|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1091, 16. februar 2007.
| Kompromis o Kosovu vrlo malo verovatan |
| |
Izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisari izjavio je danas da je "vrlo
malo verovatno" da će Srbija i kosovski Albanci postići kompromis u pogledu
statusa te pokrajine.
U intervjuu za Asošijeted pres, dan nakon što je Skupština Srbije ogromnom
većinom odbacila njegov predlog plana za rešenja statusa Kosova, Ahtisari je
priznao da su dve strane "prilično ukopane" u svojim pozicijama.
 "Vrlo je malo verovatno da možemo da napredujemo po pitanju statusa", ocenio
je Ahtisari.
Izaslanik UN je, međutim, istakao da nije iznenađen žestokim protivljenjem
Srbije.
"Mislim da niko nije očekivao da će srpski parlament da kaže: 'Pozdravljamo
nezavisnost Kosova'", rekao je on.
Ahtisari je, takođe, pozvao pobornike ideje o nezavisnosti Kosova da se uzdrže
od nasilja. "Nadam se da će oni koji su to planirali, pažljivo razmisliti o
onome šta zaista žele", dodao je on.
U demonstracijama pokreta "Samoopredeljenje", 10. februara u Prištini,
poginula su dva lica, a oko 80 je povređeno.
Ahtisari je rekao i da još gaji nadu da će se srpska i albanska strana
dogovoriti o drugim, više tehničkim, aspektima njegovog plana.
Izaslanik UN je 2. februara u Beogradu i Prištini predstavio svoj predlog
rešenja budućeg statusa Kosova, u kome se ne pominje ni suverenitet Srbije na
Kosovu, ni nezavisnost pokrajine.
U rezoluciji koju je Skupština Srbije usvojila 14. februara, odbacuju se,
međutim, svi stavovi iz njegovog predloga kojima se krši suverenost i
teritorijalni integritet Srbije kao međunarodno priznate države.
Skupština Srbije je ocenila da Ahtisarijev predlog, istovremeno, predlaže da
se Kosovu prizna niz prava i prerogativa koji pripadaju samo suverenim
državama i upozorila da se na taj način dovodi u pitanje mogućnost postizanja
kompromisnog rešenja.
Ta rezolucija, koju je predložila Vlada Srbije, biće osnova za nastup
pregovaračkog tima Srbije u novoj etapi pregovora o Kosovu i Metohiji.
Pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova, uz učešće Ahtisarija, zakazani
su za 21. februar u Beču. |
| |
| |
|
| |
| UNMIK primoran da se brani |
| |
Nasilni sukobi koji su tokom vikenda izbili u Prištini primorali su Misiju UN
na Kosovu da se pravdaju i brane, iako sve ide ka ispunjenju želje albanske
većine o nezavisnosti Kosova, piše "Njujork tajms".
 List navodi da je autopsija pokazala da su dvojica demonstranata, koji su
nastradali u subotu u sukobima policije i pristalica albanskog pokreta "Samoopredeljenje",
umrli od povreda izazvanih gumenim mecima koje su ispalili rumunski vojnici
UNMIK-a.
"Protesti koje je organizovala albanska grupa 'Samoopredeljenje' predstavljaju
najozbiljnije nemire u provinciji od pobune u martu 2004. kada je 19 osoba
poginuo", piše list.
"Njujork tajms" podseća da je specijalni izaslanik UN za status Marti Ahtisari
nedavno predstavio svoj predlog na osnovu koga će Kosovu biti omogućeno da
traži da bude priznato kao nezavisna država.
"Ogranizatori protesta, međutim, tvrde da Ahtisarijev plan ne ide dovoljno ka
pružanju jasne nezavisnosti Kosova i oni optužuju međunarodne vlasti da žele
da zadrže vlast nad provincijom", piše list.
Kosovski premijer Agim Čeku, piše list, je ubrzo posle sukoba rekao da je
međunarodna policija upotrebila prekomernu silu, a UN su zatražile istragu.
Direktor kosovske kancelarije u Međunarodnoj kriznoj grupi Aleks Anderson
rekao je da "UN nisu zvanično ni priznale da su koristile gumene metke", niti
su otkrile dovoljno detalja o pogibiji demonstranata.
"Njihov odgovor na ovo je bio je spor i defanzivan. Zbog toga će izgubiti
kredibilitet", rekao je Anderson. |
| |
| |
|
| |
| Dan zaljubljenih, test ljubavi ili praznik
kiča |
| |
Za Dan zaljubljenih, Sveti Valentin, njegovi pobornici kažu da je potvrda
ljubavi a protivnici da je gubljenje vremena i praznik kiča.
Mnogi veruju da su komercijalno obeležavanje Dana zaljubljenih izmislili
Amerikanci, pa se sada često za ovaj praznik potroši više novca nego za Božić
ili Novu godinu.
 Svakog 14. februara milioni zaljubljenih širom sveta daruju jedni druge
poklonima u obliku srca, bombonjerama, cvećem...
Običaj darivanja razvio se u Engleskoj i Francuskoj u 14. i 15. veku, a
naročito je postao popularan u SAD u prošlom veku.
U svakoj zemlji Sveti Valentin ima i svoja lokalna obeležja.
