|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1094, 9. mart 2007.
| Svako šesto dete živi u siromaštvu |
| |
Godišnji izveštaj grupe Ontario kampanja 2000 pokazuje da je svako šesto dete
u provinciji siromašno i da živi u većoj bedi nego početkom devedesetih godina.
Izveštaj konstatuje da efekti jake privrede nisu, na žalost, omogućile
porodicama sa niskim prihodima da se uzdignu iznad granice siromaštva.
 Ova grupa je deo nacionalne koalicije koja još uvek pokušava da federalnu
vladu natera da ostvari cilj, zacrtan 1989. godine, da do 2000. godine deca
više neće živeti u siromaštvu.
Po definiciji Kampanje 2000, siromašno dete živi u porodici čiji su ukupni
prihodi, pre odbijanja poreza, ispod granice niskih primanja po proračunu
statističara. Za 2004. godinu, ta granica je iznosila 25.319 dolara za
samohranog roditelja sa jednim detetom, koji žive u gradu preko 500 hiljada
stanovnika.
Procenat dece koja žive u siromaštvu varirao je poslednjih godina. Najveći je
bio 1996. godine, kada je vlada Majka Harisa umanjila socijalnu pomoć, pa je
svako četvrto dete živelo u siromaštvu. Ponovni porast beleži se od 2001.
godine, kada je stopa bila 15,1 odsto.
Naglašava se da je broj dece koja žive u siromaštvu dvostruko veći među
starosedeocima, građanima tamnije puti i porodicama imigranata. Takođe,
zabrinjava podatak da dve petine dece živi u siromašnim porodicama iako jedan
od njihovih roditelja ima stalni posao.
Kampanja 2000 apeluje na sve federalne i provincijske strane da odrede
specifične ciljeve i rokove za borbu za smanjivanje siromaštva.
Jedan drugi izveštaj, koji je sačinila Kancelarije za dečju i porodičnu
zaštitu, upozorava da skoro polovina maloletnih prestupnika dolazi iz porodica
koje primaju socijalnu pomoć, što bi svakako trebalo da bude razlog više za
pojačane napore da deca ne žive više u siromaštvu.
Najava premijera Daltona Mekgvintija da je novim provincijskim budžetom
predviđeno sprovođenje mera za pomoć deci koja žive u siromaštvu. On je obećao
da to neće biti samo mere za ublažavanje siromaštva, ali nije precizirao o
čemu se zapravo radi, pa će biti potrebno sačekati 22. mart da bi se saznali
detalji. |
| |
| |
|
| |
| I rođak može garantovati za vas |
| |
Nadležni iz Pasoške agencije rade na reviziji spiska osoba koje mogu biti
garanti pri podnošenju zahteva za izdavanje pasoša. Oni naglašavaju da će
izmene biti donete u skoroj budućnosti i da će doprineti da se isključe razne
trenutne nedoumice i dileme.
 Ukoliko predajete dokumenta za pasoš, jedna od stvari koje treba priložiti, uz
ostala dokumenta, su fotografije za pasoš koje je uradio profesionalac. Jednu
od fotografija mora da potpiše osoba koja garantuje za vas, što može biti i
rođak.
Potrebno je da to bude priznata ličnost u zajednici, da vas poznaje i da
Agencija za pasoše može lako da proveri identitet te osobe kroz profesionalno
udruženje.
Penzionisana lica ne mogu biti garanti, kao ni ljudi određenih zanimanja,
poput psihoterapeuta.
Portparol Agencije Fransin Šarbone kaže da će se promena odnositi na opis
osobe koja je garant.Kod imigranata koji su se nedavno uselili problem je
izraženiji, zato što oni ne poznaju garanta minimum dve godine. Ističe se da
oni možda nisu morali da odlaze kod lekara ili advokata, pa se veruje da će im
izmena koja olakšava proces biti dobrodošla.
Inače, od dokumenata za pasoš su, pored pomenute fotografije, potrebni još i
originalan dokaz, ne fotokopija, kanadskog državljanstva (izvod iz matične
knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu), dva dokaza o vašem identitetu
koja nije potpisao garant, niti pak neko sa kim ste u srodstvu, bar jedan
dokument na kome stoji vaš potpis (vozačka dozvola ili stari pasoš), kao i 87
dolara. |
| |
| |
|
| |
| "Drugi Srčani Udar" i Bora Đorđević |
| |
Kanadski rok bend "Srčani Udar", koji je u januaru 2006 objavio svoj prvi
album "Mrtvo Hladno" sa Alenom Islamovićem, privodi kraju snimanje svog drugog
albuma, koji se sastoji od 11 pjesama, a od kojih je jednu ("Rock Diaspora")
za bend napisao Bora Đorđević iz "Riblje Čorbe".
