal Faded.
Prvi je tri dana nakon nesreće vraćen u Francusku, a drugi prekomandovan izvan
Bosne. Oni su bili osumnjičeni da su pogrešno usmeravali let aviona u kojem se
nalazio Trajkovski. |
| |
| |
|
| |
| Tužba Bih protiv Srbije i Crne Gore jedan
predmet |
| |
Sakib Softić, šef pravnog tima BiH po tužbi BiH pred Međunarodnim sudom pravde
u Hagu protiv Srbije i Crne Gore za genocid, izjavio je da BiH neće u
odvojenom procesu tužiti Crnu Goru.
"Srbija i Crna Gora su u to vreme bile jedna država. Za to što su se one
kasnije odvojile, ne mogu odgovarati u pravnim sporovima druge države",
izjavio je Softić agenciji Beta.
 On
je istakao da je slučaj tužbe protiv Srbije i Crne Gore "jedan slučaj" i da "nema
potrebe da se dodatno komplikuju stvari".
Softić je ukazao da će Bosna i Hercegovina insistirati da Srbija ali i Crna
Gora, budu proglašena krivom za genocid u BiH.
Prema njegovim rečima, u ranijoj ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore navedeno
je da u slučaju raspada te državne zajednice, međunarodno pravni subjektivitet,
prava i obaveze, uključujući i članstvo u međunarodnim ugovorima, pripadaju
Srbiji.
"Međutim, BiH ostaje pri tužbi protiv Srbije i Crne Gore jer u trenutku kada
su se desili događaji zbog kojih je pokrenuta tužba, to je bila jedna država,
isto kao i u trenutku podnošenja tužbe, vođenja i okončanja rasprave", izjavio
je Softić.
On je rekao da "svakog dana očekuje poziv Suda u Hagu i konačno rešenje spora".
Upitan šta BiH traži u odštetnom zahtevu, Softić je rekao da "BiH traži da se
saniraju rezultati genocida, što podrazumeva i materijalnu naknadu".
Završne reči u sporu BiH protiv Srbije i Crne Gore iznesene su 9. maja prošle
godine.
BiH je 1993. tužila tadašnju SRJ, u čijem sastavu su bile Srbija i Crna Gora,
Međunaronom sudu pravde u Hagu za genocid u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska na 18. mestu u svetu po kvalitetu
života |
| |
Hrvatska se nalazi na 18. mestu u svetu po kvalitetu života, objavio je danas
internet sajt Indeks.hr istraživanje lista "Internešenal living".
Prema tom istraživanju, na prvom mestu po kvalitetu života nalazi Francuska.
Magazin "Internešnal living" je do indeksa kvaliteta života došao istražujući
devet kriterijuma - skupoću života, kulturu i slobodno vreme, ekonomiju,
prirodnu okolinu, slobodu, zdravlje, infrastrukturu, sigurnost i rizik, kao i
klimu, prenosi Indeks.
Na prvih 10 mesta nalaze se Francuska, Australija, Holandija, Novi Zeland,
SAD, Švajcarska, Danska, Italija, Luksemburg i Argentina, a među 50 testiranih
zemalja Hrvatska se našla na 18. mestu, dok se Kanada nalazi na 25, a Velika
Britanija na 37. mestu.
Urednica magazina "Internešnal living" Lora Šeridan je objasnila da Francuska,
iako ima velike poreze, birokratiju i visoke cene, s druge strane ima dobru
klimu, neoštećenu unutrašnjost i dobro organizovan zdravstveni sistem i da je
Pariz "nesumnjivo najljepši i najromantičniji grad na svetu". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
