|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1095, 16. mart 2007.
| NATO demantuje da će biti rata na Kosovu |
| |
NATO je odbacio tvrdnje uticajnih američkih ličnosti da na Kosovu mogu izbiti
nasilje i rat ako Rusija odloži ili spreči da se u UN usvoji plan izaslanika
Martija Ahtisarija za status Kosova.
"Želim da naglasim da je Kfor u potpunosti opremljen, pod komandom i sposoban
da očuva i održi bezbednost na Kosovu", izjavio je funkcioner NATO.
Na pitanje kako objašnjava izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara
Danijela Frida da je "Kosovo preplavlje-no oružjem", da "ima ekstremista na
sve strane" i da preti nasilje, izvor u sedištu Atlantskog saveza je najpre
podvukao da "ne veruje u mogućnost bilo kakvog nasilja širih razmera, a Kfor
je sposoban da to spreči".
"Što se tiče izjave (pomoćnika državnog sekretara SAD) Danijela Frida da ima
mnogo oružja na Balkanu, mogu ponoviti da NATO nema ovlašćenje da razoruža
bilo kog pojedinca na Kosovu", rekao je taj izvor i dodao da će "NATO
obezbediti sigurnost i zaštitu na Kosovu". "To jeste naš mandat i mi smo
savršeno upoznati s prilikama na području u kojem delujemo", istakao je on.
Zamoljen da se osvrne na tvrdnju iz poverljive analize nemačkog Ministarstva
odbrane, objavljenoj u nedeljniku "Špigl", da su organizovani kriminal i
trgovina ljudima prodrli u strukture NATO trupa na Kosovu i da zato Kfor ima "veoma
lošu sliku", zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza je odgovorio da je to "bez
osnova".
Funkcioner NATO-a je rekao da "nema nikakve podatke kojima bi se moglo
potvrditi da je bilo koji vojnik NATO upleten u trgovinu ljudima".
U toj analizi čije je ocene preneo "Špigl", navodi se da su "prognoze sa
budućnost Kosova uveliko pesimističke" pri če-mu ne treba isključiti ni
izbijanje "teških nemira, možda i ustanaka nalik revoluciji".
Napominjući da može "vrlo uzdržano govoriti o tom tajnom izveštaju nemačkog
ministarstva odbrane, objavljenom na ne-mačkom, koji nije čitao", funkcioner
NATO je želeo da podvuče da su "naprotiv, svi prvaci svih zajednica na Kosovu
istakli, a to pokazuju istraživanja poslednjih par godina, da je Kfor najviše
uvažavana institucija". "I u tome prevazilazi sve ustanove lokalne vlasti i
međunarodne organizacije na Kosovu", istakao je on.
"Ako se to ima na umu, teško je prihvatiti bilo koju ocenu da Kfor nije
popularan na Kosovu i regionu", rekao je taj funkcioner.
Na opasku da se u poverljivom izveštaju nemačkog Ministarstva odbrane govori
da "velika očekivanja" lokalnog stanovništva na Kosovu u vezi sa statusom i
teška ekonomska situacija izazivaju "razočaranje", i mogu doneti nasilje i
pobunu, odgovor predstavnika NATO je glasio da "u svakom društvu ili zajednici,
gde su očekivanja velika, a nisu zadovoljena, postoji nezadovoljstvo".
Taj izvor je istakao da "jedan od ciljeva Ahtisarijevih napora jeste upravo da
se obezbedi da status Kosova bude jasan, što će olakšati ekonomski razvoj".
"NATO zato samo može podržati Ahtisarija u postizanju takvog cilja pošto će to
pomoći da se poboljšaju ekonomske perspektive čim se ljudima na Kosovu
razjasni status", zaključio je funkcioner u sedištu Atlantskog saveza. |
| |
| |
|
|
| Optužnica stigla u Specijalni sud |
| |
Optužnica za organizovani kriminal protiv četvorice bivših visokih državnih i
funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS) prosleđena je Specijalnom sudu,
potvrdila je portparol tog suda Maja Kovačević-Tomić.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal Slobodan Radovanović podigao je
optužnicu zbog iznošenja više-milionskih iznosa na Kipar.
 Optužnicom
su obuhvaćeni Slobodan Milošević, Nikola Šainović, Mihalj Kertes i Jovan Zebić.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić rekao je da će se postupak
formalno-pravno voditi samo protiv Kertesa i Zebića. Protiv Miloševića se ne
može voditi postupak jer je preminuo, dok je protiv Šainovića postupak
razdvojen jer je optužen pred haškim Tribunalom.
