|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1094, 9. mart 2007.
| DS prihvata Koštunicu za premijera |
| |
Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) dogovorile su se
da dosadašnji premijer Vojislav Koštunica ostane na čelu buduće Vlade Srbije,
a jedina tačka sporenja je mesto ministra unutrašnjih poslova, navode
beogradski listovi.
List "Blic" navodi da je DS spreman da prihvati Koštunicu za novog premijera
ali da za uzvrat dobije ključne resore u novoj vladi.
 Deo
dogovora dve stranke je, navodi taj list, i odlaganje lokalnih i predsedničkih
izbora u Srbiji za januar ili februar 2008. godine.
Prema istom izvoru, DS procenjuje da će njeni simpatizeri negativno reagovati
na prihvatanje Koštunice za premijera, ali da će u periodu do narednih izbora
ta stranka uspeti da se "iskupi" dobrim rezultatima, nastavkom pregovora sa EU
i saradnjom sa Hagom.
"Večernje novosti" navode da će kandidat DS-a za premijera Božidar Đelić
morati da se zadovolji mestom potpredsednika Vlade Srbije, a da će biti i na
čelu Ministarstva finansija.
Uprkos pritisku EU, saznaju "Novosti", dosadašnji ministar policije Dragan
Jočić ostaće na toj funkciji, ali će DS dobiti mesto ministra odbrane i šefa
BIA.
DS će, kako se navodi, dobiti i resor pravde, spoljnih poslova, socijalne
politike, prosvete, rudarstva i energetike, privrede, ljudskih prava i
telekomunikacija.
Ta stranka želi da vodi i ministarstvo poljoprivrede i zdravstva, ali postoji
mogućnost da se na čelu tih resora nađe predstavnik G17 plus.
List "Politika" piše da će nova Vlada Srbije imati 25 ministarstava i bar tri
potpredsednika i navodi imena pretendenata za buduće ministre.
Taj dnevnik navodi da će Đelić biti potpredsednik Vlade, a da postoji
mogućnost da druga dva potpredsednička mesta zauzmu funkcioner DS-a Dušan
Petrović i lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa.
Pretpostavlja se da će ministarstva, kao i do sada, biti podeljena po "feudalnom
principu", odnosno da će stranke biti isključivo nadležne za svoja
ministarstva, bez mogućnosti da utiču na rad drugih resora. |
| |
| |
|
|
| Dejton čuva Republiku Srpsku |
| |
Otvaranjem političkog dijaloga o ustavnim promenama u Bosni i Hercegovini, što
je za neke ovdašnje političare (uglavnom bošnjačke i hrvatske) značilo pogodnu
priliku za celovito državno-pravno preustrojstvo sadašnje BiH i njenu
centralizaciju, čuli su se i prvi javno izgovoreni zahtevi za ukidanje
sadašnjih entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH.
 Time
bi se, kako su izjavljivali, stvorili uslovi da se uspostavi jaka demokratska
i multietnička država građanskog tipa u kojoj ne bi bilo etničkih podela.
Učestale poruke i sve izričitiji zahtevi Bošnjaka u tom smislu, što je
potencirano političkim razgovorima o ustavnoj reformi, postepeno su prerastale
u optužbe na račun srpskog entiteta i snažne pritiske da se odstupi od
dejtonskih ustavnih rešenja.
Iako formalno-pravno zaštitnici i neprikosnoveni tumači Dejtonskog mirovnog
sporazuma, visoki predstavnici UN u BiH po pravilu su bili blagonakloni prema
bošnjačko -hrvatskoj strani, pa njihove neodgovorne poruke nisu ni pokušavali
da sankcionišu.
Tako je stvoren prostor za međusobne optužbe i još dublje podele. Posebno jak
intenzitet političkih optužbi i napada na Republiku Srpsku usledio je nakon
što je Međunarodni sud pravde u Hagu oslobodio Srbiju od optužbi Bošnjaka da
su izvršili genocid u Bosni i Hercegovini.
Nesposobni i bez želje da se suoče sa istinom, čelnici Stranke demokratske
akcije, Stranke za BiH i drugih političkih grupacija krenuli su u neprikriveni
napad na Srpsku. Oni sada traže otcepljenje Srebrenice iz sastava srpske
republike, priznanje kolektivne krivice za rat i ratne zločine i još mnogo
toga.
