Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1090, 9. februar 2007.
Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za Novine Toronto
Zlatna značka za “Novine Toronto” |
|
Na sednici Žirija za dodelu Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
doneta je odluka o ovogodišnjim dobitnicima ovog vrednog priznanja koje se
dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti.
Dodeljena
su 62 priznanja. Među dobitnicima ovogodišnje Zlatne značke Kulturno-prosvetne
zajednice Srbije su i naši istaknuti umetnici i kulturni aktivisti iz
dijaspore, čime je još jednom potvrđen jedinstven kulturni i duhovni prostor
svih Srba, ma gde da žive.
Žiri, na čijem čelu je bio književnik Aleksandar Čotrić, a članovi Uroš
Dojčinović, Milovan Vitezović, Miodrag Jakšić i Marija Bišof, sve odluke je
doneo jednoglasno. Nagrada se sastoji od pozlaćene značke i povelje -
grafičkog lista.
Priznanja će laureatima biti dodeljena u utorak, 13. februara 2007. godine u
12 sati u Svečanoj sali Ministarstva za dijasporu, ulica Vase Čarapića 20.
Za Žiri za dodelu priznanja
DOBITNICI PRIZNANjA ZLATNA ZNAČKA KULTURNO-PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE ZA 2007.
GODINU U KANADI SU: (po azbučnom redu)
DRAGANA VARAGIĆ, glumica, Toronto
RADOVAN GAJIĆ, istoričar umetnosti, književnik, Toronto
DUŠAN STEPANOVIĆ, filmski radnik, Toronto
Izuzetno, Žiri je doneo odluku da Zlatnu značku dobiju i organizacije iz
Kanade:
KUD "Kolo", Hamilton
List "Novine", Toronto |
|
|
|
|
Prvi kazino u hotelu Jugoslavija |
|
U Beogradu će prvi kazino biti otvoren do kraja juna u hotelu "Jugoslavija",
rečeno je u Upravi za igre na sreću.
Licencu za otvaranje prvog kazina u gradu dobila je firma Grand kazino,
registrovana u Srbiji, a čiji je većinski vlasnik kazino "Austrija".
Za
tu licencu je plaćeno 18 miliona evra, a kazino je prema ugovoru, trebalo da
bude otvoren do kraja prošle godine. Rok je pomeren za zahtev vlasnika licence
zbog toga što renovinaranje hotela "Jugoslavija" još nije završeno.
Uprava za igre na sreću izdala je još jednu licencu za otvaranje kazina na
široj teritoriji Beograda, ali se ne zna kad će on biti otvoren.
Prihodi od igara na sreću u prošloj godini bili su oko 4,1 milijardu dinara,
što je skoro približno prihodima u 2005. godini, U 2004. godini ti prihodi su
bili 777,3 miliona dinara.
Od klasičnih igara na sreću (loto, tombola, instant lutrija) prihodi u 2005. i
2006. godini bili su 3,7 milijardi dinara, a od posebnih igara (automati,
kladionice, igračnice, nagradne igre u robi i usligama) približno pet
milijardi dinara.
Od ukupnih prihoda od igara na sreću 40 odsto se izdvaja za finansiranje
Crvenog krsta. |
|
|
|
|
Ljubomorna astronautkinja |
|
Američka kosmička agencija NASA planira da razmotri svoj sistem regrutovanja
pošto je astronaut Lisa Novak uhapšena zbog sumnje da je pokušala da ubije
ženu za koju je verovala da joj je suparnica u neostvarenoj ljubavi.
Kapetan
Lisa Novak (43) je vozila 1.500 kilometara, sa pelenama da ne bi morala da
staje usput, kako bi se konfrontirala sa ženom za koju veruje da je u
romantičnoj vezi sa njenom simpatijom, pilotom "spejs šatla".
Zamenik glavnog administratora NASA Šejna Dejl saopštila je da će NASA
razmotriti način regrutovanja i njegove moguće izmene.
Posebna pažnja će biti posvećena utvrđivanju da li kandidat ima psihološke
probleme.
Naknadno će se proveriti da li je uhapšena astronautkinja imala takve simptome
u radu sa drugim astronautima.
Ona je jula prošle godine sa svemirskom misijom putovala "spejs šatlom" do
Međunarodne svemirske stanice u orbiti oko Zemlje.
Policija je u utorak saopštila da je Lisa Novak optužena za pokušaj
kidnapovanja, krađu vozila, uništavanje dokaza i napad.