Televizija B92 javila je da se u optužnici navodi da je nekadašnji predsednik
Srbije Slobodan Milošević, "koristeći svoja i tuđa formalna i faktička
ovlašćenja, naložio da se deo novčanih prihoda od carine ne uplaćuje u savezni
budžet, već da se prenosi na posebne račune, a zatim odatle na račune raznih
pravih lica i SPS-a".
Novac nije bio uplaćivan Narodnoj banci, već je u gotovini predavan i raznim
fizičkim i pravnim licima i resoru DB-a, dok je deo deviznih sredstava iznet
van teritorije SRJ na Kipar, navodi B92.
Okrivljeni su, kako je ranije preneto, od 1994. do 5. oktobra 2000. godine,
koristeći svoje visoke položaje, prebacivali višemilionske devizne iznose na
Kipar koji su dalje koristili za finansiranje Socijalističke partije Srbije i
drugih stranaka koje su sa njom u tom periodu delile vlast, kao i za lične
poptrebe.
Istraga u tom slučaju pok-renuta je u maju 2001. godine, a Okružno tužilaštvo
je u svom zahtevu tvrdilo da je državi pričinjena šteta od 1,8 milijardi
dinara i 200 miliona maraka, rekao je tužilac Slobodan Radovanović za "Novosti",
navodeći da nijedan od tada okrivljenih nije priznao delo koje im se stavlja
na teret.
List "Danas" prenosi da su, prema optužnici, Zebić i Kertes 1994. postali
pripadnici kriminalne grupe koju je organizovao Slobodan Milošević sa ciljem
sticanja dobiti u dužem vremenskom periodu, po unapred određenim zadacima u
međunarodnim razmerama, korišćenjem privrednih struktura i uticaja na izvršnu
vlasti vršeći zloupotrebe.
"Slobodan Milošević, kao predsednik Srbije i SPS, Zebić kao potpredsednik
Vlade Srbije i savezni ministar i Kertes kao direktor Savezne uprave carina (SUC),
naložili su da se deo prihoda ca-rine ne uplaćuje SUC, nego na račun pravnih
lica i političkih organizacija, kao i Drža-vne bezbednosti Srbije i da se ne
uplaćuje Narodnoj banci Srbije (NBS), a da se deo deviznih sredstava, bez
odobrenja NBS iznese na Kipar, što su oni prihvatili", piše u optužnici, a
prenosi list.
Na račune firmi Braunkor, La Maral trejd i Verikon, iz Srbije je na Kipar u
šestogodišnjem periodu od 1994. ne-povratno otišlo više od 100 miliona
nemačkih maraka.
Stotine hiljada dinara odlazile su velikom broju društvenih, državnih i
privatnih firmi, kao i poslovnim bankama. Na podužem spisku firmi koje su
primale novac, piše "Danas", nalaze su Krušik Valjevo, Sloboda Čačak, Crvena
zastava Kragujevac, Ineks, Komercijalna banka, Beogradska banka, Gemaks.
Ukupna suma koja je isplaćena, a za koju je država ošteće-na samo isplatama
tim pravnim licima, iznosi 953,75 miliona dinara ili 11,92 miliona evra.
Novac iz Savezne uprave carina uplaćivan je i Socijalističkoj partiji Srbije,
za finansiranje partije, ali i za predizborne aktivnosti. Jedan deo novca
dobili su i kadrovi iz Crne Gore, prenosi list navode iz optužnice.
Za finansiranje SPS Nikoli Šainoviću je u više navrata u periodu od 1994. do
2000. isplaćeno 1,65 miliona nemačkih maraka. U jednom slučaju novac je sa
Šainovićem uzeo i Dušan Matković, bivši ministar industrije iz SPS. Novac za
finansiranje SPS u iznosu od 932.650 maraka dobili su i bivši ministar
inostranih poslova Živadin Jovanović, zatim Milorad Samardžić - 500.000 maraka,
Urošu Šuvakoviću isplaćeno je dva miliona maraka, dok je za izborne aktivnosti
SPS Milanu Jovanoviću isplaćeno dva miliona maraka.
U optužnici se, prenosi list, navodi i da je milion nemačkih maraka isplaćeno
tadašnjem saveznom premijeru iz Crne Gore Radoju Kontiću. |
| |
| |
|
|
| Ispitivanje osumnjičenih u aferi “indeks” |
| |
Istražni suđa Okružnog suda u Smederevu počeo je ispitivanje profesora Pravnog
fakulteta iz Kragujevca osumnjičenih da su primali mito u slučaju "indeks".
"Po zahtevu javnog tužioca saslušaću Emiliju Stanković, Jasminu Nektarijević,
Draganu Petrović, Nenada Đurđevića i Predraga Stojanovića", izjavio je
agenciji istražni sudija Predrag Lukić.
