|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
| Osumnjičeni za ubistva više žena pred sudom |
| |
 Crnogorski državljanin Smail Tulja koji je osumnjičen za ubistvo nekoliko žena
u Sjedinjenim Američkim Državama, Belgiji i Albaniji izveden je ponovo pred
istražnog sudiju u Podgorici.
Prilikom prethodnog izvođenja pred istražnog sudiju Tu-lja se branio ćutanjem.
Za njim je ranije bila raspisana međunarodna poternica, a uhapšen je u
porodičnoj kući u naselju Masline u Podgorici, u subotu, 17. februara.
Od Tulje su uzeti uzorci DNK i drugi nalazi, a početkom sedmice u Crnu Goru je
stigao i dokazni materijal američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) za neka
od ubistva za koje se sumnja da ih je izvršio Tulja dok je radio kao taksista
u Njujorku.
Kriminolozi bi trebalo da analizom uzoraka i poređenjem dokaznog materijala
utvrde da li je Tulja kriv za više ubistava u SAD, Belgiji i Albaniji. |
| |
| |
|
| |
| Nema skraćivanja optužnice |
| |
Optužnica protiv jednog od bivših zapovednika OVK Ramuša Haradinaja i dvojice
kooptuženih za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u Metohiji 1998. neće
biti skraćena, saopšteno je.
Veće predsedavajućeg Alfonsa Orija prihvatilo je argumente tužioca Dejvida
Reja da bi skraćenje optužnice narušilo sveobuhvatnost dokaza protiv
Haradinaja koje tužilaštvo namerava da izvede na procesu koji počinje 5. marta.
Sudije su ranije od tužioca zahtevale da radi efikasnosti procesa razmotri
mogućnost skraćivanja optužnice što je u poslednje vreme postalo rutinski
postupak zbog neophodnosti da se rad Haškog tribunala okonča u naredne dve
godine.
Haradinaj koji je bio komandant OVK u okolini Dečana, optužen je u 37 tačaka
za progon Srba, Roma i onih Albanaca koje je smatrao nelojalnima.
Na optuženičku klupu sešće i njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj.
Poginuo svedok protiv Haradinaja
U Podgorici je u saobraćajnoj nesreći poginuo Rom Kujtim Beriša koji je
trebalo da svedoči pred Haškim tribunalom protiv jednog od komandanata
rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, objavio je
podgorički list "Vijesti".
Beriša, koji je prema navodima lista, trebalo da bude jedan od ključnih
svedoka protiv Haradinaja, ranije je živeo u Dečanima, a poginuo je u četvrtak
uveče kada je na njega i još dvojicu Roma u neosvetljenoj ulici u podgoričkom
naselju Konik naleteo automobil kojim je upravljao Aleksandar Ristović. |
| |
| |
|
| |
| Nezavisno Kosovo jedino rešenje |
| |
Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi
Ešdaun smatra da je BiH, uz Makedoniju najranjivija država u regionu u pogledu
eventualnih negativnih posledica presedana na Kosovu.
 Uprkos tome, tvrdi Ešdaun, jedino rešenje postojeće situacije je nezavisno
Kosovo.
"Suština svega je, to moram da kažem, iako mi nije lako, da je Beograd izgubio
moralno pravo da vlada Kosovom na osnovu svega pet odsto tamošnje populacije i
time što je pokrajinu natopio krvlju i isterao kosovske Albance tokom rata",
re-kao je Ešdaun Bi-Bi-Siju .
"Ljudi moraju da se suoče sa istorijom. Dakle, Beograd mora da shvati realnost
- da je svojim potezima izgubio moralno i praktično pravo da upravlja Kosovom,
a međunarodna zajednica je ta koja mora da pomogne u rešavanju te situacije",
dodao je on.
Komentarišući pravne argumente Be-ograda i njegova insistiranja na svojim
pravima suverene i međunarodno priznate države, Ešdaun je rekao da su "pravni
sistemi samo izraz onoga što je moguće na terenu".
"Svi znaju da Beograd više ne može da vlada Kosovom, pored ostalog i zbog
načina na koji je tretirao tamošnje Albance koji čine 95 odsto populacije
pokrajine. Zato se međunarodna zajednica i nalazi na Koso-vu od 1999. Dakle,
zakoni moraju da dostignu realnost na terenu - kao što je to bio slučaj sa
Crnom Gorom i Makedonijom čijem se formiranju protivilo nekoliko država, i kao
što se sada događa sa Kosovom", rekao je Ešdaun.
Ešdaun je optužio Srbiju i bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Miloševića da je "pokrenuo nasilje" i "inicirao krizu na Kosovu".
"Danas postoji samo jedan put napred, i za Srbe i za Albance, a to nije
ponavljanje prošlosti i nasilje, već izgradnja efikasnih država, vladavina
prava, zaštita ljudskih prava i uspešna privreda", rekao je on.
"Umesto da ponavlja da je međunarodno pravo na njegovoj st-rani, Beograd bi
trebalo da se suoči sa posledicama vladavine Slobodana Miloševića koji je i
inicirao krizu na Kosovu", dodao je Ešdaun.
Ešdaun smatra i da EU "treba da učini sve da Srbiji gubitak Kosova učini što
lakšim i podnošljivijim", možda iznalaženjem forme na osnovu koje Beograd neće
morati formalno da potpiše sporazum o nezavisnom Kosovu, prenosi Bi-Bi-Si. |
| |
| |
|
| |
| Neću odustati od policije RS |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je za "Dnevni avaz" da
nikada neće odustati od policije RS, kao sastavnog dela jedinstvene policijske
strukture u Bosni i Hercegovini.
