Broj 1094, 9. mart 2007.

Dokumentima CIA srušena tužba BiH
Pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je da je srpski pravni tim srušio optužnicu Bosne i Hercegovine za genocid zahvaljujući dokumentima američke tajne službe, Unprofora i Saveta bezbednosti UN. Stojanović je u intervjuu za "Politiku" rekao da se pravni tim Srbije tokom odbrane pozivao na izvore američke tajne službe (CIA), kao i da je zbog tih izvora odustao od iznošenja nekih navoda i dokumenata. "Dva dokumenta CIA objavljena su 2004. godine, a dobio sam ih 2005. godine i ustanovio da nam 70 odsto tih dokumenata prvog reda baš ide u prilog", naveo je on. Stojanović je rekao da je u tužbi BiH pisalo da je povlačenje JNA iz Bosne posle 19. maja 1992. godine bilo lažno i da je sve vreme rata u BiH bilo 20.000 vojnika Vojske Jugoslavije. On navodi da je, sa druge strane, u dokumentu CIA pisalo da je od povlačenja JNA do kraja rata, i to u jednom trenutku, najviše moglo da bude oko 2.000 civila, vojske i policije iz Srbije. Stojanović je ocenio "da bi ostalo opterećenje o krivici za genocid da se Međunarodni sud po tužbi BiH protiv Srbije oglasio nenadležnim". Govoreći o tužbi Hravatske protiv Srbije pred istim sudom, Stojanović je ocenio da je ona za razliku od bosanske "pravnički dobro napisana, ali da ne može da opstane, jer nije bilo genocida nad Hrvatima". Stojanović je naveo da je ranije razgovarao sa pravnim zastupnikom Hrvatske i da je Zagreb sve bliži donošenju odluke o povlačenju tužbe, kao i da postoji predlog da se postigne vansudska nagodba. "Odgovorio sam da to ne može biti platforma za razgovore, jer ne prihvatamo nikakvu nagodbu. Ona bi podrazumevala pogađanje o visini štete koju bi trebalo da platimo, a o tome uopšte ne želimo da pregovaramo", objasnio je Stojanović. Prema njegovim rečima, "ako Zagreb bude na tome insistirao, onda ćemo ići na sud". Stojanović je naveo da je njegova platforma "pregovori o nacionalnom pomirenju". "Treba da idemo na proces pomirenja, onda ćemo doći na pitanje povratka izbeglica, vraćanja oduzete imovine, plaćanja uništene imovine za zajedničkog fonda", objasnio je on. Stojanović je u intervjuu "Politici" naveo i da je od predsednika Srbije Borisa Tadića "dobio zeleno svetlo da se tim putem rešava spor sa Hrvatskom".

Šesti princip marketinški potez
Zamenik predsednika Demokratske stranke (DS) Dušan Petrović ocenio je da je insistiranje na uvođenju "šestog principa" u dogovore o formiranju nove vlade politički marketing G17 plus i Demokratske stranke Srbije (DSS). Posle razgovora sa delegacijom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Petrović je novinarima rekao da bi bilo mnogo bolje da se sa marketinga stranke vrate suštinskim i pravim dogovorima o tome na koji će način biti sastavljena nova vlada. "Potrebno je da napravimo jasan dogovor o tome kako će da funkcioniše vlada i kako će da bude sastavljena, a da se o svemu drugom razgovara kada za to bude došlo vreme", rekao je Petrović. On je naveo da je "potpuno jasno" da će na sledećim predsedničkim izborima građani odlučivati da li će predsednik Srbije biti Boris Tadić ili Tomislav Nikolić i ocenio da se "držva i građani na-laze u velikom problemu ukoliko DS treba da pregovara sa Mlađanom Dinkićem o tome da li će da podrži Tadića ili Nikolića". Predsednik SVM Jožef Kasa rekao je da se njegova stranka ne može dogovorati o tom šestom principu, jer će "Mađari imati svog kandidata za predsednika Srbije". Komentarišući "šesti princip", odnosno predlog da se u paket pregovora o podeli resora i mesta premijera uključi i funkcija predsednika, Kasa je rekao da političke stranke ne formiraju centralni komitet koji odlučuje o premijeru i predsedniku države, već da o tome svoj sud daju građani na izborima.

