|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1091, 16. februar 2007.
| Talović će biti sahranjen u Vlasenici |
| |
 Sulejman
Talović, na slici desno, poreklom iz BiH, koji je u ponedeljak u tržnom
centru u američkom gradu Solt Lejk Siti iz puške ubio pet, a teško ranio
četiri osobe, verovatno će biti sahranjen u Vlasenici u BiH, piše list "Dnevni
avaz".
Predsednik Koordinacije Kongresa Bošnjaka u Juti u SAD Salih Bajrović izjavio
je za taj list da je događaj veoma uznemirio bošnjačku zajednicu u tom delu
SAD.
Bajrović je rekao da je poznavao 18-godišnjeg mladića, kao i njegove roditelje,
koji još imaju tri kćerke i žive u SAD, ali da ne zna šta ga je izazvalo na
takav čin. Talovićevi roditelji nisu želeli da daju izjave.
Kako piše "Dnevni avaz", Talović je napustio školu pre tri godine. Nikada nije
bio hapšen i nije imao dosije u policiji. Zaposlio se u lokalnoj tekstilnoj
firmi, gde je radio i na dan ubistva.
Nakon posla, otišao je kući, a zatim je naoružan sačmaricom, pištoljem i punim
rancem municije automobilom krenuo do tržnog centra udaljenog nekoliko
kilometara od njegove kuće.
 U
pucnjavi koja je započela na parkingu, poginulo je pet ljudi, od kojih jedna
15-godišnja devojčica, dok su teško ranjeno četiri osobe, a zatim je u akciji
američkih specijalaca Talović ubijen.
Proverom u imigracionom centru utvrđeno je da je Sulejman Talović prilikom
ulaska u SAD zaveden kao nosilac hrvatskog državljanstva i da nema pasoš BiH,
navodi list.
Ambasador BiH u SAD Bisera Turković rekla da Talović nije do sada podneo
zahtev za izdavanje pasoša u ambasadi BiH, verovatno jer je bio maloletan i
vodio se na dokumentima roditelja.
U utorak je Talovićev stric, koji takođe živi u SAD, podneo zahtev da se
njegovo telo prebaci u Vlasenicu, gde će se obaviti sahrana. |
| |
| |
|
| |
| Lovci se sele u Rusiju i Mongoliju |
| |
Afrika, dugogodišnja destinacija strastvenih lovaca, polako gubi primat pred
novim egzotičnim zemaljama, među kojima su i neke iz bivšeg komunističkog
sveta. Afrika je i dalje popularna, ali većina lovaca traži nove izazove.
 Vens
Korigan, vlasnik jedne američke turističke agencije za lovce kaže da su
poslednjih deset godina Rusija i Mongolija postale najinteresantnije.
Rusija, jer je skoro 70 godina bila zatvorena za strance, a Mongolija jer se
"nije mnogo promenila od vremena Džingis Kana". Kozorog i gazele su popularni
plen u Mongoliji, a los recimo na Kamčatki, na ruskom dalekom istoku.
Rojters navodi da je oko 20.000 ljudi prisustvovalo nedavnoj godišnjoj
lovačkoj konvenciji "Safari klab Internešenel" u Rinou, u Nevadi.
Na toj manifestaciji ljubitelji lova imali su priliku da se upoznaju sa
ponudama mnogih zemalja, poput Paname, Kanade, Australije, Španije, Meksika,
Turske, Kostarike, Čilea, Argentine, Vijetnama i naravno Afrike.
Vladimir Koščejev, vlasnik moskovske firme "Profihant", koja organizuje posete
lovaca Rusiji, kaže da lov na medvede ili losove u proseku košta oko 10.000
dolara. Lov na argale (divlje ovce) košta oko 55.000 dolara jer one žive na
oko 4.500 metara nadmorske visine i teže je doći do njih. Plus, ima ih jako
malo.
Španci, Nemci i Austrijanci najviše idu u Rusiju, u lov na patke, losove,
veprove i medvede, kaže Koščejev.
Za super bogataše, specijalizovane agencije nude aranžmane od po čak 200.000
dolara za lov na 34 vrste životinja u Tanzaniji. Lavovi, leopardi, slonovi i
bizoni su prvi na listi.
Oni koji žele da potroše manje novca, za oko 1.800 dolara, mogu da idu u lov
na jelene u Teksasu.
Međunarodni Safari klub iz Arizone, koji zastupa agencije koje organizuju lov,
navodi da je godišnja plata njegovih 50.000 članova oko 200.000 dolara, a 85
odsto članova ima visoko obrazovanje.
