|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1095, 16. mart 2007.
| Novi dizajn za novi trg |
| |
U četvrtak 8. marta u Rotundi City Hall-a održano je svečano objavljivanje
pobednika konkursa za renoviranje Nejtan Filips trga. Svečanost je bila kratka
i bez mnogo glamura, ne potpuno u skladu sa istorijskom važnošću i značajem
projekta.
Prvi govornik bio je gradonačelnik David Miler koji je istakao da je po
njegovom mišljenju NPS najvažniji javni trg ne samo u Torontu već i celoj
Kanadi. Obojio je kratak govor svojim poznatim smislom za humor a i kasnije
kao slušalac dobacujući predsedavajućem žirija u stilu: "Daj objavi već jednom
rezultat, gorimo od želje da saznamo!"
Podneto je 48 radova od internacionalnih autora, a poslednja 4 finalista bile
su kanadske firme:
 Baird
Sampson Neuert Architects
Plant Architect & Shore Tilbe Irwin
Rogers Marvel Architects, Ken Smith Landscape Architect, duToit Allsopp
Hillier
Zeidler Partnership Architects
Izabrani projekti su bili razočaranje za mnoge. Nije se tu pokazalo mnogo
inovativnosti, ekstravangancije ni agresivnosti, što je očigledno bilo u
skladu sa procenom projektanta u odnosu na uslove konkursa u kojem je
maksimalno potencirano poštovanje, prezervacija i revitalizacija originalanog
dizajna. Sva četiri finalna rada su bila sa uglavnom "ziceraskim" pristupom.
Istakla bih ideju Baird Sampson Neuert Architects da se betonski walkway
iskoristi za korito "reke" koja bi se na severo-zapadnom uglu završila
vodopadom, kao i celo veštačko brdo-park duž zapadne strane trga u projektu
Rogers Marvel Architects, Ken Smith Landscape Architect, duToit Allsopp
Hillier. Jedan od finalnih radova se razlikovao od ostalih po razrađenosti
detalja i takoreći školskog tretiranja svakog od pojedinačnih uslova konkursa.
To je bio projekat Plant Architect & Shore Tilbe Irwin koji je i pobedio na
konkursu.
Pobednički projekat nije reskirao mnogo sa inventivnim i inspirativnim
lokacijama i funkcijama trga već je uz gotovo potpuno nepromenjene lokacije
razradio nekoliko glavnih uglavnom već postojećih funkcija trga: ulaznu kapiju,
vrt mira (peace garden), pozornicu, vidikovac, walkway i agoru-teatar paviljon.
Ulazni deo na trg, tzv. "ulazni kiosk" bi pretstavljala dvospratna građevina
pretežno u staklu na mestu sadašnjeg betonskog jednospratnog ulaza za podzemnu
garažu na jugo-istočnom delu trga. Tu bi se nalazio lift, šalter sa
turističkim informacijama kao i rental bicikala, a turisti bi na taj način
bili potstaknuti da obiđu downtown na biciklu.
Vrt mira koji sa sadašnjom lokacijom narušava originalni koncept trga
premešten je u severo-zapadni deo trga između walkway-a i Osgode halla. Stalna
pozornica sa nadstrešnicom od providnog stakla je zamišljena kao fleksibilna
tribina koja bi imala i funkciju pozornice a i otvorene tribine kao sastavnog
dela trga, ujedno povezane i sa krov-terasom novog restorana preko zapadnog
walkwaya .
Vidikovac oblika bumeranga moderno finiširan u trešnjevom drvetu i staklu bi
bio prostor za partije uglavnom zatvorenog tipa. Podignut walkway nije
uklonjen ni u jednom od finalnih projekata, a pobednički rad ga je podelio na
tri dela. Istočni deo bi bio "pošumljen" i pretstavljao viseći vrt, južni deo
bi bio vidikovac za klizalište, sa kedrovim klupama, novim teracom i staklenom
ogradom koja bi zamenila betonsku.
