|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1091, 16. februar 2007.
| Građani plaćaju loše ugovore vlade |
| |
Građani Crne Gore ovih dana sa strahom otvaraju poštanske sandučiće čekajući
januarski račun za struju, a oni koji su ih dobili uglavnom su ogorčeni- u
proseku iznose oko 100 evra.
Na šalterima Elektroprivrede danima su veliki redovi građana koji nezadovoljni
visinom računa dolaze da se žale, a neretko se mogu videti i suze penzionera,
od kojih 30 hiljada primaju penziju manju od 100 evra.
 Prosečna
zarada u Crnoj Gori iznosi 260 evra, 60 do 70 hiljada radnika, prema
nezvanižnim podacima Sindikata, ne prima redovno platu, a u Crnoj Gori prema
zvaničnim podacima ima 40 hiljada nezaposlenih. Kako onda platiti račune, od
kojih se većini domaćinstava zavrtelo u glavi?
Kako je saopšteno iz Elektroprivrede januarski računi za struju su izuzetno
visoki, zbog visoke cene uvezene električne energije, koja je u januarau
iznosila oko 70 odsto. Poređenja radi, udeo skuplje struje na decembarskom
računu je bio oko 39 odsto.
Crna Gora je ,prema rečima direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Srđana
Kovačevića, morala da uveze toliko struje zbog loše hidrologije, odnosno manje
prozivodnje HE Perućica i manjka uglja na deponiji termoelektrane.
No Kovačević je pokazao i deklarativnu brigu za građane -kako kaže - visoki
računi za straju su ugrozili egzistenciju građana.
Kovačević kazao da je situacija sa januraskim računima za struju "katastrofalna",
ali da je o tome "trebalo ranije razmišljati" i postavlja pitanje-da li je
trebalo dozvoiliti da Crna Gora uvede restrikcije kao Albanija, Kosovo i
Makedonija?
Kovačević ne postavlja pitanje struje koju je EPCG dužna da isporuči Kombinatu
aluminijuma, koji je u vlasništvu ruskog oligarha Olega Deripaske i Željezare
Nikšić, od nedavno u vlasništvu engleske MN specijalititi, široj javnosti
potpuno nepoznate firme, po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih? Ugovore
on , doduše, nije ni potpisivao, već vlada, koja građanima obećava bolji
standard.
Po oceni analitičara,koji tvrde da Crna Gora da ne isporučuju struju KAP-u i
Željezari ne bi morala da uvozi struju, ocenjuju da visoki računu za struju,
nisu iznenađenje.Prosto, građani su počeli da plaćaju loše ugovore vlade kojoj
su dali poverenje.
Podgorička nevladina organizacija Mreža za efirmaciju nevladinog sektora
(MANS) prisetila se i na šalteru za žalbe i reklamacije Elektrodistribucije u
Podgorici organizovala potpisivanje peticije kojom se od vlade traži da
građani imaju isti tretman kao KAP koji struju plaća po nižoj ceni.Za tri sata,
peticiju je potpisalo 200 građana, pa će MANS akcuju nastaviti u ponedeljak i
u drugim crnogorskim gradovima.
Brigu za crnogorske građane pokazao je i ombudsman Šefko Crnovršanin-kaže
ovakvim računima povređeno je jedno od osnovnih ljudskih prava-pravo na
dostojanstven život.On predlaže da se donesu mere da se zaštite najugroženije
kategorije stanovništva.I iz Udruženja za zaštitu potprošača predlažu da vlada
najsiromašnije oslobodi plaćanja struje.
No, Vlada, osim što ponavlja da je privatizacija KAP-a bila neophodna i da se
sada struja mora uvoziti, ne razmišlja o tim predlozima.Kako je saopšteno,
najsiromašniji dobijaju socijalnu pomoć.Koja ,uzgred budi rečeno, iznosi
najmanje duplo manje od prosečnog jenauarskog računa.
