|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1090, 9. februar 2007.
| Crna Gora kasni zbog Srbije |
| |
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić izjavio je u intervjuu
hrvatskom "Vjesniku" da se saradnja njegove zemlje sa EU razvija jako dobro,
ali da "u svemu u čemu kasni, fa-ktički kasni zbog Srbije".
"Poslednjih 15 godina dok smo bili u zajednici sa Srbijom imali smo najgore
razdoblje u našoj istoriji: ekonomski, politički i, što je mnogo važnije,
moralno je Crna Gora bila osakaćena i kao država i kao društvo", rekao je
Krivokapić.
 Na
pitanje novinara kako će Crna Gora rešiti pitanje saradnje sa Haškim
tribunalom i suđenje optuženima za ratne zločine, Krivokapić ( na slici
desno) je rekao da Crna Gora u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, kao i
da je dogovoreno da osumnjičenim crnogorskim građanima za ratne zločine u
Hrvatskoj sudi crnogorsko pravosuđe.
"I hrvatski premijer Ivo Sanader je rekao da ima puno poverenje u naše sudove.
Naravno, u sudske procese biće uključena kontrola hrvatske javnosti", podsetio
je Krivokapić.
Govoreći o trenutnoj situaciju u Crnoj Gori, on je rekao da je kod donošenja
crnogorskog ustava u ovom trenutku sporno treba li prihvatiti rezultate
referenduma.
Krivokapić je napomenuo da je Crna Gora nastala kao država crnogorskog naroda,
kao i da Srbi ne mogu u njoj biti jedan od konstitutivnih naroda.
On je dodao da će bez obzira na sličnost crnogorskog, hrvatskog, srpskog i
bosanskog jezika, kao i prava svakog pojedinca da se služi jezikom kojim želi,
u Crnoj Gori službeni jezik biti crnogorski.
Krivokapić je rekao kako Crna Gora nije nikad u svoje ime izvršila agresiju na
Hrvatsku i da je zbog toga spremna Hrvatskoj da isplati ratnu odštetu zbog
napada na Dubrovnik.
"I prilikom posete premijera Sanadera razgovarali smo o zatvaranju vrlo bolnih
rana rata za Hrvatsku, ali i za Crnu Goru jer se tereti za moralnu odgovornost.
Iako nije donosila političke odluke u tom prljavom ratu, Crna Gora je bila
upotrebljena na razne načine", konstatovao je Krivokapić.
On je kazao da smatra da bi Crna Gora sa Hrvatskom trebalo da postigne nagodbu
koja neće biti finansijski neizdrživa za Crnu Goru, a koja će dati i moralnu i
materijalnu satisfakciju dubrovačkom području. |
| |
| |
|
| |
| Potpisana Deklaracija u vezi sa prijemom CG u
Savet Evrope |
| |
Deklaracija o minimumu principa koje treba ugraditi u novi crnogorski ustav
radi prijema u Savet Evrope potpisana je u crnogorskom parlamentu.
Dokument su potpisali šefovi poslaničkih klubova Ustavotvorne skupštine Crne
Gore, predsednik parlamenta Ranko Krivokapić i premijer Željko Šturanović.
 Poslanički
klubovi, parlament i vlada Deklaracijom iskazuju punu spremnost da u novi
ustav ugrade principe Saveta Evrope o građanskom ustrojstvu države,
izbegavanju odlučujuće uloge politike u izboru sudija i tužilaca, zaštiti
ljudskih prava.
Savet Evrope je preporučio i da tužioci ubuduće ne zastupaju državu u
građanskim sporovima, zabranu smrtne kazne, regulisanje statusa oružanih i
bezbednosnih snaga i obaveštajnih službi i sredstava parlamentarnog nadzora.
Preporučeno je i da se novim ustavom propiše da funkciju vrhovnog komandanta
vojske obavlja civil.