U zapadnom delu walkway bi praktično izgubio svoju formu utopivši se u
krov-terasu paviljona smeštenog u jugo-zapadnom delu trga. Dvospratna
građevina u kombinaciji drvo-staklo-beton bi imala niz propratnih sadržaja u
funkciji trga, uključujući i restoran-kafeteriju. Posebno je interesantno da
je krov paviljona-agore-teatra zamišljen da bude zagrevana sezonska terasa
restorana sa nenarušenim pogledom na trg.
Istina je da nećemo dobiti baš "kod konja" (pisali smo o tome u proleće 2005.
godine kada je počela javna diskusija za revitalizaciju NPS), ali što turisti,
što mi Toronćani ipak ćemo dobiti mesto za sedenje uz kaficu na trgu, doduše
bez pogleda na sam trg veći deo godine i verovatno zatvoreno posle 5 po podne.
Ali, šta je tu je - tek će renoviran trg pokazati dobre i loše strane
pobedničkog projekta, a priznajemo da su naša očekivanja u startu možda bila
prevelika, emotivna i nerealna.
Za više informacija web site:
www.toronto.ca/npsquarecompetition |
| |
| Vesna Nedić |
|
| |
Imigranti čine da nas ima više |
| |
Broj stanovnika se u Kanadi povećao, prvenstveno zahvaljujući imigraciji, od
početka veka za 5,4 odsto, tako da je prošle godine iznosio 31.612.897.
Ukoliko se ovakav trend nastavi i u sledećih pedeset godina, 2056. godine bi
moglo biti 43 miliona Kanađana.
Ako uporedimo porast broja stanivnika sa ostalim industrijski najrazvijenijim
zemljama, vidimo da Kanada beleži najveći porast. Samo su SAD, sa pet odsto
porasta, blizu, dok ostale prilično zaostaju - Italija i Francuska sa po 3,1
odsto, Britanija sa 1,9, Japan 0,4, Nemačka je ostala na istom, a Rusija je
zabeležila pad od 2,4 odsto.
 Glavna
razlika između Kanade i SAD-a je po prirodnom priraštaju. U Americi žene u
proseku rađaju skoro dvoje dece, dok je kanadski prosek 1,5.
Kanada je po površini druga po veličini zemlja na svetu, ali je po populaciji
tek na 35. mestu. U najnovijem izveštaju sačinjenom na osnovu prošlogodišnjeg
popisa, vidi se da je relativno retko naseljena, sa 3,5 stanovnika po
kvadratnom kilometru.
Gledano po provincijama, u Alberti je ponovo zabeležen najveći porast broja
stanivnika - čak 10,6 odsto, ali mora se naglasiti da je on najvećim delom
rezultat doseljavanja ljudi iz drugih krajeva zemlje. Kalgari je drugi grad u
zemlji, posle Berija, Ontario, po brzini rasta, a prvi među kanadskim
gradovima sa preko milion stanovnika.
Interesantno je da skoro polovina ukupnog stanovništva živi u šest kanadskih
milionskih gradova, Torontu, Montrealu, Vankuveru, Otava - Gatinou, Kalgariju
i Edmontonu.
Posle Alberte, u proteklih pet godina je najviše porastao Ontario, zbog
doseljenika. Ove dve provincije su u ukupnom broju postale dom za dve trećine
porasta populacije u zemlji.
U Britansku Kolumbiju se takođe doselio veliki broj imigranata, pa je zbog
toga, a ne zbog prirodnog priraštaja broj stanovnika povećan za 4,9 odsto. Ova
provincija ima jednu od najnižih stopa plodnosti, tek 1,4 deteta po ženi.
U Manitobi se broj žitelja povećao za skromnih 2,6 odsto, ali je to najveće
povećanje u poslednjih četvrt veka.
Nasuprot navedenim provincijama, u Njufaundlendu i Labradoru i Saskačuanu opao
je broj stanovnika, a u Novoj Skotiji, Ostrvu princa Edvarda i Nju Brunsviku
skoro da je nepromenjen.