Ali Vlada razmišlja o gradnjama novih hitroelektrana-tako bi se , kako ističu,
rešio deficit električne energije.Ko još veruje da je na izgradnju Buk -Bijele
i potapanju reke Tare, jednog od najlepših svetskih kanjona ,stavljanena tačka. |
| |
Vesna Rajković
Podgorica |
|
| |
| CG u aprilu članica SE |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je da očekuje da će Crna Gora na
aprilskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) u aprilu
biti primljenja u članstvo te, najstarije evropske organizacije.
Vujanović je u razgovoru sa generalnim direktorom Političkog direktorata SE
Žan-Lujem Lorenom ocenio da je to očekivanje Crne Gore "realno", jer je
crnogorska skupština prihvatila minimum principa koji treba da ugradi u novi
ustav, a što je od nje tražio SE.
Loren se u Podgorici sastao i sa crnogorskim premijerom Željkom Šturanovićem,
kome je preneo spremnost SE da pomogne Crnoj Gori u cilju okončanja njenog
prijema u tu organizaciju, saopšteno je posle razgovora.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis imenovao je bugarskog diplomatu Vladimira
Filipova za svog specijalnog izaslanika u Crnoj Gori, čime se predstavljanje
te organizacije u Podgorici podiže na viši rang.
Izvestilac PS SE Žan Šarl Gardeto predložio je pre dva dana da Crna Gora bude
primljena u članstvo najstarije panevropske organizacije.
Pred Crnom Gorom je postavljena lista obaveza koje će ona morati da ispuni po
prijemu u SE |
| |
| |
|
| |
| DPS ponovo sa Milom |
| |
Politički analitičar Srđan Darmanović izjavio je za podgoričke "Vijesti" da
vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) nema drugog rešenja, osim da
ponovo izabere Mila Đukanovića za predsednika stranke.
Darmanović je kazao da razume Đukanovićeve lične razloge da ne ostane premijer
Crne Gore, ali da DPS na to nije bila spremna.
"Da je bila spremna, odmah bi izabrala novog lidera, kao što je to uobičajena
praksa u višepartijskim sistemima raznih zemalja", kazao je Darmanović. |
| |
| |
|
| |
| Ocene Evropske komisije neprihvatljive |
| |
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da su ocene Evropske komisije na temu
najnovijeg hrvatsko-italijanskog spora o žrtvama iz Drugog svetskog rata -
jednostrane i neprihvatljive.
 Sanader
(desno) je na konferenciji za novinare, sazvanoj na temu aktualnih događaja u
odnosima Zagreba i Rima, rekao da su ocene koje je iznela portparol Evropske
komisije Pija Arenkilde Hansen , "izrazito jednostrane i neprihvatljive".
Rekavši kako pretpostavlja da Arenkilde Hansen zapravo nije bila upoznata sa
svim činjenicama, on je najavio da će hrvatska Vlada, odnosno Ministarstvo
spoljnih poslova i evropskih integracija uputiti punu informaciju Evropskoj
komisiji.
Razmena oštrih reči između Hrvatske i Italije počela je u subotu na proslavi
Dana sećanja na žrtve fojbi u Italiji. Fojbama se u Istri nazivaju kraške jame
u koje su nakon Drugog svetskog rata jugoslovenski partizani bacali Italijane
likvidirane pod optužbama da su surađivali sa italijanskim okupatorskim
jedinicama.
Predsednik Italije Đorđo Napolitano je odgovornost za žrtve fojbi pripisao "slovenskoj
krvoločnoj mržnji" i težnji za pripajanjem teritorija.
Mesić je na tu izjavu u ponedeljak reagirao ocenom da je u Napolitanovim
rečima "nemoguće prevideti tragove otvorenog rasizma, istorijskog revizionizma
i političkog revanšizma".
Evropska komisija je tu Mesićevu izjavu ocenila kao "neprimerenu", dok
Napolitanove reči nije htela da komentariše, na što je Mesićeva kancelarija u
sredu objavila da su kvalifikacije Evropske komisije "jednostrane i nekorektne".
Vlada je do sada na ovu polemiku reagirala saopštenjem u kojem je navela da je
Italiji predložila da se obnovi rad zajedničke hrvatsko-italijanske komisije
za istoriju, koja bi istražila zločine pre, za vreme i nakon Drugog svetskog
rata.