Amerikanci i Evropljani najčešće koriste usluge "lovačkih turističkih
agencija", s obzirom na njihovu lovačku tradiciju.
Lov postaje sve popularniji i među ženama. Maria Smit (39) iz Majamija, majka
tri dečaka, razgledala je sajmu u Rinou opremu i brošure za porodično
putovanje: "Tražim aranžman koji će obuhvatiti sve - lov, ribolov,
razgledanje", rekla je, dodavši da su je najviše privukli aranžmani za Afriku
i Aljasku.
Ni borci za prava životinja nisu sedeli skrštenih ruku.
"Nesreća je što ti ljudi potroše toliki novac na lov, umesto da ga daju nekom
parku kako bi se te iste životinje koje love zbrinule i sačuvale", izjavila je
Monika Engebretson, direktor projekta u Institutu za zaštitu životinja u
Sakramentu. |
| |
| |
|
| |
| Nad gradom je nebo ponovo plavo |
| |
Meksiko siti je godinama bio najzagađeniji grad na svetu. Deca su tokom 80-ih
i 90-ih crnim ili braon bojicama crtala nebo, sa kojeg su padale ugušene
ptice. Snegom prekriveni vulkani izvan grada bili su decenijama žuti od smoga.
 Ovaj
megalopolis od 30-ak miliona stanovnika, do sada bi postao nemoguć za život, a
njegovi stanovnci bi koristili maske sa kiseonikom, da se tako nastavilo.
"Srećom, stvari su se promenile", kaže Hoze Luis Peres (70) koji je 50 godina
prodavao novine u najzagađenijem centru grada. "Sa novim automobilima i
propisima, Meksikanci ne zagađuju više toliko vazduh".
Meksički hemičar i nobelovac Mario Molina kaže da je nivo ozona u gradu još
viši nego što je slučaj sa recimo Los Anđelesom i Hjustonom, koji su gradovi
sa najviše smoga u SAD.
Međutim, više nema privremenih upozorenja na smog iz 1990-ih, kada je bila
zabranjena upotreba automobila a deca nisu smela da izlaze dok se vazduh ne
raščisti.
"Zagađenje je danas mnogo manje nego 1990-ih kada ste se gušili a oči bi vam
suzile zbog smoga", kaže Molina.
Stroži propisi o emisiji izduvnih gasova i bolje gorivo pomogli su da se
zagađenje smanji ali je, kako tvrde mnogi, od najvećeg značaja bio kreditni
bum tokom šestogodišnjeg mandata predsednika Visentea Foksa.
Povoljni krediti su stanovnicima Meksiko sitija omogućili da kupe nove
automobile, sa saveremenim sistemom ubrizgavanja goriva i tehnolohijom, koji
zagađu okolinu 20 puta manje od starih modela.
Zahvaljujući tome, iako danas u centralnom Meksiko sitiju cirkuliše oko četiri
miliona automobila, zagađenje je manje nego 1996. godine kada je bilo oko 1,5
miliona vozila.
Istraživač zagađenja na meksičkom UNAM Univerzitetu Hoze Agustin Garsija
upozorava ipak da problem nije definitivno rešen i da bi pozitivan efekat
"čistih motora" polako mogao da se ponovo izgubi s daljim povećanjem broja
automobila.
"Naše studije pokazuju da će se u budućnosti situacija opet pogoršati", kaže
Garsija.
I Molina i Garsija smatraju da je zato potrebno uložiti više sredstava u javni
prevoz. Metro je efikasan ali još ne dolazi do novih oblasti grada koji se
širi, a autobuske linije su haotične.
Ono što naučnike naročito brine je nivo finih materija emitovanih u vazduh -
čestica prljavštine, prašine, zemlje, polena, pepela.
Crni benzinski dim iz starih kamiona i autobusa koji i dalje cirkulišu gradom
ostavljajući za sobom izmaglicu izduvnih gasova, jedan je od glavnih izvora
ovih čestica koje izazivaju hronični bronhitis i astmu.
Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da najfinije od ovih čestica mogu da
uđu u krvotok i izazovu srčane probleme.
