Broj 1093, 2. mart 2007.

Osumnjičeni za ubistvo neće biti isporučen SAD
Smailj Tulja (67), osumnjičen za ubistvo jedne žene u njujorškoj opštini Bronks, neće biti izručen američkoj državi Njujork, već će mu biti suđeno u podgoričkom Višem sudu, objavila je podgorička "Republika". Pozivajući se na izvor iz Tužilaštva, dnevnik navodi da crnogorski državljanin Tulja, osumnjičen za ubistvo u Bronksu 1990. godine, ne može po Ustavu biti izručen drugoj državi, bez obzira što se sumnjiči za zločin na teritoriji SAD. Povodom nagoveštaja da će Crnu Goru zbog hapšenja osumnjičenog posetiti okružni tužilac države Njujork, sagovornik lista je kazao da je protivzakonito da osumnjičenog ispituje neko ko dolazi "sa strane". Tulja, kojeg brane podgorički advokati Dragoljub Đukanović i Dušan Lukšić, branio se ćutanjem pred policijom i istražnim sudijom. Pojedini mediji doveli su osumnjičenog u vezi sa ukupno sedam ubistava žena u više država.

Stjepan Mesić počasni građanin Podgorice
Skupština glavnog grada Crne Gore proglasila je juče hrvatskog predsednika Stjepana Mesića za počasnog građanina Podgorice. Predlog odluke o proglasenju Mesića za počasnog građanina Podgorice podržalo je 29 od 55 odbornika u gradskoj skupštini. Za odluku su glasali odbornici Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), dok je protiv glasalo devet odbornika opozicione Srpske liste. Salu su uoči glasanja napustili poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) koji smatraju da je gradonačelnik Podgorice Miomor Mugoša prekršio poslovnik uzimajući završnu reč. U odluci o proglašenju Mesića za počasnog građanina Podgorice se navodi da je hrvatski predsednik "zaslužan za razvoj demokratskog društva, afirmaciju dobrih međudržavnih odnosa i položaja i ugleda glavnog grada Crne Gore u Hrvatskoj". Protiv predloga bili su odbornici partija koje se zalažu za zajedničku državu sa Srbijom, koji smatraju da je proglašenje Mesića za počasnog građanina "uvreda ne samo 50 odsto građana Podgorice, već i vređanje uspomene na 50 odsto sunarodnika koji su u ratu sa Hrvatima dali svoje živote". Opozicioni odbornici su ukazali da je vlast "koja nagrađuje Mesića, građane Crne Gore slala na dubrovačko ratište", i ocenili da priznanjem hrvatskom predsedniku namerava da se "amnestira od ogovornosti". "Za očekivati je da neka ulica ili trg dobiju ime Andrije Artukovića, a za uzvrat oni će nam dozvoliti da se u Zagrebu od sredstava gerađana Podgorice izgradi most ili vrtić", bio je komentar odbornika SNP Milana Kneževića. Odbornik vladajuće DPS Zoran Vukčević je ukazao da se treba "okrenuti sadašnjosti i budućnosti". "Mi moramo raditi sve da se ponovo ne bi desili ratovi. Mi ne smemo zaboraviti, da se ne bi ponovilo, ali moramo oprostiti jer moramo živeti jedni pored drugih i moramo živeti jedni sa drugima", kazao je Vukčević.