Predsednici Skupštine i Vlade Crne Gore su posle potpisivanja deklaracije
novinarima kazali da je to "korak ka članstvu" Crne Gore u Savet Evrope.
Krivokapić je ocenio da se Deklaracijom iskazuje "stvarno i realno"
opredeljenje Crne Gore za prijem u najstariju panevropsku organizaciju i da je
to "dokaz posvećenosti" da put u evropske integracije "bude sa što manje
tenzija i što više političkog jedinstva".
Šturanović je naveo da Crna Gora "po svemu zaslužuje" da bude članica Saveta
Evrope i izrazio ubeđenje da će se to ostvariti u narednih nekoliko meseci.
Deklaraciju su potpisali predstavnici svih poslaničkih klubova, osim Srpske
liste i kluba Bošnjačko-liberalne partije, ali je predsednik parlamenta Ranko
Krivokapić naveo da oni to mogu učiniti naknadno.
Srpska lista je, međutim, saopštilla da neće potpisati dokument jer je za tu
koaliciju neprihvatljivo da se Crna Gora definiše kao građanska država.
Skupština Crne Gore uskoro bi trebalo da se izjasni o deklaraciji za koju, po
najavama predstavnika Saveta Evrope, mora da glasa dve trećine poslanika da bi
se nastavila procedura prijema Crne Gore u Savet Evrope. |
| |
| |
|
| |
| CG država srpskog, crnogorskog naroda |
| |
Opoziciona crnogorska Narodna stranka (NS) saopštila je da Crnu Goru u novom
ustavu treba definisati kao državu "srpskog, odnosno crnogorskog naroda".
"Može i obrnutim redom, svejedno", navodi se u izjavi za javnost šefa
poslaničkog kluba NS i Demokratske srpske stranke u crnogorskom parlamentu
Dragan Šoća.
Dodao je da bi se takvom ustavnom formula-cijom "jasno izrazila činjenica da
je reč o jednom te istom državotvornom narodu".
Prema objašnjenju Šoća, treba razlikovati državotvorne od konstitutivnih
naroda.
"Konstitutivnost je faktička, a državotvornost je istorijska činjenica",
poručio je Šoć.
Pozvao je autora predloga ustava koalicije Srpska lista Zorana Žižića da
razmotri predlog NS. Šoć je podsetio da je u Žižićevom predlogu ustava
navedeno da su konstitutivni narodi u Crnoj Gori crnogorski i srpski, kao i da
se predsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandić zauzima da se u preambuli
ustava, kao konstitutivni narodi, navedu svi narodi koji žive u Crnoj Gori.
Prema oceni Šoća, postoji "ozbiljna konfuzija" u Srpskoj listi oko pojmova
konstitutivnosti i državotvornosti, kao i da bi to trebalo prevazići
prihvatanjem obašnjenja NS. |
| |
| |
|
| |
| U Hrvatskoj sve više zavisnika od kocke i
klađenja |
| |
Dražen Dorčec (33) iz sela Kalinovec kod Koprivnice, u severozapadnoj
Hrvatskoj, osuđen je na 40 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva.
Vest koju su objavili svi mediji u Hrvatskoj ni po čemu ne bi bila posebna da
nije na najgori mogući način upozorila javnost na galopirajuću opasnost -
klađenje.
 Dorčec
(na slici desno) je oktobra prošle godine, u očaju zbog nagomilanog duga od
oko 50.000 evra nastalog višegodišnjim svakodnevnim posetima kladionicama,
opljačkao poslovnicu finansijske agencije FINA u gradiću Đurđevcu, pri čemu je
hladnokrvno ubio čuvara i slučajnog klijenta koji se zatekao na šalteru.
Procenjuje se da se u ovom trenutku u Hrvatskoj manje ili više redovno kladi
oko milion ljudi, što je gotovo četvrtina ukupnog stanovništva, a na svakih
2.000 stanovnika dolazi po jedna kladionica.