Zbog očiglednog pogoršanja političkih prilika na ovim prostorima, javnosti se
upravo obratila zajedničkom izjavom grupa najviših političkih i dražavnih
predstavnika Republike Srpske: Nebojša Radmanović,predsedavajući Predsedništva
BiH, Milan Jelić, predsednik RS, Milorad Dodik, predsednik Vlade RS, Nikola
Špirić, predsedavajući Ministarskog veća BiH, Igor Radojčić, predsednik
Narodne skupštine RS i Milorad Živković, zamenik predsedavajućeg u
Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.
- U ime Republike Srpske još jednom odbacujemo kao zlonamerne i štetne sve
pokušaje da se nametne kolektivna krivica za počinjene zločine i da se na tako
iskrivljenoj slici izazove nasilna i radikalna promena ustavnog uređenja BiH,
na štetu Republike Srpske i njenih građana. Poslednjih dana eskalira
agresivnost i destrukcija putem osporavanja i iskrivljavanja sadržaja presude
Suda u Hagu, potpunog negiranja i nipodaštavanja Srpske, nastojanja da se
reforma policijskih struktura i promene Ustava BiH nametnu kao svršen čin,
kojim se ukida policija Srpske,a potom i ona sama. Takođe, stvara se lažna
kolektivna predstava o "demokratskim" i "nedemokratskim" narodima u BiH sve do
rasističkih teorija o genetskoj predodređenosti...
Ovo je deo zajedničke izjave koju je na konferenciji za štampa u Banjoj Luci
pročitao dr Milan Jelić, predsednik Republike. On je napomenuo da ove
konstatcije predstavljaju zajednički stav najodgovornijih predstavnika srpskog
entiteta. A rezultat su retorike sarajevskih političkih lidera, naročito nakon
objavljivanja presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, koja im služi kao povod
da destabilizuju Republiku Srpsku i njene institucije
- Politizacija i iskrivljavanje konačne odluke Suda pravde od strane
političkih faktora iz Federacije BiH prelazi granice maksimalne tolerancije i
ugrožava mir i stabilnost, međuentitetske i međuetničke odnose u Bosni i
Hercegovini.
Sud je utvrdio da su zločini u proteklom ratu činjeni na području cele BiH, a
najveći je, svakako, presuđen kao genocid na području Srebrenice u julu 1995.
godine.
Sarajevsko-bošnjački politički blok, kako ocenjuju potpisnici zajedničke
izjave, želi da zloupotrebom haške presude oduzme politička i druga prava
srpskom narodu u BiH, pa i sopstvenom entitetu. Korišćenjem zapaljive ratne
retorike i obnavljanjem ratnih ciljeva pokazuje se namera potpune
unitarizacije zemlje, a to onda znači i obnovu sistema majorizacije, što
predstavlja negiranje same suštine Dejtonskog mirovog sporazuma.
- Odgvorno izjavljujemo da je BiH zajednička država, što znači i država
srpskog naroda, da niko nema pravo ni oduzimati ni nametati rešenja drugom
konstitutivnom narodu. Narode u BiH ne merimo brojevima, već ravnopravnošću,
ali i odgovornošću prema zemlji i njenoj budućnosti - rečeno je u podužoj
zajedničkoj izjavi najviših predstavnika političkih i državnih institucija
Republike Srpske. |
| |
Dragiša Spremo
Banjaluka |
|
|
| Svako šesto dete živi u siromaštvu |
| |
Godišnji izveštaj grupe Ontario kampanja 2000 pokazuje da je svako šesto dete
u provinciji siromašno i da živi u većoj bedi nego početkom devedesetih godina.
Izveštaj konstatuje da efekti jake privrede nisu, na žalost, omogućile
porodicama sa niskim prihodima da se uzdignu iznad granice siromaštva.
Ova grupa je deo nacionalne koalicije koja još uvek pokušava da federalnu
vladu natera da ostvari cilj, zacrtan 1989. godine, da do 2000. godine deca
više neće živeti u siromaštvu.
 Po
definiciji Kampanje 2000, siromašno dete živi u porodici čiji su ukupni
prihodi, pre odbijanja poreza, ispod granice niskih primanja po proračunu
statističara. Za 2004. godinu, ta granica je iznosila 25.319 dolara za
samohranog roditelja sa jednim detetom, koji žive u gradu preko 500 hiljada
stanovnika.
