|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1091, 16. februar 2007.
| Kosovo nije na prodaju |
| |
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je da Srbija neće dati
Kosovo u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji ili NATO, niti za milijarde u
nepovratnim kreditima, ali da će učestvovati u nastavku statusnih pregovora.
 U opširnom intervjuu za današnji "Tagescajtung", Janković je rekao da je
Srbija spremna da prihvati svako rešenje za Kosovo, izuzev onoga koje predviđa
da ova pokrajina dobije mesto u UN i da ima sopstvene oružane snage.
"Plan (specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija) nije neprihvatljiv samo
za premijera Koštunicu, već za sve srpske državne institucije i značajne
političke snage. Ali kako je reč samo o nacrtu, nećemo napustiti pregovarački
proces", rekao je Janković.
On je dodao da će Srbija posegnuti za svim diplomatskim, političkim i
zakonskim sredstvima da bi odbranila svoj državni suverenitet i teritorijalni
integritet.
Koštuničin savetnik je ocenio da je "malo verovatno da će se Savet bezbednosti
UN složiti sa nezavisnošću Kosova", jer "Rusija i Kina izričito zastupaju stav
da će podržati ono rešenje sa kojim se slažu i Beograd i Priština".
Na pitanje šta će Srbija učiniti ako pojedine države ili EU priznaju nezavisno
Kosovo, Janković je najavio da bi Beograd "sa državama koje na tako drastičan
način povređuju osnovne međunarodne norme, mogao da smanji političke,
privredne i kulturne veze".
"Mi insistiramo samo na tome da postojeće granice ostanu nesporne. Kada je reč
o stepenu autonomije za Kosovo, spremni smo na maksimalne kompromise. Albanci,
koji su većinska etnička grupa na Kosovu, imali bi apsolutnu vlast. Bila bi to
praktično dva sistema u jednoj državi. Ukratko - prihvatili bismo sve izuzev
mesta u UN i sopstvenih oružanih snaga za Kosovo", naveo je Janković.
On je ukazao da bi Srbija bila spremna i da se ovakvo rešenje vremenski
ograniči, pri čemu bi moglo ponovo da se pregovara ako ono ne funkcioniše.
Nužno bi pri svemu tome, kako je naveo Janković, bilo međunarodno prisustvo.
Savetnik premijera Srbije ocenio je da bi nezavisniost Kosova izazvala "domino
efekat u regionu", jer bi taj "presedan stvorio pretpostavke da svaka etnička
grupa koja čini većinu na delu teritorije jedne druge države tražila za sebe
državnost".
To, kako smatra Janković, znači da bi Albanci u Makedoniji tražili
federalizaciju države, kao i da bi Albanci u četiri opštine u Crnoj Gori i u
Preševskoj dolini tražili specijalan status.
"Evropa i SAD su Srbiji godinama obećavali privredni prosperitet, članstvo u
EU i druge privilegije ako se odrekne dela teritorije. Bojim se da je reč o
nesporazumu. Na zapadu se misli da se sve može isposlovati. Tek u poslednje
vreme shvatilo se da Srbija Kosovo neće dati u zamenu ni za šta - niti za
članstvo u EU ili NATO, niti za milijarde u nepovratnim kreditima", rekao je
Janković. |
| |
| |
|
|
| Dva pobednika na dodeli nagrade Džini |
| |
Ovogodišnja, 27. po redu kanadska filmska nagrada Džini (Genie), koju od 1980.
godine dodeljuje Akademija za kanadski film i televiziju, kao da ima dva
pobednika. Najveći broj nagrada, ukupno devet, pokupio je, naime jedan film,
dok je za najbolji proglašen drugi.
 U pitanju su filmovi koji su smatrani za favorite - ekranizacija priče o
čuvenom igraču montrealskih Kanadijena Morisu Ričardu, The Rocket, i komedija
o dvojici policajaca Bon Cop, Bad Cop. Glavna nagrada festivala je pripala
komediji Bon Cop, Bad Cop, o dvojici policajaca iz Kvebeka i Ontarija koji
zajedničkim snagama pokušavaju da reše ubistvo, filmu koji je već ušao u
istoriju sa najvećim ostvarenim prihodom u kanadskoj kinematografiji. Priča o
policajcima je nagrađena sa Golden Peel kao film sa najviše posetilaca i to u
godini u kojoj je domaća filmska publika, začudo, bila veoma zainteresovana za
ostvarenja domaćih autora.