 On je rekao da će "bez obzira na težinu odluke", prihvatiti jedan zakon na
nivou BiH i budžet policije na nivou BiH.
Prema njegovim rečima, buduću policijsku strukturu treba da čine Ministarstvo
sigurnosti BiH, Agencija za istrage i zaštitu BiH , Državna granična služba
Obaveštajno sigurnosna agencija , te policije RS, Federacije i Brčkog.
"Policija RS deluje na prostoru RS. Onaj ko hoće to da vidi i nije opterećen
nekim drugim stvarima, mora primetiti da ovo što mi želimo prihvatiti, bitno
je različito od onog što je danas. Shvatamo da evropski put podrazumeva
ustupke i zato smo spremni na ovaj deo da policija RS bude sastavni deo
jedinstvene policijske strukture", rekao je Dodik.
On tvrdi da bi u tom slučaju, policiji RS ostalo da se bavi pitanjima javne
sigurnosti i kontrole saobraćaja. Prema njegovim rečima, policija RS nije
etnički čista i ima 23 posto pripadnika drugih naroda.
Dodik je istakao da nijedan optuženi za ratne zločine nije zaštiće u RS i
zatražio odgovornost za sve koji su učinili bilo kakvo nezakonito delo u BiH.
On je dodao da je "srpski narod u BiH prihvatio BiH, ali ako bude stalno
dovođen u poziciju da bude potčinjen, neće to dopustiti". |
| |
| |
|
| |
| Zlatna groznica na tržištu kapitala |
| |
Na tržištu kapitala Bosne i Hercegovine poslednjih desetak dana je zabeležen
novi skok berzanskih cena prouzrokovan ogromnom tražnjom za akcijama, koji
neki već upoređuju sa zlatnom groznicom.
Berzanski analitičari ocenjuju da su indeksi Banjalučke i Sarajevske berze u
ovoj godini "eksplodirali" zbog ulaska jakih investitora sa zapada, ali i
izrazito povećanog učešća domaćih ulagača.
U Banjaluci je, kako pišu "Nezavisne novine", vrednost indeksa fondova (FIRS)
samo u februaru porasla za 25,6 odsto i prešla magičnih 10.000 poena.
Berzanski indeks preduzeća i banaka (BIRS) je skočio za 16,1 odsto, a indeks
preduzeća iz sistema "Elektroprivrede RS" (ERS10) za 12,6 odsto.
Donedavni prosečni promet akcijama na Banjalučkoj berzi od oko 2,5 miliona
konvertibilnih maraka (1,3 miliona evra) višestruko je uvećan. Početkom
nedelje je dostigao za tamošnje prilike neverovatnih 10 miliona KM (pet
miliona evra), da bi posle jednodnevne praznične pauze, na trgovanju u
četvrtak iznosio 9,7 miliona KM (4,9 miliona evra).
"Tražnja za akcijama je ogromna, a ponuda niska. Pošto je ovo postalo tržište
s mogućnošću izrazito velike zarade, novac stiže sa svih strana i zavladala je
prava 'zlatna groznica'", ocenio je direktor Društva za upravljanje
Privatizaciono investicionim fondom (PIF) "Polara invest" Borislav Obradović.
Rukovodilac Odjeljenja investicionog bankarstva banjalučke Hipo Alpe Adrija
banka Bratoljub Radulović je rekao da su investitori prepoznali privatizacione
projekte vlasti RS.
"Investitori žele što pre da uđu na ovo tržište i zauzmu poziciju pre nego što
započne realizacija velikih projekata koji će izazvati sinergetski efekat",
smatra Radulović.
On napominje da i Hipo banka ima zasluge za takva dešavanja, jer je nedavno
započela "kastodi" poslove preko kojih njihova matična banka iz Austrije
dnevno na tržište kapitala ubaci po nekoliko miliona KM.
Vršilac dužnosti direktora Investiciono-razvojne banke RS i savetnik ministra
finansija RS Jasminko Jotić je ocenio da su investitori prepoznali usvojena i
najavljena inovativna zakonska rešenja, stimulativnu poresku politiku,
privatizacioni napredak i najavljene infrastrukturne projekte.
"Ovo neće biti kratkog daha, jer na tržište ulaze nova brokersko-dilerska
društva, a najavljuje se i formiranje investicionih fondova", ukazuje Jotić.
Ekspanziju Sarajevske berze, njen direktor Zlatan Dedić objašnjava ulaskom
stranih investitora i najavama privatizacija firmi i razvojnih
infrastrukturnih projekata u BiH.
Dedić je istakao da su oba indeksa Sarajevske berze, BIFH i SASH-10, koji
prate kretanje cena akcija investicionih fondova i deset najlikvidnijih
kompanija, u januaru porasli za 30 odsto i u ovom mesecu nastavili da dostižu
rekordne vrednosti.
"Prvi razlog za rast cena deonica je taj što je došlo dosta novca u BiH, a
drugi jer se očekuje privatizacija. Vidite da najviše rastu cene akcija 'BH
Telecoma', 'Elektroprivrede BiH' i 'Bosnalijeka'. Za sada se najviše kupuje
radi prodaje", kaže direktor investicionog fonda "Eurofond-1" iz Tuzle Esad
Omerović.
Analitičar u Investicionom fondu "Bonus" Slobodan Tubin smatra da na berzi
nema kvalitetnih akcija, i da je prisutan veliki broj špekulanata koji
forsiraju akcije čija cena ne bi trebalo da raste. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
