|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
| Rađa se nova zemlja Kosovo |
| |
Kosovo i Monako nemaju ništa zajedničko osim pozivnog broja +377 za koji
Kosovo godišnje izdvoji desetine miliona evra samo da bi imalo odvojeni
telefonski kod od Srbije, piše list "Gardijan".
To će se ipak promeniti. Kosovo će uskoro dobiti svoj pozivni broj, pasoše,
zastavu, ustav, centralnu banku, monetu, carinu, himnu, vojsku i kontrolu nad
vazdušnim prostorom. Ukratko, rađa se nova zemlja, piše list.
 "Nikada nije postojala zemlja pod imenom Kosovo. I u postkolonijalnoj eri
nikada nije stvorena zemlja na sličan način - međunarodnim nametanjem i protiv
volje Srbije, istorijskog vladara dva miliona Albanaca", navodi "Gardijan".
U Beču su juče počeli pregovori predstavnika Beograda i Prištine i specijalnog
izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija u pokušaju da se konačno postigne
rešenje statusa Kosova.
Ahtisari je, navodi "Gardijan", proveo više od godinu dana radeći na stvaranju
plana za nezavisno Kosovo.
"Rezultat je remek delo nijansiranog stvaranja nacije kojim su stvoreni svi
uslovi za novu zemlju bez proglašavanja njene nezavisnosti ili suvereniteta.
Deklaracija nezavisnosti će doći od Kosova ako i kada Ahtisarijev plan
blagoslovi Savet bezbednosti UN", piše list.
"To je dobar predlog, pristojan kompromis. Albanska strana može da radi sa
njim. Srbi su dobili sve što su tražili ali će ga ipak u potpunosti odbaciti",
rekao je jedan zapadni diplomata u Prištini.
List navodi da se međunarodne agencije na Kosovu pripremaju za egzodus Srba. "Srbi
na Kosovu su uplašeno. To možda nije racionalno, ali se boje većinske
populacije", rekao je jedan zapadni diplomata.
"Za Srbiju, Ahtisarijeva formula je poniženje. Nezavisnost Kosova je poslednji
čin u krvavoj, 15-godišnjoj drami dezintegrisanja Jugoslavije", piše "Gardijan".
"Dok su delovi Jugoslavije, koji su sada nezavisne države, tada bili republike
u federa-ciji, Kosovo je uvek bilo provincija Srbije, čak i kada je NATO
isterao Srbe pre osam godine i ta oblast potpala pod administraciju UN. Gotovo
15.000 Srba još uvek živi tamo", piše list.
Da bi se izbegla potencijalna kriza u Evropi, Savet bezbednosti UN mora da
prihvati plan za nezavisnost Kosova - Ahtisarijev plan. Rusija preti da to
blokira, ali obećavajuća slučajnost diplomatskih pozicija narednih meseci
pruža više šansi za postizanje sporazuma, dodaje "Gardijan".
"SAD, Britanija i Nemačka su najveće pristalice nezavisnog Kosova. Britanija
će predsedavati Savetom bezbednosti u aprilu, kada će se plan i naći na stolu,
Amerikanci u maju, a nemačka kancelarka Angela Merkel biće domaćin samita G8 i
EU u junu", piše list. |
| |
| |
|
|
| Počela Kineska Godina svinje |
| |
Kineski najveseliji i najduži praznik - Lunarna nova godina koja je ovog puta
godina Svinje, u nedelju je počeo i ta godina će trajati do 6. februara 2008.
godine.
Za većinu Kineza, godina Svinje je sinonim za bogatstvo i sreću. Međutim, neki
kineski astrolozi upozoravaju da je Svinja prikazana kao simbol vatre iznad
vode i da može da se protumači i kao "simbol konflikta".
 "Ova godina bi mogla da bude manje mirna i sa više međunarodnih nemira i
pobuna", izjavio je Rejmond Lo, majstor kineske prakse Feng šui.
Lunarni kalendar ima 12 godina i svaku godinu predstavlja jedna životinja.
Svinja je poslednja u tom ciklusu.
Prema legendi, prorok Buda je zamolio sve životinje da se sastanu za doček
Lunarne nove godine. Na taj doček su došli pacov, bivo, tigar, zec, zmaj,
zmija, konj, koza, majmun, petao, pas i svinja. Pošto je došlo samo 12
životinja, on je svakoj životinji dao po jednu godinu.