Starosna granica onih koji u kladionicama traže lagodan život bez rada i "hleb
bez motike" sve je niža i više nije retkost u njima videti i decu od 14 ili 15
godina, što znači da se upravo u tim grupama regrutiraju novi zagriženi
kockari.
Zavisnost od klađenje gotovo svakodnevno izaziva porodične tragedije, zbog te
bolesti ljudi gube radna mesta, zadužuju se kod lihvara i mesečno guraju
ogromne novčane iznose u džepove onih koji dobro žive od njihove zavisnosti.
Nisu retki ni bankroti biznismena, a krivičnih dela direktno povezanih sa
dugovima zbog klađenja pune su crne hronike.
One govore upravo ono na šta već godinama upozoravaju i policajci i psihijatri:
osobe zavisne od kocke gube osećaj za realnost i kontrolu nad vlastitim
postupcima.
Gotovo preko noći od naoko mirnih, stabilnih i u svojoj okolini uglednih ljudi,
postaju izbezumljene i rastrojene osobe spremne na sve kako bi došle do novca
za kocku.
U Kliničkoj bolnici Sestre milosrdnice u Zagrebu, koja ima i odeljenje za
lečenje zavisnosti, u ovom trenutku se nalazi 15 osoba zavisnih od klađenja.
Stručnjaci, međutim, procenju da je taj broj verovatno čak oko 1.000 puta veći
i da od tog oblika do sada nepriznate bolesti boluje najmanje 15.000 ljudi u
Hrvatskoj.
"Klađenje postaje sve veći problem, jer je ono široko rasprostranjeno i
društveno prihvatljivo, pa se zavisnost lako prikriva budući da je velik broj
ljudi u kladionicama", kaže šef Odeljenja za zavisnosti Psihijatrijske bolnice
Vrapče Dario Bagarić.
Od prilično "široke baze" ljudi koji se rekreativno klade, a ima ih iz svih
starosnih grupa i svih slojeva društva, regrutuje se sve više onih koji
postaju patološki kockari, a njihov broj se proteklih godina naglo povećava,
tvrdi Bagarić.
On navodi da se patološko kockanje prepoznaje po tome što je osoba veći deo
dana preokupirana kockom, na koju troši većinu vremena i veći deo svoje zarade,
postepeno prestaje sa socijalnim kontaktima, ima probleme na poslu, u porodici,
u odnosima sa okolinom i pokušava da kontroliše kockanje.
Kada takva osoba i uspe da smanji kockanje ili nakratko prestane, postaje
nervozna i uskoro opet počinje, zadužuje se, laže i tako u krug dok situacija
ne postane bezizlazna, kaže Bagarić.
On upozorava kako se ti ljudi, iako gotovo po pravilu nenasilni, u fazi očaja
izazvanog prekomernim gubicima i dugovima, okreću kriminalu.
Bugarić zato savetuje: "Obratite pažnju na člana svoje porodice ili prijatelja
koji je po cele dane prikovan za teletekst i grozničavo prati rezultate
utakmica. Jesu li rezultati i prognoze jedino o čemu želi da razgovara? Ako
sve češće od vas pozajmljuje novac ili je u stalnim dugovima, vreme je da
zazvonite na uzbunu". |
| |
Sandra Carić Herceg,
Zagreb |
|
| |
| Pogrešna politika međunarodne zajednice |
| |
Politika međunarodne zajednice u BiH nalazi se "u potpunom neredu" a takvoj
situaciji doprineo je visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling, smatra
Međunarodna krizna grupa (MKG).
Kako prenosi "Dnevni avaz", u izveštaju MKG kritikuje se "pasivna i pogrešna
politika" visokog predstavnika u BiH i navodi da je stav te grupe da da OHR
treba ukinuti do kraja ove godine, a da njegov mandat treba da preuzme
Kancelarija specijalnog predstavnika Evropske unije.
 "Vođenje
takve politike rezultiralo je pritiskom na Švarc-Šilinga koji je najavio da se
povlači sa te funkcije sredinom godine", izjavio je za taj sarajevski list
specijalni predstavnik MKG za Balkan i autor izveštaja Džejms Lajon .