 Radi se o još jednom odlučnom koraku "Srčanog Udara" ka oživljavanju eh-JU
rok'n'rola na domaćoj i dijasporskoj sceni. Albumom "Drugi Srčani Udar" bend
jasno pokazuje svoju autentičnost i snagu dobrih tekstova i muzičkog
stvaralaštva unošenjem čiste energije sirovog balkanskog roka isprepletenog
blagom nijansom klasične muzike.
Tokom snimanja u studiju "RTV-Megasound" iz Niagare Falsa bend su, između
ostalih, nedavno posjetili Čipi i Šone iz grupe "Osvajači" koji su se slučajno
zatekli u Nijagari tokom sjeverno-američke turneje. Oduševljeni tekstovima i
muzikom, Osvajači su dali veliku podršku bendu za novi projekat, a i sam Šone
je ubeđen da je novi materijal ono što vraća emocije i prepoznatljivi zvuk "BALKANSKOG
ROKA"
Nakon što je završeno snimanje prvog albuma, Alen Islamović je nastavio svoj
solistički rad i projekat sa BAT-om (Bebek, Alen, Tifa ), a bend dovodi novog
pjevača Srđana Stefanovića-Srleta, koji je već 13 godina naseljen u Kanadi, a
poznat je kao bivši voditelj Sarajevskog "Radija "M" i muzičkih emisija Trećeg
programa Televizije Sarajevo. Srle je u Kanadi osnovao grupu Balkanski
plagijat sa kojom je svirao niz godina.
Bend dobija jednu novu energiju i jedinstvenost sa Srletovim izuzetnim
pjevačkim sposobnostima, što se jasno može čuti kroz cijeli album. Pjesmu "Rok
dijaspora" je otpjevao orginalnim "Čorbinim" glasom, a pri snimanju nisu
korišteni nikakvi efekti. Srle, iako skoro zaboravljen u matici, danas ima
renome najtraženijeg glasa u dijaspori, gdje ga ljubitelji roka svrstavaju u
rang pjevača "BATS-a" (Bebek, Alen, Tifa, Srle).
Članovi "Srčanog Udara" vjeruju da će izlaskom drugog albuma nastati jedna
velika konfuzija upravo zbog pomenutih Srletovih kvaliteta, jer je par pjesama
i dionica otpjevao glasovima nekih poznatih muzičara. U ostalim pjesmama Srle
se pokazuje u punom svjetlu kao jedinstveni roker sa jasno definisanim ličnim
emocijama i svojom bojom glasa, koja se potpuno uklapa u izvorni koncept "Srčanog
Udara".
Pojavit će se uskoro i nekoliko video spotova, koje će snimati "Bozin
production", a režirati i producirati Željko Bozin koji prati rad benda od
samog početka. Video spotovi će se snimati na svim stranama Kanade uz podršku
velikog broja ljudi koji rade na ovom projektu.
Album se očekuje u prodaji krajem maja 2007 godine, nakon čega "Srčani Udar"
započinje dugoočekivanu sjeverno-američku turneju. Izdavačka kuća za "Drugi
Srčani Udar" još uvijek nije odabrana. Glasine se šire da će izdavač
vjerovatno biti Siti Rekords (City Records), ali za sada su to još uvijek
neprovjerene informacije.
U međuvremenu, bend je fanovima pripremio poklon pjesmu "Čak ni na kraju
svijeta"sa novog albuma, koja se može preslušati na zvaničnoj njeb stranici
benda
www.srcaniudar.com
Rok dijaspora je zaživjela a to će grupa "Srčani Udar" i potvrditi svojim
novim albumom i novom energijom, što ljubitelji ove grupe željno očekuju. |
| |
| |
|
| |
| Moguća tužba protiv Fife |
| |
Muslimani iz Kanade razmišljaju o tome da tuže Svetsku fudbalsku federaciju (Fifu)
zbog toga što je jedan sudija iz Kvebeka naredio 11-togodišnjoj devojčici da
napusti jedan turnir pošto je odbila da skine maramu sa glave.
