|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1089, 2. februar 2007.
| CNN greškom zamenio muziku u spotu o Srbiji |
| |
Muzička podloga u jednom od reklamnih spotova o Srbiji, koji emituje
televizijska mreža Si-En-En (CNN), greškom je zamenjena, a taj previd biće
nadoknađen dvostruko većim brojem prikazivanja ispravne verzije, saopštila je
Turistička organizacija Srbije (TOS).
Izvršni direktor Si-En-Ena za Evropu Rani Rad najavio je da će na konferenciji
za novinare u Beogradu objasniti kako je došlo do takve greške i odgovoriti na
negativnu kampanju koja u nekim medijima prati emitovanje spotova Srbije na
toj mreži, dodaje se u saopštenju.
O tome da je muzika u spotu o Srbiji identična muzičkoj podlozi iz spota o
Kazahstanu, koji takođe emituje mreža Si-En-En od oktobra prošle godine, pisao
je "Blic" u četvrtak, nakon što su se tom dnevnom listu obratili čitaoci koji
su uočili previd. |
| |
| |
|
| |
| Šta ako UN isključe Kosovo iz Srbije? |
| |
Švajcarski profesor međunarodnog prava i šef Instituta za federalizam u
Friburu Tomas Flajner ocenio je da će, u slučaju da Ujedinjene nacije isključe
Kosovo iz Srbije, narodi koji teže secesiji ubuduće širom sveta nastojati da
internacionalizuju sukobe i u njih uključe i Savet bezbednosti.
U autorskom tekstu za uticajni konzervativni dnevnik "Frankfurter algemajne
cajtung", Flajner, koji je i savetnik srpske delegacije na bečkim pregovorima
o Kosovu, navodi da istorija pokazuje da rešenja koja vode do trajnog mira
počivaju na principima pravne države i za cilj imaju izgradnju poverenja i
pomirenje među zavađenim narodima.
 Flajner
postavlja pitanje da li i autonomni Hong Kong može unilateralno da se otcepi
od Kine i "ko ima legitimitet da odlučuje o sudbini dela jedne države - sama
pokrajina, narodi te pokrajine, oni zajedno sa narodom čitave države ili UN".
Švajcarski profesor podseća da je tzv. Badenterova komisija u jesen 1991.
ocenila, da "republike, ne i pokrajine, imaju ovlašćenje da, pozivajući se na
pravo naroda na samoopredeljenje, osnuju sopstvenu državu" i da "federalna
država prestaje pravno da postoji kada članice dođu u sukob i time blokiraju
funkcionisanje saveza".
"Drugačija je bila presuda kanadskog suda o pravu na samoopredeljenje
pokrajine Kvebek. Sudije su odbile pravo na otcepljenje, jer je u suprotnosti
sa osnovama demokratije, pravne države, federalizma i zaštite manjina. Kada bi
se ovo rešenje primenilo i u slučaju Kosova, morali bi narodi, uključujući i
manjine, da traže kompromisno rešenje", piše Flajner.
Ovaj stručnjak nepovoljnim ocenjuje to što je unapred rečeno da će ukoliko se
u pregovorima, koje po nalogu UN vodi Marti Ahtisari, ne postigne rešenje,
njega nametnuti pojedini članovi Saveta bezbednosti.
"Taj Damoklov mač ni u kom slučaju ne olakšava pregovore. Sloboda oblikovanja
rešenja i jednake šanse za obe strane, što su apsolutne pretpostavke za trajni
mir, time su izobličene. U mirovnim pregovorima posrednici treba da određuju
postupak, a ne sadržaj rešenja", piše Flajner.
No, kako ukazuje švajcarski profesor, "posrednik za Kosovo bavi se sadržajima"
i "Savetu bezbednosti želi da predloži rešenja koja odgovaraju njegovim
očekivanjima i koje podržava u najmanju ruku jedna strana".
"Ako Savet bezbednosti isključi Kosovo iz suvereniteta Srbije koji joj
garantuje Rezolucija 1244 UN ili ako Srbiju, ukidanjem ove garancije,
međunarodnopravno da za slobodni odstrel, biće to prvi slučaj u istoriji da
jedan organ UN jednu državu i njene narode podeli protiv volje većine. Takav
zahvat nema osnovu u međunarodnom pravu", ocenjuje Flajner.