Odnos snaga u parlamentu Srbije
U parlament su ušli predstavnici 11 izbornih listi koji su razvrstani u 21 partiju. Srpska radikalna stranka ima 81, Demokratska stranka 60, Demokratska stranka Srbije 33, G17 plus 19, Socijalistička partija Srbije 14, a Nova Srbija 10 poslanika. Liberalno demokratska partija ima 6, Liga socijaldemokrata Vojvodine 4, a Savez vojvođanskih Mađara, Građanski savez Srbije i Sandžačka demokratska partija po 3 poslanika. Srpski demokratski pokret obnove, Jedinstvena Srbija i Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka imaju po dva poslanika. Po jednog poslanika imaju Partija za demokratsko dleovanje, Pokret veterana Srbije, Unija Roma Srbije, Romska partija, Demohrišćanska stranka Srbije, Demokratski savez Hrvata Vojvodine i Socijaldemokratska unija imaju po jednog poslanika. U skupštini je do sada, inače, formirano devet poslaničkih klubova - klubovi radikala i G17 plus imaju članova, koliko te stranke imaju i poslanika - 81, odnosno 19. Klub DS okuplja svih 64 poslanika izabrana na listi, kao i klub DSS-NS koji broji 47 i SPS-a sa 16 članova. U poslaničkom klubu LDP je 11 članova, Poslanička grupa manjina SVM-LZS-URS-KAPD ima šest, a Vojvođanski poslanici LSV-SVM pet članova. Samo poslanik Romske partije Srđan Šajn nije član nijednog kluba.

Podrška Haradinaju da se smanje tenzije na Kosovu
Misija UN na Kosovu (UNMIK) pokazala se blagonaklona prema haškom optuženiku Raumušu Haradinaju dok je bio na privremenoj slobodi, ocenjujući da može da utiče da se tokom delikatne faze pregovora o statusu Kosova izbegne nasilje, piše pariski "Figaro". Dok je bio na privremenoj slobodi, Haradinaj, bivši premijer Kosova, vodio je svoju Alijansu za budućnost Kosova i imao izvesnu slobodu javnog govora. U tome se UNMIK pokazao blagonaklonim jer je ocenio da Haradinaj može da iskoristi svoj uticaj da se tokom delikatne faze pregovora o statusu Kosova izbegne svaki povratak nasilju, piše list. "Haški tribunal je u više navrata o tome oklevao, strahujući da se taj uticaj odnosi i na svedoke. Impresionirani podrškom koju uživa Haradinaj, koji je za svoju odbranu pred Haškim tribunalom primio oko 7,5 miliona evra od kosovskih Albanaca i od drugih, oni (svedoci) mogli bi da budu sve malobrojniji", ocenjuje francuski dnevnik, podesćajući da je sredinom ferbuara jedan od svedoka, Kujtim Beriša, poginuo u Podgorici. "Figaro" navodi da su se u Prištini, gde napetost oživljava od kako je izaslanik UN Marti Ahtisari objavio predlog za rešenje statusa Kosova, nedavno pojavili crveni plakati sa belim slovom "R", u znak podrške Haradinaju. Denvnik ocenjuje da plakati svedoče o podršci koju Haradinaj ima u narodu, koji ga smatra jednim od nacionalnih heroja jer je bio jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova između 1998. i 1999. godine. Haški tribunal optužio je Haradinaja za zločine nad srpskim i albanskim civilima. Suđenje je počelo a zajedno sa njim optuženi su i Lahi Brahimaj, Haradinajev rođak, i Idriz Baljaj. "Pre odlaska u Hag, Haradinaj je dobio podršku kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua i premijera Agima Čekua. Čeku, takođe jedan od komandanata OVK, izjavio je da je siguran da će Haradinaj moći da 'opere' svoje ime i borbu (kosovskih Albanaca) za slobodu", piše "Figaro".

