|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1089, 2. februar 2007.
| Berluskonijeva simpatija i izvinjenje ženi |
| |
Španski sportski dnevnik "As" objavio je erotsku fotografiju Mare Karfanje,
žene koja je bila uzrok verbalnog sukoba bivšeg italijanskog premijera Silvija
Berluskonija i njegove supruge.
Na fotografiji objavljenoj na poslednjoj strani, vidi se oskudno odevena
poslanica Berluskonijeve stranke Forca Italija, nage biste koju pokriva duga
smeđa kosa, i uvijene u ribarske mreže. Tekst uz sliku glasi "Mara zasenila
Berluskonija".
 List
koji ima običaj da na poslednjoj stranici objavljuje fotografije lepotica koje
su u vezi sa poznatim sportistima, ne navodi poreklo ove fotografije ni kada
je snimljena.
Supruga bivšeg predsednika vlade Italije primorala ga je da joj se javno
izvini zbog seksističkih ispada koji su je toliko razbesneli da ga je preko
novina ismejala.
Italijanski dnevnik "Republika" objavio je u sredu pismo Veronike Lario (50) u
kojem je zatražila javno izvinjenje muža jer je on u šali zaprosio jednu mladu
i lepu poslanicu.
Berluskoni se u pismu koje je objavila agencija Ansa, izvinio ženi zbog svog
ponašanja.
"Draga Veronika, evo mog izvinjenja... Veruj mi... nikome nikada nisam
predložio brak osim tebi. Molim te da prihvatiš moje izvinjenje, a ovo je
javni dokaz da je moj ponos ustuknuo pred tvojom ljutnjom, kao čin ljubavi",
napisao je on.
Bivši premijer je istakao da su "njegovi dani ludi... posao, politika,
problemi... život pod stalnim pritiskom" i dodao da ženino dostojanstvo "nema
nikakve veze sa tim".
Veronika Lario, bivša glumica, druga je supruga nekadašnjeg predsednika vlade,
sa kojim ima troje dece.
Njoj se nimalo nije dopalo što se njen muž pre nekoliko dana, pri kraju gala
večere, malo previše "opustio" i Mari Karfanji rekao da bi "s njom išao bilo
kuda, čak i na pusto ostrvo". I još je na sav glas dodao: "Da već nisam
oženjen, odmah bih se oženio njom!" "To su izjave koje ja tumačim kao
uvredljive za moje dostojanstvo... i koje, s obzirom na godine, porodični
kontekst i političku i društvenu ulogu (mog muža), ne mogu biti svedene samo
na šale", napisala je gospođa Berluskoni. |
| |
| |
|
| |
| Američka okupacija raselila pola miliona
Iračana |
| |
Više od pola miliona građana Bagdada napustilo je prošle godine svoje domove,
bežeći pred verskim nasiljem, a do sredine ove godine ista sudbina mogla bi da
zadesi još milion njih, upozorila je jedna američka dobrotvorna organizacija.
Međunarodna medicinska organizacija (IMC), sa sedištem u Kaliforniji, a koja
ima 300 članova osoblja u Iraku, saopštila je da se broj raseljenih u Iraku
drastično povećava, posebno u Bagdadu, koji ima oko šest miliona stanovnika.
 "To
je veoma teška situacija. Tamo postoji strahovito loša bezbednosna situacija,
sa sve većim brojem raseljenih", izjavila je predsednica IMC-a Nensi Aosi.
U izveštaju IMC-a navodi se da građani Bagdada čine 80 odsto od oko 550.000
iračkih civila koji su svoje domove napustili posle februara prošle godine,
kada je izveden bombaški napad na šiitsku džamiju u Samari.
Taj napad doprineo je rasplamsavanju verskog nasilja u Iraku.
Prema rečima direktorke IMC-a, ako se nasilje nastavi ovim tempom, više od
milion ljudi napustiće svoje domove u Bagdadu u narednih pola godine. Većina
njih će ostati u Iraku, dok će ostali napustiti zemlju.
"Potrebno je ovom problemu posvetiti više pažnje. Bez obzira šta neko misli o
ratu, ovde ljudi pate", istakla je Aosijeva.
Ujedinjene nacije saopštile su da je oko 1,7 miliona ljudi raseljeno u Iraku,
a da je oko dva miliona Iračana pobeglo u inostranstvo. Većina izbeglica je
Irak napustilo pre američke invazije na tu zemlju 2003.