Ovaj film je dobio nagradu još samo za montažu zvuka, što je skromno kada se
zna da je imao nominacije u deset kategorija.
Producent filma Bon Cop, Bad Cop, Patrik Roj veruje u budućnost kanadskog
filma koji je, po njegovim rečima, dugo bio u senci holivudske kinematografije.
On veruje da ključ uspeha leži u stvaranju filmova koji održavaju i slave
kanadsku kulturu, a ne kopiraju američke modele. Roj već najavljuje snimanje
nastavka komedije o policajcima.
Ostale glavne nagrade otišle su ekipi rivalskog filma The Rocket, koji je imao
trinaest nominacija. Šarl Biname je dobio nagradu za najboljeg reditelja, Roj
Dipua za najboljeg glumca, Džuli Le Breton za najbolju glumicu, Stiven Mekheti
za najboljeg epizodistu, a osim ovih nagrada, ovo ostvarenje nagrađeno je i za
umetnički doprinos, kinematografiju, kostimografiju, montažu i zvuk.
Interesantno je da je nosilac glavne uloge Dipua prijateljevao sa igračem čiji
lik je preneo na filmsko platno, te je on nagradu primio vidno uzbuđen,
podsećajući se druženja sa hokejaškom legendom Ričardom, koji je postao simbol
nacionalnog ponosa.
Nagradu za sporednu žensku ulogu dobila je Keri-En Mos, kao jedina nagrađena
glumica iz ekipe nekog drugog filma. Njoj je priznanje dodeljeno za ulogu u
gorko-slatkoj komediji u britansko-kanadskoj koprodukciji Snonj Cake, čija se
radnja odvija na severu Ontarija. U svojoj video poruci, Mos je rekla da je
presrećna što je Kanađanka i što se bavi baš glumom.
Za najbolji scenario nagrađen je Filip Falardje za Congorama, a za adaptaciju
A Sunday in Kigali nagrade su dobili Robert Favro i Džil Kortemanš.
U kategoriji dokumentarnih filmova pobednik je Manufactured Landscapes,
rediteljke Dženifer Bejčval, ostvarenje koje, usred sve žešće zabrinutosti za
životnu sredinu, skreće pažnju na ono što čovek čini prirodi. Film je baziran
na radovima fotografa Edvarda Bartinskog.
U kategoriji kratkih animiranih filmova pobednik je The Danish Poet Torila
Kouva, a za najbolju originalnu pesmu Dženifer Krajsberg za Have Hope iz
Unnatural & Accidental.
Nagrade Džini dodeljuju se na osnovu glasova oko četiri hiljade profesionalaca
iz sveta filma. |
| |
| |
|
|
| Lažni alibi za Dan zaljubljenih |
| |
Iako je većina Amerikanaca proslavila Dan zaljubljenih uz tradicionalne
čokoladice, plišane medvediće i večeru uz sveće, ima i onih koji su učinili
sve da to izbegnu, ne žaleći novca da ako treba kupe sebi alibi "po meri".
 Firma "Alibi netvork" specijalizovana je za davanje alibija onima koji žele da
prevare ili izbegnu ljubavnika, ljubavnicu ili bračnog partnera, a ta usluga
košta od 35 do više hiljada dolara.
Ove godine, jedan klijent koji nije bio voljan da romantični praznik provede
sa svojom ljubavnicom, ugovorio je lažni telefonski poziv od svog veterinara
koji ga tobože hitno zove jer mu je pas u životnoj opasnosti.
Drugog klijenta će opet zvati vodoinstalater zbog hitne popravke u njegovoj
kući u kojoj je poplava.
Osnivač firme "Alibi netvork" sa sedištem u Ilinoisu, Majk Demarko, izjavio je
da je iznenađen koliko je velik broj njegovih klijenata koji su ove godine Dan
zljubljenih želeli da provedu sa zakonitim partnerima, umesto sa ljubavnicama
ili ljubavnicima.