Govoreći na konferenciji za štampu o hrvatskom stavu prema istorijskim
događajima, Sanader je naglasio da on poči-va na objektivnim činjenicama.
Hrvatska je do sada u više navrata osudila sve zločine, zbog čega italijanske
ocene o navodnom "slovenskom aneksionističkom planu, etničkom čišćenju ili
varvarstvu", smatra neobjektivnima i neprihvatljivima, rekao je hrvatski
premijer.
On je ponovio da nova Evropa mora počivati na ravnopravnosti svih članica i
uvažavanju istine, a razgovor o počinjenim zločinima treba da bude zasnovan na
činjenicima i vođen na način koji će otvoriti put u budućnost, a ne vraćati u
prošlost.
Uz konstataciju kako je "Hrvatska umorna od prošlosti, a verovatno i Italija i
Evropa", Sanader je upozorio kako je "jedna od pouka ove situacije da je važno
rešiti preostala otvorena pitanja kako se ovakve situacije ne bi ponovile".
On je ponovio kako je jedno od tih pitanja i hrvatski dug od oko 35 miliona
dolara prema italijanskim optantima za njihovu imovinu, ali je dodao da je
Hrvatska spremna da plati taj dug, što će to biti uskoro rešeno s italijanskom
stranom.
Optanti su građani Istre i Dalmacije, uglavnom italijanskog porekla, koje su
se posle Drugog svetskog rata odlučili da se isele u Italiju, pošto su te
oblasti pripojene tadašnjoj Jugoslaviji. |
| |
| |
|
| |
| Ante Jelavić slobodno šeta Zagrebom |
| |
Bivši predsednik Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine i bivši
član Predsedništva BiH Ante Jelavić snimljen je kako mirno i slobodno šeta
centrom Zagreba, piše "Jutarnji list".
 Jelavić
je u oktobru 2005. pobegao iz BiH, kad se nije pojavio na izricanju presude za
malverzacije novcem iz Hrvatske preko Hercegovačke banke. Pravosudne vlasti
BiH za njim raspisale međunarodnu poternicu, ali ga Hrvatska ne može izručiti
jer Jelavić ima i hrvatsko državljanstvo, tvrdi list.
Presudom je Jelavić osuđen na 10 godina zatvora, ali je žalbeno veće Suda BiH
u julu 2006. ukinulo tu presudu, pa bi se Jelaviću ponovo moralo suditi.
U Bosni i Hercegovini mu se, međutim, ne može suditi u odsustvu, a Hrvatska mu
može suditi jedino u slučaju da to vlasti od nje BiH zatraže i formalno joj
prepuste slučaj, navodi se u testu.
Vlasti BiH nisu odlučile hoće li suđenje Jelaviću prepustiti Hrvatskoj, niti
je Hrvatska to tražila od BiH, piše "Jutarnji list". i dodaje kako mu je u
Sudu BiH potvrđeno da nisu dobili nikakav zahtev za prebacivanje predmeta
Jelavić u Hrvatsku.
Jelavić je u Hrvatskoj praktično slobodan, napominje "Jutarnji list" i
upozorava kako bi on bilo gde van Hrvatske morao biti uhapšen jer je poternica
za njim još na snazi.
Državno tužilaštvo Hrvatske još uvek obrađuje dokumentaciju iz Hercegovačke
banke i proverava navodne malverzacije s novcem koji je ranijih godina
Hrvatska slala u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Bez reforme policije nema Sporazuma sa EU |
| |
Zamenik visokog predstavnika u BiH američki diplomata Rafi Gregorijan
pozdravio je odluku političara u BiH da nastave pregovore o reformi policije,
podsetivši da bez toga BiH neće potpisati Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU.
Gregorijan je izjavio za "Dnevni avaz" da se policijska struktura mora
promeniti i da ne zna "šta to znači kada lideri iz Republike Srpske kažu da se
mora očuvati entitetska policija".