Lisa Novak je presrela ženu na parkingu na aerodromu u Orlandu i pokušala da
otvori vrata automobila u kojem se ona zaključala. Novak je potom isprskala
automobil farbom.
Policija je pratila astronautkinju i videla je kako baca vazdušni pištolj i
periku, a u torbi je imala i nož. U njenom vozilu su nađeni suzavac i municija.
Lisa Novak je podvrgnuta lekarskom pregledu dan pošto je optužena u Floridi,
ali nije navedeno da li pregled podrazumeva i razgovor sa psihologom.
Pre hapšenja, astronautkinja nije pokazala znake nestabinosti, kazala je Šejna
Dejl i dodala da hapšenje Lise Novak neće dugoročno uticati na kosmički
program.
Zvaničnicni NASA nisu želeli da komentarišu da li hapšenje predstavlja kraj
karijere astronautkinje koja je diplomirala aeronautički inženjering. |
|
|
|
|
Ana Sokolović kompozitor godine |
|
Emigrantkinja
iz Srbije Ana Sokolović (37) proglašena je kompozitorom godine u kanadskoj
frankofonoj provinciji Kvebek.
Ona je osvojila Pri Opus (Les Prix Opus) - muzičkog Oskara za prošlu godinu.
Ta najznačajnija nagrada za klasičnu muziku, osim prigodne statue, uključuje i
novčani iznos od 10.000 kanadskih dolara.
Ana Sokolović,
na slici desno, nagrađena je na desetom, jubilarnom izboru koji svake godine
organizuje Kvebečki muzički savet, neprofitna organizacija koja svojom
aktivnošću promoviše istimuliše razvoj klasične i džez muzike i okuplja
kompozitore, izvođače i druge umetnike. "Zaista nisam očekivala visoko
priznanje. Lepo je primati mnogobrojne narudžbine za komponovanje, uživati u
čestom izvođenju svoje muzike, putovati na premijere i festivale, ali biti i
na ovaj način priznat od kolega i muzičkih autoriteta - možda je još važnije.
To me svakako ispunjava stvaralačkim ponosom i ličnim zadovoljstvom", izjavila
je za Betu Ana Sokolović.
Ona je prošle godine imala više briljantnih nastupa od kojih je najznačajnije
izvođenje njene prve opere "Ponoćni sud" (Midnight Court), takođe prve
kanadske opere ikad izvedene u hramu muzike, londonskom Kovent gardenu.
To muzičko-scensko delo premijerno je 2005. godine izvela muzičko-teatarska
kompanija neobičnog naziva "Ljueen of Puddings" (u slobodnom prevodu "Kraljica
pudinga") iz Toronta.
Ana Sokolović završila je muzičku školu "Kosta Manojlović" u Zemunu i Muzičku
akademiju u klasi Dušana Radića u Novom Sadu.
Nakon dvogodišnje pedagoške prakse i započetih postdiplomskih studija u klasi
Zorana Erića, 1992. godine odselila se u Montreal.
Magistrirala je na uglednom "Mekgil" (McGill) univerzitetu na kome se bavi i
pedagoškim radom. Čest je član stručnih žirija Kanadskog saveta za kulturu i
umetnost u Otavi. |
|
|
|
|
Zabranjeno kamenovanje i spaljivanje žena |
|
Lokalna skupština gradića Eruksvil, u kanadskoj frankofonoj provinciji Kvebek,
donela je propis kojim se izričito zabranjuje javno kamenovanje žena, njihovo
spaljivanje, bacanje kiseline na njih ili obrezivanje. Ženama je istovremeno
dozvoljeno da voze, glasaju, igraju, potpisuju čekove, oblače se kako žele,
rade i imaju svoja dobra.
Deklaracija,
koja je pre svega namenjena imigrantima koji žele da se nastane u Eruksvilu,
produbila je sukobe oko toga koliko građani Kvebeka treba da budu tolerantni
prema običajima i tradiciji došljaka.
"Želimo da obavestimo pridošlice da način života koji su ostavili kada su
napustili zemlje porekla, ovde ne može da se ponovo utvrđuje", navodi se u
deklaraciji.
Eruksvil ima 1.300 stanovnika i nalazi se oko 160 kilometara severoistočno od
Montreala. Andre Druin, jedan od tvoraca deklaracije, rekao je lokalnom listu
da grad nije rasistički.
