|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1090, 9. februar 2007.
| Zabranjeno kamenovanje i spaljivanje žena |
| |
Lokalna skupština gradića Eruksvil, u kanadskoj frankofonoj provinciji Kvebek,
donela je propis kojim se izričito zabranjuje javno kamenovanje žena, njihovo
spaljivanje, bacanje kiseline na njih ili obrezivanje. Ženama je istovremeno
dozvoljeno da voze, glasaju, igraju, potpisuju čekove, oblače se kako žele,
rade i imaju svoja dobra.
 Deklaracija, koja je pre svega namenjena imigrantima koji žele da se nastane u
Eruksvilu, produbila je sukobe oko toga koliko građani Kvebeka treba da budu
tolerantni prema običajima i tradiciji došljaka.
"Želimo da obavestimo pridošlice da način života koji su ostavili kada su
napustili zemlje porekla, ovde ne može da se ponovo utvrđuje", navodi se u
deklaraciji.
Eruksvil ima 1.300 stanovnika i nalazi se oko 160 kilometara severoistočno od
Montreala. Andre Druin, jedan od tvoraca deklaracije, rekao je lokalnom listu
da grad nije rasistički.
"Pozivamo ljude svih nacionalnosti, jezika i seksualnih orijentacija da žive
sa nama, ali želimo da ih upozorimo kako mi živimo", rekao je Druin Rojtersu.
Deklaracija je deo šire debate oko "razumnog prihvatanja", odnosno oko toga
koliko su građani Kvebeka spremni da promene svoje običaje kako ne bi vređali
imigrante. Ispitivanje javnog mnjenja iz 2001. pokazalo je da je oko deset
odsto od 7,5 miliona ljudi koji žive u Kvebeku, rođeno van Kanade.
U januaru, list "Žurnal de Montreal" objavio je ispitivanje u kome se navodi
da 59 odsto građana Kvebeka ima neku vrstu rasističkih osećanja.
Zakon Eruksvila navodi da dečaci i devojčice mogu zajedno da vežbaju i da
ljudi smeju da kriju lica samo na Noć veštica. Deca ne smeju da nose oružje u
školu, iako je Vrhovni sud Kanade odredio da dečaci indijskog plemena Sika
imaju pravo da u školu nose ceremonijalne bodeže.
Predsednik Muslimanskog saveta Montreala Salam Elmenjavi rekao je da je
deklaracija vratila vreme decenijama unazad, kada je reč o rasnim odnosima.
"Šokiran sam i uvređen na pomen ovih lažnih stereotipa i neznanja o islamu i
našoj veri... u javnom dokumentu koji su potpisali zvaničnici i u kome se
diskriminacija otvoreno sprovodi", rekao je on.
Prošle godine, jedna teretana u Montrealu postavila je prozore sa peskiranim
staklom, jer se obližnja sinagoga žalila da im je prizor odraslih koji vežbaju,
uvredljiv.
Listovi navode i da je jedan od društvenih centara u Montrealu zabranio
muškarcima da učestvuju u vežbama za porodilje, u znak poštovanja prema
tradicijama hinduista i Sika, dok je ženama policajcima preporučeno da muškim
kolegama prepuste ispitivanje ortodoksnih Jevreja.
Policija u Montrealu pokrenula je i istragu protiv jednog policajca koji je na
Internetu postavio antiimigrantsku pesmu pod nazivom "Dosta više". |
| |
| |
|
| |
| Tri dolara za infrastrukturu |
| |
Gradski savet Toronta je ove nedelje usvojio predlog da račun za vodu za ovu
godinu bude uvećan za devet odsto. Pošto će se odluka primenjivati od 1. marta,
a ne od januara, onda praktično ispada da će do kraja godine morati da će
uvećanje iznositi 10,8 odsto.
 Isto povećanje od devet odsto biće i za svaku narednu godinu do 2011. godine.
Za domaćinstva ovo uvećanje nije preterano. Računi će biti viši za u proseku
za nešto preko tri dolara, ili četrdesetak dolara na godišnjem nivou. No,
velike kompanije će itekako osetiti kada njihov račun bude veći za preko sto
hiljada dolara.
Sredstva koja će se dobiti od ovog poskupljenja namenjena su infrastrukturi.
Vodovodna i kanalizaciona mreža u gradu je dotrajala i, na pojedinim mestima,
stara i do sto godina. Česti su kvarovi, pucanja cevi, izlivanja, a posledice
kao što su nestanak vode i privremeno otežan saobraćaj, već povremeno i
erozija kolovoza, osećaju svi, i građani i privreda.