U Meksiku zaljubljeni na taj dan jedni drugima poklanjaju jabuke kao simbol
ljubavi, u Nemačkoj mese "ljubavni kolač", u Poljskoj devojke stavljaju med na
obraze da bi poljubac bio slađi, a sujeverni Englezi paze da nešto ne izgube
tog dana jer će, navodno, izgubiti i ljubav.
Francuskinje 14. februara izbegavaju da nose crnu odeću da ne bi bile nesrećne
u ljubavi, dok se Česi nadaju da će im pas preseći put, jer je to simbol
vernosti.
Najnoviji trend za 14. februar jesu slanje elektronskih čestitki i porudžbina
poklona putem Interneta. Bezbroj veb-sajtova nudi sladunjave čestitke s
gotovim ljubavnim porukama, stilizovanim srcima, cvećem, amorčićima i drugim
simbolima ljubavi.
Dan zaljubljenih ustanovljen je još u vreme Rimske imperije, u kojoj je 14.
februar obeležavan kao praznik posvećen rimskoj boginji Junoni, zaštitnici
žena i braka.
Prema predanju, Rimljani su svakog 14. februara organizovali festival koji je
bio prilika da mladići izaberu sebi buduće supruge.
Običaj je bio da se u kutiju stave cedulje s imenima svih devojaka iz sela.
Svaki mladić izvlačio bi po jednu cedulju iz kutije, a devojka čije je ime
bilo zapisano na papiru, bila je njegova partnerka na festivalu, a najčešće i
buduća supruga.
Ovaj ritual zabranio je u trećem veku rimski car Klaudije, jer su mnogi
mladići odbijali da idu u rat kako ne bi napuštali svoje izabranice i porodice.
Zbog te zabrane, sve veridbe i venčanja bili su otkazani, a legenda kaže da je
rimski sveštenik Valentin venčavao parove u tajnosti, zbog čega je pogubljen
upravo 14. februara.
Prema predanju, dok je bio u zatvoru, Valentin se zaljubio u slepu kćerku svog
zatvorskog čuvara. Čudom, ili zahvaljujući Valentinovim molitvama, devojka je
povratila vid, a on joj je u poslednjoj poruci napisao: "Voli te tvoj Valentin".
Dan zaljubljenih široko je prihvaćen i u Srbiji, naročito među mladima.
Pravoslavna crkva ovaj dan obeležava kao uspomenu na mučenika Trifuna,
zaštitnika vinogradara, krčmara i baštovana. Taj svetac vodi poreklo od grčkog
boga Dionisa ili Bahusa.
I Trifun je, poput Valentina, imao isceliteljske sposobnosti i umro kao
mučenik. Živeo je u Frigiji u trećem veku, a izlečio je, pored ostalih, kćerku
rimskog cara Gordijana, koja je bolovala od teške duševne bolesti.
Za vreme rimskog cara Decija, zapovednik oblasti u kojoj je živeo Trifun
zatražio je od iscelitelja da se odrekne hrišćanske vere, ali je on ostao
veran Hristu, zbog čega je pogubljen.
Na Dan Svetog Trifuna po starom kalendaru počinje februar i proleće se primiče,
zato se tada gata kakvo će vreme biti tokom godine. Veruje se da će biti kišna
i rodna godina, ako na Svetog Trifuna pada sneg, a ako je vedro, godina će
biti sušna. |
| |
| Valentina Bulatović |
|
| |
| Prištinske demonstracije uvod u crni scenario |
| |
Dramatični kosovski scenario počinje da se realizuje, poslednje demonstracije
u Prištini nisu epilog kosovske drame već tek predigra i ne treba ih
potcenjivati, piše danas u dnevniku "Pravo" češki balkanolog Jan Pelikan.
"Organizatori protesta opipavali su reakcije vlasti protektorata. Neprimereno
surovo gušenje demonstracija i sankcije koje su usledile, pri čemu se nije
vodilo računa o slobodi govora i okupljanja, potvrdili su nesigurnost i
bojazni administratora Kosova kako će se dalje razvijati zbivanja u regionu",
piše Pelikan.
Taj češki istoričar podseća da ambicije albanskog nacionalnog pokreta nije
zadovoljila međunarodna uprava i isterivanje Srba sa Kosova a dugo očekivani
plan izaslanika UN Martija Ahtisarija u ključnim oblastima ne menja ništa u
odnosu na 1999. godinu.
"Albanci se i dalje bore za suverenitet Kosova, pri čemu je njihov konačni
cilj ujedinjenje svih albanskih teritorija, Albanije, Kosova i zapadne
Makedonije. Odredi koji su rasterivali demonstrante nisu, međutim, više pod
komandom Beograda", konstatuje češki znalac balkanskih prilika.
Zato Pelikan kao osnovno postavlja pitanje koliko dugo će međunarodni
upravnici Kosova moći da se suprotstavljaju masovnom albanskom nacionalnom
pokretu koji je spreman na žrtve.
"Prištinske demonstracije u nedelju nisu bile epilog kosovske drame, već sa
velikom verovatnoćom predstavljaju tek predigru za sledeći čin epopeje koja
traje već nekoliko decenija", zaključuje Pelikan. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