"Jasno je da će postojati policijske snage na državnom nivou i lokalna
policijska tela ispod nje. A kako će se ta lokalna tela zvati, nije bitno.
Status ljuo neće ostati. Aktuelna policija RS neće ostati kao ni status ljuo",
izjavio je Gregorijan.
Pregovori o reformi policije u BiH trebalo bi da počnu danas, a prema najavi
Gregorijana, međunarodna zajednica će pomagati političarima u BiH pri oceni da
li je dogovorena reforma u skladu s tri principa EU. |
| |
| |
|
| |
| Briga o starim, kako to rade Slovenci |
| |
Broj stanovnika u Sloveniji premašio je dva miliona, tačnije u septembru
prošle godine bilo je 2,011.614 stanovnika.
Povećanje, međutim, nije isključivo zasluga prirodnog priraštaja, već i nešto
većeg priliva stranaca od uobičajenog, čiji je broj dostigao 55.000.
 Sa
povećanjem broja stanovnika, ni Slovenija se nije oslobodila problema starenja
stanovništva, pa je država odlučila da poveća brigu o socijalnoj i
zdravstvenoj zaštiti ljudi koji su ušli u takozvano treće doba.
U Sloveniji trenutno ima 60 domova za ostarele građane sa statusom javne
ustanove i 15 privatnih domova za stare. Svi zajedno raspolažu sa 14.200 mesta
za one koji ispunjavaju osnovni uslov da su navršili 65 godina života.
Prosečna osnovna cena u dvokrevetnoj sobi u javnim ustanovama iznosi 12,5 evra
dnevno, dok je cena u privatnim domovima za 30 do 40 odsto viša. Domovi su
lepo uređeni i bogati sadržajima kao što su saloni sa televizorom za društvene
igre i česta gostovanja pozorišnih i muzičkih grupa.
Razliku u ceni za one, koji nisu u mogućnosti da plate puni iznos, plaća
porodica ili lokalna zajednica, a ako ni oni nisu dovoljno solventni, takva se
lica oslobađaju iznosa doplate i obaveza prelazi na zavode socijalnog
osiguranja.
Potražnja za slobodnim mestima u domovima za ostarele građane u Sloveniji je
velika, što je i posledica promenjenog načina života u poslednjih deceniju i
po, uslovljenog porastom radnih obaveza mladih i borbom za što bolji životni
standard.
Do 2010. godine, Slovenija planira da u domovima za ostarele građane obezbedi
prostor za najmanje pet odsto stanovništva, odnosno 17.000 novih mesta.
Ali, to nije sve. Država, koja se trudi da održi atribut "socijalna", uvela je
pre više od decenije i kategoriju stanova za ostarela lica, koji su u sklopu
domova ili u zgradama stambenih blokova u gradskim naseljima.
Takve stanove dobijaju građani koji nisu u celini sposobni da vode brigu o
sebi, a u njima imaju obezbeđenu osnovnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. To
podrazumeva čišćenje stana, organizovanu ishranu, pomoć u pranju veša,
održavanju lične higijene i uspostavljanju socijalnih kontakata.
Pojedinac može stan da kupi ili iznajmi.
Slovenija poznaje i treći oblik zaštite starijih i nemoćnih, a to je pružanje
socijalne i zdravstvene pomoći takvim licima kod njihovih kuća. Tim vidom
društvene brige bi u narednim godinama trebalo da bude obuhvaćeno oko deset
hiljada ljudi.
Životni vek Slovenaca je poslednjih decenija znatno produžen. Domovi i stanovi
za starije građane u njoj nisu prosto čekaonice za odlazak na poslednje
počivalište.
U njima život teče, slave se rođendani i praznici, a desi se i poneko venčanje,
kojem prisustvuju i najbliži - deca, unuci, a i poneki praunuk. |
| |
Aleksandar Mlač
Ljubljana |
|
| |
| Pripadnici ONA bili na protestu u Prištini |
| |
Predsednik makedonskog udruženja bivših pripadnika rasformirane Oslobodilačke
nacionalne armije (ONA) Fazli Veliu rekao je da su on i članovi tog udruženja
učestvovali 10. februara na demonstracijama u Prištini.