"Pozivamo ljude svih nacionalnosti, jezika i seksualnih orijentacija da žive
sa nama, ali želimo da ih upozorimo kako mi živimo", rekao je Druin Rojtersu.
Deklaracija je deo šire debate oko "razumnog prihvatanja", odnosno oko toga
koliko su građani Kvebeka spremni da promene svoje običaje kako ne bi vređali
imigrante. Ispitivanje javnog mnjenja iz 2001. pokazalo je da je oko deset
odsto od 7,5 miliona ljudi koji žive u Kvebeku, rođeno van Kanade.
U januaru, list "Žurnal de Montreal" objavio je ispitivanje u kome se navodi
da 59 odsto građana Kvebeka ima neku vrstu rasističkih osećanja.
Zakon Eruksvila navodi da dečaci i devojčice mogu zajedno da vežbaju i da
ljudi smeju da kriju lica samo na Noć veštica. Deca ne smeju da nose oružje u
školu, iako je Vrhovni sud Kanade odredio da dečaci indijskog plemena Sika
imaju pravo da u školu nose ceremonijalne bodeže.
Predsednik
Muslimanskog saveta Montreala Salam Elmenjavi rekao je da je deklaracija
vratila vreme decenijama unazad, kada je reč o rasnim odnosima.
"Šokiran sam i uvređen na pomen ovih lažnih stereotipa i neznanja o islamu i
našoj veri... u javnom dokumentu koji su potpisali zvaničnici i u kome se
diskriminacija otvoreno sprovodi", rekao je on.
Prošle godine, jedna teretana u Montrealu postavila je prozore sa peskiranim
staklom, jer se obližnja sinagoga žalila da im je prizor odraslih koji vežbaju,
uvredljiv.
Listovi navode i da je jedan od društvenih centara u Montrealu zabranio
muškarcima da učestvuju u vežbama za porodilje, u znak poštovanja prema
tradicijama hinduista i Sika, dok je ženama policajcima preporučeno da muškim
kolegama prepuste ispitivanje ortodoksnih Jevreja.
Policija u Montrealu pokrenula je i istragu protiv jednog policajca koji je na
Internetu postavio antiimigrantsku pesmu pod nazivom "Dosta više". |
|
|
|
|
Mršavice izlaze iz mode |
|
Brazilska manekenka Ana Karolina Reston (21) umrla je prošlog novembra od
komplikacija prouzrokovanih anoreksijom. Bila je visoka 172 centimetra, a
imala je samo 40 kilograma. Lekari smatraju da ta težina priliči devojčici od
12 godina visokoj najviše metar i po...
Moćna
udruženja modnih kuća Francuske, Italije, Španije, Velike Britanije, SAD,
Brazila i drugih zemalja, koja su na meti kritika zbog promovisanja imidža
preterano mršavih manekenki, odlučila su da se zajedno pozabave tim problemom
i sa modnih pista postepeno is-korene anoreksičan izgled.
Iako ne postoje zvanične studije koje bi dokazale vezu između modne industrije
i poremećaja u ishrani kod mladih devojaka, stručnjaci ukazuju na jasnu
korelaciju između to dvoje.
Čelnik francuske modne federacije Didije Grimbak je, kako prenosi Rojters,
izjavio da Pariz neće preduzeti nikakve posebne mere da bi zabranio
pojavljivanje izuzetno mršavih manekenki na modnim pistama, zato što je
pravilnik o njihovom zdravlju već striktan. "Ali moramo biti pažljivi i moramo
da informišemo mlade žene a ne da uvodimo dodatne mere", rekao je on.
Francuski ministar zdravlja je najavio formiranje radne grupe koja bi
razmotrila uticaj imidža mršavih manekenki na mlade žene.
Britanski modni savet je zatražio od modne industrije da za potrebe modnih
revija angažuje isključivo zdrave manekenke i one koje su starije od 16 godina.
Italijanska vlada i modna udruženja te zemlje potpisali su sporazum prema
kojem mršave devojke, koje izgledaju bolesno, ne smeju da se angažuju za modne
revije ukoliko ne dokažu da su zdrave.