"Ove godine se dešavaju čudne stvari, jer umesto da beže od muževa i žena,
moji klijenti beže od ljubavnika i ljubavnica", rekao je Demarko Frans-presu.
"To nije baš pravilo za sve, ali je ta tendencija ove godine očigledna".
Naravno, na Dan Svetog Valentina prihodi Demarkove firme uvek beleže porast od
oko 30 odsto, a alibije traže koliko muževi toliko i supruge.
"Postoji, međutim, razlika među njima. Muškarci ne znaju baš tačno da se snađu
u datoj situaciji, dok su žene mnogo organizovanije, proračunate i obično sve
isplaniraju pre nego što se nama obrate. One nas pozovu i kažu: 'Reći ću vam
tačno šta hoću'".
Istovremeno, neki klijenti su sebe za Dan zaljubljenih častili sa dva alibija
da bi mogli preko dana da budu sa ljubavnicom ili ljubavnikom, dok bi veče
proveli sa zakonitim partnerom.
"Mi obezbeđujemo alibi 'Draga, imam poslovni sastanak' za prvi deo dana, a za
veče smislimo još jedan alibi za ljubavnicu", obašnjava Demarko dodajući da za
tu vrstu dvostrukog alibija nema popusta.
Osim članarine od 75 dolara, klijent plaća 35 dolara za običan telefonski
poziv, ali za organizaciju lažnog poslovnog seminara van grada potrebno je
izdvojiti i do 1.500 dolara. Među alibijima koje će prevareni, ali utešeni
partneri sutra moći da čuju jesu i alergija na namirnice, padanje u nesvest i,
najčešće, razne vrste prehlada, čemu u korist idu i trenutne polarne
temperature u većem delu severnih i centralnih delova SAD.
Jedan od najrazrađenijih alibija jeste i nedavna organizacija navodnog "pecanja
s drugarima" na selu kako bi klijent mogao da ode sa ljubavnicom na romantični
vikend.
"Alibi netvork" je spremio klijentu celu opremu za ribolov, našao mu lažnu
avionsku kartu, uspostavio lažni broj telefona na koji je supruga mogla da
zove svog muža, a klijent kada se vratio kući mogao je da se pohvali čak i sa
divnim fotografijama.
Na pitanje zašto bi neko platio više hiljada dolara za tako komplikovan lažni
scenario, Demarko odgovara: "Pa, ljudi verovatno ne žele da povrede suprugu
ili ljubavnicu, mada je verovatnije to što su moje usluge ipak, mnogo
jeftinije od brakorazvodne parnice". |
| |
| |
|
|
| Intelektualke beže u kaluđerice |
| |
Obrazovane, pametne, sposobne i privlačne Poljakinje sve češće od svog
emancipovanog života beže u tišinu manastira i u poslednje vreme upravo one
šire redove strogih katoličkih kaluđerskih ženskih redova.
Novi masovni fenomen da poljske intelektualke, advokatice, lekarke, naučnice
ili umetnice, žene kojima, kako se kaže, "leži svet pod nogama", odlaze u
kaluđerice iznenađuje i sociologe, ali i samu crkvu.
 Navikle da odlučuju o sebi, svom životu i drugima, najčešće i o svojim muškim
kolegama, one se odjednom, bez reči, pokoravaju surovoj disciplini, recimo,
reda karmelićanki, koje provode vreme u nemim molitvama, a tišinu meditacije
prekidaju samo na jedan sat dnevno.
Ima ih čak i među onim kaluđericama od kojih se traži najviše odricanja, da
progovore samo jednom nedeljno ili da po drevnom papinom naređenju ne smeju da
napuste manastirske zidove ni na sahranu najbližih.
"Pre nego što su došle kod nas bile su samostalne, živele su kako su htele.
Svet im je ležao pod nogama. Ljudi su im se divili. A izabrale su da svet na
njih zaboravi. Zaista nemam za to objašnjenje", rekla je listu "Đe-njik" o
svojim novim karmelićankama majka Marija Ina, koja stoji na čelu manastira tog
ženskog kaluđerskog reda u Varšavi.