On je rekao da je poziv da učestvuje na demonstracijama protiv plana za Kosovo
specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija dobio od Albina Kurtija,
predsednika pokreta "Samoopredeljenje" koji je organizovao protest.
Veliu, koji je i poslanik opozicione Demokratske unije za integraciju u
makedonskoj skupštini, dodao je da je spreman da preuzme odgovornost za učešće
na protestu ako to od njega traže vlasti u Prištini.
On je za skopski "Dnevnik" izjavio da je ponosan što je učestovao na
demonstracijama u Prištini.
"Golim rukama suprostavljao sam se policajcima. Protiv nas su upotrebili
neviđenu silu. Policajci su se svetili zato što mi ne prihvatamo Ahtisarijev
plan. Spreman sam da branim i da pomažem svim Albancima koji se bore za
slobodu i nezavisnost na Kosovo, na Balkanu i u Evropi", rekao je Veliu.
On je dodao da je nekoliko stotina članova udruženja bivših pripadnika ONA
organizovano otišlo u Prištinu i da su se tamo pridružili članovima "Samoopredeljenja"
i Albancima iz Makedonije koji, kako je rekao, sada privremo rade u
Švajcarskoj i Nemačkoj. |
| |
| |
|
| |
| Danci ulažu milijardu evra u turističko
naselje |
| |
Neum, jedini grad na jadranskoj obali u Bosni i Hercegovini, uskoro bi trebalo
da postane najveće gradilište u ovom delu Evrope, kada danska kompanija
Kristensen počne da gradi turističko naselje vredno milijardu evra.
 "Projekt
koji nudimo jedan je od najvećih u turizmu u Evropskoj uniji kako po visini
investicije, tako i po površini na kojoj će se graditi", rekao je direktor
predstavništva Kristensen Grupe za BiH Muhamed Švrakić za mostarski "Dnevni
list".
Kako je rekao Švrakić, na njegovu inicijativu, danska kompanija je otvorila
predstavništvo u BIH u cilju izgradnje luksuznog odmarališta na poluostrvu
Klek i gradu Neumu.
"Naš cilj je zatvaranje celokupne finansijske konstrukcije od kupovine
zemljišta do pronalaska krajnjeg korisnika, odnosno kupca. Želimo da sa
inostranim investitorima napravimo turističko naselje koje će u Neum privući
bogate turiste iz celog sveta", kazao je on.
Gradnja naselja trebalo bi da traje 10 do 12 godina. Prvi radovi bi mogli da
počnu u oktobru ili novembru ove godine, rekao je Švrakić.
Prema njegovim rečima, projekt obuhvata 170 hektara na kojima je planirana
izgradnja "velikog broja sportskih terena, trgova i drugih turističkih
sadržaja koji nedostaju Neumu".
Predviđena je izgradnja pet kilometara novih plaža, pet velikih hotela,
dvadesetak stambenih zgrada s apartmanima, pet turističkih bungalov naselja i
oko 400 luksuznih vila za bogatu klijentelu. |
| |
| |
|
| |
| Komisiji za reviziju državljanstava |
| |
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Švarc-Šiling je doneo
odluku kojom za još jednu godinu produžava mandat Komisiji za reviziju odluka
o naturalizaciji stranih državljana. Mandat Komisiji isticao je krajem ove
nedelja, ali je ovom odlukom produžen do 16. februara 2008. godine.
Kancelarija visokog predstavnika je upozorila da Komisija nije završila svoj
zadatak zbog obima predmeta koje je trebalo preispitati.
Od 1.321 predmeta, koliko je Komisija imala pred sobom, donete su odluke za
856 slučajeva, a preostalo je da se reši još 465.
Švarc-Šiling je ocenio da je proces revizije dio napora koje Bosna i
Hercegovina ulaže kako bi dobila poverenje Evropske unije i drugih zemalja.
"BiH gradi poverenje u smislu da može odgovorno upravljati ključnim funkcijama
koje će pomoći da se ublaži vizni režim", saopštio je visoki predstavnik. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