On je rekao da je kredibilitet OHR-a (Kancelarije visokog predstavnika) do te
mere urušen da ne vidi opravdan razlog daljeg postojanja Kancelarije visokog
predstavnika u BiH.
"Zahvaljujući politici Švarc-Šilinga koju je vodio u poslednjih 12 meseci, OHR
je praktično bio zatvoren i to u veoma lošem periodu za BiH, usred najgore
predizborne kampanje od 1992. godine, javnih poziva premijera Republike Srpske
Milorada Dodika na referendum i otcepljenje tog entiteta, dizanja
međunacionalnih tenzija", izjavio je Lajon.
Nova Kancelarija, prema Lajonu, treba da ima jak uticaj, ali ne i "bonska
ovlašćenja" prema kojima je visoki predsta-vnik imao mandat da nameće zakone i
smenjuje izabrane zvaničnike BiH.
Lajon smatra da "bonska ovlašćenja" više nisu korisna i da ih je "Švarc-Šiling
svojom pasivnošću pokopao".
On je izneo stav MKG je da međunarodna zajednica treba da osnaži svoje
aktivnosti u BiH, ali pre svega kroz pružanje finansijske podrške.
Ta podrška, istakao je Lajon, trebalo bi da bude najmanje učetvorostručena,
kako bi se postigli vidljivi rezultati u BiH i njenom napretku na putu ka EU.
Lajon smatra da bi uslovljavanje novčanim donacijama bilo daleko efektnije od
pretnji.
U izveštaju se navodi da bi OHR pre zatvaranja trebalo da završi proces
ustavnih, ekonomskih, obrazovnih reformi, kao i reformi u sektorima policije,
medija, ali i da privede optužene za ratne zločine Radovana Karadžića i Ratka
Mladića.
Stav MKG je da je BiH još uvek potrebna jaka podrška međunarodne zajednice sve
dok ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
"Napuštanjem BiH međunarodna zajednica bi otvorila mogućnost njene podele, što
bi moglo ponovo da ugrozi mir u Evropi", navodi se u izveštaju MKG. |
| |
| |
|
| |
| Guverneru Gaspariju komplimenti i - otkaz |
| |
Guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari, vodiće nacionalnu bankarsku ustanovu
još samo do kraja marta, kada mu ističe šestogodišnji mandat.
Guverner, koji je na početku ove godine pobrao sve komplimente domaće i
evropske javnosti za stručnost i doslednost u besprekornom uvođenju evra u
Sloveniji, krajem prošle nedelje nije dobio poverenje poslanika u parlamentu
da nastavi svoj posao.
 Protiv
predloga predsednika države Janeza Drnovšeka da se Gaspariju poveri i sledeći
guvernerski mandat, glasali su poslanici partija vladine koalicije. I, ne samo
to.
Debata vladinih poslanika o Gasparijevoj kandidaturi, ličila je pre na debatu
o "državnom neprijatelju broj 1', nego o uspešnom finansijskom stručnjaku.
Iz tirade primedbi na njegov račun, poslanici koalicije su kao najjači
"argument" izvukli to da je, navodno, Gaspari slao Centralnoj evropskoj banci
tajne podatke, koji blate Sloveniju i ruže njenu kredibilnost kod evropskih
partnera.
Reč je o podacima sadržanim u dotad nigde objavljenom analitičkom dokumentu
Banke Slovenije, a koji govori o lošoj javno finansijskoj projekciji Slovenije.
Taj dokument je na kraju i objavljen, iako je reč samo internoj i od nijednog
organa banke usvojenoj analizi.
Banka Slovenije je nezavisna institucija, kao sve nacionalne banke na svetu,
ona ima pravo na kritiku i korekciju finansijske politike države, dakle vlade.
U skladu s time, mora na njenom čelu biti i nezavisna ličnost.