Istovremeno dodaje da će "narodi skloni secesiji sukobe ubuduće još više
internacionalizovati da bi u njih uključili Savet bezbednosti i legitimisali
danak u krvi koji uzimaju".
"Iz istorije znamo da ovakve odluke do trajnog mira vode samo ako su zasnovane
na principima pravne države sa ciljem da grade poverenje i mire zavađene
narode", zaključio je Flajner u tekstu za "Frankfurter algemajne". |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji se godišnje popuši 1,4 milijardi
pakli cigareta |
| |
U Srbiji se godišnje popuši 1,4 milijardi paklica cigareta, izjavio je
predsednik Sa-veta za kontrolu duvana Vlade Republike Srbije i bivši ministar
zdravlja Tomica Milosavljević.
Na konferenciji za novinare koja je organizovana povodom Nacionalnog dana bez
duvanskog dima, Milosavljević je istakao da građani Srbije na kupovinu
cigareta potroše onoliko novca koliko ima u Fondu zdravstvenog osiguranja za
godinu dana.
 On
je naveo da bi kampanja "Bez duvanskog dima" trebalo da bude "10 puta jača od
bilo koje političke i predizborne kampanje".
"Osnovni cilj je da se pušenje učini društveno neprihvatljivim, a ne da se
duvanski dim toleriše i prihvati kao nečije pravo da truje sebe i druge",
rekao je Milosavljević.
On je dodao da je cilj da ljudi shvate da ako prestanu da puše smanjuju rizik
od različitih bolesti, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća i infarkt.
Milosavljević je podsetio da Evropska unija nastoji da se do 2009. godine
zabrani pušenje na javnim mestima u svim zemljama članicama.
Prema Milosavljevićevim rečima, neke od mera za smanjenje pušenja su smanjenje
prometa duvana i povećanje cena duvanskih proizvoda kao i zabrana pušenja na
javni mestima.
Tokom 2006. godine u akciji kontrole duvana Inspekcije Ministarstva zdravlja i
Ministarstva za rad, kao i tržišna inspekcija naplatile su 189 mandatnih kazni
i pokrenule 391 prekršajni postupak zbog pušenja na mestima na kojima je to
bilo zabranjeno.
Kazne za pušenje u prostorijam u kojima je to zabranjeno za pravna lica su od
50.000 do 500.000 dinara, za odgovorna lica u preduzeće od 10.000 do 50.000, a
za fizičko lice 5.000 dinara.
Na konferenciji je rečeno da su svi članovi Republičke izborne komisije koji
su 18. oktobra prošle godine na sednici zatečeni da puše platili kaznu.
Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije Tanja Knežević kazala je da
akcioni plan za 2007. godinu predviđa smanjenje broja pušača među mladima za
jedan odsto i povećanje broja mesta na kojima je zabranjeno pušenje za pet
odsto.
Strategija za smanjenje pasivnog pušenja podrazumeva smanjenje kontakta s
pušačima, pre svega edukacijom, jer zakonska regulativa nije od velike koristi
u privatnim kućama i automobilima, navela je Kneževićeva.
Sportisti promoteri akcije "Jedan pušač-mnogo žrtava" karatistkinja Tanja
Petrović i vaterpolisti Filip Filipović i Andrija Prlajinović poručili su
mladima da izbegavaju mesta gde ima duvanskog dima i počnu da se bave sportom.
Istraživanja su pokazala da u Srbiji aktivno puši 39,7 odsto muškaraca,
odnosno 30,5 odsto žena, kao i da je sve više pušača među mladima.
Nacionalni dan bez duvanskog dima obeležava se pod sloganom "Jedan pušač -
mnogo žrtava", a tim povodom je na Trgu Republike u Beogradu organizovan
ulično-scenski prikaz "Suđenje cigareti", kreativna radionica "Naš slogan-vaš
slogan", kviz "Tačno-netačno" i tradicionalna razmena cigareta za voće.