U ri teritorije populacija je rasla brže od nacionalnog proseka. U
Severozapadnim teritorijama je zabeležen rast od 11 odsto, Nanavutu 10,4, a u
Jukonu 5,9, pa po prvi put one zajedno imaju više od 100 hiljada stanovnika. |
| |
| |
|
| |
| Milijardera sve više |
| |
Najnovija Forbsova lista najbogatijih ljudi na planeti duža je nego obično.
Bogatstvo čak 946 osoba ide od jedne milijarde dolara pa naviše, a ukupno svi
zajedno imaju 3,5 triliona dolara. Među njima nalazi se 207 milijardera više
nego prošle godine, a 178 osoba su na listi po prvi put.
 Na
čelu je i ove godine, trinaesti put za redom, Bil Gejts, vlasnik Majkrosofta,
sa 56 milijardi, šest više nego prošle godine. U stopu ga prati Voren Bafet,
osnivač Barkšajr Hataveja, sa 52 milijarde, koji je u poslednjih godinu dana
postao 'teži' za deset milijardi.
Najveći skok je napravio treći na listi, Karlos Slim Helu, Meksikanac, potomak
emigranta iz Libana, vlasnik telekomunikacione firme, koji je u prethodnoj
godini zaradio 19 milijardi dolara. Računa se da njegova imovina ima iznos
gotovo isti kao sedam odsto meksičkog bruto proizvoda.
Na ovoj listi ima i Kanađana. Najvišu poziciju drži Dejvid Tomson, medijski
magnat, i njegova porodica, koji se sa 22 milijarde nalaze na desetom mestu.
Oni su tu od juna prošle godine, kada su nasledili imovinu posle smrti Kena
Tomsona.
U prvih sto je još samo Galen Veston, vlasnik lanca Loblanjs, koji ima 7,9
milijardi.
Porodici Irving je nafta donela 5,8 milijardi i 129. poziciju, dok je Ted
Rodžers sa 4,9 milijardi na 165. mestu. Nadalje slede Bernard Šerman, 188.
mesto, Džefri Skol, 204., Pol Desmare, 214. mesto, Džim Patison, 230, i tako
dalje.
Od interesantnih ličnosti svakako treba pomenuti filmskog reditelja Džordža
Lukasa, koji je, kako piše, na listu dospeo prihodom od filma Ratovi, i Jona
Cirijaka, Rumuna, svojevremeno reprezentativca u hokeju, pa jednog od
najboljih svetskih tenisera, koji se sada bavi bankarstvom, osiguranjem i
drugim poslovima.
Po prvi put na listi se nalazi i jedan Srbin. Reč je o Miroslavu Miškoviću,
vlasniku Delta holdinga, pored čijeg imena stoji da se bavi bankarstvom i
osiguranjem.
Koliko se okreće kolo sreće sticanja i gubljenja bogatstva možda
najubedljivije može da pokaže primer Jošiakija Cucumija, koji je pre tačno
dvadeset godina bio na čelu prve Forbsove liste, sa 20 milijardi imetka. On se
pre nekoliko godina upleo u neke malverzacije, počeo da gubi ugled, a
očigledno i pare, pošto njegovog imena nema na ovogodišnjoj listi. |
| |
| |
|
| |
| Sunce naše štetno ali i korisno |
| |
Naučnici nas u poslednje vreme stavljaju pred dilemu šta da radimo. Sa jedne
strane, potenciraju da nikako ne treba da se izlažemo sunčevim zracima bez
valjane zaštite zbog brojnih štetnih posledica zračenja, ali sa druge,
upozoravaju da blokatori iz krema sprečavaju da organizam dobije dovoljne
količine višestruko korisnog vitamina D.
Vitamin D je najvažniji za kosti, jer potpomaže apsorbciju kalcijuma za jako
koštano tkivo, a u kasnijem životnom dobu sprečava pojavu osteoporoze, odnosno
gubitka koštane gustine. U Kanadi približno 1,4 miliona ljudi ima osteoporozu
i kod svake četvrte žene i svakog osmog muškarca će kosti posle pedesete
godine života postati porozne i podložne lomu.