Procenat dece koja žive u siromaštvu varirao je poslednjih godina. Najveći je
bio 1996. godine, kada je vlada Majka Harisa umanjila socijalnu pomoć, pa je
svako četvrto dete živelo u siromaštvu. Ponovni porast beleži se od 2001.
godine, kada je stopa bila 15,1 odsto.
Naglašava se da je broj dece koja žive u siromaštvu dvostruko veći među
starosedeocima, građanima tamnije puti i porodicama imigranata.
Takođe, zabrinjava podatak da dve petine dece živi u siromašnim porodicama
iako jedan od njihovih roditelja ima stalni posao.
Kampanja 2000 apeluje na sve federalne i provincijske strane da odrede
specifične ciljeve i rokove za borbu za smanjivanje siromaštva.
Jedan drugi izveštaj, koji je sačinila Kancelarije za dečju i porodičnu
zaštitu, upozorava da skoro polovina maloletnih prestupnika dolazi iz porodica
koje primaju socijalnu pomoć, što bi svakako trebalo da bude razlog više za
pojačane napore da deca ne žive više u siromaštvu.
Najava premijera Daltona Mekgvintija da je novim provincijskim budžetom
predviđeno sprovođenje mera za pomoć deci koja žive u siromaštvu.
On je obećao da to neće biti samo mere za ublažavanje siromaštva, ali nije
precizirao o čemu se zapravo radi, pa će biti potrebno sačekati 22. mart da bi
se saznali detalji. |
| |
| |
|
|
| Balkanski put šverca droge |
| |
Srbija je centralna tranzitna tačka na balkanskom putu krijumčarenja narkotika,
a zbog poroznih granica i široko rasprostranjene korupcije, borba protiv
šverca droge biće dug proces, ocenjuje se u Izveštaju Stejt deprtmenta o
kontroli narkotika.
U redovnom, godišnjem izveštaju, objavljenom na sajtu Stejt deprtmenta, navodi
se da organizovane kriminalne grupe koriste Srbiju za prebacivanje heroina,
kokaina, marihuane i sintetičkih droga, a mali deo te droge, uglavnom heroina,
ostaje u Srbiji "za domaću upotrebu".
 U
izveštaju se navodi i da je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova
Srbije, Sandžak najproblematičnije područje, zbog geografskog položaja,
odnosno blizine granica sa Crnom Gorom i Kosova.
U izveštaju objavljenom 1. marta naglašava se i da sposobnost organizovanih
kriminalnih grupa da iskoriste porozne granice i slabnu infrastruktu preti
političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju zemlje.
Korupcija je u Srbiji raširena i prisutna u čitavoj pravnoj infrastrukturi u
zemlji. Srpska vlada pokušava da se obračuna sa tom pojavom, ali ju je zbog
široke prihvaćenosti u društvu, često teško identifikovati, dodaje se.
Srbija, kako se konstatuje, razvija i sprovodi nove zakone i inicijative, među
kojima je i Nacionalna strategija za borbu protiv droge, ali zbog slabe pravne
infrastrukture i široko rasprostranjene korupcije, borba protiv narkotika biće
dug proces.
Stejt department u izveštaju navodi takođe da nema izveštaja o umešanosti
predstavnika vlasti u proizvodnju, distribuciju ili švcerc narkotika, niti da
država svojom politikom to podstiče.
Dodaje se da će SAD nastaviti da sarađuju sa Srbijom kako bi se unapredilo
pravosuđe i sprovođenje zakona za borbu protiv droge i organizovanog kriminala.
SAD se nadaju da će tokom naredne godine biti ostvaren dalji napredak u
razvoju pravosudnog sistema i naporima za borbu protiv organizovanog kriminala
i narkotika. To podrazumeva veće zaplene droge, pokušaje procesurianja
korupcije na višim nivoima i napore da se smanji potražnja za drogom na
domaćem tržištu, zaključuje se u u delu Izveštaja o kontroli narkotika koji se
odnosi na Srbiju. |
| |
| |
|
|
| Jestivo zlato |
| |
Pravo, jestivo zlato od 24 karata je jedan od najnovijih dekadentnih trendova
u Holivudu, koji se brzo širi ostatkom Amerike. Večera posuta zlatnim prahom
ili ukrašena listićima jestivog zlata veoma je "in".