Buda je, prema tom predanju, rekao da će svako ko je rođen u određenoj godini,
imati neke karakteristike životinje čija je godina. Za osobe rođene u znaku
Svinje se kaže da imaju mnogo prijatelja, da su vredni i da vole luksuzne
stvari.
Slavne ličnosti rođene u godini Svinje su - Ernest Hemingvej, Hilari Klinton,
Alfred Hičkok, Arnold Švarcenerger, Volfgang Amadeus Mocart i Hemfri Bogart.
Lunarna Nova godina ili Prolećni festival slavi se dve nedelje i prema
ustaljenoj hiljadugodišnjoj praksi ima svoje strogo propisane rituale, kojih
se Kinezi i danas pridržavaju.
 Uoči praznika u kući se pravi veliko čišćenje, na vrata i zidove se kače pesme
o sreći i razne poruke koje is-pisuju domačini, posećuje se rodbina i nosi se
crvena odeća, koja važi kao boja sreće.
Za vreme praznika se prave novčanici od crvenog papira - hong bao - koji se
pune novcem. Takve novčanike roditelji i stariji rođaci dele deci, a dele se i
zaposlenim u preduzećima, kao 13. plata.
Uoči Lunarne nove godine okuplja se porodica, a stotine miliona Kineza i ove
godine je stiglo u svoja rodna mesta, što stvorilo neviđenu guzvu na svim
prevoznim sredstvima. Na zajedničkoj trpezi obavezna su i jela od ribe, koja
donosi srecu, od svinjetine, u čast nove godine, i što duži rezanci, jer kako
veruju Kinezi, njihova dužina simbolise dug i srećan život.
Početak Lunarne nove godine obeležava se vatrometom i ispaljivanjem raketa što
je zvanično zabranjeno, zbog učestalih nesreća, ali tu zabranu malo ko
poštuje.Već je javljeno da je u nedelju u Pekingu povređeno 125 ljudi.
Kineski političari, uključujući predsednika Hu Đintao, za Novu godinu imaju
običaj da posete neku od siromašnjih porodica u unutrašnjosti zemlje i da ih
daruju skromnim, ali za njih dragocenim, poklonima, kao što su topli zimski
kaputi, čebad ili džak pirinča.
Lunarna Nova godina se proslavlja i u mnogim zemljama Dalekog istoka i u
svakoj ima svoje specifičnosti. |
| |
| |
|
|
| 15 godina za sprečavanje katastrofe |
| |
Čovečanstvu je ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija
preduzme mere za sprečavanje klimatske katastrofe, navodi se u još
neobjavljenom trećem delu izveštaja Ujedinjenih nacija (UN) o klimi čije
delove danas citira "Fajnenšel tajms Dojčland" .
 Ukoliko se najkasnije do 2020. godine emisija štetnih gasova suštinski ne
smanji, zagrevanje zemljine kugle dostići će takve razmere da promene više
neće biti moguće.
Navodi se da bi u tom slučaju moglo da počne topljenje ledenih masa na
Grenlandu kao i da bi mogla nepovratno da se poveća kiselost vode u okeanima.
Da bi se sprečila klimatska katastrofa, potrebno je da se širom sveta do 2030.
godine u razvoj novih tehnologija koje ne uvećavaju emisiju ugljen dioksida
(CO2) uloži oko 12,6 biliona evra, navodi se u nacrtu izveštaja UN.
Istovremeno se navodi da CO2, čija je emisija najveća u industrijski
razvijenim zemljama, nije jedini problem.
Ubuduće mora drastično da se smanji i količina metana i diazot monoksida
(N2O)u atmosferi. Kako on uveliko nastaje u poljoprivredi (pre svega na
pirinčanim poljima pod vodom) i u stočarstvu (najviše u regionima gde se
pretežno gaje goveda), obaveze u oblasti zaštite klime moraće da preuzmu i
manje razvijene i zemlje u razvoju.
Količina štetnih gasova u vazduhu mora, prema navodima stručnjaka u izveštaju
UN koji će biti objavljen tek u maju, da se smanji na nivo koji će obezbediti
da se globalna temperetura poveća u najgorem slučaju za dva stepena.