U organizaciji obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima učestvuju
Ministarstvo zdravlja Srbije, Kancelarija za kontrolu duvana, Nacionalna
komisija za prevenicju pušenja, Institut za javno zdravlje Srbije, Udruženje
za javno zdravlje Srbije, Evropskom agencijom za rekonstrukciju, studentske i
druge or-ganizacije. |
| |
| |
|
| |
| Tito je mogao poživeti da hirurzi nisu
pogrešili |
| |
Predsednik bivše SFRJ Josip Broz Tito (1892-1980) mogao je poživeti još koju
godinu da su ga lekari poslednjih meseci njegovog života bolje lečili, izjavio
je publicista Miro Simičić.
Simičić je za novosadski "Dnevnik" rekao da je u slovenačkom Državnom arhivu
pronašao opširan obdukcijski nalaz napisan nakon Titove smrti u Kliničkom
centru u Ljubljani, 4. maja 1980. godine.
" Doktori
su negde zaribali, odnosno pogrešno su Tita lečili. Čuveni kardiohirurg Majkl
Debeiki je, kako mi je posle potvrdio njegov saradnik doktor Đinđić, tvrdio da
bi Tito još nekoliko godina poživeo da su ga slušali", kazao je Simičić.
Precizirao je da je Debeiki predlagao da problem zapušenih arterija u nozi
bude rešen baj-pasom, što su slovenački lekari i uradili, ali na pogrešan
način, pa je Titu na kraju noga amputirana.
"Lekari u koje je Tito imao poverenja, Bogdan Brecelj i Miro Košak, shvatili
su sredinom aprila 1980. da predsedniku pomoći nema uprkos najsavremenijim
antibioticima i elektrostimulatoru srca na koji je bio priključen, jer je
organizam nezadrživo propadao. I zaista, nakon kratkotrajnog oporavka posle
amputacije, Tito je ubrzo umro u agoniji", naveo je Simičić.
Simičić je naveo da je, pored obdukcijskog nalaza, dosije broj 36 krio i mnoga
druga dokumenta, među kojima i pisma supruge Jovanke dok je Tito bio u bolnici.
Dodao je da je dosije sadržavao i dokaze da je Josip Broz raspolagao pouzdanim
"korisnim" informacijama kojima je mogao ucenjivati i držati pod kontrolom
neke od ključnih svetskih političara svoga vremena.
"Verovali ili ne, čak i samog papu Pavla Šestog i Kurta Valdhajma", naveo je
Simičić.
Delove onoga što je pronašao u Državnom arhivu Slovenije Simičić je objavio u
najnovijem broju zagrebačkog "Globusa".
Reč je o delovima službenih zabeleški iz kojih se može zaključiti da je
Jovanka Broz bila izuzetno ljubomorna na svoga supruga Josipa. |
| |
| |
|
| |
| SAD razočarane stavom DSS |
| |
SAD su veoma razočarane pristupom Demokratske stranke Srbije (DSS) pitanju
Kosova koji je izložen u platformi te stranke.
"Veoma smo razočarani ovim pristupom. SAD bi želele da nastave dijalog sa
srpskim građanim i njihovim odgovornim rukovodstvom po pitanjima koja su od
interesa za naše dve zemlje", rečeno je u američkoj ambasadi u Beogradu.
SAD se, kako se navodi, nadaju da će srpski lideri uskoro formirati
demokratsku vladu i ispuniti želje većine građana Srbije da se nastavi
konstruktivan put prema Evropi i evroatlantskom partnerstvu.
Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel nije želeo da komentariše platformu
DSS-a, ali je povodom odluke premijera Vojislava Koštunice da se ne sastane sa
specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem rekao da je to "žalosno".
"Mislim da je žalosno što je Koštunica doneo takvu odluku i treba još jedanput
da je preispita. Ko odbija razgovor, ne može ni pozitivno da utiče na razgovor",
rekao je Cobel.
U Ambasadi Rusije u Beogradu nisu želeli da komentarišu platformu DSS-a.
"Sve piše u novinama. Nemamo komentar", rekla je agenciji ataše za štampu
ambasade Rusije Aljona Kudrjavceva.
U Ambasadi Italije takođe nisu bili spremni da komentarišu platformu DSS-a o
Kosovu.