I Brazil je nedavno pokrenuo kampanju protiv pojavljivanja suviše mršavih i
mnogo mladih manekenki, nakon smrti Ane Karoline Reston. |
|
|
|
|
Amerika (ne)spremna za ženu predsednika |
|
Ideja o ženi predsedniku Sjedinjenih Američkih Država bila je pre 40 godina
samo predmet holivudske komedije. Prošle godine američka TV publika bila je
oduševljena serijom "Glavnokomandujuća" o prvoj ženi predsedniku.
Sada,
kad je senatorka iz Njujorka i bivša prva dama SAD, Hilari Klinton, najavila
kandidaturu za najviši položaj u Beloj kući, ta ideja nije više fikcija, već
velika verovatnoća.
Više od dva veka, Amerikanci su za predsednike birali samo muškarce,
pripadnike bele rase. Aktivisti za jednakost žena veruju da se politička klima
danas promenila.
Na prošlogodišnjim izborima za Kongres, demokrata iz Kalifornije, Nensi
Pelosi, postala je prva predsednica Predstavničkog doma, što je drugi položaj
do potpredsednika. Na položajima guvernera danas u SAD ima devet žena, ima ih
71 u Kongresu i 16 od 100 u Senatu, što je rekordni broj.
Melodi Dernak, potpred-sednica Nacionalne organizacije žena, veruje da sada
postoje uslovi da neka od njih bude i predsednica SAD. Stiven Hes, sa Brukings
instituta u Vašingtonu, takođe smatra da je Amerika spremna za ženu
predsednika, nakon duge borbe za ženska prava.
"Žene čine većinu (odnosno 52 odsto) biračkog tela u SAD. Ispitivanja javnog
mnjenja pokazuju da su one posebno zainteresovane za ženu predsednika. Stoga
je na neki način za ženu koja se kandiduje na narednim predsedničkim izborima
to zapravo prednost", kaže Hes za Glas Amerike.
Pre 20 godina Elen Malkolm je započela stvaranje političke mreže u Vašingtonu,
pod nazivom "Emili's List", kako bi prikupila novac za žene kandidate za
političke funkcije iz redova Demokratske stranke. U to vreme, kaže, niko nije
ozbiljno shvatao žene u politici.
"Mislim da birači nisu znali kako da procene žene. Nisu imali sa kim da ih
porede. Bilo je to vreme u kojem su preovladavali stereotipi". Od tada, kaže
Elen Malkolm, birači su u mnogo većoj meri prihvatili ideju da biraju žene.
"Birači su se svakako navikli na žene kandidate i na to da one mogu dobro da
obave posao kada su izabrane. Nadam se da će to novo poverenje u žene
političare pomoći da Hilari Klinton postane prva predsednica u istoriji SAD",
kaže Elen Malkolm.
Skot Kiter, koji koordinira ispitivanja javnog mnjenja u istraživačkom centru
Pju u Vašingtonu, kaže da su mnogi Amerikanci sada spremni da zanemare polnu
ili rasnu pripadnost kada procenjuju sposobnost kandidata.
Nisu, međutim, svi u to uvereni. Morgan Felčner, urednik časopisa "Kampanja i
izbori" sumnja da bi većina Amerikanaca glasala za ženu predsednika. "Amerikanci
su samo u teoriji spremni za ženu predsednika, ali ako se pozabavite
rezultatima anketa videćete da je svega oko 50 odsto njih za tako nešto".
Politikolozi i istoričari beskrajno iznose argumente zašto nije bilo žena
predsednika, a do sada ni žena ozbiljnih kandidata za to mesto. Stiven Hes
veruje da je ta ideja morala da evoluira kako je evoluiralo i američko društvo.
On podseća da u vreme Prvog svetskog rata žene nisu ni glasale. "U 220 godina
Amerike, polovinu vremena žene nisu glasale na nacionalnim izborima, pa nisu
čak ni radile, već su pretežno bile domaćice, pa ih nismo mogli ni birati kao
što biramo predsednike".
Hes ističe da je danas mnogo poznatih žena - zakonodavaca, guvernera i drugih
iskusnih političara.
Prema anketi koju je sproveo časopis Njuzvik, 86 odsto ispitanika bi glasalo
za sposobnu ženu ukoliko bi je njihova stranka imenovala za kandidata.
Međutim, na pitanje da li je Amerika spremna da izabere ženu predsednika, samo
55 odsto je reklo da. Pa ipak, to je sedam odsto više u odnosu na anketu iz
1999. godine.