Razlika između jestivog i običnog zlata je u čistoći. Čisto 24-karatno zlato,
koje može da se jede, mekano je i delikatno (kažu oni koji su probali), dok je
14, 18 ili 22-karatno zlato, koje upotrebljavaju zlatari, pomešano s drugim
metalima da se dobije čvrstoća i različitost boja.
 Korišćenje
zlata u ishrani potiče iz srednjeg veka i bilo je uobičajeno u renesansnoj
Italiji. Vekovima se taj čin smatrao simbolom bogatstva, poštovanja i
gostoprimstva prema specijalnim gostima za stolom.
Zlato se takođe vekovima koristi u kulinarstvu u Francuskoj, Engleskoj, Indiji,
Kini i Japanu ali je tek u poslednjih nekoliko godina ono postalo
rasprostranjeno i u SAD, gde može da se kupi preko Interneta i u lokalnim
delikatesnim radnjama.
Italijansko jestivo zlato "Oro Fino", kao i jestivo srebro "Ardžentino Fino" u
SAD uvozi jedan distributer iz Los Anđelesa, a koriste ga vrhunski kuvari kao
što je Volfgang Pak koji ukrašava čokolade zlatom i posipa zlatnim lističima
specijalitete u svom slavnom restoranu "Spago" na Beverli Hilsu.
Salvatore Marino, šef kuhinje u isto tako slavnom italijanskom restoranu "Il
Grano" u Los Anđelesu počeo je da koristi zlato za dekoraciju hrane pre više
godina.
Njegovi gosti se i sada dive zlatnim đakonijama. Salvatore ističe da
konzumiranje tako luksuznog proizvoda "intrigira goste, ostavlja utisak i
donosi uzbuđenje za svaku trpezu".
"Zlatni detalj" podstiče na razgovor a goste fascinira i ideja da jedu nešto
od čega se tradicionalno pravi nakit, kaže Marino za Glas Amerike.
Da li je pozlaćeno jelo uistinu bolje samo zato što sjaji, stvar je ukusa ali
je bitno da lekari kažu da nije opasno.
Zlato je inertan metal koji jednostavno prode kroz probavni trakt nepromenjen
za 24 sata. Nema nikakve štete ili reakcije u čovekovom telu.
Zlato, kao i jestivo srebro su meki i bezukusni, tope se u ustima, lako
prolaze kroz sistem za varenje i u malim dozama zlato posuto po ivici čaše ili
po kolaču - dobro je za zdravlje.
Veruje se da ono popravlja sistem cirkulacije, imuni sistem pa i psihološke
poremećaje. Alhemičari su vekovima koristili zlato da bi izlečili razne
bolesti.
Poslednjih nekoliko decenija, zlato se koristi za lečenje oboljenja kao što su
reumatski artritis ili psorijaza.
Cena 100 miligrama zlatnih čestica u Americi je 22 dolara, 25 zlatnih listića
vredi 400 dolara a zlatne latice se prodaju po ceni od 35 dolara za 150
miligrama.
Listići i latice od zlata mogu da se peku u rerni na temperaturi od 220
stepeni a mogu da se drže i u zamrzivaču bez ikakvih štetnih posledica. |
| |
| |
|
|
| Čak 14 američkih predsednika - masoni |
| |
Džordž Vašington, Teodor Ruzvelt, Hariman Truman, Lindon Džonson, Džerald
Ford, Ronald Regan - svi su bivši američki predsednici koje spaja još jedna
zajednička nit - bili su masoni. Čak 14 nekadašnjih predsednika SAD pripadalo
je redu "Slobodnih zidara" ili masona.
Masoni su staro bratstvo u svetu ili, kako njegovi članovi navode, "klub
posvećenih bratstvu, dobrom radu i mudrosti".
 Neki
kažu da su masoni počeli da osnivaju tajna udruženja još u antičkoj Grčkoj ili
Egiptu. Drugi navode da su koreni tog udruživanja u slobodnim zidarskim i
kamenorezačkim cehovima u srednjovekovnoj Evropi.
Kakvi god da su koreni masonstva, savremeni Vašington je, kako navodi Glas
Amerike, prepun masonskih obeležja, koje je duboko cenilo i 14 američkih
predsednika.
Gigantski egipatski obelisk, poznat i kao "Vašingtonov spomenik" je na primer
posvećen masonima.
Prilikom polaganja kamena temeljca američkog Kapitola, Džordž Vašington je
nosio ritualnu kecelju i posebne, zidarske alatke na koje je kao mason imao
pravo.