"Tako osetljivo pitanje, kao što je Kosovo, trebalo bi da se rešava na nivou
ambasadora Kontakt grupe. Ako i bude bilo saopštenja, onda će ga uputiti
Kontakt grupa, a ne ambasade pojedinačno", rekao je zvaničnik ambasade zadužen
za odnose sa medijima Pjetro Vakanti.
U ambasadama Velike Britanije i Francuske, koje su takođe članice Kontakt
grupe, nismo mogli da dobijemo reagovanje na platformu DSS-a. |
| |
| |
|
| |
| Podela Kosova najbolje rešenje |
| |
Međunarodna zajednica će nametnuti pogrešno rešenje konačnog statusa Kosova,
kojim će Albanci dobiti premalo, a Srbi izgubiti previše, prenosi "Njujork
tajms" autorski tekst profesora Timotija Vilijama Votersa.
Voters, koji je pomagao u pripremi optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog
predsednika Slobodana Miloševića za ratne zločine na Kosovu, smatra da se
međunarodna zajednica priprema da nametne pogrešno rešenje.
Tim "planom će Albanci dobiti premalo, a Srbi će izgubiti previše. Ali postoji
alternativa, pod uslovom da međunarodna zajednica želi da je razmotri: podela",
smatra Voters.
"Fleksibilne granice bi olakšale upravljanje nezavisnim Kosovom, obezbedile bi
više zaštite manjinama i omogućile da sporazum bude održiv. Podela je moguća i
najverovatnije pravo rešenje" za Kosovo, smatra profesor na Univerzitetu
Indijana.
Planom UN biće ponuđena poludržava, odnosno Kosovo će imati većinu ovlašćenja
kao nezavisna država ali ne i punu nezavisnost. Ta kombinacija nije
prihvatljiva ni za Albance ni za Srbe, smatra on.
Podela bi omogućila Srbima, koji uglavnom žive na severu Kosova, da nastave da
žive u Srbiji, srpska zajednica bi bila sigurnija, i bilo bi olakšano
upravljanje ostalim delom Kosova, smatra Voters.
"Podela bi mogla da probije blokadu u pregovorima. Albanski lideri u Prištini
možda bi odustali od srpskog severa u zamenu za neposredno priznavanje i
upravu bez međunarodnog nadgledanja", piše Voters.
"Srbija bi mogla da ublaži protivljenje nezavisnosti Kosova ako bi zadržala
severni deo, čime bi se lakše dobio i međunarodni pristanak, jer Rusija
najavljuje veto na svaki plan koji Srbija ne prihvati", dodao je on.
Voters tvrdi da su brojni prigovori podeli Kosova ali da je "pravo pitanje
koliko je kršenja suvereniteta Srbije neophodno".
"Nema ničeg magičnog ili moralnog u granicama Kosova. One su proizvod Titove
Jugoslavije i nikada nisu odgovarale etničkoj podeljenosti ili doprinosile
društvenom miru. Ako granice ne pruže bezbednost ili ne doprinose boljitku,
treba ih menjati", navodi on.
Zato se zalažemo za odvajanje Kosova od Srbije. I to je podela. Zašto je onda
pripajanje malog dela (Kosova) Srbiji pogrešno, zaključuje Voters. |
| |
| |
|
| |
| Oko 3.000 kormorana pojede 150 tona ribe |
| |
Kormorani, ptice koje početkom zime stižu sa severa Evrope, već godinama
zimuju na Drinskom jezeru, u blizini Malog Zvornika.
Tokom boravka, kormorani značajno unište riblji fond u jezeru i reci Drini,
stvarajući velike probleme ovdašnjim ribolovcima.
 Prvi
put kormorani su se pojavili 1998. godine, a ove zime njihova najezda preti da
nanese neprocenjivu štetu ribljem podmlatku.
Procenjuje se da ih je stiglo oko 3.000, raspoređenih u sedam jata.
Ta jata, prema rečima predsednika Skupštine opštinske organizacije sportskih
ribolovaca "Drinsko jezero" iz Malog Zvornika Dragana Kostadinovića, mogu da
pojedu čak oko 150 tona ribe.
"Ako, recimo, uzmemo da na dan svaka od tih ptica pojede najmanju količinu
ribe, dakle pola kilograma, to znači da one dnevno vade oko 1.500 kilograma
ribe ili za 100 dana, koliko prosečno ovde ostaju, čak 150.000 kilograma. Zato
se nešto hitno mora preduzeti da bi se zaštitio riblji fond u jezeru",
upozorava Kostadinović.