 Kanadski savet za američko-islamske odnose saopštio je da Fifa šalje različite
poruke o pravilima, s obzirom da je na njenom sajtu istaknuta fotografija
muslimanki u tradicionalnoj odeći, sa maramama koje nose da bi pokrile kosu i
vrat.
"Ako Fifa ne iskaže jasan stav o pravima žena da nose hidžab na takmičenjima,
mi ćemo razmotriti mogućnost da podnesemo žalbu zbog kršenja ljudskih prava, u
ime muslimanskih žena koje žele da igraju fudbal a da ne budu odvraćene od
toga zbog svoje vere", kazao je izvršni direktor Saveta Karl Nikner.
Incident sa 11-godišnjom devojčicom Asmahan Mansur desio se 25. februara u
predgrađu Montreala, tokom turnira u dvorani. Ona je odbila da skine maramu za
pokrivanje kose i vrata, a sudija joj je potom naredio da napusti tim.
Portparol Fife Peka Odriozola izjavio je da regionalni i nacionalni savezi
imaju pravo da odluče kako će tumačiti Četvrto pravilo, u kome se navodi da
igrač ne sme da "koristi opremu ili da nosi bilo šta što bi moglo da bude
opasno za njega/nju ili drugog igrača".
"Ali i svaki sudija mora da odlučuje kako će primeniti pravila", dodao je on.
U pravilniku, koji je postavljen i na Fifinom sajtu, takođe se navodi da se "ne
smatra opasnim i zbog toga je dozvoljena upotreba moderne zaštitne oprema kao
što su kacige, maske za lica, zaštite za kolena i ruke, koje su napravljene od
lakih, mekanih materijala".
Odriozola nije mogao da objasni zašto su na sajtu Fife objavljene fotografije
fudbalerki sa maramama.
"Fifa je prošlog vikenda odlučila da je sve što se odnosi na opremu igrača
pokriveno Četvrtim pravilom", naveo je on. "U zvaničnim utakmicama pravila
igre moraju biti primenjena".
Ta izjava portparola Fife nije se dopala Nikneru i grupi kanadskih muslimana.
"Fifa je donela odluku da podrži sudiju iz Kvebeka u njegovoj odluci da
zabrani da jedna igračica nosi maramu", bio je komantar Niknera.
Pre dve godine, na fudbalskom turniru u jednoj kanadskoj pokrajini, Britanskoj
Kolumbiji, od jednog Sika je zatraženo da skine turban, što je dovelo do
otkazivanja nekoliko utakmica na tom turniru.
Posle tog incidenta, čelnici fudbalskog saveza iz te pokrajine saopštili su da
nema pravila koji zabranjuje da igrači nose na glavi nešto što im vera nalaže.
U drugim kanadskim pokrajinama, uključujući Ontario, igračicama je dozvoljeno
da nose hidžab. |
| |
| |
|
| |
| Kanada poklanja više od 1,3 miliona dolara
ICMP-u |
| |
Kanada će pokloniti više od 1,3 miliona kanadskih dolara Međunarodnoj komisiji
za nestale osobe (ICMP) na teritoriji bivše Jugoslavije, najavio je u Tuzli
kanadski ambasador u BiH Dejvid Hačings.
Hačings je precizirao da će Fond za globalni mir i bezbednost Vlade Kanade
dati 1.356.000 kanadskih dolara (oko 1.154.000 američkih dolara) ICMP-u,
navodi se u saopštenju te komisije.
 U kanadskoj delegaciji, koja je obišla objekte ICMP-a, bili su, osim Hačingsa,
zamenik šefa misije Vlade Kanade u Srbiji Patrik Hebert (Patrić) i zamenik
šefa misije kanadske vlade u Hrvatskoj Klod Demer (Claude Demers).
"Zadovoljstvo nam je da objavimo da će Vlada Kanade nastaviti da pruža podršku
izvanrednom radu Međunarodne komisije za nestale osobe. Želimo da učestvujemo
u aktuelnim naporima ICMP-a za identifikovanje žrtava sukoba u regionu", rekao
je Hačings.
Prema rečima generalne direktorke ICMP-a Katrine Bomberger (Kathryne),
komisija je uz pomoć analize DNK, "identifikovala više od 4.000 osoba nestalih
padom Srebrenice 1995. godine, odnosno više od 11.000 osoba nestalih u
sukobima u regionu".