Slika te scene je u kabinetu penzionisanog admirala pomorskih snaga Vilijema
Sajzmora, masona 33. reda i direktora Odeljenja za obrazovanje i Amerikanizam
u Svetskoj loži starih i priznatih škotskih masona, Južne američke lože.
"Veoma smo ponosni što je otac naše nacije, Džordž Vašington, bio mason. Mnogi
naši predsednici su bili masoni, kao i mnogi od tvoraca našeg Ustava", kaže
Sajzmor za Glas Amerike.
"Slobodno zidarstvo" je procvetalo tokom prosvetiteljstva, u 18. veku, kada su
američki i evropski intelektualci - od kojih mnogi masoni - počeli da dovode u
pitanje božje poreklo monarhije i tvrde da su sloboda savesti i veroispovesti,
i druge tradicionalne masonske vrednosti, univerzalno pravo svakog čoveka.
Bivši Veliki majstor i sadašnji masonski lider, Ričard Flečer, iz Vermonta,
kaže da su mnogi slobodni zidari bili duboko umešani u stvaranje SAD, jer
suštinu masonstva predstavlja pravo ljudi da biraju svoje lidere, pravo da
razmišljaju svojom glavom i pravo da glasaju.
Prema Flečerovim rečima, mnogi potpisnici Deklaracije o nezavisnosti i
američkog Ustava bili su masoni.
Džordž Enders, vodič u masonskom hramu Škotske lože posebno ističe značaj
osećaja za bratstvo koji svi masoni dele.
"Naša je odgovornost da brinemo jedni o drugima. Masoni ne moraju da budu
visoko obrazovani - sudije ili multimilioneri. Običan čovek koji kopa kanal
ima ista osećanja kao i neko ko je visoko. Naša zemlja je stvorena na tom
principu", kaže Enders.
Svetski masonski pokret ima oko četiri i po miliona članova, sa "ložama" u
gotovo svakoj zemlji na svetu. |
| |
| |
|
|
| Deca - žrtve zločina i zločinci |
| |
Gvatemala ima jednu od najviših stopa ubistava u Latinskoj Americi - 48 na
100.000 ljudi, a svaka osma žrtva je dete.
Polovina stanovništva Gvatemale je mlađa od 17 godina. Broj dece - žrtava
zločina ili one koja sama čine zločine, ne opada uprkos nastojanjima Gvatemale
da se oslobodi nasleđa 36-godišnjeg građanskog rata.
 Od
okončannja sukoba 1996. godine, broj zločina uličnih bandi i organizovanih
krijumčara droge je eksplozivno skočio, navodi Rojters.
Većina zločina se nikada i ne istraži, a korumpirana policija i snage
bezbednosti su često umešane u otmice i ubistva.
Mnoge bande čine mladi i deca. Karlos Toledo koji vodi dom za maloletne
prestupnike, kaže da ta deca misle: "Društvo me je iskoristilo i sada ću ja
iskoristiti njega". Reč je o nekoj vrsti osvete.
"Gedžet" ima 19 godina i nadimak je dobio po istoimenom crtanom filmu. Do pre
tri godine vodio je ozloglašenu bandu, a od tada je u bekstvu. "Kada sam im se
pridružio rekli su mi: ulaziš živ, ali ćeš izaći u kovčegu", kaže Gedžet. Za
ulazak u bandu, kada mu je bilo 15 godina, on je morao da ubije člana rivalske
bande.
Najbrutalniji član te grupe bio je tada devetogodišnji dečak, siroče pod
imenom "Opaki", za koga "Gedžet" tvrdi da je ubijao decu i vozače autobusa
koji nisu želeli da mu daju novac.
"On je bio najluđi. Jednog meseca ubio je desetoro", tvrdi "Gedžet", čije su
grudi istetovirane imenima mrtvih prijatelja.
"Mala Bejbi", 16-godišnja devojčica u "Gedžetovoj" bandi, nosi školsku
uniformu i dokolenice, ali u rancu ima pištolj i ubija ljude koji odbijaju da
joj daju novac.
Stručnjaci kažu da se ta, najčešće zlostavljana ili marginalizovana deca,
pridružuju uličnim bandama jer su im one neka vrsta surogat-porodice. Broj
dece članova bandi u Latinskoj Americi je između 6.000 i 40.000.