Među predloženim merama za sprečavanje klimatske katastrofe su i veće
korišćenje bio-goriva, masovna proizvodnja tzv. hibrid-automobila, izgradnja
novih atomskih elektrana, ali i prelazak na one vrste pirinča koji raste na
suvim, a ne na pojima pod vodom gde nastaju N2O i metan. |
| |
| |
|
|
| Prvi porodični zatvor u svetu |
| |
Viktor Manuel Lozano provodi svoje dane kao i većina drugih dvogodišnjaka: ide
u obdanište, crta, vozi tricikl. Razlika je u tome što on to radi u zatvoru,
gde živi sa svojom majkom, osuđenom za ubistvo, i ocem, bivšim trgovcem drogom.
Za zatvor u Aranhuezu španski zvaničnici tvrde da je jedini na svetu sa
ćelijama za porodice. U prostorijama, zvanim "ćelije s pet zvezdica", nalaze
se i kreveti za decu, a zidovi su iscrtani likovima iz Diznijevih filmova.
 U zatvorskom dvorištu uređen je čak i park za decu.
Namera zatvorskih vlasti bila je da mala deca, dok još ne shvataju u
potpunosti pojam zatvaranja, uspostave vezu sa roditeljima osuđenim na
zatvorsku kaznu, kao i da se zatvorenici koji žele da se rehabilituju nauče
roditeljstvu.
AP navodi da ni zatvorski psiholozi ni roditelji zatvorenici ne misle da je to
idealno rešenje, ali ističu da se na taj način ipak lakše bore s bolnim
razdvajanjem.
"To što su uz mene moje dete i muž čini me veoma srećnom iako znam da ovo nije
najbolje mesto za podizanje deteta. Na neki način i deca su zatvorenici", kaže
28-godišnja majka malog Viktora Manuela, Karmen Garsija.
Ona je osuđena na deset godina zatvora zbog ubistva svog bivšeg mladića. U
zatvoru je upoznala Viktora Lozana, za koga se udala tokom izdržavanja kazne,
a kasnije je rodila Viktora Manuela. Dvogodišnji dečak poznaje samo život u
zatvoru.
U tom zatvoru, koji se nalazi 40 kilometara južno od Madrida, ima 36
porodičnih ćelija, od kojih je samo 16 zauzeto. Deca mogu da ostanu u toj
ustanovi samo dok ne napune tri godine, a posle toga brigu o njima preuzimaju
rođaci ili socijalne službe, dok roditelji odlaze u obične ćelije.
"Teško je biti pritvoren, ali u ovom odeljenju potpuno zaboravite da ste u
zatvoru", rekla je Ramona Montoja, (33), koja služi 11-godišnju kaznu zatvora
zbog prodaje narkotika.
Montoja i njen suprug, takođe osuđen zbog trgovine drogom, zatražili su od
suda da služe kaznu u Aranhuezu, kako bi tamo mogli da podignu svoje četvrto
dete.
Montoja odvodi svakog jutra jednogodišnju kćerku Marinu u obdanište dok njen
suprug radi u zatvorskom supermarketu. Ona pohađa časove šivenja, a u devet
sati uveče porodica je ponovo zaključana.
Sobu od 14 kvadratnih metara, ćeliju 113, punu igračaka, sa porodičnim
fotografijama i slikama Mikija Mausa i Paje Patka na zidovima, i prozorom koji
gleda na dvorište, ona naziva "rajem".
"Čisto je, daju nam najbolje mleko za dete, doktor dolazi dva puta nedeljno i
sobe su prelepe. Jedino što me podseća da sam u zatvoru je prozivka, koju vrše
tri puta dnevno", priča Montoja.
Zatvorski psiholog Marija Jela kaže da zbog tog komfora mnoge žene, pre nego
što njihovo dete napuni tri godine, pokušavaju da zatrudne kako bi ostale u
porodičnim ćelijama.
Pravo da borave u porodičnim ćelijama uskraćeno je osuđenim pedofilima i
drugim seksualnim prestupnicima, a svi kandidati za to odeljenje moraju da
prođu dvomesečni kontrolni period kako bi dokazali da su spremni da žive
zajedno i podižu dete.