Takođe, vitamin D je kod muškaraca u vezi sa kontrolom težine i telesne građe,
jer sprečava gubitak mišićne mase. Holandski naučnici su ustanovili da kod
miševa vitamin D stimuliše rast kose, ali kod čoveka tako nešto do sada nije
potvrđeno.
Vitamin D veoma je značajan i za imunitet. Još je ranije ustanovljeno da on
štiti od raka debelog creva i raka dojke, a sada su toj listi američki
naučnici pridodali još i rak pankreasa. Oni su utvrdili da 450 IJ vitamina
dnevno, što je otprilike standardna doza u najvećem broju multivitaminskih
preparata, smanjuje rizik od raka pankreasa za 43 odsto.
Među bolesti od kojih nas vitamin D dodatno štiti, treba ubrojati i multiplu
sklerozu, mada dosadašnja istraživanja nisu potvrdila da nedostatak vitamina
može izazvati bolest.
Vitamina D nema u previše namirnica. Obogaćeno mleko je jedan od izvora
vitamina, ali potrebno je popiti veliku količinu da bi se u organizam unela
neophodna doza. Potrošnja mleka, primećeno je, opada poslednjih godina, pa ne
treba na njega računati kao na pouzdani izvor.
Pored mleka i drugih obogaćenih namirnica (margarina, jogurta, cerealija),
bogati vitaminom D su još i žumanca, masne morske ribe i šitake pečurke.
Dnevne potrebe za vitaminom D idu od 200 internacionalnih jedinica za odrasle
osobe (IJ), a za one preko 50 godina 400 IJ. Naučnici preporučuju da se tokom
zime dnevno uzimaju tablete sa hiljadu IJ ovog vitamina u kombinaciji sa 1.500
miligrama kalcijuma.
Neobavezno izlaganje lica i ruku suncu u trajanju od svega deset minuta po
letnjem, sunčanom danu, čini da naš organizam dobije 10 hiljada (IJ) vitamina
D. Ako se zna kolika je preporučena količina, onda je potpuno jasno kolika je
korist od sunčanja. Problem je što je najkorisnije sunce od maja do oktobra,
upravo u vreme kada nam preporučuju da obavezno nanosimo zaštitu protiv
štetnog zračenja.
I, onda, šta raditi? Najbolje je, kao i masi drugih stvari, pronaći meru i ne
preterati u sunčanju, kako sebe ne bismo izložili nepotrebnom riziku dok se
trudimo da pružimo organizmu ono što mu je potrebno za zdravo i normalno
funkcionisanje. |
| |
| |
|
| |
| Njujork dolazi na noge |
| |
Turistička agencija Njujorka rešila je da se približi potencijalnim turistima.
Pored jedanaest već postojećih ekspozitura širom sveta, ove godine trebalo bi
da otvori po jednu u Torontu i Montrealu, jednu ili više u Aziji, i da i
sledeće godine nastavi u sličnom stilu.
 Cilj
gradonačelnika Majkla Blumberga je da do 2015. godine Njujork posećuje 50
miliona turista godišnje (sada ih ima 44 miliona). On je gradskim budžetom
obezbedio 45 miliona američkih dolara za turističku agenciju NYC & Company.
Kanadske ekspoziture imaće gotovo zagarantovan uspeh, pošto sa ovih prostora u
Njujork dolazi nešto preko 800 hiljada turista, što je drugo mesto posle 1,17
miliona posetilaca iz Velike Britanije.
Portparol NYC & Company Kris Hejvud kaže da će predstavništvo uglavnom
promovisati putnički turizam, kome je trebalo nekoliko godina da se oporavi
posle 11. septembra. Naglašava se da su tek 2005. godine ponovo dostignuti
nivoi iz 2000. godine.