Crnogorski funkcioneri učestvovali u napadima na Hrvatsku
Iako crnogorske vlasti nastoje da unaprede odnose s Hrvatskom, najavljujući čak i mogućnost plaćanja ratne odštete, među snagama koje su izborile nezavisnost Crne Gore ima osoba koje su učestvovale u razaranju Dubrovačkog primorja, piše zagrebački "Jutarnji list". Taj list podseća kako je Televizija Crne Gore 1991. na području Kupara snimila danas visokog funkcionera MUP-a Crne Gore i bivšeg savetnika za vojna pitanja predsednika Filipa Vujanovića, generala Radoslava Martinovića. Kako se navodi, tadašnji pukovnik Martinović snimljen je dok je izdavao naređenje pripadnicima JNA da granatiraju Dubrovnik iz višecevnog bacača raketa (VBR), a snimak je ovih dana ponovno objavljen na crnogorskoj televiziji. Objavljen je i snimak hrvatske televizije iz 1991, na kojem je Slobodan Leković, bivši rezervni kapetan JNA, a danas predsednik Komisije za utvrđivanje sukoba interesa u Crnoj Gori, izjavio da će njegova jedinica dostaviti "tuce rasparenih patika", pronađenih u jednom skladištu, Dečjem domu u Bijeloj. Leković je u to vreme bio rezervni kapetan JNA u Mokošici. "Ulogu Lekovića i Martinovića tokom crnogorske agresije na Hrvatsku trebalo bi da utvrdi crnogorsko tužilaštvo", navodi list. "Jutarnji list" je podsetio i da je crnogorski književnik Jevrem Brković nedavno za splitski nedeljnik "Feral Tribjun" izjavio da je na hercegovačkom ratištu kao dobrovoljac učestvovala i Vesna Medenica, danas vrhovni državni tužilac Crne Gore. Medenica je to demantovala, najavljujući protiv Brkovića tužbu, od koje je kasnije ipak odustala. Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, takođe je pominjan u javnosti kao učesnik napada na Hrvatsku. Kako navodi list, predstavnik Grupe za promjene Koča Pavlović rekao da je sadašnji predsednik parlamenta učestvovao "kao rezervista s puškom u ruci na banijskom ratištu", što je Krivokapićeva Socijaldemokratska partija demantovala. "Jutarnji list" takođe navodi da je i Krivokapićev savetnik za bezbednost, general-pukovnik Blagoje Grahovac bio šef pregovaračkog vojnog tima Slobodana Miloševića u Dejtonu. Grahovac je za vreme Miloševićevog režima, kao odličan pilot i šef avionske eskadrile dobio visoke činove i dva odlikovanja, a danas u crnogorskim medijima zastupa uvođenje lustracije za period od 1990. godine do danas, podseća list.

Istinom odbranjen nacionalni ponos
Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije za navodno počinjeni genocid u Bosni i Hercegovini u periodu 1992 - 1995, kojom je ta tužba u celini odbačena, naišla je na veliki odjek, ali i velkike podele u Bosni i Hercegovini. Već i sam tok suđenja pomno je praćen u svim delovima ove politički razjedinjene zemlje. O tome rečito govori činjenica da su završni pretres i izricanje presude u Hagu direktno prenosile sve vodeće televizijske i radio stanice, a da u štampanim medijima ova tema ne silazi sa naslovnih strana još od sredine februara. Oslobađajuća presuda za Srbiju u Republici Srpskoj je očekivana i prihvaćena kao jedino moguća. Srpski narod na ovim prostorima smatra da je istinom i argumentima odbranjen srpski nacionalni ponos, a u isto vreme ispoljena dobra volja za prevazilazenje nesporazuma iz prošlosti, za jačanje međusobnog poverenja i saradnje. Haška presuda predstavlja i olakšanje za Republiku Srpsku, jer se već godinama ovde dokazuje da je tužba BiH protiv Srbije nelegalna i neligitimna, jer je osim Bošnaka ne podržavaju ostala dva naroda. Utoliko više čudi opšte razočarenje Bošnjaka presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu. Bošnjački političari i mediji u Federaciji BiH nedeljama su podgrejavali trijumfalistička očekivanja, čvrsto verujući da će Srbija biti osuđena za navodnu agresiju i genocid u Bosni i Hercegovini. Šta više ostrašćeni bošnjački političari najavljivali su silne reparacije za ratne štete u BiH, a kao posledica svega biće ikinuta Republika Srpska, koja je, prema njima, ''nastala na genocidu''. A sada, kada sve to palo u vodu, u Federaciji BiH se teško suočavaju sa istinom, tvrdeći kako ih je '' i ovog puta'' međunarodna zajednica izneverila. U ova dva dana razočarani Bošnjaci sve svoje političke strelice usmeravaju ka Republici Srpskoj, za koju kažu da je vinovnik genocida u Srebrenici. Tim povodom dr Milan Jelić, predsednik RS, podseća da je spor haškom presudom definitivno okončan i da sada nema nikakvog smisla odgovornost prebacivati na Republiku Srpsku. Istim povodom se na konferenciji za štampu oglasio i predsednik Vlade RS Milorad Dodik. Podsećajući da je Republika Srpska formirana na samom početku 1992.godine, u vreme kada rat u BiH još nije bio ni počeo, ona niti je bila optužena, niti na bilo koji način može biti odgovorna za zločine u Srebrenici. Te zločine učinili su pojedinci iz vojnih jedinica sa tih prostora i oni zbog toga moraju da odgovaraju.
Dragiša Spremo Banja Luka

Protest na fakultetima zbog presude Međunarodnog suda
Sve visokoškolske ustanove Univerziteta u Sarajevu u petak će obustaviti nastavu zbog presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojom je Srbija oslobođena optužbe za genocid, saopštio je danas Senat sarajevskog Univerziteta. "Kao akademska zajednica, konsternirani smo presudom Međunarodnog suda pravde, koja je u suprotnosti s pravdom i univerzalnim i moralnim načelima i koja za žrtvu predstavlja planetarnu prevaru", navodi se u saopštenju Senata Univerziteta. Odluku o obustavi nastave u petak donelo je i Naučno-nastavno veće Bihaćkog univerziteta, koje je odluku suda u Hagu, ocenilo kao "razočaravajuću".