"Kormorani su, uz ribokradice, najveći istrebljivači ribe, ali pošto su oni
zaštićene ptice u našoj zemlji, nemamo načina da se borimo protiv njih i
jedino možemo da ih iz čamaca zastrašujemo i teramo", dodaje Kostadinović.
On kaže da će se za nabavku brzih čamaca i pravljenje skrovišta za ribe
obratiti i vladi Srbije za pomoć.
"Obratićemo se vladi sa zahtevom za pomoć, jer, uostalom, i u Zakonu o
ribarstvu piše da je riba državni resurs, pa mislim da i vlada treba da brine
o tome i konačno reaguje, jer mi ribolovci sa ovim problemom ne možemo sami da
se izborimo", kaže Kostadinović.
Kormoran je ptica koja pripada vrsti nesita, leti brzinom od 60 kilometara na
čas, a koristeći vazdušne struje bez odmora može da preleti oko 1.000
kilometara i da roni do dubine od 13 metara.
Gnezdi se na dalekom severu, u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj,
Švedskoj i Finskoj, a na Drinu stiže početkom zime i tu ostaje do kraja marta.
Evropska unija je 1980. godine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i
uvedena je zabrana na njihov lov.
Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose ribljem fondu i brzog razmnožavanja,
zabrana je ukinuta 1996. godine. U Srbiji je, međutim, još na snazi. Kada su
proglašeni ugroženom vrstom, kormorana je bilo oko 30.000 na području Evrope,
a sad se procenjuje da ih ima oko 1.200.000.
Kormorani su neobično inteligentne ptice, pa su gotovo nedostupne i za lovce,
jer na vreme osete opasnost i velikom brzinom se udaljavaju. |
| |
| Tomislav Živanović |
|
| |
| Engleski penzioner iz Prestona koji voli Srbe |
| |
Džef Dimak , penzionisani računovođa iz engleskog gradića Prestona, odvaja
svakog meseca deo svoje penzije da bi pomagao tri srpske porodice raseljene sa
Kosova.
Žao mu je što u njegovom gradu od 130.000 stanovnika, niko sem njega to ne
čini. Dve najveće lokalne humanitarne organizacije pomoć šalju samo albanskoj
strani.
 "Englezi
kao da pamte istoriju od Tonija Blera. Zaboravljaju da su Srbija i Engleska
bile saveznice u dva svetska rata", priča Dimak.
Na televiziji je slušao da su Srbi ubice, ali mu se učinilo nelogičnim da u
ratu druga strana ne ubija. "Znao sam da to ne može biti tačno. Srbi kao
hrišćani ne mogu biti krivci ili bar ne isključivi krivci", kaže Dimak.
Najbliža pravoslavna crkva je od Prestona, mesta nedaleko od Mančestera,
udaljena 375 kilometara i nalazi se u Londonu. Dimak je u njoj 1999. godine
upoznao drugu stranu priče o stradanju na Kosovu i izrazio spremnost da
pomogne.
Sveštenici crkve sveti Sava uputili su ga na Narodnu kancelariju predsednika
Srbije. Posle povezivanja s njom, Dimak je odlučio da finansijski pomogne tri
srpske porodice sa Kosova.
"Sudbina ovih pordica je tužna i slična. U sva tri slučaja očevi su ubijeni.
Jedan od njih je bio policajac, drugi je radio na televiziji i njegovo telo
nikada nije pronađeno. Treći je ubijen u radnji u kojoj je radio. Ostale su
samohrane majke sa šestoro dece koje žive u veoma skromnim i teškim uslovima".
Prva familija je imala tri kćerke, one sad već rade, pa se brinem o druge dve
porodice, čija deca imaju 12 i 17 godina, odnosno 17 i 23.
Tim porodicama Dimak šalje novac, skromno ističući da to nisu velika sredstva
koja mogu da im promene život, već samo da im olakšaju tešku sva-kodnevicu.
"Odlučio sam da najstarijem štićeniku ispunim želju i da mu omogućim da se
zaposli na nekoj od farmi u Velikoj Britaniji. Englezi to ne žele da rade, pa
je za takav posao lakše dobiti radnu dozvolu", priča Dimak.