"Sprema se humanitarna kriza ogromnih razmera", upozorila je Nensi Aosi.
Prema njenim rečima, premeštanje stanovništva dovodi do izmene u strukturi
gradskih četvrti duž razgraničenja verskih zajednica i stavlja pritisak na "već
krhki ekonomski i socijalni sastav" tih zajednica koje prihvataju raseljene.
Za razliku od prethodnog talasa raseljavanja Iračana - po-sle američke
invazije - izgleda da će trenutni egzodus imate trajnije posledice budući da
stanovnici zauvek napuštaju ili prodaju svoje domove.
Mnogi od raseljenih imaju poblema sa nabavljanjem hrane i primanjem neredovne
pomoći iračkih vlasti, a razlog tome je što se bezbednosna situacija pogoršava.
IMC upozorava i da loše opremljeni medicinski centri u Iraku ne bi bili u
stanju da se suoče sa povećanjem broja pacijenata. "Postoji hroničan
nedostatak lekova, laboratorijskog materijala i rendgenskih filmova", piše u
izveštaju, u kome se ocenjuje da to čini iračke zdravstvene ustanove "beskorisnim".
Direktorka IMC-a je apelovala na sve zemlje da pomognu Iraku, posebno kada je
reč o snabdevanju ljudi hranom i medicinskom pomoći.
Zamoljen da komentariše povećanje broja raseljenih u Iraku, portparol Bele
kuće Šon Makormak je rekao da su SAD zabrinute tim problemom i da ističu
značaj koji ima poboljšanje bezbednosne situacije u Iraku.
"Ljudima je potrebno da osete da se bezbednosna situacija popravlja i da bi i
oni sami bili sigurniji, ako žele da ostanu tamo ili da se vrate", rekao je
Makormak. |
| |
| |
|
| |
| Nalog za hapšenje 13 saradnika CIA |
| |
Državno tužilaštvo u Minhenu potvrdilo je da je izdat nalog za hapšenje 13
saradnika američke obaveštajne službe CIA za koje se sumnja da su u Makedoniji
i Avganistanu učestvovali u otmici nemačkog državljanina Kaleda el-Masrija.
Nalog za hapšenje izdat je, kako je saopšteno, još prethodnih dana zbog "lišavanja
slobode i opasnih telesnih povreda", a glasi na lažna imena američkih
obaveštajaca od kojih većina živi u američkoj saveznoj državi Južna Karolina.
 Akcija
nemačkog pravosuđa, trenutno makar, ima slabe izglede na uspeh, jer nemački
nalog za hapšenje u SAD ne važi. Pored toga, američke vlasti i do sada su
odbijale da sarađuju sa nemačkim kada je reč o ovom slučaju otmice.
El-Masrija je krajem 2003. u Makedoniji otela američka obaveštaja služba CIA,
i potom kao osumnjičenog za terorizam prebacila u Avganistan i tamo
saslušavala u tajnom zatvoru.
Među saradnicima CIA za kojima je raspisan nalog za hapšenje nalaze se i
piloti aviona kojim je Masri prebačen iz Skoplja u Avganistan i jedan lekar.
Još nije jasno da li je reč o stalnim saradnicima CIA ili pripadnicima neke
privatne bezbednosne službe koje je CIA angažovala.
Prema el-Masrijevim navodima, on je najpre tri sedmice držan zatvoren u hotelu
u Skoplju, gde mu je nije dozvoljen kontakt sa porodicom ili advokatom, a
takođe je tučen i ponižavan. Makedonske snage bezbednosti su ga potom 23.
januara predale ekipi CIA koja ga je prebacila u Avganistan.
Tamo je bio do maja 2004. godine kada je prebačen u Albaniju, gde je vezanih
očiju ostavljen na putu nedaleko od granice sa Makedonijom, gde su ga "pronašli"
vojnici i otpratili do Tirane, odakle je avionom prevezen u Nemačku.
Slučajem El-Masri, kao i načelno tajnim zatvorima CIA bavio se i poseban
istražni odbor Bundestaga.
