|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1095, 16. mart 2007.
| Liberali kreću u kampanju protiv ulaska u
NATO |
| |
Predsednik Liberalne partije (LP) Miodrag Živković (na slici dole)
ocenio je da bi se ulaskom Crne Gore u NATO usporili demokratski procesi i
omelo približavanje članstvu u Evropsku uniju (EU).
 Živković
je najavio da LP kreće u kampanju "Crna Gora u EU - da, NATO paktu - ne" i
ocenio da postoji mnogo razloga zbog kojih je za budućnost Crne Gore bolje da
ostane izvan NATO.
On je na konferenciji za novinare kazao da će LP uporedo sa kampanjom protiv
ulaska u NATO, voditi kampanju za demilitarizaciju Crne Gore.
"Crna Gora mora izaći iz epskog mita i nakon iskustava iz prošlog veka mora
ići u fazu razvojne budućnosti, a u tom pravcu ne treba da ima vojsku", kazao
je Živković.
On smatra da Crna Gora treba da zadrži vojsku samo u protokolornom obimu, a da
sve ostale obaveze koje bi vojska imala, može preuzeti policija.
 Živković
je rekao da Crna Gora za vojni budžet u ovom trenutku izdvaja oko 50 milona
evra, a da bi, kada bi postala članica NATO, dobila i nove finansijske obaveze
koje bi povećale izdvajanja za vojsku do oko 100 miliona evra.
Ministar odbrane Boro Vučinić izjavio je da je jedan od nacionalnih ciljeva
Crne Gore punopravno članstvo u NATO.
Kako je agenciji potvrđeno u Ministarstvu odbrane, generalni sekretar NATO
Jap de Hop Shefer (desno) posetiće Podgoricu danas. To će biti prva poseta
generalnog sekretara NATO-a Crnoj Gori.
Očekuje se da će Shefer sa crnogorskim zvaničnicima razgovarati o reformi
vojske i pripremi Crne Gore za program NATO Parterstvo za mir, kao i o
mogućnosti slanja crnogorskih vojnika u misije NATO u svetu. |
| |
| |
|
| |
| Cena zemljišta na primorju i dalje raste |
| |
Cene zemljišta na poluostrvu Luštica u zalivu Boke Kotorske dostigle su do
sada najviši nivo - kvadrat zemljišta na samoj obali dostiže cenu od 300 evra.
Agencija za promet nekretnina MVE Adriatika iz Budve nedavno je kupila oko
150.000 kvadrata zemljišta u blizini Dobre luke na tom poluostrvu za 17,63
miliona evra. To je do sada najveća suma izdvojena za neku nekretninu u
hercegnovskoj opštini.
 Rekord
je do nedavno držala firma Monkaro, takođe iz Budve koja je pre godinu dana za
zemljište na Luštici platila oko 15 miliona evra.
Tako visoke cene koje su investitori spremni da plate pobuđuju sumnju da je
reč o pranju novca, ali i da kupci ne nameravaju da tu grade, već da zemljište
preprodaju kada porastu cene.
Poluostrvo Luštica je godinama bilo van interesovanja investitora, jer je taj
deo opštine bio definisan kao zona od posebnog vojnog značaja, ali i zbog
nepostojanja infrastrukture: putne mreže, struje, vodovodne i kanalizacione
mreže.
Mnogi strahuju da bi ovo izuzetno atraktivno područje moglo biti devastirano
neplanskom i neodgovarajućom gradnjoim, jer za samo mali deo poluostrva
postoji planska dokumentacija.
Do početka leta trebalo bi da bude završen prostorni plan opštine, kaže
gradonačelnik Herceg Novog Dejan Mandić, uveren da će to sprečiti neplansku
gradnju na celom području opštine, pa i poluostrva Luštica. |
| |
| |
|
| |
| Loša ponuda kiprana |
| |
Gradonačelnik Tivta Dragan Kankaraš ocenio je "zanemarljivom" ponudu kiparske
kompanije "Akciona Investment Limited" od 28,3 milio-na evra za kupovinu 85
odsto akcija beogradskog turističkog preduzeća "Putnik".
Kankaraš je novinarima kazao da bi ostrvo Sveti Marko u Tivatskom zalivu, kao
najvredniji deo imovine "Putnika", trebalo izdvojiti iz prodaje.
Kiprani nude isuviše malo čak i za samo ostrvo Sveti Marko, kazao je Kankaraš,
navodeći da je bilo zainteresovanih kupaca koji su bili spremni da za ostrvo
ponude i 40 miliona evra.
Prodaja ostrva Sveti Marko najbolji put za revitalizaciju "Putnika", i za brzo
vraćanje tog letovališta u turističku funkciju. |
| |
| |
|
| |
| RS opredeljena za evropsku budućnost |
| |
Predstavnici parlamentarnih stranaka iz Republike Srpske i predsednik RS Milan
Jelić usaglasili su predlog deklaracije o opredeljenju RS za evropsku
budućnost i demokratsko uređenje u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Parlamentarne srpske stranke su zauzele zajednički stav o reformskim procesima
u BiH, a posebno o reformi policije.
 Stranke
su naglasile da za kolaps pregovora o reformi policije nisu krivi predstavnici
RS, već isključivo lideri Stranke za BiH i Stranke demokratske akcije Haris
Silajdžić i Sulejman Tihić.