I sama moćna Poljska katolička crkva čudi se kako te obrazovane urbane
Poljakinje uspevaju da podnose strogi, više nego vojnički režim u manastirima
i da se pokoravaju naređenjima starijih sestara koje najčešće nemaju ni maturu.
Ni sociolozi za sada nemaju objašnjenje za taj fenomen, mada Irena Borovjak iz
Religijskog instituta Jagelonskog univerziteta u Krakovu upozorava da je
indikativno da u kaluđerice odlaze upravo žene koje su u materijalnom smislu
postigle sve.
"Odjednom osećaju duhovnu pustoš i nedostatak cilja u životu", kaže Irena
Borovjak.
U inače patriotskom i duboko religioznom društvo kakvo je poljsko, taj fenomen
može da bude pandan fascinaciji orijentalnim religijama u intelektualnim i
umetničkim slojevima laičkog društva razvijenih zapadnih zemalja.
Smisao života iza manastirskih zidina u Poljskoj su inače prvi potražili
muškarci. Biznismeni, intelektualci i "vorkoholičari" se od prošlog leta sve
masovnije, umesto letovanja, povlače na nedelju, dve u samoizolaciju
manstirskih ćelija.
Sve traženije je i takvo lečenje zavisnosti od kompjutera, interneta i
mobilnih telefona, koje se zahvaljujuci novcu iz Evropske unije, sprovodi u
manastiru u Ritvjanama, na jugu Poljske.
"Čim smo se dosetili da bismo mogli da ponudimo i terapiju, podneli smo
projekt EU i dobili smo 3,5 miliona evra", kaže Vjeslav Kovalevski iz tog
manastira.
Dok su koliko 2005. godine manastiri koji odmor u stilu pustinjaka, bez
mobilnih telefona i kompjutera, nude pojedincima, nikako parovima, mogli da se
nabroje na prste jedne ruke, naredno leto Poljaci će moći da provedu u
nekoliko desetina. |
| |
Daša Pavlović,
Varšava |
|
|
| Psi-lutalice u emigraciji |
| |
Pedeset pasa lutalica iz Podgorice imaće tu sreću da svoj dom dobije u
Nemačkoj, gde će ih primiti novi vlasnici.
Lutalice će tako za sobom ostaviti "kolektivni smještaj" u azilu za napuštene
pse na Vrelima Ribničkim kod Podgorice. Psi će, kako je dogovoreno sa nemačkom
organizacijom za zaštitu životinja ETN, u maju ove godine specijalnim
kamionom biti prevezeni u Nemačku, a tamo će ih čekati vlasnici kojima je
dosta rasnih pasa.
 Ljudi na Zapadu, priča koordinator za udomljavanje pasa lutalica pri
podgoričkom Društvu za zaštitu životinja Aleksandar Šćekić, upravo traže pse
mešance jer su oni pogodniji kao kućni ljubimci od rođaka "plave krvi".
Šćekić je rekao da će odlazak domaćih pasa u Nemačku pratiti posebne dozvole
nadležnih organa iz Crne Gore, na četiri jezika, kao i drugi papiri.
Naravno, pre selidbe psi moraju biti sterilisani i vakcinisani, što će, kao i
troškove transporta, platiti ETN. Trošak će po jednom psu iznositi oko 60 evra.
Samo za analizu kompletne krvne slike treba da se plati oko 35 evra.
Psi će takođe biti i "čipovani", a već su pripremljene njihove fotografije,
kako bi se budući vlasnici sa svojim ljubimcima upoznali pre nego ih uvedu u
kuću. Psi ne mogu biti stariji od sedam godina.
Ideja za transfer pasa u inostranstvo javila se kada je Nemica Renata Hajman,
koja je prošle godine boravila u Budvi, videla veliki broj lutalica.
Dirnuta njihovom žalosnom sudbinom, posetila je i azil za pse kod Podgorice.
Kad se vratila u Nemačku, o tome je obavestila ETN. I tako je počela akcija
udomljavanja pasa.
Oko 20 pasa ranije je, pojedinačnim dogovorima, našlo dom u Švajcarskoj.