Neki stručnjaci ipak smatraju da deca ne treba da provedu svoje prve godine
života iza rešetaka, ni pod kakvim okolnostima. "To nije prednost, zatvori su
pogrešna mesta za decu. Ima mnogo dokaza koji pokazuju da će oni biti
dugoročno oštećeni".
Španske vlasti, međutim, tvrde da je "porodični zatvor" postigao uspeh, ali
priznaju da se mogu pojaviti emotivni problemi kod deteta kada ga odvoje od
roditelja. Za sada nema planova za otvaranje novih zatvora po modelu onog u
Aranhuezu. |
| |
| |
|
|
| Mladi u SAD bez pasoša |
| |
Potražnja za pasošima koji su odskora potrebni za odlazak u SAD nije se
smanjila, ali je kao povoljna primljena informacija da mladi do 16 godina
starosti neće morati da ga imaju i pokažu pri prelasku granice do 2009. godine,
osim ukoliko ne dolaze avionom.
 Na aerodromima svi, bez obzira na godine, moraju da pokažu važeću putnu
ispravu.
Američka administracija naglašava da deca iz Kanade ne predstavljaju opasnost
po bezbednost na granicama, tako da su ona izuzeta iz inicijative o putovanju
po zapadnoj hemisferi.
Zvaničnici veruju da će odluka doprineti da se održe pogranične i
prekogranične porodične veze, pospeše sportske aktivnosti, kao i školske
ekskurzije i izleti.
Melisa Leklerk, portparol ministra za javnu bezbednost Stokvela Deja,
potvrdila je ovu vest. Ona je istakla da je kanadska vlada bila uporna u
zahtevima da deca budu izuzeta, i izrazila je zadovoljstvo što su dve strane
postigle dogovor.
Postoje naznake da bi se nešto slično moglo biti dogovoreno i za starija lica.
Bez obzira na ovu promenu, premijeri Ontarija, Manitobe i Nju Brunsvika
nameravaju da otputuju u Vašington sledeće nedelje, kako bi na licu mesta
izneli svoje primedbe. Premijeri Ontarija i Manitobe, Dalton Mekgvinti i Geri
Duer kažu da su jedinstveni u uverenju da bi trebalo iznaći povoljnija i
efikasnija rešenja, posebno kada se radi o porodicama, poslovnim ljudima i
vladinim zvaničnicima.
Ontarijska vlada namerava do kraja godine u provinciji da zameni vozačku
dozvolu novom, sa visoko tehnološkom zaštitom koja se ne može videti golim
okom. Premijer Mekgvinti veruje da bi ova vozačka dozvola mogla poslužiti kao
pouzdana identifikacija umesto pasoša, koji je skup za većinu Kanađana.
Od juna 2009. godine, da bi se ušlo u SAD na svim graničnim ulazima za sva
lica će biti obavezan pasoš. |
| |
| |
|
|
| Strah od vehabija |
| |
U zaseoku Barčići kod Kalesije, na istoku BiH, više desetina porodica živi u
strahu od vehabija koji se okupljaju u seoskom mejtefu, pišu banjalučke "Nezavisne
novine".
U mejtefu svakodnevno klanja tridesetak vehabija, predvođenih Jusufom Barčićem,
dok ostali meštani na verske obrede idu u džamiju, koja se nalazi nekoliko
kilometara prema Kalesiji, navodi list.
 Meštani tvrde da se vikendom u Barčićima okuplja više desetina vehabija,
pristalica Barčićevog učenja, iz Travnika, Bočinje, Mostara, Ilijaša i ostalih
mesta u BiH, i da se po izgledu prepoznaje da pripadaju radikalnijem tumačenju
islama.
Muškarci su sa dugim bradama, a žene su prekrivene i preko lica.
"Mrtva glava će ovde pasti. Niko od nas ne zna hoće li dočekati jutro. Kad
prolaziš putem, udariće te ako mu se ne skloniš. On se ne boji nikoga, kaže da
samo božji zakon priznaje", prenosi list izjavu jednog neimenovanog stanovnika
zaseoka Barčići.
Meštani tvrde da vehabije noću u mejtefu puštaju kasete iz vojnih akcija sa
snimcima govora Alije Izetbegovića i Rasima Delića, kao i da zbog buke, ali i
straha, ne mogu da spavaju, zbog čega je nedavno četrdesetak meštana potražilo
i pomoć policije.
