|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1094, 9. mart 2007.
| Valentina Terješkova mašta o letu na Mars |
| |
Prva žena-kosmonaut u svetu, Ruskinja Valentina Terješkova, koja je upravo
proslavila 70. rođendan, mašta o letu na Mars. Kaže da bi joj još jedan let u
kosmos bio najveći poklon.
"Predivna i zagonetna crvena planeta, o kojoj sam oduvek maštala, veliki je
izazov i ja sam spremna da odletim tamo pa makar se i ne vratila", priznaje
Terješkova.
 Rođena je 6. marta 1937. godi-ne u Jaroslavskoj oblasti. U kosmos je poletela
sa kosmodroma Bajkonur 16. juna 1963. godine.
Njen život je "holuvudska priča na sovjetski način", priča o skromnoj devojci
koja je postala i prva žena general avijacije u svojoj zemlji. I danas je
građani Rusije, iako su se političke okolnosti znatno izmenile, smatraju
heroinom.
Devojka sa 163 padobranska skoka izabrana je 1962. u odred kosmonauta. Dve
godine su bili u izolaciji. Ni porodice nisu znale gde su. Za projekt "prva
žena u svemiru" ostale su tri podjednako dobre kandidatkinje.
Izdržale su život na santi leda, opstanak u Sibiru s malo hrane, okretanje u
centrifugi, otežano disanje u barokomori, naučile da pilotiraju avionima...
Jasno im je rečeno da je verovatnoća za uspešan povratak na Zemlju 50 odsto.
Koja je među njima prva i prava, presudio je tadašnji generalni sekretar CK KP
SSSR-a Nikita Hruščov. Prevagnuo je, kažu, Valentinin osmeh.
"Opterećenje za žensku grupu bilo je veće nego za muškarce", seća se
Terješkova. "Uopšte, sistem priprema tih godina bio pretežak. "Međutim, sve
članice grupe gajile su jednu ludu nadu - da pošto-poto savladaju pripreme i
polete u kosmos".
Let prve zene-kosmonauta na brodu "Vostok-6", trajao je dva dana, 22 časa i 50
minuta. Za to vreme obletela je Zemlju 48 puta.
Let je bio veoma riskantan, medicina u to vreme nije raspolagala podacima o
eventualnim posledicama leta po ženski organizam. Kabinu "Vostoka" sami
konstruktori su nazivali "konzervom" jer je bila toliko tesna da se kosmonaut
u njoj, obučen u skafander, s mukom pomerao.
Kosmički let Terješkove koji ju je učinio slavnom u celom svetu, za malo se
završio tragedijom.
"U brodu je došlo do greške u unošenju podataka o prizemljenju, pa je brod
umesto prizemljenja počeo da povećava visinu i moglo se dogoditi da se i ne
vratim na Zemlju. Srećom, na vreme sam to primetila, obavestila stručnjake i
oni su uneli pravilne podatke, tako da sam uspešno sletela", otkrila je za Ria
Novosti Terješkova tajnu koju je čuvala tri decenije.
Prvi let u kosmos bio je ujedno i njen poslednji. Posle njega ceo svoj život
je posvetila društvenom radu.
Terješkova je za zasluge odlikovana visokim odlikovanjima ne samo SSSR i
Rusije, već i mnogih drugih zemalja. Proglašena je herojem Sovjetskog Saveza i
nosilac je najviših državnih počasti.
Jedan krater na Mesecu nazvan je po njenom imenu. "Srećna sam što sam među
onima koji su krčili put ka zvezdama", izjavila je.
U 159 američkih i 118 ruskih "svemirskih šetnji" dosad je učestvovalo samo
sedam žena. U istoriju je kao prva ušla Valentina Terješkova. |
| |
| |
|
| |
| Irak i Rusija najopasniji za novinare |
| |
Više od 1.000 novinara i tehničara izgubilo je život dok su obavljali svoj
posao u poslednjih 10 godina u svetu, ali najviše njih u Iraku i Rusiji,
saopštio je Međunarodni institut za bezbednost novinara (INSI).
Većina žrtava su bili muškarci koji su nastradalii u svojim zemljama, a gotovo
polovina njih je ubijena iz vatrenog oružja. Ostali su poginuli u eksplozijama,
pretučeni na smrt, mučeni ili im je odrubljena glava.