Nedavne studije pokazale su da je nivo finih čestica u Meksiko sitiju još
znatno viši od dozvoljenog. Međutim, iako vazduh u gradu još ne miriše baš
najlepše, stanovnici su ipak zadovoljni jer njihova deca danas znaju da je
nebo plavo. |
| |
| |
|
| |
| Počelo suđenje teroristima U Madridu |
| |
U Madridu je juče počelo suđenje 29-ici optuženih za bombaški napad na
madridski prigradski voz pre tri godine, kada je poginulo 191, dok je ranjeno
preko 2.000 ljudi.
U sudnici, ispunjenoj pravnicima i rodbini žrtava, nalazili su se dobro čuvani
osumnjičeni koji su suočeni sa optužbama od učešća u terorizmu do krađe
dinamita iz rudnika radi prodaje ili zamene za drogu.
Pred sud je prvo izveden Rabei Osman Sajed Ahmed, koji je optužen za
podsticanje napada na voz u toku jutarnjeg špica. Taj teroristički čin je
najsmrtonosnija akcija povezana sa Al Kaidom izvedena u Evropi.
"Ne znam ništa o ovim optužbama", rekao je Ahmed, poznat i kao "Mohamed
Egipćanin", kojeg je sud u Italiji prošle godine optužio za pripadnost
terorističkoj grupi.
Prema dokazima islamski ekstremisti su organizovali napad kao osvetu zbog
podršek Španije Sjedinjenim Američkim Državama u ratovima u Iraku i
Avganistanu.
Predviđa se da će saslušanja trajati do jula, kada će se tročlani panel sudija
povući kako bi razmotrio dokaze, dok se presude i izricanja kazne ne očekuju
pre oktobra. |
| |
| |
|
| |
| Doživeti stotu |
| |
Podaci Ujedinjenih nacija o svetskoj populaciji ukazuju da su građani u
razvijenim zemljama koji imaju 80 ili više godina najbrže rastuća starosna
grupa. Zbog toga što je natalitet u padu, u mnogim delovima sveta već ima više
starijih ljudi nego dece.
Doživeti 80, 90, pa čak i 100. godinu nije isto kao nekada. Danas mnogi veoma
stari ljudi uživaju aktivni, puni život.
 Poznato
je da postoje delovi sveta u kojima su ljudi izuzetno dugovečni, što je uvek
intrigiralo naučnike.
U Kostariki, u centralnoj Americi, mnogi muškarci koji žive kraj obale
Pacifika dožive 100 godina. Emilion Merkado del Toro iz Portorika, jedan od
najstarijih muskaraca na svetu, doživeo je 114. rođendan.
Italijansko ostrvo Sardinija je još jedna lokacija u kojoj ljudi žive dobro i
dugo. Do svoje smrti u 112. godini Antonio Tode je pripisivao svoju
dugovečnost čaši crnog vina dnevno.
Ostati aktivan ne mora da znači odlazak u teretanu. Stari ljudi u južnoj Kini
pokazuju svoju agilnost dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze.
Na japanskom ostrvu Okinava takođe živi zajednica veoma starih ljudi.
Stanovnici Okinave nemaju reč "penzija". Oni jednostavno imaju jednu reč koja
obuhvata njihov celokupan zreli život i to je reč "ikigai" - što znaci "zašto
se budim ujutru".
I Amerikanci su među najstarijim građanima sveta. Oko 85.000 starih pripadnika
adventističke crkve učestvuje u studiji o tome kako tako veliki broj njih živi
tako dugo.
Pre više od 100 godina, osnivači crkve su promovisali dijetu bogatu voćem,
povrćem, orasima, bademima i žitaricama. A to je upravo ono što današnji
lekari preporučuju svojim pacijentima.
Ukrajinac Hrihori Nestor se sa svojih 115 godina smatra najstarijim živim
muškarcem na planeti. Svoju dugovečnost on objašnjava zdravim životom ali i
šalama na račun toga što se nikada nije ženio. Kaže da je oduvek voleo svoju
slobodu.
Sociolozi koji proučavaju stogodišnjake ističu upravo njihovu snažnu
privrženost slobodi i nezavisnosti. Stogodišnjaci su i veoma prilagodljivi.
Tokom života mnogi od njih preživeli su gubitke i nazadovanja. Ali čak i
najveći gubitak ih nije obeshrabrio da nastave dalje.
Kao grupa, stogodišnjaci imaju i druge značajne sličnosti. U svojoj knjizi o
dugovečnosti Albert Rosenfeld piše o razgovorima s 200 osoba starijih od 100
godina.
"Bilo je jasno da, iako su teško radili i uživali u svom ra-du, nisu imali
velikih ambicija. Bili su skloniji relativno nezavisnom i mirnom životu, bili
su zadovoljni svojim poslom, porodicom, religijom i za malo čim su žalili".