Aleksandar Šćekić je ohrabren. Nada se da će potražnja za domaćim mešancima,
koje uglavnom progone na ulicama, biti veća i da će uspeti da mnoge pse
pošalje u "emigraciju".
Vremena se očigledno menjaju. Nekad, a i danas, mnogim ljudima je cilj da odu
iz zemlje, upravo na Zapad, a posebno u Nemačku, koja i dalje asocira, ako ne
na lagodan život, a ono svakako na mogućnost dobre zarade.
Ljudima, međutim, sada baš i ne polazi za rukom da odu u neku zapadnu zemlju.
Možda je i red da se psima, bar jednom, sreća osmehne pre nego ljudima.
Pogotovu što Crnogorci, prema Šćekićevim rečima, više vole rasne, a preziru
domaće pse. |
| |
Ilija Despotović,
Podgorica |
|
|
| Češku od terorista brane gatare |
| |
Za uzbunu na praškom međunarodnom aerodromu Ruzinje i preksinoć uvedene
vanredne mere na tom aerodromu kriva je gatara koja je prorekla da će neke
letove napasti teroristi.
 "Policajci patroliraju po oba terminala, u tranzitnom prostoru i pred
aerodromskom halom, a u automobilima čuvaju i pistu. Ispred zgrade je oklopni
transporter", objasnila je novinarima Nela Gajduškova iz Policije za strance
šta se sve preduzima da se proročanstvo ne ostvari.
Portparol Bezbednosne informativne službe Jan Šubrt otkrio je novinarima da je
"krivac" za uzbunu gatara.
"U sredu posle podne javila se policiji žena i kazala da je vidovita i da se
bavi psihotronikom. Prorekla je da će tokom večeri biti izvršen napad na neke
avione na Ruzinju", kazao je Šubrt.
Portparol čeških kontraobaveštajaca dodao je da se predstavila pravim imenom,
dala adresu i precizirala koji letovi su u opasnosti.
Češki mediji nisu uspeli da otkriju da li sa vidovnjacima ima veze i odluka
policije od pre neki dan da pojačanim patrolama sa specijalcima naoružanim do
zuba obezbedi hotel "Korintija Tauer" i most iznad četvrti Nusle u Pragu preko
koga vodi autoput i metro.
"Pretnja aerodromu nije ni u kakvoj vezi sa pretnjom napada na hotele", samo
je kazao češki ministar unutrašnjih poslova Ivan Langer.
Policija nije precizirala koliko dugo će manevri specijalaca na aerodromu
trajati, budući da se saobraćaj na Ruzinju odvija normalno, a šef policije
Vladislav Husak tvrdi da ne smeju da se potcenjuju ni informacije od gatara. |
| |
| |
|
|
| Napasti naftna postrojenja širom sveta |
| |
Grupa terorista iz Saudijske Arabije povezana sa Al Kaidom zatražila je od
muslimanskih ekstremista da napadaju naftna postrojanja širom sveta,
uključujući Kanadu, Meksiko i Venecuelu kako bi sprečili dotok nafte u SAD,
preneo je jedan islamski internet magazin.
 Al Kaida sa Arapskog poluostrva saopštila je u svom mesečnom magazinu,
objavljenom na islamskoj internet stranici, da će "zaustavljanje ili makar
smanjenje snabdevanja naftom SAD doprineti okončanju američke okupacije Iraka
i Avganistana".
Grupa je saopštila da je izdala saopštenje kao deo politike koju je objavio
Osama bin Laden. Međutim, za sada nema nezavisne potvrde da je saopštenje
došlo od Al Kaide.
Al Kaida je preuzela odgovornost za prošlogodišnje napade na naftne
instalacije u Saudijskoj Arabiji i Jemenu posle poziva Bin Ladena
ekstremistima da se zaustavi dotok nafte zapadu. Ta teroristička grupa, takođe,
stoji iza napada na francuski naftni tanker u zalivu Aden u kome je poginula
jedna osoba.
U članku u internet magazinu "Glas Svetog rata" (Savt al-Džihad), kaže da će
SAD uvek biti potrebno više nafte.