Tačno je, kažu mediji i bankarski stručnjaci, da je Banka Slove-nije prelaskom
na zajedničku evropsku vlautu postala neka vrsta podružnice Evropske centralne
banke kad je reč o određivanju kursa i kamatnih stopa, ali ona još uvek vrši
druge značajne funkcije.
A to su kontrola bankarskog poslovanja, dodela licenci bankarskim menadžerima,
a ima u važnu ulogu u odobravanju prodaje pojedinih banaka u vreme kada su u
Sloveniji aktuelni prodaja mariborske Nove komercijalne banke ili prodaja
državnog učešća u Novoj Ljubljanskoj banci.
Zbog toga se smatra da vladajuća garnitura želi na čelu formalno nezavisne
monetarne vlasti ustvari svog čoveka, pre nego dosadašnjeg guvernera, inače
dugogodišnjeg ministra finansija za vladavine Liberalno demokratske stranke, u
vreme dok je premijer bio sadašnji predsednik države.
Predsednik Drnovšek, koji je predložio da se Gaspariju obnovi madat, ima sada
pravo da ponovo predloži parlamentu novog guvernera.
Mediji se pitaju da li će predsednik predložiti Boštjana Jazbeca, koji slovi
kao kandidat kojeg zagovara vladajuća Janšina partija i njena koalicija, ili
će ući u novu bitku za nezavisnu ličnost.
Odgovor će se znati uskoro, jer vremena više nam mnogo. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Istraga protiv Glavaša se nastavlja za 10
dana |
| |
Istraga protiv Branimira Glavaša zbog ubistva srpskih civila u Osijeku
nastaviće se za desetak dana jer je utvrđeno da je osumnjičeni sposoban da
prisustvuje suđenju.
Kako je za agenciju Hina izjavio portparol zagrepačkog županijskog suda
Krešimir Devčić, lekarska komisija utvrdila je da je Glavaš sposoban, tako da
će istražni sudija Zdenko Posavec već uputiti pozive svedocima za istragu koja
bi mogla da se održi 19. ili 20. februara.
Lekarska komisija utvrdila je da se Glavašu popravilo psihičko stanje, ali da
i dalje treba da nastavi psihijatrijsko lečenje. Zbog emocionalne labilnosti
ne preporučuje se izlaganje stresnim situacijama, kao što bi bilo određivanje
pritvora.
Jedan od Glavaševih advokata Ante Madunić kazao je da odbrana želi da se
istraga što pre završi i da njegov klijent dokaže svoju nevinost.
On je kazao da su oni sami pre dve sedmice, kao i tužilaštvo, tražili
utvrđivanje Glavaševe zdravstvene sposobnosti.
Madunić je rekao da je Glavaš već pristao na to da se ne pojavljuje na
ročištima, na čemu je ranije insistirao.
U zagrebačkoj istrazi protiv Glavaša preostalo je još da se sasluša oko 20
svedoka koje je predložila odbrana. |
| |
| |
|
| |
| Markač i Čermak u pritvoru |
| |
Penzionisani hrvatski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, optuženi za
zločine nad Srbima u Kninskoj krajini, vratili su se sa privremene slobode u
pritvor Haškog tribunala, saopštio je sud u Hagu.
Pretpretresno veće Tribunala je krajem januara suspendovalo raniju odluku o
privremenom oslobađanju Čermaka i Markača i naložilo im da se vrate u pritvor
i pojave se na statusnoj konferenciji.
Kao jedan od razloga za tu odluku, veće je navelo informaciju, koju je prenela
hrvatska štampa, da je Čermak više puta bez dozvole Tribunala napuštao mesto
boravišta, Krapinske Toplice, i odlazio u Zagreb.
Nalog o suspendovanju boravka na slobodi Čermaka i Markača važiće do daljeg,
precizira se u odluci veća.
Čermak i Markač optuženi suza zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini
tokom i posle operacije "Oluja". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