Pravosuđe u Italiji je, u slučaju sličnom ovom, podiglo optužnice protiv 26
pripadnika CIA, među kojima su i ljudi koji su bili službeno akreditovani kao
zaposleni u ambasadi SAD u Rimu. No, niko od optuženih se do sada ni jednom
nije pojavio na pretresima pred sudom u Milanu koji vodi ovaj slučaj. |
| |
| |
|
| |
| Milioni dolara proćerdani u Iraku |
| |
Desetine miliona američkih dolara pomoći za obnovu Iraka je proćerdano, a deo
novca je utrošen na izgradnju olimpijskog bazena policijske akademije, rekli
su istražitelji.
"Bezbednosna situacija u Iraku se pogoršava, ometajući i ugrožavajući napored
i napredak u obnovi", piše u objavljenom izveštaju generalnog inspektora za
obnovu Iraka Stjuarta Bouvena.
Ovaj izveštaj, kako ocenjuje agencija Asošijeted pres, samo pokazuje sumornu
sliku pustoši, pronevera i nervoze u iračkom ratu i napora da on bude
obnovljen. To je američke poreske obveznike koštalo više od 300 milijardi
dolara, dok je ta zemlja na ivici građanskog rata.
Ocenjujući versko nasilje u Iraku kao najveći izazov, Bouven je u intervjuu
rekao da su milijarde dolara američke pomoći koje su potrošene na jačanje
bezbednosti, imale ograničeni učinak. On je ukazao da je obnova zemlje sada na
samim Iračanima, uz ocenu da su oni sada spremni za taj zadatak.
Izveštaj je objavljen kada predsednik SAD Džordž Buš traži od Kongresa da
odobri 1,2 milijarde dolara pomoći za obnovu Iraka kao dela šireg plana u
cilju stabilizacije te zemlje, koji obuhvata i slanje dodatnih 21.500 vojnika.
Prema izveštaju, Stejt department je isplatio 43,8 miliona dolara DajnKorp
Internešenelu za izgradnju naselja, namenjenog za obuku policije, koje je
mesecima ostalo prazno. Oko 4,2 miliona dolara je, na zahtev iračkog
ministarstva unutrašnjih poslova bez odobrenja SAD, potrošeno na 20 VIP kamp
kućica i olimpijski bazen.
Američki zvaničnici su neopravdano potrošili 36,4 miliona dolara za naoružanje
kao što su na primer oklopna vozila i telekomunikaciona oprema.
U izveštaju se takođe navodi mogućnost da je korporacija DajnKorp preuranjeno
naplatila 18 miliona dolara drugih potencijalno neopravdanih troškova.
Stejt department je, međutim, ukazao da radi na poboljšanju kontrole i naveo
da je ranije ovog meseca odbio da DajnKorpu isplati 1,1 miliona dolara zato
što je račun bio neispravan.
Za sada nema komentara portparola DajnKorpa Grega Legana na ove tvrdnje.
Bouven čiju su kancelariju vladajući republikanci prošlog meseca praktično
ukinuli, ukazao je da je preterano trošenje novca u Iraku stalni problem i da
je velika korupcija među iračkim zvaničnicima. |
| |
| |
|
| |
| Aviokompanije optužene za nameštanje cena |
| |
Kvantas i šest drugih međunarodnih avioprevoznika suočeni su sa kaznom od 200
miliona australijskih dolara (155 miliona američkih) zbog navodnog fiksiranja
cena u svetskom vazdušnom prevozu tereta.
Tužba, predata Federalnom sudu Australije, uručena je juče nacionalnom
prevozniku Kvantasu, saopšteno je u Kanberi. Kvantas, navodno najveći dobitnik
u šemi nameštanja cena, je odbio komentar.
Drugi osumnjičeni za dogovor - Lufthanza, Singapur Erlajns, Kataj Pacifik, Er
Nju Ziland japanski JAL i Britiš Ervejz - su takođe dobili sudske pozive.
Sedam kompanija su navodno deo kartela koji je dogovarao cene u međunarodnom
prevozu tereta od 2000. godine, navode dokumenti suda.
Tužba je usređsređena na doplate koje su kompanije nametnule, uključujući
doplate za gorivo pravdane poskupljenjem nafte, doplate za osiguranje pravdane
pojačanim merama zaštite posle terorističkog napada 11. septembra 2001. na SAD
i doplate za ratni rizik zasnovane na višim troškovima osugaranja vezanim za
rat u Iraku.
Tužba tvrdi da doplate ne odgovaraju operativnim troškovima i da su nametnute
dogovorom prevoznika da bi veštački povećale cene. Navodi se da su "doplate za
prevoz tereta nezakonito naduvane u poslednjih sedam godina". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