Oni, kako navodi list, tvrde da im Jusuf Barčić godinama govori da su
nevernici, traži da se sve meštanke zamotaju u marame, zabranjeno im je da
puštaju bilo kakvu muziku, a noću gotovo da i ne izlaze iz kuća. Prema
njihovim rečima, Islamska verska zajednica (IVZ) BiH ne može da drži vehabije
pod kontrolom.
Oni navode da su pokušali da zaključaju mejtef i da ga IVZ koristi za
edukaciju dece, za šta je i predviđen, ali da su Barčić i njegovi sledbenici
provalili u objekat.
"Skoro, kad smo zaključali mejtef, oni su raširili šatore okolo, ni sama ne
znam koliko ih je bilo", kazala je meštanka Hana Kadrić.
Izgradnju mejtefa je 1993. godine finansijski pomogla humanitarna organizacija
"Visoki saudijski komitet".
Jusuf Barčić školovao se u Meki, odakle se u BiH vratio krajem rata, a sada u
BiH propagira vehabijsko učenje. |
| |
| |
|
|
| Gradskim ulicama u kolima bez vozača |
| |
Zvuči kao naučna fantastika, ali stručnjaci kalifornijskog Stanford
Univeziteta kažu da će za manje od godinu dana imati automobil spreman da
krstari gradskim ulicama - bez vozača.
Prošlogodišnji Folksvagen Pasat, nazvan Džunior, najnoviji je Stanfordov
takmičar u trci za velike nagrade Agencije za napredne projekte odbrane. Ta
agencija je "podružnica" ministarstva odbrane SAD za istraživanja i razvoj.
 Trka je zakazana za 3. novembar, a lokacija će biti saopštena u oktobru.
Stanfordov automobil će se takmičiti u trećem i najuzbudljivijem derbiju
Agencije, "Urbanom izazovu", u kome će automobili roboti voziti u režiranom
gradskom okruženju. Najboljem sleduju slava ali i dva miliona dolara.
Vozila moraju da se uklope u saobraćaj, prolaze kroz živahne raskrsnice,
izbegavaju prepreke i savladaju najtežu od svih veština - odlučivanje ko ima
pravo prvenstva prolaza.
"Te automobile vozi veštačka inteligencija", izjavio je Rojtersu Sebastian
Trun, profesor elekrotehnike na Stanfordu, koji je ove sedmice u San Francisku
izložio svoje planove za Džuniora na godišnjem skupu Američkog udrženja za
napredak nauke.
Stanford i Trun nisu bez iskustva. Stanfordov automobil Stenli je 2005. godine
pobedio u sličnoj trci. Ali, tada se trka vodila u pustinji Nevade. "Sledeći
izazov je voziti tamo gde živimo", kaže Turn.
"Nova generacija robota dokazuje da može bezbedno da krstari bez ljudske
pomoći", tvrdi on.
Trun kaže da novi projekt može da utre put za budućnost u kojoj će samovozeći
automobili učiniti da saobraćaj bude bezbedniji za one koji, kao na primer
stariji ljudi, više vole da budu voženi nego da voze.
"Do 2030. godine, morali bismo da budemo sposobni da ovu tehnologiju dovedemo
do nivoa sigurne vožnje autoputevima".
Turn veruje da će vojna, borbena, verzija ovih vozila biti na raspolaganju već
2015. godine.
Vožnja u gradskom okruženju znači da automobili roboti moraju ne samo da
otkriju prepreku već i da je shvate.
"Razumeti svoje okruženje, predvideti šta će sledeće da se desi i reagovati
kada nešto krene naopako - to je najveći izazov", kaže Stanfordov istraživač
Majk Montemerlo.
Džunior je snabdeven gomilom naprednih senzora, uključujući lasere za
određivanje rastojanja koji daju sliku u tri dimenzije, kao i pogledom na
okolinu od 360 stepeni.
Džuniorov kompjuterski mozak je četiri puta jači nego što je Stenli bio 2005.