Nadležni kažu da u gradu godišnje pukne i do dve hiljade cevi i da ima mnogo
toga zaostalog što je neophodno hitno popraviti. Oni objašnjavaju da su morali
da pribegnu nepopularnom povećanju cena jer nije bilo drugog izlaza. Ukoliko
se ne bi hitno reagovalo, posledice bi mogle biti još ozbiljnije, posebno zbog
ekstremnih vremenskih prilika.
Ian Vudberi, iz kompanije Rivaonline.com, koja radi analize stanja gradske
infrastrukture, predviđa da, ako ne bi bile urađene značajnije popravke, za
deset godina bi bilo otežano kretanje saobraćaja u gradu. |
| |
| |
|
| |
| Malo žena među profesorima |
| |
I pored pozitivnih pomaka koji su načinjeni poslednjih decenija, ženama je i
dalje teško da se izbore za odgovarajući status u univerzitetskim krugovima,
pokazuju nedavna statistička istraživanja. Među vrhunskim stručnjacima i dalje
ih nema dovoljno, a i one koje su prisutne, nisu plaćene kao njihove
kolege-muškarci.
 Statističari ovaj svoj stav potkrepljuju podatkom da, iako na fakultetima čine
jednu trećinu zaposlenih, među profesorima je tek svaka peta žena.
Istini za volju, to je više nego dvostruko u odnosu na osam odsto, koliko ih
je bilo školske 1990-91. godine.
Što se plata tiče, srednja plata žene profesora je za oko šest hiljada manja
od onoga što prima njen kolega istog ranga. Kod asistenata je ta razlika blaža
- oko 1.800 dolara manje prima asistentkinja od svog kolege muškarca. Veruje
se da do ovih razlika dolazi zato što se žene većinom bave humanističkim
naukama, koje su po pravilu manje plaćene od prirodnjačkih ili poslovnih.
Trebalo bi da napredovanje bude u skladu sa zaslugama i zasnovano na
rezultatima istraživanja, objavljivanja radova i nastave. No, profesorka
Dženis Drakić, direktor službe za angažovanje nastavnika na Univerzitetu
Vinzor, naglašava da nije uvek tako. Ona kaže da je sistematska diskriminacija
veoma prisutna na univerzitetu i da se ona neće izgubiti sama po sebi.
Profesorka Drakić i njena koleginica, profesorka antropologije sa Univerziteta
Jork, Peni Stjuart, ističu da broj žena među predavačima, kao ni među
rukovodiocima visokoškolskih ustanova, ne prati rastući trend broja
predstavnica lepšeg pola među studentima i diplomcima. Takođe je primetno da
je kod mlađih po rangu situacija koliko-toliko povoljnija, ali kako se ide ka
višim akademskim zvanjima, tako je žena sve manje.
Jedan od razloga je i taj što žene predaju svoje napredovanje u karijeri da bi
rodile decu, pa to makar nakratko, usporava njihov put do najviših zvanja. |
| |
| |
|
| |
| Sprava za ometanje pažnje i poštovanja prema
grupi |
| |
Mobilni telefoni su izvanredni za hitne situacije, ali oni isto tako smanjuju
i ometaju nivo pažnje i poštovanja prema aktivnostima grupe, bez obzira da li
se radi o porodici, školi ili poslovnom skupu, rekao je Alen Mirabeli,
direktor otavskog Vernije Instituta za porodicu, skrećući pažnju da škole nisu
jedine koje žele da zabrane njihovu upotrebu. Pritužbe na neprimereno
korišćenje telefona stižu i iz raznih drugih, pre svega kulturnih i verskih,
institucija u kojima nije obezbeđeno blokiranje telefonskog signala.
 Kada se radi o telefonu u školi, makar delimično se razmimoilaze stavovi
roditelja i nastavnika. Pojedini roditelji insistiraju da, ukoliko bi se
telefoni izbacili iz škola, oni ne bi mogli da stalno budu u mogućnosti da
komuniciraju sa svojom decom što, kako insistiraju, u današnje vreme nikako
nije preporučljivo.
Nastavnici, pak, ne žele telefone u učionicama, jer oni remete nastavu. Na
časovima deca razmenjuju poruke, primaju pozive, igraju igrice, odlaze na
internet i tamo traže rešenja za zadatke koje treba da urade. Oni takođe
snimaju svakojake pikanterije i razmenjuju ih, ili ih obelodanjuju čitavom
svetu putem interneta. Poznati su slučajevi namernog izazivanja i zakazivanja
tuča samo da bi se snimci mogli proslediti na internet, kao i provociranja
nastavnika u školi u Gatinou, sa istim ciljem.