To predstavlja "blizu polovine ukupnog broja nestalih osoba" tokom ratova u
ovom području, dodala je. "Identifikovanje nestalih osoba putem naučno
dokazanih metoda ne samo da je donelo dugoočekivane rezultate uzmenimernim
zajednicama, već nastavlja da doprinosi procesu uspostavljanja istine i
pomirenja", kazala je Katrin Bomberger.
Oko 17.500 osoba nestalih za vreme konflikata 1990-ih godina u bivšoj
Jugoslaviji još uvek se vode kao nestale. Najveći broj nestalih je u BiH
(13.000 osoba), slede Hrvatska (oko 2.400 osoba) i Kosovo (2.200 ljudi). |
| |
| |
|
| |
| Pospano u korak sa suncem |
| |
Ponovo je došlo vreme da se pomeraju kazaljke na satu i svako od nas svestan
je da će patiti neko vreme zbog ranijeg buđenja i da će biti umorniji.
No, kako se naglašava u svim medijima, brojne su pogodnosti i uštede koje
stižu sa pomeranjem sata na letnje računanje vremena. Svoj ritam usklađujemo
sa ritmom sunca i iskorišćavamo i onu jutarnju sunčevu energiju koja bi ostala
neprimećena. Pomeranjem sata potrebno nam je manje struje za osvetljavanje
domova i radnih prostora, što nadalje donosi korist celokupnoj privredi.
 Pitanje je, ipak da li su uštede vredne pomena. Po jednom američkom proračunu
iz prošle godine, ukupna ušteda je tri stota dela procenta na godišnjem nivou.
Ideju o pomeranju kazaljki dao je Bendžamin Frenklin još u osamnaestom veku, a
engleski pisac Vilijem Vilet je ponovo oživeo 1907. godine. Nemačka je bila
prva u kojoj je ova ideja počela da se primenjuje, 1915. godine. Godinu dana
kasnije je ovaj primer počela da sledi Velika Britanija, a veliki deo Evrope,
Kanada i SAD za vreme Prvog svetskog rata.
Za vreme Drugog svetskog rata u Britaniji su satovi bili pomerani za dva sata
napred tokom leta, a jedan sat napred tokom zimskog perioda.
Početak i kraj zimskog, odnosno letnjeg računanja vremena nije stalno bio isti.
Do prošle godine letnje vreme je važilo do prve nedelje aprila, da bi se
vratilo na zimsko poslednje nedelje oktobra. Međutim, u SAD-u je 2005. godine
donet zakon da letnje računanje vremena traje od druge nedelje marta do prve
nedelje novembra. Najveći deo Kanade je prihvatio ovaj američki raspored, kako
bi se izbegli mogući problemi u saobraćaju i privredi.
Kazaljke se ne pomeraju u najvećem delu Saskačuana od 1966. godine i oni
čitave godine zadržavaju centralno standardno vreme, ali neki pogranični
gradovi prema Manitobi i Alberti poštuju časovnike u tim provincijama. Takođe,
delovi Kvebeka istočno od 63 stepena zapadne gografske dužine ostaju stalno na
atlanskom standardnom vremenu. Neki delovi Ontarija i Britanske Kolumbije
takođe ne prelaze na letnje računanje vremena.
Mnogi strahuju da će ova izmena datuma prelaska na letnje računanje vremena
dovesti do zbrke sa kompjuterima, poput one koja se očekivala na prelasku u
novi milenijum. Problem neće dočekati nespremnima većinu kompanija, ali će
verovatno biti i one koje nisu na vreme obezbedile usklađivanje. Najveći
proizvođači elektronike, poput Majkrosofta, Palma i San Majkrosistema,
sačinili su softversku podršku za usklađivanje ona se može preuzeti na
veb-sajtovima kompanija. Problem prelaska na letnje računanje vremena ne
pogađa najnoviji Majkrosoftov operativni sistem Vista. |
| |
| |
|
| |
| U Otavi prikazan film Gde cveta limun žut |
| |
Dugometražni igrano-dokumentarni film "Gde cveta limun žut" reditelja Zdravka
Šotre prikazan je u kanadskoj prestonici Otavi.