Borci za zaštitu prava mladih tvrde da je dodatni problem dece u Latinskoj
Americi to što neki policajci smatraju da je svako tetovirano dete koje živi
na ulici kriminalac i da ga zbog toga teba brutalno izbatinati ili ubiti.
Nasilje je važno pitanje u kampanji za septembarske predsedničke izbore u
Gvatemali.
Bivši general i kongresmen Oto Peres Molina obećava "čvrstu ruku" u borbi
protiv bandi mladih ako pobedi. Molina najavljuje izmenu krivičnog zakona kako
bi se maloletnim prestupnicima moglo da sudi kao odraslima već sa 16, a ne,
kao sada, sa 18 godina.
"Mladi su sve više umešani u ilegalne aktivnosti - od krađe automobila do
ubistava i koriste činjenicu da ne može da im se sudi jer su maloletnici",
kaže Molina.
Bivši šef zatvora Alehandro Đamatei koji se takođe kandidovao za predsednika,
podržava zajedničku vojnu i policijsku akciju protiv kriminala.
Kancelarija ombudsmana za prava čoveka u Gvatemali tvrdi da u zemlji ne
postoji jasna politika rešavanja problema mladih.
Dok se nešto ne bude promenilo, mnogi će i dalje živeti u strahu. "Strahujemo
da ostavimo decu samu", kaže radnik Ruben de Leon koji ima sedmoro dece i živi
u Vila Nuevi gde je ubijena devojčica Evelin Isidro.
Dva dečaka priznala su da su devojčicu namamila slatkišima u jednu baraku gde
su je silovali i odsekli joj glavu.
Frustrirani neadekvatnim pravosudnim sistemom koji osudi ubice u manje od dva
odsto slučajeva, susedi porodice Isi-doro uzeli su stvar u svoje ruke i
zapalili kolibu u kojoj je dete ubijeno. |
| |
| |
|
|
| Vrleti vredne milione evra |
| |
Građani Crne Gore svakodnevni su svedoci da u Podgorici i ostalim većim
gradovima kao pečurke niču poslovne i zgrade za stanovanje i velelepne vile.
Cene nekretnina, posebno na primorju, vrtoglavo skaču. Stranci, a pre svih
Rusi, kupuju sve, pa neretko za velike svote novca i obične goleti i vrleti.
 Koliko
je tačno nekretnina prodato niko ne zna. U Upravi za nekretnine kažu da
precizne podatke još nemaju i da ih prikupljaju.
Jedini zvanični podatak kojim se raspolaže je izjava ministra finansija Igora
Lukšića koji je nedavno rekao da je prošle godine prodato nekretnina u
vrednosti od 500 miliona evra, nešto manje od godišnjeg budžeta.
Ko su ljudi koji su spremni da za nedođiju plate i po nekoliko miliona evra i
za koje svrhe, zvanično niko ne zna.
Deo crnogorske opozicije i stručne javnosti godinama upozorava da ne postoji
dovoljna kontrola porekla novca koji se unosi u Crnu Goru.
Izveštaj američke vlade u kome se navodi da se u Crnoj Gori kroz ulaganja u
nekretnine pere novac od ilegalnih poslova, potvrdio je njihove ocene i
otvorio pitanje povećanja stope poreza na nekretnine koja iznosi svega dva
odsto i najmanja je u regionu.
Od crnogorskih zvaničnika na izveštaj Stejt departmenta reagovao je samo
direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Predrag Mitrović. On je najavio da
će dodatno pojačati kontrolu na tržištu i inicirati da se u novi zakon unese
odredba da Uprava vrši i inspekcijski nadzor kod trgovaca nekretninama.
Sa druge strane, lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da je Crna
Gora pogodna za pranje novca jer ovde još vlada uverenje da je svaki kapital,
ma kakav on bio dobar.
"Pranje novca se više ne može sakriti, jer se kupuju nekretnine koje nemaju
nikakvu vrednost da bi se kasnije preko tih firmi prao novac", kaže Medojević.
"Bez obzira što su građanni trenutno na dobiti jer su vrleti i goleti prodali
za velike sume novca, kada sa tim investicijama dođu i vlasnici a to su
uglavnom ljudi iz kriminalnog sveta, pojaviće se problem bezbednosti života u
Crnoj Gori, povećanja stope kriminala, narkomanije, nasilja", kaže Medojević.