"Na duži rok, Amerika bi možda mogla da smanji svoju zavisnost od
bliskoistočne nafte i zadovolji se sa naftom iz Kanade, Meksika i Venecule",
kaže se u članku i zaključuje da bi, prema tome, trebalo napadati nafta
postrojenje širom sveta, a ne samo na Bliskom istoku.
Kanadski ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej rekao je novinarima da se
pretnja shvata ozbiljno.
Portparol meksičkog predsednika Maksimiliano Kortazar rekao je novinarima da
vlada predsednika Felipe Kalderona pokušava da potvrdi istinitost pretnje.
Ministar spoljnih poslova Venecule nije imao komentar.
U saopštenju Al Kaide, u kojem je preuzela odgovornost za napade u novembru u
Jemenu, kaže se da su "ove operacije izvedene po direktivi našeg emira (vođe)
Osama bin Ladena, neka ga Bog štiti, u kojoj je naredio muslimanima da
napadaju zapadnu ekonomiju i iscrpe je i da zaustave pljačkanje muslimanskog
bogatstva". |
| |
| |
|
| |
| Rak grudi, bolest koja pogađa i muškarce |
Rak dojke je tipična ženska bolest, pa je otud manje poznata činjenica da od
kancera grudi oboljevaju i muškaraci. Istina, kod muškaraca je to retka
bolest, manje od jedan odsto od svih oblelih.
 Karcinom
dojke je u SAD tokom 2006. godine dijagnostifikovan kod 211.400 žena. U
istom periodu ta bolest je otkrivena kod 1.690 muškaraca.
Prva sveobuhvatna studija raka grudi kod muskaraca, koju je sproveo
Univerzitet u Kaliforniji, ukazuje na zabrinjavajuću činjenicu da čak kod 10
odsto pacijenata (muškaraca) koji su lečeni od raka grudi postoji
verovatnoća da se razviju i druge vrste tumora. Karcinom kože i creva su
dominantne vrste sekundarnog tumora, objavljeno je na sajtu Yahoo.com.
Neupućenost i predrasude glavni su uzroci kasnog otkrivanja raka grudi kod
muškaraca. Prosečno vreme između prvog simptoma i dijagnoze je 19 meseci, a
upravo izostanak rane dijagnoze smanjuje šanse za izlečenje.
Razlozi za kasnu dijagnozu su višestruki, objektivni i subjektivni. Muškarci
ne rade rutinsko mesečno kontrolisanje grudi, a to izostaje i kod lekara
opšte prakse.
Mamografija se ne radi kod većine muškaraca. Ona se preporučuje samo onima u
čijoj porodičnoj istoriji bolesti je ta vrsta kancera dominantna.
Uvreženo shvatanje da se radi o isključivo ženskom oboljenju još je jedan
faktor koji dovodi do kasnog obraćanja lekaru. Kod pacijenata je primećen i
strah da će neko preispitivati njihovu muškost, ako se požale na promene u
tom delu tela. Većina muškaraca ne shvata da je tkivo grudi kod žena,
muškaraca, dečaka i devojčica identično. Razlika je jedino u tome što
hormoni u ženskom telu stimulisu to tkivo da poraste u pune grudi.
Muški oragnizam nema ženske hormone i samo zbog toga njihove grudi ostaju
ravne. Upravo razlika u veličini grudnog tkiva, dovodi do izvesnih razlika
između karcinoma grudi kod muškaraca i žena.
Razlike su u prosečnoj strosti obolelih i u vremenu kad se kvržice - ciste
mogu napipati. Kod muškaraca se najčešće javljaju u starosti od 60 do 65
godina, dok su najrizičnije godine za žene one od 50 do 55.
Muškarci imaju malu masu grudnog tkiva i to omogućava njima i njihovom doktoru
da na vreme primete promene. Sa druge strane, mala masa omogućava kanceru da
se brzo proširi na druga tkiva. Recimo na kožu koja prekriva grudi i na
mišić.
Za razliku od žena koje brzo reaguju na svaku kvržicu, muškarci su skloni da
to ignorišu. Često smatraju da je u pitanju neka infekcija i ne traže
blagovremeno pomoć. |
| |
| |
|
|
|