Projekciji u auditorijumu Nacionalne biblioteke i arhiva Kanade prisustvovali
su predstavnici diplomatskog kora, kanadskih institucija i iseljenika srpskog
porekla.
 Njima su se, pozdravnom odnosno uvodnom rečju, obratili otpravnica poslova
ambasade Srbije Slobodanka Kojadinović i, u ime fondacije "Lord Bajron", njen
predsednik i poslednji kanadski ambasador u bivšoj Jugoslaviji Džejms Biset
(James Bišett).
Ambasada Srbije omogućila je dobijanje autorskih prava od beogradske
producentske kuće "Košutnjak", a prikazivanje je organizovala otavska
podružnica fondacije "Lord Bajron" na čijem je čelu osnivač, urednik i
voditelj srpskog radija "Susreti ponedeljkom" Slobodanka Borojević.
Ta fondacija, osnovana 1994. godine, bavi se proučavanjem Balkana sa više
aspekata: istorijskog, političkog, ekonomskog, religioznog i kulturnog.
Film "Gde cveta limun žut" premijerno je prikazan prošle godine u Beogradu
povodom 90. godišnjice jedinstvene i herojske epopeje - povlačenja srpske
vojske preko Albanije u prvom svetskom ratu.
Tokom tog iznuđenog i mučeničkog ratnog manevra stradalo je oko 100.000
vojnika i izbeglica.
U igranim delovima filma Nikolu Pašića tumači Petar Kralj, kralja Aleksandra
Zoran Cvijanović, a kralja Petra Prvog Oslobodioca Dragoslav Ilić.
Igraju i Milica Milša, Milenko Zablaćanski, Hana Jovčić, Dragomir Čumić,
Miodrag Radovanović i drugi.
Sa Zdravkom Šotrom ko-scenarista je Milovan Vitezović, a narator-pripovedač
glumac Dragan Nikolić. |
| |
| |
|
| |
| I žvake se kradu, zar ne? |
| |
Policija je raspisala nagradu do dve hiljade dolara za informaciju o
sredovečnoj ženi koja u prodavnicama velikih trgovinskih lanaca širom regiona
Daram i Jork krade žvakaće gume. Nije poznato da li se radi o nekoj posebnoj
vrsti, ali ona natovari kolica kutijama žvakaćih guma i pažljivo ih prekrije
flajerima pre nego što izađe iz prodavnice.
 Vrednost do sada ukradenih žvaka prelazi pet hiljada dolara i svakako da
interesantno znati i razlog zašto ona krade baš to, odnosno šta bilo ko može
da uradi sa tolikom količinom žvaka. Izračunato je, naime, da bi to moglo da
bude oko 500 kutija, sa po 24 pakovanja u kojima je po 12 komada, što ukupno
čini 144 hiljade žvaka.
Portparol policije u regionu Daram Dejv Selbi pretpostavlja da postoji neka
korist od ove gotovo bizarne krađe, ali ne može da pretpostavi o čemu se
zapravo radi.
Žena koja krade žvakaće gume ima između 40 i 50 godina starosti, i obično je
sa tamnokosim muškarcem od 30-40 godina, oko 90 kilograma teškim, koji ima
noviji model ševroleta kavaljer. |
| |
| |
|
| |
| Beba rođena na ispitu |
| |
Na listi neobičnih mesta rođenja našlo se još jedno - učionica na Daglas
Koledžu u Nju Vestminsteru, Britanska Kolumbija, u kojoj je upravo bio u toku
ispit iz engleskog jezika.
Hedi Faal-Kaita, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, radila je pismeni na
ispitu iz engleskog jezika kada je počela da oseća trudove. Zamolila je
dežurnu profesorku Džil Meklahlan za dozvolu da izađe, ali je ova umesto toga
otišla da pozove hitnu pomoć.
No, beba nije bila spremna da čeka. Pre nego što su bolničari uspeli da dođu,
profesorka i nekoliko kolega morali su da preuzmu ulogu babica i pomognu da se
beba rodi tu u učionici.
I majka i devojčica osećaju se dobro. Faal-Kaita izražava veliku zahvalnost
svojim kolegama i, posebno, svojoj profesorki na velikoj pomoći.
A koledž Daglas, sa svoje strane, dao je novorođenoj devojčici jednogodišnju
besplatnu školarinu, ako se ona, kada za to dođe vreme, odluči da se tu
obrazuje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