Svetski mediji o suđenju Haradinaju
"Vašington post" u izveštaju o početku suđenja navodi da je Haradinaj, "kosovski Albanac koji je od izbacivača u noćnom klubu postao gerilac, a potom premijer suočen sa optužnicom koja ga u 37 tačaka tereti za ubistva, silovanje i mučenje koja su navodno počinile njegove snage u sukobu obeleženom zlodelima i zločinima sa obe strane". "Indipendent" piše i da je, prema podacima lokalnih medija, na Kosovu i u inostrranstvu prikupljeno više od sedam miliona evra za odrbanu Haradinaja.List ističe da je Haradinaj, sa albanske strane, optuženik najvišeg ranga pred Međunarodnim krivičnim sudom i dodaje da su pokojni predsednik SRJ Slobodan Milošević i on jedini lideri optuženi dok su bili na funkciji.

Haradinaj šef klana za šverc droge i oružja
Nemačka obaveštajna služba (BND) bivšeg predsednika vlade Kosova Ramuša Haradinaja, kojem je počelo suđenje pred Haškim tribunalom, smatra šefom mafija-klana koji se bavi švercom cigareta, droge, oružja i ljudi, piše dnevnik "Berliner cajtung" . List iz interne analize BND-a citira ocenu da je Haradinaj šef porodičnog klana koji broji oko 100 članova. Nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske kosova (OVK) vlada jednom od tri "interesne zone" organizovanog kriminala na Kosovu i "kontroliše čitav sprektar kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti". Njegov klan bavi se, kako se prenosi dokument BND-a, "švercom droge i oružja i ilegalnom trgovinom robe koja podleže plaćanju carine". Haradinaj je "kao regionalni komandant zone" uključen "posebno u šverc cigareta, trgovinu gorivom i naplatom 'reketa'", smatra nemačka obaveštajna služba. Pored toga, Haradinajev klan učestvuje u švercu droge prema Evropi. Prema navodima BND-a, Haradinaj svoje "kriminalne aktivnosti, koje su raširene i do Nemačke, obavlja, između ostalog, i preko lažnih preduzeća u inostranstvu". Nemački dnevnik piše i da se u dokumentu KFOR-a koji nosi oznaku "tajna", navodi da je Haradinaj uključen i u šverc oružja i ukradenih automobila, kao i trgovinu žena koje se bave prostitucijom. Zajedno sa bratom Haradinaj je, kako se prenosi iz dokumenta KFOR-a, kontrolisao i raspodelu humanitarne pomoći Kosovu. "Berliner cajtung" ukazuje i da Haradinajeve kriminalne aktivnosti neće biti pominjane na suđenu u Hagu što je "olakšanje za zapadne političare koji kriminalno zaleđe bivšeg vođe OVK nerado pominju zbog njegovog uticaja na ekstremne i nasilničke snage na Kosovu". Kao potvrdu ovog pristupa Zapada list navodi susrete sadašnjeg i bivšeg šefa UNMIK-a, Nemca Joahima Rikera i Danca Jesena-Petersena, sa optuženim Haradinejem.

Srbiji mesto u NATO-u?
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je da ne želi da Srbija mnogo zaostaje u pridruživanju NATO-u u odnosu na druge zemlje regiona koje očekuju poziv za članstvo na sledećem samitu Alijanse 2008. godine. Shefer je, nakon predavanja u Palati federacije na temu sadašnje uloge NATO-a i njenih odnosa sa Srbijom, rekao da je Srbiji mesto u NATO-u pošto ispuni uslove reformi i saradnje s Haškim tribunalom, ali je dodao da ne može da kaže kada bi Srbija mogla da postane članica Alijanse. U razgovoru nakon predavanja sa predstavnicima državnih institucija, vojske i nevladnih oorganizacija, on je izrazio uverenje da će do samita NATO-a 2008. godine, kada će se razmatrati proširenje Alijanse, Srbija ostvariti napredak na putu integracija. Naglasio je da NATO i dalje insistira na hapšenju optuženih pred Haškim tribunalom i izrazio nadu da će puna saradnja s Tribunalom biti prioritet nove vlade Srbije. Shefer je rekao da se nada da će u rešavanju statusa Kosova Savet bezbednosti UN biti u stanju da dođe do rezultata i nove rezolucije, ocenivši da bi to bilo najbolje rešenje. On je dodao da su stabilnost i bezbednost u regionu nemogući bez učešća Srbije.