Da bi učinili da automobil "misli," desetine studenata, profesora i
istrazivača Stanforda je radilo na softveru za savlađivanje vozačkih osobina,
kao što su percepcija, kartografija i planiranje. |
| |
| |
|
|
| Rusija i Kina retko posežu za vetom |
| |
Uoči nove runde pregovora Beograda i Prištine koja počinje u sredu u Beču, sve
su češće ocene da je malo šansi za kompromis i da će sudbinu Kosova morati da
oblikuje Savet bezbednosti UN.
Oči su pritom uprte pre svega u zemlje koje se protive nametnutom rešenju a
kao stalne članice Saveta bezbednosti UN (SAD, Velika Britanija, Francuska,
Rusija i Kina) raspolažu pravom veta. Praksa, međutim, pokazuje da se za tim
pravom ne poseže tako lako.
 Problemima nastalim raspadom bivše SFRJ i ratovima na tim prostorima Savet
bezbednosti UN u proteklih 15-ak godina posvetio je više od 150 rezolucija, a
samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od zemalja uložila veto.
Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške
humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica
SRJ sa Hrvatskom i BiH.
Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava
mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, uz obrazloženje da dešavanja
u regionu više nisu pretnja po stabilnost i mir u Makedoniji.
Glavni razlog kineskog veta bila je, međutim, prethodna odluka Makedonije da
prizna Tajvan, kao nezavisnu državu. Usledila je odluka Pekinga da prekine
diplomatske odnose sa Makedonijom i, zatim, i veto u SB. Rusija je tom
prilikom bila uzdržana.
SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda,
glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH,
kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom
koji ne priznaju.
U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999.
tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, ali ne zbog veta, već zbog protivljenja
većine.
Nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti
podržale su samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta
bezbednosti glasalo "protiv".
Tokom prve dve decenije postojanja UN, veto je u Savetu bezbednosti ubedljivo
najčešće ulagao predstavnik Moskve, ali su, posebno od pada Berlinskog zida i
raspada SSSR, taj primat preuzele SAD.
Od 1989. do danas u Savetu bezbednosti veto je uložen 26 puta, od čega su 20
puta to učinile SAD, četiri puta Rusija i tri puta Kina (jednom zajedno sa
Rusijom).
U prvim godinama posle osnivanja UN sovjetski predstavik Vjačeslav Molotov
toliko je puta rekao "ne" da su ga prozvali "mister Njet".
Posle raspada SSSR, Ruska Federacija, kao naslednica "stalne stolice", veto je
uložila svega četiri puta - dva puta zbog kiparskog pitanja (1993. i 2004),
jednom zbog bivšse Jugoslavije (1994) i u januaru ove godine, zajedno sa Kinom
zbog Mjanmara.
Predstavnik Pekinga sprečio je usvajanje neke rezolcije u Savetu bezbednosti
ukupno pet puta od 1972. do danas: 1972. Kina se usprotivila prijemu
Bangaldeša u UN, 1973. zajedno sa SSSR-om galsala je protiv reozlucije o
jomkipurskom ratu, 1977. veto je upotrebljen zbog Gvatemale, 1999. zbog
Makedonije, a u januaru ove godine Kina se zajedno sa Rusijom, suprotstavila
rezoluciji u kojoj se osuđuje Mjanmar zbog nepoštovanja ljudskih prava.
SAD su prvi put pribegle korišćenju veta 1970, zbog kri-ze u Rodeziji a prvi
put su to učinile samostalno 1972. da spreče usvajanje rezolucije protiv
Izraela.
Od sredine sedmadesetih godina, Vašington sve češće blokira donošenje odlkuka
u Savetu bezednbosti UN, a od pada Berlinskog zida u potpunosti preuzima
primat u tome.
Od 1989. do danas SAD su 20 puta blokirale donošenje neke odluke u Savetu
bezbednosti UN, uglavnom kada su na dnevnom redu bile rezolucije koje se tiču
Izraela, jednom povodom Bosna (2002.) i jednom povodom Paname.
Francuska je u istoriji svetske oprganizacije retko koristila pravo veta, a i
kada jes-te, najčešće je to činila sa Britanijom i SAD. Francuzi su se
samostalno, ulaganjem veta, usprotivili nezavisnosti Komora 1976. godine, a
2003. su pretili vetom zbog iračkog rata.