Interesantno je da je anketa pokazala da su muškaci u većem broju izjavili da
su SAD spremne za ženu predsednika. Ali, ta gledišta bi mogla i da se izmene
do predsedničkih izbora 2008. godine, kažu stručnjaci. |
|
|
|
|
Crna četvorka za crno-bele |
|
Žrebanje za TOP 16, održano u luksuznom hotelu AC Barselona, nije bilo srećno
za našeg predstavnika. Ako je Partizan imao sreće da se kvalifikuje među
najbolje u Evropi, Đordi Beromeu, izvršni direktor Evrolige im nije bio talija
na izvlačenju.
Cedulja
sa imenom Partizana je izvučena druga po redu i svrstana je u grupu sa prvakom
Evrope, ambicioznim Pirejcima i vrlo nezgodnim Huventudom. Znači, u grupi E su
CSKA, Olimpijakos, Huventud i Partizan.
Kao što je poznato, CSKA je na krovu Evrope bila 1961, pa 63, 69, 71. i na
kraju 2006. godine. Partizan je tu titulu osvojio 1992, Huventud 1994 a
Olimpijakos 1997.
Po meni je naša grupa najjača bila je reakcija Duška Vujoševića. Moskovljani
su prvaci Evrope, uz Panatinaikos najveći favoriti za fajnal for, čak i
osvajanje Evrolige bez obzira što se igra u Atini. Olimpijakos je odgovorio na
budžet Panatenaikosa, žele da učestvuju na završnom turniru u njihovom gradu.
Još nisu potpuno uigrani, ali su tim za respekt.
Vujošević je dodao:
- Nalazimo se u krem društvu. Mogli smo da imamo više sreće pri žrebu, ali
smatram da nećemo biti nekompetentni i u ovako jakoj grupi. Rasterećenost nam
ide u prilog.
Kosta Perović, igrač Partizana, slično je reagovao: Sve ekipe u TOP 16
zaslužuju respekt i kvalitetom su zaslužile da se nađu u najboljem društvu.
Razlike između timova u šeširima izražene su u nijansama ali mi se ipak čini
da je naša, E grupa za nijansu teža od ostalih.
Perović je analizirao protivnike:
Suvišno je bilo šta reći o ekipi CSKA koju mnogi s pravom i ove godine vide u
finalu. Jednostavno to je mašinerija, što pokazuju i rezultati prvog dela.
Olimpijakos je u ovu sezonu ušao sa znatno pojačanim sastavom, ne žele da
propuste priliku da se nađu na završnom turniru koji se igra u njihovom gradu.
Tu je i Huventud, ekipa koja nam je veliki dužnik iz prvog dela takmičenja,
vrlo kvalitetna, ali ne i nepobediva. Nemamo imperativ rezultata, ali verujem
da ćemo partijama potvrditi da pripadamo eliti.
Milenko Tepić će upravo kada Partizan bude igrao sa Huventudom napuniti 20
godina. Kako je i uobičajeno u mladosti, optimista je:
Koliko god je grupa teška, nadam se da ćemo i u njoj nastaviti sa dobrim
partijama. Olimpijakos je tim sa velikim ambicijama i fajnal forom u Atini kao
dodatnim motivom. CSKA je favorit za titulu. Huventud se pokazao nezgodnim za
nas, ali nadam se da ne možemo ponovo da izgubimo dva puta od njih. Početku
drugog dela prethodi Kup, pa ćemo tek kada se vratimo iz Kragujevca
razmišljati dalje.
Ono što je donekle dobra vest za crno-bele pred startnu utakmicu drugog kola
sa Olimpijakosom da Arvidas Macijauskas sasvim izvesno neće biti u sastavu. To
ne znači drastično slabiji Pirejci. Partizan će ipak morati da igra više nego
dobro.
Toše prepreka za Arenu
Crno-beli neće igrati u beogradskoj Areni, iako su dobili ponudu da besplatno
koriste najveću dvoranu u Srbiji za utakmice u TOP 16. To bi mnogo značilo i
navijačima, koji su ostajali ispred vrata Pionira bez karata u dosadašnjem
takmičenju Evrolige, ali isprečio se koncert Toše Proeskog na Svetog Trifuna.
Pitanje da li bi "Limes" mogao da se za desetak sati transformiše i pripremi
za održavanje košarkaške utakmice. Takođe, obavezan je trening za protivnika u
hali u kojoj se igra meč, tako da za sada nema šansi da će broj gledalaca biti
više nego udvostručen. |
|
|
|
|
|
|