 Prema izveštaju tog instituta sa sedištem u Briselu, velika većina ubijenih je
bila stalno zaposlena, 91 odsto njih u odnosu na devet odsto koliko je bilo
honoraraca.
Jedan od osam tih slučajeva je procesuiran, dodaje se u izveštaju i ukazuje da
ti podaci samo pokazuju "koliko je postalo opasno pratiti vesti".
"Nalazimo se na rizičnoj tački u novinarstvu - pošteno i brzo izveštavanje je
neophodno kao nikad ranije, a rizici za one koji to rade su veći nego ikada",
ukazuje INSI.
Rusija je u izveštaju navedena kao zemlja u kojoj je sve veći broj ubijenih
novinara, uključujući i Anu Politkovsku i nedavnu smrt vojnog komentatora "Komersanta"
Ivana Safronova za koga kolege sumnjaju da nije izvršio samoubistvo, kao što
navodi policija.
Međutim, INSI ukazuje da gotovo svakog dana umre po neki manje poznat novinar.
"Mislim da u Rusiji imamo veliki problem", rekao je direktor INSI-ja Rodni
Pinder i ukazao da je od dolaska na vlast predsednika Vladimira Putina u
Rusiji umro veliki broj novinara, a da nije bilo nijedne presude.
U Iraku je u poslednjih 10 godina umrlo 138 novinara, u Rusiji 88, a u
Kolumbiji 72.
Među ostalim rizičnim zemljama po novinare su Filipini, Iran, Indija, Alžir,
Meksiko, Pakistan i zemlje nastale raspadom SFRJ.
INSI je, zajedno sa ostalim medijskim organizacijama i grupama za slobodu
štampe, pratio izveštaje o broju mrtvih novinara od januara 1996. do juna
2006. godine. |
| |
| |
|
| |
| Poljska nema poverenja u NATO i traži da je
brane SAD |
| |
Zvanična Varšava ne veruje da bi je u slučaju realnog sukoba u Evropi zaštitio
NATO i zato pregovore o izgradnji baze američkog antiraketnog štita želi da
iskoristi za dodatne garancije od SAD, izjavio je zamenik ministra spoljnih
poslova Poljske Vitold Vaščikovski.
"NATO u koji smo ušli 1999. godine nije savez naših snova", kazao je nedavno
Vaščikovski, a za "Žečpospolitu" je potvrdio da Varšava od Vašingtona u zamenu
za bazu traži i potpisivanje novog sporazuma o vojnoj saradnji koji bi
bezbednost Poljske podigao na viši nivo.
Vlada premijera Jaroslava Kačinjskog plaši se da NATO u slučaju opasnosti ne
bi pohitao u pomoć, a da u centrali u Briselu sada preovlađuje teza da ne
treba tražiti neprijatelje u susedstvu.
"Poljska se boji da bi u slučaju održavanja sukoba u Evropi iz Brisela čula: 'porazgovarajmo
o tome", kazao je zamenik šefa poljske diplomatije i upozorio da NATO od 1999.
godine ne unapređuje svoje odbrambene sisteme zato što jednostavno ne vidi
neprijatelje u svom okruženju.
Novi sporazum o vojnoj saradnji trebalo bi prema mišljenju vojnog analitičara,
generala Sergeja Kožeja, da garantuje konkretnu hitnu pomoć u slučaju pretnje
Poljskoj, a ne da se čeka na konsenzus u NATO da li je pretnja dovoljno
ozbiljna da saveznici priteknu u pomoć.
Ideju da se, u zamenu za bazu, SAD obavežu konkretnije na vojnu saradnju i
pomoć Poljskoj podržava i donedavni poljski ministar odbrane Radoslav Šikorski.
"Baza antiraketnog štita je bilateralna stvar, prirodno bi bilo da se potpiše
i bilateralni sporazum o vojnoj saradnji. Važno je samo da te garancije ne
ostanu na papiru, već da se dogovori konkretna pomoć, recimo jačanje naše
protivvazdušne odbrane", kazao je poljskom listu Šikorski.
Bivši ministar je, međutim, upozorio da bi to trebalo da bude samo dodatni
sporazum glavnim garancijama bezbednosti koje pruža NATO, a mnogi analitičari
i diplomate ocenjuju da je potez Varšave kontroverzan i uperen protiv Alijanse.