Pojedine škole već primenjuju zabranu korišćenja telefona u svim školskim
prostorijama, učionicama i hodnicima, ali dozvoljavaju van zgrade. Postoji
ideja da se takva mera uvede u sve državne škole u Torontu, a predlog bi mogao
da bude prihvaćen već u aprilu.
Savet katoličkih škola Daferin - Pil prošle nedelje je izglasao da se telefoni
ne mogu koristiti za vreme časova i svih školskih i vanškolskih aktivnosti.
Đaci će se u ovome osetiti, verovatno, uskraćenim za neke svoje navike. Otkako
postoje mobilni telefoni oni i ne pokušavaju da pronađu svog druga ili
drugaricu, već se telefonom dogovaraju gde će se naći, iako stoje tek na par
metara jedan od drugog. |
| |
| |
|
| |
| Parking dozvole za stogodišnjake |
| |
Krajem januara u Toronto Staru se pojavio tekst koji je ukazao da parking
dozvole za posebno označena mesta poseduju i osobe koje nemaju pravo da ih
koriste. Detaljnijom istragom, ovaj list je došao do zaprepašćujućeg podatka
da čak 4.400 stogodišnjaka u provinciji imaju ovu dozvolu, od toga neverovanih
3.456 osoba koje ove godine pune 107 godina, iako Statistička služba beleži da
je tek 1.700 žitelja provincije starije od sto godina. Sudeći po dozvolama za
parkiranje, više od 1.200 stogodišnjaka i dalje vozi, mada je, po podacima
Ministarstva za saobraćaj, svega 30 krajem 2005. godine imalo dozvolu za
upravljanje motornim vozilom.
 No, stogodišnjaci čine tek otprilike jedan odsto od ukupnog broja dozvola.
Pored njih, čudi da dozvolu za parkiranje, na osnovu vozačke dozvole, poseduje
i skoro dve stotine osoba mlađih od 16 godina.
Gradski većnik Džo Mihevc, koji je na čelu komiteta za pitanja invalida šest
godina, navodi da je očigledno da se ne može garantovati koliko je sistem
pouzdan, ali je provincijski ministar za saobraćaj Dona Kensfild obećala da će
ovaj problem morati da se reši, kako bi se vratilo poverenje u sistem. Ona je
naglasila da će prva provera biti upoređivanje spiskova sa popisom iz matične
službe za umrla lica.
Interesantno je da je ovakvu proveru tražio provincijski inspektor još pre
šest godina, jer je još tada policija često bila u prilici da nailazi na
sučajeve 'pozajmljivanja' dozvola prijateljima ili korišćenja dozvola izdatih
na ime preminulih članova porodice.
Ustanovljeno je, takođe, da na najvećem broju dozvola nije preciran
zdravstveni razlog za njeno izdavanje, kao ni tim koji potvrđuje dijagnozu i
predlaže potrebu da se licu izda dozvola.
Postoje dva tipa dozvola za parkiranje na posebno označenim mestima. Stalne se
izdaju na period od pet godina, posle čega moraju da se produže, dok
privremene mogu imati važnost od dve godine. Potrebu za izdavanjem dozvole
mora da potvrdi tim stručnjaka, lekara, medicinskih sestara, radnih i
fizioterapeuta. Osoba bez vozačke dozvole, može da koristi dozvolu za
parkiranje kada je vozi pratilac ili član porodice.
Nadležni pominju mogućnost da je kod jednog broja dozvola, posebno onih za na
kojima su podaci o stogodišnjacima i šesnaestogodišnjacima, došlo do tehničkih
grešaka prilikom prebacivanja podataka iz jedne baze u drugu.
Ministarka Kensfild se u januaru obratila pismeno opštinama, tražeći od njih
informacije o oduzetim dozvolama. Ona je takođe, apelovala na građane i da
dozvole koriste na propisan način. |
| |
| |
|
| |
| Ledeni talas zahvatio Kanadu |
| |
Talas vrlo hladnog vremena, praćen ledenim vetrovima, od ponedeljka traje u
istočnom delu Kanade gde je zabeležena temperatura od -40 stepeni Celzijusovih,
kao i na severu SAD, gde su tri osobe umrle od hladnoće, saopšteno je danas u
Montrealu.
 "Veoma je hladno već nekoliko dana. U Vinipegu, gradu sa 600.000 stanovnika
koji važi za najhladniji grad na svetu, u utorak je bilo -41,7 stepeni",
izjavio je kanadski klimatolog Dejvid Filips (David Philips).