Nokija najomiljeniji mobilni telefon
Najomiljeniji brend mobilnog telefona u Srbiji je "nokija" fotografije se najčešće beleže aparatom marke "kanon" , dok je najkorišćeniji TFT monitor "samsung", rezultat je istraživanja časopisa "Mobilni magazin". Prema istraživanju tog časopisa, većina stanovnika Srbije volela bi da sluša muziku sa ajpod plejera, dok korisnici prenosivih računara najviše poverenja imaju u modele firme "Del". Tokom januara i februara 4.782 čitaoca mesečnika "Mobilni magazin" biralo je najbolje i najtraženije brendove u oblasti informacinih tehnologija (IT) na prostoru Srbije, u pet kategorija. U kategoriji najboljeg brenda prenosivog računara proglašen je "Del" sa 25 odsto glasova, a za njim slede "Asus" kojem je dalo glas 21 odsto učesnika istraživanja i "Tošiba" sa 16 procenata glasova. Za najbolji mobilni telefon proglašena je "Nokija", koja je dobila 52 odsto glasova, "Soni-Erikson" se plasirao na drugo mesto sa 22 odsto glasova, dok je "Samsung" trećeplasirani sa 15 procenata. Među fotoparatima prvo mesto je zauzeo "Kanon" kome je 36 odsto čitalaca Mobilnog magazina dalo glas, "Nikon" je drugi sa 23 odsto, dok su "Olimpus" i "Fudži" podelili treće mesto sa po 13 odsto glasova. Ubedljivo vođstvo u kategoriji TFT monitora preuzeo je Samsung sa 72 odsto glasova, dok ga, sa malim brojem glasova, slede LG sa osam odsto, "Benkju" sa šest, "Soni" sa pet i ostali sa devet odsto glasova. "Mobilni magazin" navodi da su ocene i poverenje odabranim brendovima, koje su čitaoci tog časopisa za informatičke tehnlogije dali omiljenim brendovima u Srbiji najbolji pokazatelj da se tržište sve više orijentiše ka legalnoj kupovini i izboru kvalitetne tehnike.

Uručene nagrade "Dragiša Kašiković”
U Ministarstvu za dijasporu uručene su nagrade "Dragiša Kašiković" za 2007. godinu, za izuzetan domet u književnom stvaralaštvu i širenju slobode izražavanja. Ovogodišnje nagrade dobili su Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Svetlost" iz Kragujevca, za novinarstvo; Novica Stevanović za publicistiku za knjigu "Poslednji srpski đeneral"; Milovan Vitezović, za scenario filma "Tamo gde cveta limun žut" i Vitomir Teofilović za knjigu "Srbi i ostatak sveta", za aforistiku. Nagrade su im uručili ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije prof. dr Vojislav Vukčević i književni kritičar Ljiljana Šop, predsednik žirija Ova ugledna nagrada je ove godine dodeljena po trinaesti put, a nazvana je po piscu, uredniku lista "Sloboda" u Čikagu, prevodiocu i političkom emigrantu Dragiši Kašikoviću (1932-1977), koji je je rođen u Hadžićima kod Sarajeva, školovao se u Beogradu, a živeo i stvarao u Sjedinjenim Američkim Državama. O ovogodišnjim dobitnicima nagrade "Dragiša Kašiković" odlučivao je žiri u sastavu: predsednik žirija, književni kritičar Ljiljana Šop i članovi: književnici Aleksandar Čotrić, Miodrag Jakšić, dr Slavomir Gvozdenović iz Rumunije i novinar dr Predrag Mandić iz Mađarske. Program je vodio glumac Borivoje Kandić. Na svečanosti u Ministarstvu za dijasporu, između ostalih, prisustvovali su i državni sekretari Gordana Todić i Miroljub Radosavljević, predsednik SO Šabac Dušan Radosavljević, profesor Spasoje Krunić, režiser Živorad Ajdačić, književnici Slobodan Putniković, Jovica Mihailović, Ljiljana Vukić, Ninus Nestorović, i mnoge druge zvanice.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"