Dobrotvor iz Prestona kaže da povremeno dolazi u Srbiju, obilazi porodice koje
pomaže i u njihovim malim, neuglednim, iznajmljenim stanovima popije po kafu
sa njima.
Ovog januara, posle više godina "druženja sa Srbijom", Dimaku se ispunila
želja da poseti Kosovo. Uputio se sa timom Narodne kancelarije u Veliku Hoču.
Na putu do Hoče, posle kontrolnog punkta međunarodnih snaga, ogromne moderne
kuće i lokali, albanske zastave, desetine benzinskih pumpi, baloni za fudbal,
sjajni mermerni spomenici poginulim borcima OVK, bilbordi koji reklamiraju
strane banke, automobile na lizing - i na drugoj strani sva beda i sivilo u
kojima žive Srbi. Već prvi pogled govori o podeljenjoj stvarnosti na Kosovu.
"Čovek ne može a da se ne pita odakle sav taj novac i ne može a da to ne
poveže sa onim o čemu se kod nas malo priča, a to je da 80 odsto droge u
Britaniju stiže sa Kosova i da 90 odsto prostitucije na Ostrvu organizuju baš
Albanci", kaže Dimak.
U Velikoj Hoči, mestu u kome živi oko 700 Srba, Dimak se suočio sa njihovom
stvarnošću. Priče tih ljudi su zamrznute negde u prošlosti, kad je Velika Hoča
izgradila 13 hramova i oslikala ih ikonama. Kad se tu bralo i točilo najbolje
metohijsko vino. Kad se nije oskudevalo i strahovalo. Kad puške na gotovs
Kforovih vojnika nisu čuvale i plašile decu u isto vreme.
"Kad čovek sve to zna veoma je teško gledati Veliku Hoču i kako ljudi u njoj
sada žive, napušteni u svakom smislu te reči. Čak i u očima ovdašnje dece vidi
se zabrinutost. Ljudi su tužzni, ali i neverovatno hra-bri", kaže Dimak.
Ovaj humani Englez, veliki prijatelj srpskog naroda, ističe da voli Srbe jer
su nezavisni, jer "nisu kao mašine poput ljudi u Evropi". Takođe kaže da mu je
drago što ga ni jednog trenutka niko nije ni namršteno pogledao, iako je
njegova zemlja učestvovala u brombardovanju Srbije. |
| |
| Aleksandra Otašević |
|
| |
| Srbi na Kosovu nemaju poverenja u Kfor |
| |
Vladika raško-prizrenski Artemije je u sedištu NATO u Briselu preneo pomoćniku
generalnog sekretara Adamu Kobjerackom da kosovski Srbi, s obzirom na tragično
iskustvo u poslednjih sedam godina, nemaju poverenja u obećanja Kfora da će ih
zaštititi.
 Vladika
Artemije je preneo novinarima da je Kobjerackom rekao da su kosovski Srbi i
dosad imali mnogo obećanja i datih jamstava, "ali da to u praksi, na delu,
nije dalo nikakve rezultate".
Vladika Artemije je u razgovoru sa pomoćnikom generalnog sekretara ocenio da
je sedam godina bezbednosno-vojne misije Kfora na Kosovu u suštini bilo "potpuni
neuspeh".
Jer, "jezik činjenica" nepobitno pokazuje da je u njihovom prisustvu na Kosovu
počinjen sijaset zločina, "izvršeno je etničko čišćenje, proterano preko 250
hiljada Srba, porušeno 150 crkava", rekao je Vladika Artemije.
Vladika Artemije se sastao i sa funkcionerima u kabinetu evropskog komesara za
kulturu i obrazovanje Jana Figela,danas će prisustvovati otvaranju izložbe
"Kosovo: Idi i vidi", u briselskom Institutu "4S", koji je i organizovao
posetu vladike SPC EU, Evropskom parlamentu i NATO.
Na izložbi "Kosovo: Idi i vidi", biće prikazane fotografije o položaju i
životu Srba na Kosovu, koje su snimili aktivisti Pravoslavnog centra u
Bjalistoku, u Poljskoj. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