Ma koliko sve te osobine bile poželjne, američki naučnici ipak tvrde da
određeni set gena može biti razlog što neki ljudi žive stotinu i više godina.
Studija kojom je bilo obuhvaćeno više od 300 vrlo starih ljudi nagovestila je
da oni poseduju gene dugovečnosti.
Doživeti duboku starost po svemu sudeći nije dakle samo stvar brige o
vlastitom zdravlju. Izgleda da je, isto tako, potrebno biti jedan od srećnika
koji ima genetsku predispoziciju za ekstremnu dugovečnost.
O kojim se tačno genima radi, još se ne zna. Naučnici kažu da bi otkriće gena
dugovečnosti možda moglo uroditi stvaranjem lekova koji bi pomogli ljudima bez
tih gena. Takav lek ne bi bio mitski "izvor mladosti", nego pre "izvor boljeg
starenja". |
| |
| |
|
| |
| Većina ljudi veruje u dugovečni brak |
| |
Sedam od deset ljudi iz celog sveta smatra da bi brak trebalo da traje do
kraja života, rezultati su ankete koju je povodom Dana zaljubljenih ove
nedelje objavila agencija za istraživanje javnog mnjenja AC Nilsen .
 Prema
anketi, u kojoj je ispitano 25.000 ljudi iz 46 zemalja, 97 procenata
Indonežana veruje u zamisao dugovečnog braka, kao i 92 procenata Turaka ili 89
procenata Filipinaca i Malajaca.
Na Zapadu, Amerikanci najsnažnije veruju u doživotni brak, dok su Evropljani
iz katoličkih i konzervativnih zemalja pokazali neočekivani nedostatak
entuzijazma za tu zamisao. Anketa pokazuje da više Amerikanca nego Amerikanki
veruje u brak do kraja života.
Manje od polovine ispitanih Evropljana reklo je da je doživotni brak među
njihovim životnim ciljevima. Međutim, 77 procenata Evropljana smatra da je
stabilna i dugoročna veza pođednako dobra kao brak.
Predsednik AC Nilsena za Evropu Patrik Dod objašnjavajući rezultate ankete
izjavio je da žene širom Evrope, a posebno u zapadnoj Evropi, prvi put u
istoriji više žele karijere nego muževe i nezavisnost smatraju vrednijom od
braka.
On je rekao da i muškarci u Evropi pođednako odbacuju zamisao tradicionalnog
braka.
Zameni braka dugoročnom vezom nisu naklonjene azijske i muslimanske nacije,
kao ni polovina Amerikanaca, Rusa, Južnih Afrikanaca i Mađara. |
| |
| |
|
| |
| Nemci podržavaju Putina u kritici SAD |
| |
Više od dve trećine nemačkih građana podržava ruskog predsednika Vladimira
Putina u kritici SAD.
Ispitivanje javnog mnjenja instituta Emnid pokazalo je da 68 odsto građana
smatra da Putin ima pravo kada Americi prebacuje da teži da vlada svetom.
Samo 22 odsto Nemaca ne slaže se sa Putinom, a preostalih 10 odsto anketiranih
taj problem ne zanima.
Uprkos oštrom nastupu Putina na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, koji je
deo komentatora u svetu protumačio kao početak povratka u Hladni rat, 62 odsto
Nemaca izjavljuje da se ne pribojava mogućeg ponovnog vojnog jačanja Rusije.
Putin je u Minhenu ošto kritikovao pre svega politiku SAD, ali i NATO, pri
tome posebno američke planove za raspoređivanje raketnih odbrambenih sistema u
Istočnoj Evropi.
Ruskog predsednika je u zaštitu uzeo i nekadašnji šef nemačke diplomatije
Hans-Ditrih Genšer .
U komentaru za nemačko izdanje magazina "Veniti fer", Genšer je ocenio da NATO
Putinove izjave "treba da shvati kao povod za interno razjašnjenje spornih
pitanja".
"Pitanje o smislu protivraketnih odbrambenih sistema na istoku Alijanse ne
postavlja se samo u Moskvi, već i unutar samog NATO", rekao je Genšer koji je
25 godina bio nemački minstar inostranih poslova.
Genšer je posredno kritikovao SAD i NATO-članice Poljsku i Češku upozoravajući
da postoji opasnost da se "obesmisle Evropska unija (EU) i NATO". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