Presuda usmerena na pomirenje naroda
Pravni stručnjak iz Banjaluke Miroslav Mikeš izjavio je da je presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu usmerena na pomirenje naroda na ovim prostorima. Mikeš je, međutim, ocenio da presuda ne može da promeni "mentalne sklopove u glavama mnogih ljudi koji svoje političke tragove vuku iz ratnog perioda". Mikeš je rekao da nije moguće ukidanje Republike Srpske (RS) na osnovu konstatacije Suda da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid. "RS je nastala 1992. godine, a genocid u Srebrenici se desio tri godine nakon toga. Te iste godine Haris Silajdžić je bio u Dejtonu gde je pola BiH dobilo naziv Republika Srpska", naveo je Mikeš. Prema njegovim rečima, političari u BiH sada treba da se okrenu budućnosti i stvaraju zajednički život svih njenih građana. Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je danas da SRJ nije odgovorna za genocid u Srebrenici ali da jeste odgovorna što nije učinila ništa da ga spreči niti da kazni počinioce. Najviši sud UN je utvrdio da Srbija treba da pruži "simboličnu kompenzaciju" BiH kao i da smesta uspostavi punu saradnju sa Haškim tribunalom i izruči optužene, naročito Ratka Mladića.

Hrvatska bi trebalo da odustane od tužbe
Hrvatska bi trebalo da odustane od tužbe koju je pred Međunarodnim sudom pravde podnela protiv SR Jugoslavije za genocid i da ostvari svoje zahteve vansudskom nagodbom, izjavio je pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović. Šimonović je za "Jutarnji list" precizirao da o sudbini te tužbe odlučuje vlada, ali da je njegov stav da Zagreb ne treba da insistira na tužbi, "ako ono što je htela da postigne... može da ostvari vansudskom nagodbom". "To u sadržajnom smislu nije odustajanje, već ostvarivanje ciljeva drugim putem", objasnio je Šimonović. Povodom presude Međunarodnog suda pravde u sporu BiH protiv SRJ Šimonović je rekao da je ta presuda "dugoročno daleko ozbiljnija nego što se to u prvi čas čini" jer je "prvi put presuđeno da je jedna država odgovorna zato što nije sprečila genocid, a nakon toga ni kaznila njegove počinioce". "Dok Srbija ne izruči ili sama ne kazni Mladića i ostale zločince, ona krši Konvenciju o genocidu i za to nastavlja da bude odgovorno i njeno rukovodstvo", dodao je Šimonović. Šimonović ne smatra da ta presuda amnestira Srbiju od odgovornosti za rat, već da, sasvim suprotno potvrđuje odgovornost Srbije za rat i agresiju, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te da će svakako imati i političke posledice po Republiku Srpsku. Po oceni Šimonovića presuda "kratkotrajno podiže napetost u regionu" i izaziva nezadovoljstvo porodica žrtava, ali će "kroz doprinos utvrđivanju istine dugoročno biti korisna". Šimonović je rekao i da se presuda Međunarodnog suda pravde neće previše odraziti na suđenja srpskim i hrvatskim optuženicima u Hagu. Ocenio je, međutim, da će, pred Haškim sudom sada možda biti teže da se dokaže zajednički zločinački poduhvat.

Dodik pokreće tužbu protiv Ešdauna
Premijer RS najavio je da će pokrenuti tužbu protiv Ešdauna nakon što je Ustavni sud uvažio žalbu bivšeg predsednika Narodne skupštine RS i lidera Srpske demokratske stranke (SDS) Dragana Kalinića i bivšeg funkcionera Obaveštajno-bezbednosne službe RS Milana Bilbije da su odlukom Ešdauna o njihovoj smeni prekršena njihova ljudska prava. "Ako je to utvrđeno u dva slučaja, onda je tako i u svim ostalim smenama", kazao je Dodik. Ešdaun je u julu 2004. godine smenio oko 60 izabranih zvaničnika iz RS zbog opstrukcije u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH zabrinuta je zbog najave premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika da će tužiti bivšeg visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna, smatrajući da je odlukom o smenama izabranih zvaničnika prekršio njihova ljudska prava. Portparol banjalučke kancelarije OHR-a Ljiljana Radetić izjavila je novinarima da je takvom najavom Dodik "objavio direktan izazov međunarodnom pravu, Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Dejtonskom spoprazumu, te autoritetu Kancelarije visokog predstavnika".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"