 Sudija
je dodao da će po novom zahtevu saslušati referenta za studentska pitanja
Pravnog fakulteta u Kragujevcu Oliveru Kojić zbog još jednog krivičnog dela i
profesora međunarodnog privatnog prava Milenu Petrović.
Posle saslušanja osumnjičenih, sudija će po zahtevu javnog tužioca doneti
rešenje o proširenju istrage zbog novih dela jer se došlo do saznanja o novim
slučajevima davanja mita i polaganja ispita bez izlaženja na ispit.
Istražni sudija je naveo da do sada još nisu ispitivani studenti koji su
dobili ocene bez izlaženja na ispit. Na pitanje da li će i oni koji su davali
mito biti gonjeni, istražni sudija je odgovorio da to "zavisi od tužioca".
Do sada su u slučaju prodavanja ispita i diploma 23 osobe privedene istražnom
sudiji. Među njima je i 12 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Za sada će se sa slobode bra-niti Zoran Kovačević iz Velike Plane i
Branislavka Stojković iz Beograda koja je puštena iz pritvora.
Sudija je naveo da je istražni zatvor u Smederevu "prepun" i dodao da je
problem to što tokom istrage dvoje osumnjičenih ne smeju da budu u istoj
prostoriji.
Desetoro osumnjičenih nalazi se u pritvoru u Beogradu.
Dvojica osumnjičenih u slučaju "indeks" - Boro Čejović i Predrag Stojanović su
na lečenju su zatvorskoj bolnici u Beogradu.
Boro Čejović zvani "Don", osumnjičen za tri slučaja primanja mita i tri
faslifikata službene isprave.
"Najbolji poznavalac Krivičnog prava u Srbiji" Boro Čejović je na Pravnom
fakultetu od osnivanja, šef je katedre za Krivično-pravne nauke, više puta je
biran za prodekana i dekana, a bio je i rektor Univerziteta u Kragujevcu.
Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu ukinuo je pritvor referentu za
studentska pitanja Pravnog fakulteta u Beogradu Branislavi Stojković, jer je
ona priznala krivicu za optužbe koje joj se stavljaju na teret u aferi
korupcije na Univerzitetu u Kragujevcu.
Istražni sudija Predrag Lukić rekao je da je Branislava Stojković na
saslušanju rekla da nije bila svesna da čini kri-vično delo, a uvidom u
dokumentaciju Pravnog fakulteta nije ustanovljeno da je počinila i neka druga
krivična dela, te je na zahtev odbrane ukinut pritvor.
Prema navodima policije, Stojković je Novaku Puriću, sinu dekana Sveta Purića,
dala ispisnicu, ne proverivši da li je zaista položio ispit Nacionalne
istorije države i prava.
Sveto Purić takođe je okrivljen za učešće u slučaju "Indeks" i nalazi se u
pritvoru.
On je precizirao da će danas ponovo saslušati referenta za studentska pitanja
Pravnog fakulteta u Kragujevcu Oliveru Kojić jer je dobio nov zahtev javnog
tužioca Gordane Maksimović za proširenje istrage protiv Kojićeve zbog još
jednog krivičnog dela.
Sudija nije precizirao o kojem se delu radi.
Takođe je za danas istražni sudija zakazao saslušanje profesora Emilije
Stanković, Jasmine Nektarijević, Dragane Petrović, Nenada Đurđevića i Predraga
Stojanovića koji su u istražnom zatvoru u Beogradu jer u smederevskom
istražnom zatvoru više nema mesta. |
| |
| |
|
|
| BiH i Srbija najdalje od Brisela |
| |
Srbija i BiH jedine su zemlje zapadnog Balkana koje još nisu stigle do
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je prvi institucionalni
korak ka kandidaturi i punopravnom clanstvu u EU.
Od pet zemalja obuhvaćenih istim procesom na putu do Brisela najdalje je
stigla Hrvatska koja pregovora o punopravnom članstvu, dok je Srbija jedina
zemlja kojoj je proces pridruživanja suspendovan.
 Proces
stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je
usvojila još 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju
i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona.
Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa kojim je tada pet država zapadnog
Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG - dobilo priliku da ka EU
krenu svaka za se-be prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne
saradnje i podršku kroz program CARDS.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i
završile Makedonija i Hrvatska.
Makedonija je sporazum potpisala u aprilu 2001, a u decembru 2005. potvrđena
joj je kandidatura za članstvo.