"To je izglasavanje nepoverenja NATO. Ako neka država da signal da se odvraća
od NATO izgubićemo osnovu bezbednosti transatlantskog saveza. Naš sporazum sa
SAD oslabio bi NATO", kazao je Roman Kužnjar iz Instituta međunarodnih studija
Varšavskog univerziteta. |
| |
| |
|
| |
| Opasna trgovina falsifikovanim lekovima |
| |
Trgovina falsifikovanim lekovima sve je unosnija i prerasta u veliki
međunarodni biznis, upozorila je Agencija UN za kontrolu narkotika.
U svom godišnjem izveštaju, Međunarodni savet za kontrolu narkotika sa
sedistem u Beču, navodi da je oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu
zapravo lažno, prenosi britanski radio Bi-Bi-Si .
 Taj procenat je najviši u zemljama u razvoju i kreće se od 25 do 50 odsto.
Lažni lekovi su ogroman biznis koji, zaključak je Međunarodnog saveta, raste
iz godine u godinu. Jedno nedavno sprovedeno istraživanje navodi na zaključak
da bi trgovina lažnim lekovima za četiri godine mogla da bude vredna čak 75
milijardi dolara godišnje.
Potrošači lažne lekove kupuju iz različitih razloga: jer su jeftiniji, do njih
je lak-še doći, a ponekad su kopije toliko sofisticirane da je nemoguće
proceniti koji su lekovi pravi, a koji lažni.
Lažna pakovanja, upozoravaju stručnjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i
smrtonosne supstance.
Profesor Hamid Godse, jedan od autora izveštaja, upozorava da lažni lekovi
predstavljaju veliku opasnost po zdravlje.
"Potrošači najčešće nisu svesni rizika koji preuzimaju, jer su lekovi koje
piju problematične bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta. Lekovi i drugi
medicinski preparati nisu luksuzna roba i trebalo bi ih regulisati. Ako se to
ne učini, posledice po zdravlje stanovništva mogu da budu ogromne", kaže Godse.
Deo lekova koji se ilegalno prodaju su pravi medikamenti koji su ukradeni, ali
većina su puki falsifikati.
Jedna studija sprovedena na jugositoku Azije, čiji je predmet bio lek protiv
smrtonosnog oblika malarije, pokazala je, na primer, da je skoro polovina
testiranih uzoraka bila lažna, bez ikakvog lekovitog sadržaja.
Agencija UN zbog toga traži od svih zemalja da poboljšaju nadgledanje i
regulativu lekova jer, kako navodi Hamid Godse, 60 odsto zemalja nema sisteme
koji bi to omogućili.
"Cena nedostatka regulative i zdravstvenih problema koji iz toga proističu je
mnogo veća od cene same regulative i njenog sprovodenja", kaže on.
Problem lažnih lekova uglavnom se odnosi na zemlje u razvoju, ali ni razvijene
zemlje nisu imune - pre svega zbog neregulisane kupovine lekova preko
interneta, za koju najčešće nije potreban lekarski recept.
Procenjuje se da oko 50 odsto od ilegalne prodaje lekova preko Interneta
otpada na falsifikate.
Svetska zdravstvena organizacija je takođe krajem prosle godine pokrenula
globalnu akciju za borbu protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda.
Akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije poziva na razvoj boljih
tehnologija, kojima bi se predupredilo falsifikovanje i omogućilo otkrivanje i
praćenje falsifikata na tržištu i na Internetu. Plan traži i da se preduzmu
mnogo oštrije zakonske mere protiv onih koji prave i prodaju lažne lekove. |
| |
| |
|
| |
| Česi sve manje veruju u Boga |
| |
Česi sve manje veruju u Boga, a u poslednjem Evrobarometru opravdali su da ih
s pravom bije glas najvećih nevernika u Evropi, pošto je vera bitna u životu
svega 28 odsto Čeha.
U prethodnim sličnim češkim anketama veru u Boga deklarisalo je oko 36 odsto
Čeha, a interesantno je da su sada u veri vlažniji i Poljaci, donedavno
najgorljiviji vernici.
Prema poslednjem Evrobarometru vera je značajna za 87 odsto Poljaka , ali je
Poljska izgubila primat najreligioznije zemlje u Evropi, pošto je prestigla
Malta sa 88 odsto ljudi koji veri pridaju značaj u životu. Najreligiozniji deo
Evrope je jug kontinenta - Malta, Kipar, Grčka, Italija, Portugalija.
