|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1095, 16. mart 2007.
| Četiri godine od ubistva Đinđića |
| |
Pre četiri godine u Beogradu ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske
stranke (DS) Zoran Đinđić.
Đinđić je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003.
godine. Za vreme njegovog mandata počeo je proces demokratizacije društva i
korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Predstavnici političkih partija, nevladinih organizacija i analitičari složili
su se u oceni da je ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića bilo veliki
gubitak za Srbiju i da je usporilo proces reformi.
 Ružica Đinđić,
na slici desno sa sinom, supruga ubijenog premijera, ocenila je da se Srbija u poslednje
četiri godine, uz manje oscilacije, nalazi u periodu demokratije i reformi
koje idu "nešto sporije".
"To ide nešto sporije, između ostalog i zato što se ne poštuju naši zakoni,
poput Zakona o saradnji s Hagom. Obaveza nove vlade je da ukloni tu prepreku,
a to su nam obećali i predstavnici stranaka koje treba da naprave vladu. To
očekuju i građani jer je saradnja s Hagom uslov za integraciju u EU", kazala
je Ružica Đinđić za list "Blic".
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać rekao je da Srbija nikada neće
nadoknaditi politički gubitak Zorana Đinđića i da je bez njega reforma u
Srbiji mnogo "duža i mučnija".
"Očigledno je da Srbija neće skoro nadoknaditi taj politički gubitak, njegov
talenat i političku energiju. On je čovek koji je u jednom trenutku postao
partner zapada, i po ubeđenju mnogih bio u stanju da vodi bitku za modernu,
demokratsku, evropsku Srbiju", naglasio je Korać.
Analitičar Zoran Lutovac izrazio je nadu da će nova vlast u Srbiji nastaviti
da vodi zemlju istim putem kojim je vodio ubijeni premijer Zoran Đinđić.
"Da je ostao živ, imali bi Srbiju sa još boljim imidžom, koja bi se suočavala
sa obavezama i još spremnije dočekivala socijalno- ekonomske i statusne
probleme", ocenio je Lutovac.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da većina
građana Srbije svoju budućnost identifikuje sa idejama Zorana Đinđića.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da se Srbija
udaljila od politike premijera Đinđića i da se posle njegovog ubistva nije
dogodilo ništa pozitivno.
"Sve što se od tada događa ima jedno teško opterećenje. Sve je stalno pod
nekim čudnim tumačenjima nekih srpskih interesa i vodi se jedna negativna
politika", rekla je ona agenciji povodom godišnjice atentata na Zorana Đinđića.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića
2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je
25. januara 2001. godine.
Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz
takozvanog zemunskog klana, a kao vođe te grupe identifikovala nekadašnjeg
komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju
i vođe zemunskog klana Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22.12. 2003. godine
u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala
i ono je u toku.
Povodom godišnjice Đinđićeve smrti, Demokratska stranka organizovaće finale
nacionalnog takmičenja u besedništvu čija je tema "Ako danas ne uspemo, jedini
razlog smo mi sami".
 Predstavnici DS-a su obišli grob ubijenog premijera Srbije i položili vence.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica (desno) i članovi njegove vlade položili su u 11
sati vence u dvorištu zgrade vlade na mestu na kojem je Đinđić ubijen, a u
12.30 u dvorištu vlade vence su položili i članovi vlade čiji je premijer bio
Zoran Đinđić. |
| |
| |
|
| |
| Deo “Molitve” možda na engleskom u Helsinkiju |
| |
Predstavnica Srbije na "Pesmi Evrovizije" Marija Šerifović
(dole) kaže da je "99
odsto sigurno" da će pevati na srpskom jeziku u polufinalu tog muzičkog
takmičenja 10. maja u Helsinkiju.
 "Prevod na engleski jezik ne može toliko lepo da zvuči. Možda će poslednji
refren biti na engleskom ili nekom poznatijem jeziku, videćemo. Lično bih
volela da sve bude na srpskom", rekla je Šerifovićeva (22) agenciji.
Pesmu "Molitva" ona namerava u celosti da zapeva i na engleskom, ali samo u
verziji koju namerava da iskoristi za svoju promociju u Evropi.
Mlada pevačica početkom sledeće nedelje počinje trodnevno snimanje spota za "Molitvu",
za koji kaže da će biti "visokobudžetni spot, ozbiljan i vrlo čudan".
"Ne bih da otkrivam neke detalje, samo se nadam da će sve to ispasti toliko
drugačije. Snimaće se na oko 15 lokacija u Beogradu i Srbiji", kaže
Šerifovićeva.