Predlog deklaracije naći će se pred poslanicima u parlamentu RS na prvom
narednom zasedanju.
Predsednik RS Milan Jelić je novinarima rekao da je neprihvatljiva retorika
koju u poslednje vreme koriste politi-čari iz Sarajeva koji "po svaku cenu
žele da omalovaže sve što dolazi iz RS".
On je ocenio da bošnjački lideri, stavljajući srpske predstavnike u
zajedničkim institucijama na margine, nastoje ubediti i međunarodnu zajednicu
da je "dejtonska BiH neprihvatljiva".
Prema njegovim rečima, političari iz RS boriće se svim zakonskim sredstvima za
očuvanje tog entiteta i njegovih institucija.
Lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić izjavio je da "ima
pozitivan odnos prema BiH, ali uređenoj prema Dejtonskom sporazumu", navodeći
da su pregovori o reformi policije "doživeli kolaps, ali ne zbog političara iz
RS".
Prema njegovim rečima, radi se o nespremnosti političara iz Sarajeva, posebno
Harisa Silajdžića, "da se bilo gde, u bilo kakvom obliku spomene RS".
Ivanić smatra da reforma policije "treba da krene ispočetka", jer je osnovni
razlog nepostizanja rešenja nespremnost političara iz Sarajeva na komprimis.
Predstavnici Srpske demokratske stranke ocenili su da je neprihvatljiva
reforma policije u BiH koja bi podrazumevala ukidanje policije RS, ističući da
bi ukidanje policije RS značilo i ukidanje ovog entiteta. Predsednik Srpske
radikalne stranke RS Milanko Mihaljica ocenio je da su pregovori o reformi
policije propali zbog nespremnosti Harisa Silajdžića i Sulejmana Tihića da "uvaže
realnost postojanja RS i da ona ne može biti dovedena u pitanje". |
| |
| |
|
| |
| Konsultacije o reformi policije |
| |
Dogovor o reformi policije BiH između lidera vodećih stranaka u BiH nije
postignut.
Sastanak lidera sedam političkih partija u BiH održan je u zgradi Visokog
predstavnika (OHR) u Sarajevu iza zatvorenih vrata, dan uoči posete komesara
za proširenje Evropske unije Olija Rena BiH.
 Renova
poseta najavljena je kao krajnji rok do kojeg bi trebalo postići politički
dogovor o reformi policije, ali i kao krajnji rok da BiH ove godine potpiše
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Lideri bošnjačkih političkih stranaka - Stranke demokratske akcije (SDA) i
Stranke za BiH, i stranke iz Republike Srpske - Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD), nisu našli kompromis u vezi sa budućim sastavom
policijskih snaga.
Stav predsednika SNSD-a i premijera RS Milorada Dodika jeste da policija RS
mora biti sastavni deo budućih policijskih struktura BiH, dok predsednici SDA
i Stranke za BiH, Sulejman Tihić i Haris Silajadžić, smatraju da entitetske
policije moraju biti ukinute.
Dodik je nakon održanog sastanka u Sarajevu rekao da je ostalim učesnicima u
pregovorima "danas dao ponudu koja neće sutra vredeti".
Prema njegovim rečima, političari iz RS su predložili da policija Republike
Srpske bude deo upravne organizacije Ministarstva sigurnosti BiH i da se
donese poseban zakon o policiji RS na državnom nivou. "Ipak, razgovori su
završeni neuspehom", rekao je Dodik.
Tihić i Silajdžić, s druge strane, tvrde da su "predstavnici stranaka iz RS
tokom pregovora imali samo predloge kojima se želi zadržati status policije
Republike Srpske".
"Policija Republike Srpke je u presudi Međunarodnog suda pravde okarakterisana
kao jedan od počinilaca genocida", izjavio je Silajdžić.
Reforma policije u BiH glavni je uslov za potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i priduživanju sa EU sa BiH. |
| |
| |
|
| |
| Badel prodaje vina Čoke |
| |
Srpsko preduzeće Vinoprodukt "Čoka" potpisalo je sa zagrebačkom firmom "Badel
1862" ugovor o distrubuciji vina na tržištu Hrvatske.
Taj ugovor bi, kako se ističe u saopstenju subotičke kompanije, trebalo da
doprinese da prodaja vina Vinoprodukta "Čoka" na tržistu Hrvatske
dostigne
500.000 boca do kraja 2007. godine.
"Badel 1862" će na hrvatskom tržištu distribuirati vina, Vinoprodukta Čoka" i
"di luna sangriju", kao dopunu svom asortiman, a plan je da se akcenat stavi
na prodaju Čokinih vina u hotelima, restoranima i kafićima i u objektima duž
Jadranske obale.
Subotička vinarija već je prisutna u Hrvatskoj, gde proizvode već plasira kroz
maloprodajni lanac "Konzum", koji ima više od 570 prodavnica.
Do saradnje sa "Badelom" je, kako se navodi, došlo zbog izuzetne
zainteresovanosti i potražnje za proizvodima jednog od najvećih srpskih
proizvođača vina Vinoprodukta "Čoka" na hrvatskom tržištu.
U saopstenju se još dodaje da je kompanija "Badel 1862" najveći proizvođač
vina i alkoholnih pića u Hrvatskoj sa izuzetno jakom distributivnom mrežom
koja pokriva celokupno hrvatsko tržiste. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