Stručnjaci za religiju dovode, međutim, u pitanje fenomen češkog ateizma,
ukazujući na to da je za Čehe vera i religija intimna stvar pojedinca i nije
vezana za neku instituciju.
"Veruju u nešto što ne umeju da imenuju, ali već to je religija", kazao je
religionista Zdenjek Vojtišek. |
| |
| |
|
| |
| SAD, Iran i Izrael najnepopularnije zemlje |
| |
SAD, Iran i Izrael su zemlje sa najlošijim imidžom u svetu, pokazalo je jedno
istraživanje o popularnosti najznačajnijih država sveta.
Kanada i Japan su najpozitivnije ocenjene u anketi Bi-Bi-Sija (BBC) koja je
danas objavljena, u kojoj je učestvovalo više od 28.000 ljudi iz 27 zemalja
sveta.
 Ispitanici su zamoljeni da poređaju zemlje po tome da li one imaju pozitivan
ili negativan uticaj na situaciju u svetu. Ponuđene zemlje su: Velika
Britanija, Kanada, Kina, Francuska, Indija, Iran, Izrael, Japan, Severna
Koreja, Rusija, SAD i Venecuela.
Negativnu sliku o Izraelu ima 56 odsto anketiranih, a pozitivnu 17 odsto, dok
negativan stav o Iranu ima 54 odsto ljudi a pozitivan 18 odsto.
SAD su na trećem mestu - 51 odsto anketiranih je ocenilo da ta zemlja ima
negativan uticaj u svetu, dok 30 odsto smatra suprotno.
Sledi Severna Koreja sa 48 odsto negativnih odgovora i 19 odsto pozitivnih.
Najbolje mišljenje ispitanici su imali o Kanadi: 54 procenta je imalo dobro
mišljenje o toj zemlji dok je 14 odsto imalo loš stav. Po dobroj slici koju
šalju svetu, na drugom i trećem mestu su Japan i Francuska.
Ispitanici su se izjasnili i o Evropskoj uniji, pre nego što su Bugarska i
Rumunija postale njene članice 1. januara ove godine. O Uniji 53 odsto
anketiranih ima pozitivan stav, a 19 odsto negativan.
Velika Britanija, Kina i Indija su viđenje više pozitivno nego negativno, dok
je kod Rusije to obratno. Kada je reč o Venecueli, mišljenja su u potpunosti
izjednačena.
"Izgleda da ljudi širom sveta negativno gledaju na zemlje koje se ističu u
potrazi za vojnom nadmoći", kazao je Stiven Kal , direktor programa o
međunarodnoj politici na Univerzitetu Merilend, koji je obavio istraživanje. |
| |
| |
|
| |
| Produžava se životni vek žena |
| |
Žene u EU će i u narednih 40 godina imati duži životni vek od muškaraca, a
prema najnovijim predviđanjima, prosečan životni vek dama u državama EU 2050.
godine iznosiće 80 godina.
U izveštaju Eurostata objavljenom povodom međunarodnog Dana žena 8. marta
navodi se da se očekuje smanjenje razlika životnog veka muškaraca i žena u
skoro svim državama članicama.
U 2005. očekivani životni vek žena kretao se između 75 godina u Rumuniji do
83,9 godina u Španiji, tako da je prosečan životni vek žena na nivou EU
iznosio 81,5 godina.
Za 2005. godinu se, međutim, očekuje da će žene u Rumuniji živeti 82, a u
Francuskoj 89 godina.
Razlika između životnog veka žena i muškaraca u EU 2005. iznosila je prosečno
šest godina u korist žena. Najveća razlika bila je u Litvaniji - 12 godina,
dok je u Danskoj najmanja i iznosila je samo tri godine.
Takođe, žene su 2005. činile 59 odsto populacije od 65 i više godina, ali se
očekuje da bi 2050. to moglo da padne na 55 odsto.
Žene međutim imaju višu stopu nezaposlenosti u odnosu na muškarace. Oko 8,5
odsto žena je nezaposleno naspram 6,7 odsto muškaraca. Stopa nezaposlenosti
kod žena je viša u većini država članica EU.
Jedan deo žena, oko 15 odsto, uspeva da nađe privremeni posao. Njihov broj
najmanji je u Rumuniji, Estoniji i Letoniji, dok je najviše žena koje uspevaju
da nađu privremeni posao u Španiji, Poljskoj i Finskoj. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