U Torontu, najvećem gradu u Kanadi, preduzete su vanredne mere kako bi se
beskućnici sklonili sa ulica u prihvatne centre, dok je železnički saobraćaj u
američkoj saveznoj državi Njujork zbog snega i mraza na nekim linijama u
prekidu.
"Ceo istočni deo Severne Amerike je pod sibirskim vazduhom. To je vazduh sa
Arktika i prekriva celu zemlju", rekao je Filips.
On je rekao da je tokom decembra i januara u Kanadi zabeležno rekordno toplo
vreme. |
| |
| |
|
| |
| U Kanadi i do deset stepeni toplije |
| |
U Parizu je održan Međunarodni panel o klimatskim promenama, na kome su se
čule veoma pesimističke prognoze o budućnosti planete. Vodeći naučnici iz 113
zemalja jednoglasno su se složili da masovno sagorevanje fosilnih goriva,
iskorišćavanje zemljišta i primena agrokulturnih mera dovode do topljenja leda
na polovima.
Naučnici predviđaju da bi Kanada mogla posebno da bude ugrožena zbog efekata
klimatskih promena, zato što se očekuje da bi porast temperature ovde mogao da
bude veći nego u ostalim delovima sveta. Na globalnom nivou, temperatura bi u
sledećem stoleću mogla da poraste za 1,8 do 4 stepena, dok bi u Kanadi, po
mišljenju nekih stručnjaka, mogla biti viša čak za 10 stepeni.
Reakcija premijera Stivena Harpera na izveštaj iz Pariza bila je da bi vlada
morala da pokuša da stabilizuje emisiju gasova, pre nego što preduzme teži,
dugoročniji cilj smanjivanja kanadskog doprinosa globalnom zagrevanju. On je
istakao da svi koji predlažu momentalno smanjenje emisije ugljen dioksid u
Kanadi u suštini ne govore o ostvarivom cilju, već više o zamišljenom.
Ministar za životnu sredinu Džon Berd je u Parizu obećao da će biti uvedena
regulativa za industrijske sektore koji su odgovorni za gotovo polovinu
emisije. On veruje da će to biti ostvarivo kroz takozvane kriterijume
intenziteta, koji zahtevaju od kompanija da proizvode manje otpadnih gasova po
jedinici proizvoda, ali ipak omogućavaju da se ukupna emisija poveća. Ministar
Berd je, pak, odbacio ideju o 'zelenoj taksi' koja bi bila uvedena u cilju
popularizacije racionalnije potrošnje energije za građane i manja preduzeća.
Pobornici borbe za zdravu životnu sredinu smatraju da javnost u Kanadi neće
podržati kriterijum intenziteta zato što se njime ništa ne dobija. Džon Benet,
direktor Mreže za klimatsku akciju, kaže da je potrebno uvesti potpuna
ograničenja.
Jedan od najpoznatijih kanadskih pobornika zaštite životne sredine, Dejvid
Suzuki, kaže da odgovornost za dalje delanje u najvećoj meri leži na
političarima. On dovodi u pitanje opravdanost budžetskih prioriteta, gde se 16
miliona troši na odbranu, pri izrazito maloj verovatnoći da će doći do ratnog
sukoba, a daleko manje za sprečavanje klimatskih promena koje će ugroziti
svakoga od nas. On veruje da svako od nas može dati svoj mali doprinos i
apeluje da u tom pravcu izmenimo svoj način života. |
| |
| |
|
| |
| Ideja za sigurno ostavljanje |
| |
Vest o bebi pronađenoj na pragu jedne kuće u Saskatunu, na temperaturi od -29
stepeni, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Izuzetna je sreća bila da su je
članovi porodice koja tu živi pronašli nedugo pošto je beba ostavljena.
Lekari su konstatovali da se radi o zdravoj bebi ženskog pola, rođenoj u
terminu za porođaj. Ona je dobro, zbrinuta je i nalazi se u gradskoj bolnici.
 Kasnije je policija stigla do majke, usamljene, zbunjene, uplašene
osamnaestogodišnje učenice, koja je svoju trudnoću krila od svih, i porodila
se potpuno sama, bez ičije pomoći. Kao kuriozitet treba reći da devojci nije
bilo potrebno nikakvo medicinsko zbrinjavanje posle toga.
Policija nije saopštila da li će protiv majke biti podignuta optužnica.