Hrvatska je Sporazum potpisala u oktobru 2001, u leto 2004. potvrđena joj je
kandidatura za članstvo, a u oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci zbog
nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, počela je i pristupne pregovore što
je poslednja faza na putu do punopravnog članstva u EU.
Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela u
januaru 2003, sporazum je parafiran u februaru 2006, a potpisan 12. juna .
Srbija i Crna Gora pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU
počele su zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali su oni
suspendovani 3. maja 2006. zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.
Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti 26.
septembra prošle godine. a njihov tehnički deo zaršen je 1. decembra. Nakon
parafiranja sporazuma, predstoji njegovo potpisivanje, a potom sprovođenje.
U proces Stabilizacije i pridruživanja EU poslednja je krenula BiH, 25.
novembra 2005. Tehnički deo pregovora završen je krajem prošle godine, a
sporazum bi mogao biti potpisan do kraja 2007. ukoliko se ispune ključni
uslovi EU, uključujući i reformu policije.
Srbija očekuje da će nastaviti pregovore nakon formiranja nove vlade i "jasne
opredeljenosti za punu saradnju sa Haškim tribunalom" i da bi joj za
parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. moglo biti dovoljno pet
meseci.
Posle parafiranja, Sporazum o stabilziaciji i pridruživanju EU treba da bude
potpisan.
Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu
tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU.
Naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnoše-nje kandidature za
članstvo, a ona se obično podnosi u toku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju. |
| |
| |
|
|
| Istok i zapad Evrope povezuje hrišćanstvo |
| |
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će se založiti da Rimokatolička
crkva i Ruska pravoslavna crkva prevaziđu sadašnju krizu u svojim odnosima,
ističući značaj hrišćanskih vrednosti za Evropu.
"Deo razgovora bio je posvećen ljudskim vrednostima i saradnji Svete stolice i
naše Crkve", rekao je Putin, koji se u Vatikanu prvi put sastao s poglavarom
Rimokatoličke crkve, papom Benediktom Šesnaestim.
 Putinovi
prethodnici, Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin, pozvali su pokojnog papu Jovana
Pavla Drugog da poseti Rusiju, međutim do posete nije nikada došlo zbog
protivljenja ruskog patrijarha Aleksija Drugog.
Prilikom sureta u Vatikanu, Putin nije zvanično obnovio poziv rimokatoličkom
poglavaru da poseti Moskvu.
Kako javlja Rojters, ruski predsednik je jasno stavio do znanja da neće biti
posrednik u pregovaranju susreta lidera Ruske pravoslavne crkve i
Rimokatoličke crkve, ali je obećao da će pomoći da do takvog susreta dođe.
"Naša Crkva odvojena je od države, ali znamo da partijarh želi da razvija
dobre odnose dve crkve", rekao je Putin.
Neki kritičari optužuju Putina, koji se sa zapadnim liderima ne slaže oko
mnogih značajnih pitanja kao što su Iran, Irak i Bliski istok, da želi stvori
novu "gvozdenu zavesu" između Rusije i ostatka Evrope.
Putin je, međutim, odbacio ove optužbe i rekao da "veruje da istok i zapad
Evrope povezuju zajedničke hrišćanske vrednosti" i da su "čak i oni koji misle
da ne veruju u Boga odgajani u hrišćanskom duhu".
Vatikan je ocenio susret pape i Putina kao "veoma pozi-tivan". U saopštenju
Svete stolice navodi se da su oni razgovarali o "temama od zajedničkog
interesa", ali se ne pominje mogućnost papine posete Rusiji.
Odnosi Vatikana i RPC su godinama zategnuti, a ruska crkva optužuje o katolike
za prozelitizam u Rusiji što oni kategorično odbacuju.
Putin je sinoć iz Italije doputovao u Atinu, uoči potpisivanja sporazuma Grčke
i Bugarske o izgradnji naftovoda koji će povezivati Crno more i Egejsko more. |
| |
| |
|
|
| Homoseksualnost kao životni stil |
| |
Nekoliko osnovnih škola u Velikoj Britaniji uvelo je kao školsku literaturu
priče sa gej i lezbijskim likovima, kako bi se najmlađi upoznali sa
homoseksualizmom kao životnim stilom.
U školski program uvrštene su priče poput "Kralj i kralj" o gej princu ili "Za
tango je potrebno troje" o gej pingvinima koji se zaljubljuju i podižu
usvojeno dete.
 Projekat
pod nazivom "Nema autsajdera" vredan je 1,16 miliona dolara i ima podršku
Ministarstva obrazovanja. Cilj programa je, kažu njegovi autori, da pomogne
školama da se priviknu na nova pravila promovisanja homoseksualizma kao načina
života.