Poređenja radi, treba reći da Toronto nije ni približno toliko agresivan u
svom nastupu na međunarodnoj sceni. To verovatno određuje i mnogo skromniji,
skoro dvostruko manji budžet sa kojim raspolaže gradska turistička
organizacija i koji omogućava samo da se ekspoziture planski usmere na
sigurnija tržišta. Toronto ima svoja predstavništva u Otavi, Čikagu i
Vašingtonu, a tokom ove godine trebalo bi da se otvori još jedno, u Londonu,
Velika Britanija. Ova mesta su izabrana zbog toga što su tu pogodna tržišta za
konferencijski, poslovni i korporativni turizam. Endru Vird, potpredsednik
Turističke organizacije Toronta kaže da bi za putnički turizam trebalo
sprovesti reklamne kampanje i povezati se sa tur operaterima.
Toronto godišnje poseti oko 20 miliona turista. Glavnina su domaći turisti, iz
SAD-a je prošle godine bilo 2,5 miliona, dok je iz ostalih zemalja došlo 1,8
miliona posetilaca.
Ono što zabrinjava, ali u isto vreme i podstiče torontske turističke poslenike
na mnogo kreativniji rad je što su američke turističke organizacije mnogo
intenzivnije počele da se bore za naklonost domaćih turista. |
| |
| |
|
| |
| Sporan termin za ljude tamnije puti |
| |
Upotreba odrednice uočljive manjine (visible minorities), koja se u Kanadi
upotrebljava za identifikovanje osoba tamnije boje kože koje mogu biti
izložene rasnoj diskriminaciji, našla se na udaru kritike UN Komiteta za
ukidanje rasne diskriminacije i označena je kao rasistička. Naglašava se da
upotreba termina može biti u raskoraku sa ciljevima i namerama Konvencije o
ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.
U izveštaju se apeluje na Kanadu da obezbedi socijalnu pomoć za imigrante bez
dokumenata kojima nije odobren zahtev za dobijanje izbegličkog statusa,
izražava se zabrinutost zbog rasne diskriminacije u zemlji i preporučuje se da
se usvoje zakoni kojima bi se sprečile kanadske transnacionalne kompanije da
gaze po pravima starosedelaca u drugim zemljama.
Ovaj izveštaj Komiteta sačinjen je na osnovu saznanja do kojih su došli
njegovi članovi prilikom razgovora o kanadskoj anti-rasističkoj politici,
obavljenog sa delegacijom Ministarstva za baštinu. Takvi razgovori obavljaju
se periodično sa svim zemljama potpisnicama Konvencije, čiji predstavnici
moraju pred Komitetom da obrazlože svoj način sprovođenja sporazuma.
Iako preporuke ovog Komiteta UN nisu pravno obavezujuće, u federalnoj vladi
ističu da konstruktivni predlozi ovog tela mogu biti od velike koristi kod
primene konvencije. Ono što, međutim, nedostaje je to što Komitet ne sugeriše
nikakve izraze koji bi se mogli upotrebiti umesto spornih.
U Zakonu o jednakosti pri zapošljavanju 'visible minority' se definiše kao 'pripadnici
kavkaske rase koje nisu starosedeoci i nemaju belu boje kože'.
Po mišljenju Komiteta, isticanje neke grupe nije u skladu sa prvim članom
Konvencije, u kome se kaže da rasna diskriminacija postoji onda kada je
ravnopravnost dovedena u pitanje, po osnovu bilo kakve različitosti,
isključivanja, ograničavanja ili forsiranja zasnovanog na rasi, boji kože,
nacionalnom ili etničkom poreklu.
Šesnaestočlani Komitet čine uglavnom vrhunski naučnici i bivše diplomate iz
čitavog sveta. Jedan od njih, Patrik Tornberi, britanski profesor međunarodnog
prava, sudeći po zapisniku zamerio je da termin koji se upotrebljava na
određeni način naznačava da je pripadnost beloj rasi standard, a da sve što od
toga odstupa pripada 'uočljivom' (visible).
Ovaj Komitet je, pored izraza 'visible minority', osporio upotrebu i termina 'etnokulturne
zajednice'. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