Britanci su pravo veta koristili uglavnom sa SAD, zajedno sa Francuzima
sprečili su usvajanje rezolucije o sueckoj krizi, 1956. a sedam puta su
ulagali veto samostalno, zbog Rodezije.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na
određeni period, a pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje
neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.
Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke
koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na
proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o predloženoj
rezoluciji raspravlja.
Ukoliko proceni da joj se otvoreni sukob s ostatkom sveta ne isplati, a ne
želi da odustanu od svog stava, stalna članica Saveta bezbednosti UN može se
odlučiti i da bude uzdržana od glasanja čime "čuva obraz", ali ne sprečava
usvajanje rezolucije. |
| |
| |
|
|
| Sedam novih svetskih čuda |
| |
Milioni ljudi širom sveta su dosad putem interneta i SMS poruka glasali u
najvećoj ikada organizovanoj anketi, čiji je cilj da se utvrdi nova lista
sedam svetskih čuda - vrhunskih arhitektonskih dostignuća, poput Koloseuma u
Rimu, Velikog kineskog zida ili piramida u Gizi.
Nova lista svetskih čuda treba da bude pandan onoj koju su sastaviil još stari
Grci, pre više od 2.000 godina. Do sada je najslabiji odziv u Evropi, dok
veliko interesovanje za anketu vlada u SAD, Kini, Indiji i Južnoj Americi.
 Svakog dana glasa oko 200.000 ljudi, kažu organizatori. Oni, kako navodi
Rojters, smatraju da bi do kraja glasanja moglo da učestvuje i do 100 miliona
ljudi. Rezultati glasanja biće saopšteni 7. jula.
Osim ogromnog broja učesnika ankete - što je takođe svojevrsno čudo - nova
lista bi mogla da pokaže i da li glasači današnjeg "globalnog sela" imaju
različito viđenje od starih Grka.
"Ovo je prvo globalno glasanje ikada organizovano. Nikada to nije učinjeno do
sada. Kultura je jedna od nekoliko stvari o kojima bi moglo globalno da se
glasa", kaže Tija Viring, predstavnica kampanje Sedam svetskih čuda, čije je
sedište u Cirihu.
Svaki glasač treba da izabere sedam građevina od ponuđene 21. Lista je, naime,
1. januara 2006. sa 77 lokaliteta svedena na 21 građevinu koja je do tada
dobila najveći broj glasova.
U prvu listu najčudesnijih građevina starog sveta uvršteni su lokaliteti na
Mediteranu, kao što su svetionik u Aleksandriji, Semiramidini viseći vrtovi u
Vavilonu, Kolos sa Rodosa...
Od svih tih svetskih čuda do danas su opstale samo piramide u Gizi.
To je inspirisalo avanturistu Bernarda Vebera da pokrene kampanju. On je
ocenio da je početak novog milenijuma pravi trenutak za sastavljanje nove
liste najčudesnijih dostignuća u arhitekturi u poslednjih 2.000 godina.
Među vodećim spomenicima predloženim na novoj listi su postojbina Inka Maču
Pikču u Peruu, pustinjski grad Petra u Jordanu, misteriozne statue na
Uskršnjim ostrvima i mauzolej Tadž Mahal u Indiji.
Predloženi su i Ajfelova kula u Parizu, statua Hrista spasitelja u Rio de
Žaneiru, kip slobode u Njujorku, britanski Stounhendž i moskovski Kremlj. Među
spomenicima na listi su i istanbulska džamija Aja Sofija, Sidnejska opera i
Akropolj u Grčkoj.
Na široj listi od 77 spomenika bili su Dolina kraljeva i Abu Simbelov hram u
Egiptu, kule bliznakinje u Kuala Lumpuru, krivi toranj u Pizi, Versajska
palata, Sikstinska kapela u Rimu, londonski Big Ben. Oni, međutim, nisu ušli
među finaliste.
To nije uspelo ni katedralama u Ahenu i Kelnu, zgradi parlamenta u Budimpešti,
mostu Golden gejt u San Francisku, Empajer stejt bildingu u Njujorku,
ratnicima od pečene gline u Kini, koji su takođe bili na široj listi od 77
spomenika.
Detalji o glasanju mogu se naći na sajtu:
www.new7wonders.com. |
| |
| |
|
| |
|
|