Program je, međutim, kako javlja Rojters, izazvao bes mno-gih koji smatraju da
je reč o neprihvatljivoj homoseksualnoj propagandi, pa i zlostavljanju dece
kako bi se ona učinila prijemčivijom za homoseksualnost.
Predstavnici projekta "Nema autsajdera" odbaciju kritike i kažu da su deca
dobro prihvatila program. Oni navode da su u jednoj školi koja učestvuje u
projektu mališani iskoristili predložak "Kralja i kralja" i napisali
alternativne verzije "Pepeljuge".
U drugoj školi, koja takođe učestvuje u projektu, deca stara između četiri i
11 godina pripremaju operu sa homoseksualnom tematikom o patku koji vo-li
umetnost, kao i da kuva i čisti.
Velika Britanija je 2003. godine ukinula zakon kojim se lokalnim vlastima
zabranjuje promovisanje homoseksualizma kao životnog stila a projekat "Nema
autsajdera" je prvi pokušaj da se gej pitanja uvedu u osnovne škole.
Autori projekta tvrde da je on inspirisan izjavom južnoafričkog arhiepiskopa i
dobitnika Nobelove nagrade Dezmona Tutua koji je 2004. rekao: "Svi su
insajderi, nema autsajdera - bilo da je reč o veri, boji, polu ili
seksualnosti".
Oni takođe kažu da njihove knjige "predstavljaju jedan aspekt svakodnevnog
života". "Ono što mi radimo je predstavljanje stvarnosti...Mnoga deca u ovoj
zemlji to imaju kao deo svakodnevnog života".
Direktorka projekta Elizabet Atkinson objašnjava da je jedan od glavnih
ciljeva projekta sprečavanje maltretiranja dece homoseksualnih roditelja ili
dece za koju njihovi vršnjaci smatraju da su gej.
"Želimo da stvorimo okruženje u školi gde niko neće biti autsajder", kaže ona.
To ipak nije umirilo mnoge koji tvrde da projekat promoviše neprihvatljivu
ideju porodičnog života, time što decu uvereva da je "savršeno normalno ako se
dva dečaka maze".
Roditelji treba da sa mirom šalju decu u školu. A izlaganje homoseksualnoj
propagandi je zloupotreba poverenja roditelja u škole i zloupotreba dece, kažu
protivnici projekta. |
| |
| |
|
|
| Abramovičev razvod najskuplji u istoriji |
| |
Samo pet meseci pošto je demantovao da se razvodi, najbogatiji Rus -
milijarder Roman Abramovič odlučio je da je njegov 16-godišnji brak sa Irinom
završen.
Kako navode mediji, to će verovatno biti najskuplji razvod u istoriji.
"Gospodin i gospođa Abramovič saglasili su se da se razvedu u Rusiji i
dogovorili oko staranja o njihovo petoro dece, kao i o finansijama", navodi se
uopšteno u saopštenju.
 Priča
o razvodu Romana Abramoviča (40) počela je kada su mediji prošlog oktobra
objavili da se viđa sa mladom ruskom manekenkom i bivšom devojkom tenisera
Marata Safina - Darijom Žukovom (25).
Britanska štampa na naslovnim stranama istakla je da bi Irina Abramovič mogla
da dobije polovinu od 18,7 milijardi, na koliko se procenjuje bogatstvo njenog
muža i da bi u tom slučaju to bio najskuplji razvod u istoriji.
Eksperti za razvod navode da je podela bogatstva stečenog u braku na "pola-pola"
normalna u Rusiji.
Abramovič se razveo od prve supruge Olge 1990. godine i oženio Irinom 1991.
godine.
Taj Rus koji se obogatio uglavnom poslovima sa naftom i aluminijumom u vreme
raspada Sovjetskog Saveza, nalazi se na 16. mestu ovogodišnje Forbsove liste
najbogatijih ljudi sveta.
Bivša supruga ruskog milijardera Romana Abramoviča, vlasnika londonskog
fudbalskog kluba Čelsi, pristala je da od njega primi "samo 300 miliona dolara"
za razvod, piše ruski list "Vedomosti".
Suma predstavlja manje od 60. dela njegovog bogatstva .
Dva izvora iz Abramovičevog okruženja, koji su želeli da ostanu anonimni,
potvrdili su da će Irina dobiti tu svotu, piše ruski list. Kako se navodi, u
300 miliona dolara navodno nije uključena obećana finansijska podrška za
petoro dece bračnog para Abramovič.
Irina i Roman Abramovič, bivši naftni magnat, razveli su se prošlog meseca u
ruskoj oblasti Čukotki, čiji je on guverner. |
| |
| |
|
| |
|
|