Država od prometa nekretnina ne prihoduje mnogo - samo dva odsto, jedan odsto
ide u republički i jedan u budžete lokalnih samouprava. Zato pojedini
analitičari rešenje problema vide u povećanju tog poreza.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun kaže da treba povećati porez na promet
nekretnina i uvesti dodatni za nekretnine koje služe za preprodaju.
Iz vlade za sada stidljivo najavljuju takvu mogućnost, a mediji pominju i da
se razmišlja o mogućnosti da se porez na nekretnine poveća i do sedam odsto.
Vlada će u toj nameri imati oštrog protivnika - udruženja poslodavaca su već
reagovala ocenjujići da bi to dodatno otežalo poslovanje i uvelo nove biznis
barijere. |
| |
Vesna Rajković
Podgorica |
|
|
| Barijera u čitanju misli? |
| |
U jednoj laboratoriji u Nemačkoj, dobrovoljci u mašinama u obliku točka izvode
jednostavne radnje, kao što su donošenje odluke da li će sabrati ili oduzeti
dva boja, ili koje će od dva dugmeta da pritisnu.
Naučnici u susednoj sobi, preko skenera za mozak, pokušavaju da im čitaju
misli, odnosno da pogode kakve imaju namere pre nego što ih prevedu u akciju.
 U
prošlosti, naučnici su bili u stanju da otkriju odluku o činjenju fizičkog
pokreta pre nego što bi do takvih pokreta došlo.
Ali, istraživači berlinskog neurološkog Centra Bernštajn tvrde da su sad, po
prvi put, utvrdili odluke ljudi o tome kako će kasnije izvršiti misaone radnje
visokog stepena - u ovom slučaju sabiranje nasuprot oduzimanju.
Mada još u početnoj fazi, ova tehnika će možda imati široko polje primene u
svemu - od istrage kriminalnih dela do čekiranja pri ulazu u avion. Uz zvona
na uzbunu iz krugova etičara koji strahuju da će tehnologija jednog dana biti
zloupotrebljena od vlasti, tržišnih mešetara ili poslodavaca.
Tanja Štenjbah, 21-godišnja studentkinja iz Lajpciga koja učestvuje u
eksperimentu, nalazi da je cela stvar pomalo jezovita ali nije preterano
zabrinuta za mogući uticaj na ljudske slobode.
"To je zaista uvrnuto", izjavila je Štenjbahova agenciji AP. "Ali, pošto znam
da oni to mogu da urade samo ako imaju određene mašine, ne brine me da neko na
ulici može da mi čita misli".
Istraživači odavno koriste takozavne MRI mašine da odrede razne vrste moždanih
aktivnosti, a naučnici u SAD su nedavno razvili skenere mozga za otkrivanje
laži.
Stručnjaci u svetu, međutim, kažu da je rad u Centru Berštajn, kojim rukovodi
doktor Džon-Dilan Hajns, fundamentalan.
"Činjenica da možemo da odredimo kakve namere osoba ima u mislima podiže nivo
našeg razumevanja ovog pitanja na potpuno novu visinu", kaže Pol Volpe,
profesor psihijatrije na univerzitetu Pensilvanija.
Istraživanja, koja su počela jula 2005. godine, malog su obima: samo 21 lice
je do sada ispitano. A stepen sigurnosti od 71 odsto je samo oko 20 odsto
uspešniji od nasumičnog pogađanja. Ipak, ta istrazivanja izazivaju veliko
zanimanje naučnog sveta.
"Hajnsovi eksperimenti udaraju u srž pitanja koliko ćemo biti u stanju da
predvidimo ljudsko ponašanje", kaže Tod Brejver, profesor psihologije na
univerzitetu u Vašingtonu. "Prepreke koje smo smatrali da postoje u čitanju
naših misli nastavljaju da se ruše", kaže on.
Hajsov tim je počeo istraživanje pokušajem da nađe koji deo mozga sadrži
odluke. Otkrili su da je reč o prefrontalnom delu sive moždane mase, a zatim
su se dali na proučavanje vrsta moždanih reakcija u vezi sa različitim zadatim
namerama.
Zasad se opiti svode samo na izbor između dve alternative, daleko od
beskonačnog broja odluka u svakodnevnom životu. Ali, naučnici su dovoljno
odmakli da etičare učine nervoznim - pošto su našli deo mozga gde se određene
misli zbijaju do određivanja same sadržine tih misli. |
| |
| |
|
| |
|
|