Očigledno je da mlada devojka nije imala i nema ničiju podršku, niti pak
uslove da zadrži bebu. Bez postavljanja pitanja kako i zašto nije ništa
preduzeto pre nego što je došlo do drastičnog ostavljanja bebe na tuđem pragu,
kao ideja za moguće, humanije, rešenje nameće se ono koje postoji u Alabami i
nekim drugim američkim saveznim državama - 'sigurno ostavljanje'. Kod njih,
naime, postoji zakon koji dozvoljava majci da svoju bebu ostavi na sigurnom
mestu, kao što su bolnica ili policijska stanica i ostavi je bez pitanja.
Ova zakonska mogućnost inicirana je u Alabami, posle procesa majci i babi koje
su novorođenu bebu bacile u toalet. Obe su osuđene na po 25 godina zatvora.
Džon Tajson, oblasni tužilac, smatrao je da bi bilo bolje sprečiti takve
porodične tragedije, pa je došao na ideju o stvaranju programa za tajno,
sigurno mesto. On je objasnio da majka može doneti svoje novorođenče u bilo
koju službu hitne pomoći i ostaviti je tamo. Ukoliko beba nije povređena, neće
biti nikakvih pitanja i nadležne službe će preuzeti brigu o bebi. Majkama se
ponudi stručna, savetodavna i medicinska pomoć. Neke od njih mogu da se odluče
da zadrže bebu posle toga.
Tajson veruje da je ovakav program mnogo delotvorniji i bolji od zločina bilo
kakve vrste. On je rekao da je u Alabami ovim programom bilo spaseno 14 beba u
devet godina, koliko traje program. |
| |
| |
|
| |
| Imena u modi |
| |
Kao svake godine, i za prošlu je Alberta objavila spisak najpopularnijih imena
za bebe u provinciji.
Kod devojčica je posle tri godine Ava preuzela primat od Eme, dok je kod
dečaka Itan i dalje, šestu godinu za redom, ubedljivo najomiljenije ime.
 Ion Keni, portparol provincije je priznao da je ime Ava iznenađenje za sve. On
pominje kao najpoznatiju Avu Garner, filmsku zvezdu iz četrdesetih godina
prošlog veka, ali je mnogo verovatnije da su roditelji ili kumovi bili
inspirisaniji serijom Očajne domaćice i glumicom Evom Langorija, koja svoje
ime izgovara kao Ava.
Ostala popularna imena za devojčice, posle Ave i Eme, su Emili, Hana, Medison,
Sara, Ebigejl, Olivija, Grejs i Ela.
Kao kuriozitet, treba reći da se ime Ebigejl javlja napisano na 21 način.
Među imenima za žensku decu našla su se Junik (Uniljue), Gli (Glee), Glednes
(Gladness), Ridžojs (Rejoice) i Tekila (Teljuila), ali je samo po jedna
devojčica nazvana tako.
Roditelji su dečacima davali najčešće poznata i proverena imena Džošua,
Džejkob, Logan, Metju, Noa, Nejtan, Lijam, Karter i Vilijem. U daleko
neuobičajenija spadaju svakako Ejnšnt (Ancient), Tajrant (Tyrant), Rodi (Rowdy),
Bos (Boss), For Ejsis (Four Aces) i Dizel (Diesel). |
| |
| |
|
| |
| Privremeno ime za pare |
| |
Brat svetski poznatog Kajla Mekdonalda, koji je na internet aukciji uspeo
spajalicu da zameni za kuću, Skot, rešio je takođe da napravi posao koji ga
može učiniti poznatim, ali mu i doneti nešto para. On je raspisao aukciju,
rešen da u narednih godinu dana nosi ono ime koje odabere onaj ko ponudi
najviše novca.
 Pobedilo je ime Free-A-Store-Us-Redž, koje će mladi Skot nositi u narednih
godinu dana i za to dobiti naknadu od 37.001 dolar. Budući da je nedavno
završio školovanje, novac će mu dobro doći da otplati dugove i kredite. Ne
želi da radi klasičan kancelarijski posao, već mu je ideja da radi samostalno.
Deset odsto novca namenio je za sirotište na Tajlandu.
Aukcija je bila na ChooseMyName.com.
Ideja nije bila nova. To je zapravo započeo američki narednik Kodi Bejker, ali
je morao da odustane pošto mu je američka vlada naredila da prekine aukciju.
Inače, i brat Kajl je učestvovao na aukciji, ali njegov predlog da ime promeni
u Mr. Clean nije usvojen. Istini za volju, uopšte nije ni uzet u razmatranje,
pošto je za njega ponudio svega deset dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