Prezadovoljna žrebom koji ju je odredio kao 15. po redu učesnika evrovizijskog
polufinala, ona kaže da je to "zlatna sredina" koja je najbolja startna
pozicija za eventualni plasman u finale "Evrovizije" 12. maja. |
| |
| |
|
| |
| 20.000 ljudi na koncertu Ajron mejden |
| |
Britanska hevi metal grupa "Ajron mejden" svirala je u sredu uveče u Beogradu
pred oko 20.000 ljudi, a publika iz više evropskih zemalja povremeno je
klicanjem zaglušila pevača Brusa Dikinsona zvanog "sirena za vazdušni napad".
"Premalo nam je mesta ovde", rekao je Dikinson u Hali jedan Beogradskog sajma,
na koncertu koji je odlično posećen kao prošlogodišnji nastup "Duran Durana"
na istom mestu - niski i visoki parter, kao i prva galerija bili su dupke
popunjeni.
Četvrti koncert "Ajron mejdena" u Beogradu, više od 20 godina nakon poslednjeg,
po navijačkoj atmosferi je podsećao na fudbalsku utakmicu, a domaći ljubitelji
grupe ukrasili su drugu galeriju transparentima kao što sto su "Ajron mejden
Srbija" i "Up The Irons".
Brus Dikinson je pozdravio posetioce iz Srbije, Crne Gore i ostalih republika
nekadašnje Jugoslavije, kao i one iz Velike Britanije, Mađarske, Poljske i
drugih evropskih zemalja.
Koncert, muzički i pevački besprekoran, u potpunosti je bio u znaku antiratne
simbolike, s obzirom da su "Ajron mejden" na njemu promovisali antiratni album
"A Matter Of Life And Death" (2006), koji je grupi doneo neke od najboljih
kritika u gotovo trodecenijskoj karijeri.
Vođa benda, basista Stiv Haris, bubnjar Niko Mekbrejn i gitarski trio Dejv
Marej , Adrijan Smit i Janik Gers svirali su na donjoj bini, u okruženju
bojnog polja.
Gornju binu je činio izrešetani zid poduprt vrećama s peskom. Po njoj je
skakao, šetao se i trčao Brus Dikinson, koji je tokom izvođenja hita "The
Trooper" (1983) - takođe inspirisanog ratom - nosio staru britansku uniformu i
mahao britanskom zastavom.
Iznad Dikinsona smenjivali su se panoi sa omotnica albuma i singlova "Ajron
mejdena" na kojim dominira maskota ove grupe - mumificirani ubica po imenu Edi
.
Pri kraju regularnog dela koncerta, tokom izvođenja pesme "Iron Maiden"
(1980), iza kulisa je izronio džinovski tenk, a iz njegove kupole izašla je
Edijeva lutka sa šlemom i dvogledom, što je publika propratila ovacijama.
Sa novog albuma izvedeni su hit "Different Njorld" i još cetiri pesme, a
ostatak nastupa činio je izbor hitova ovih hevi metal klasika: "Njrathćild",
"The Trooper", "The Number Of The Beast", "Fear Of The Dark", "Run To The
Hills", "Iron Maiden". Na bis su izvedene "2 Minutes To Midnight", "The Evil
That Men Do" i "Hallonjed Be Thy Name".
Publika je sama otpevala uvodni deo pesme "Fear Of The Dark" (1992), koja je
slavu stekla u koncertnoj verziji, a legendarna "Run To The Hills" (1982)
zvučala je kao navijačka himna.
Dikinson, u slobodno vreme pilot na čarter letovima, jutros je avionom u
Beograd dovezao britanske obožavatelje benda, kao i njegove članove.
Kako je rekao publici, kontrolor leta u Beogradu poručio mu je da mu "neće
dozvoliti da sleti" ako na koncertu ne otpeva "Njrathchild", sa albuma
"Killers" (1981), što je Dikinson i učinio na koncertu.
Ceo nastup "Ajron mejdena" trajao je tačno 90 minuta - koliko i na drugim
stanicama turneje, koja je do sada obuhvatila Dubai i Atinu.
Predizvođač "Mejdenima" bila je Loren Haris (Lauren Harris), ćerka basiste
Stiva Harisa, čiji bend svira standardni hard rok i trenutno priprema
debitantski album. |
| |
| |
|
| |
| Rusija hoće da odloži plan za nezavisnost
Kosova |
| |
Rusija je odlučna da odloži i razblaži, ali ne obavezno i da blokira plan UN
za nezavisnost Kosova, ocenile su zapadne diplomate i analitičari.
Na osnovu predloga specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija
Ahtisarija, Kosovo će postati nezavisno pod nadzorom EU i očekuje se da će se
taj plan naći na razmatranju u Savetu bezbednosti u aprilu, navodi britanska
agencija Rojters u svojoj analizi.
 Rusija tvrdi da plan mora da bude prihvatljiv za Srbiju, a SAD i EU su
postavile nezvaničan rok do kraja juna i nemačkog predsedavanja EU za
usvajanje nove rezolucije kojom će se podržati plan Ahtisarija i na osnovu
koje će EU preuzeti mandat misije UN na Kosovu.
Moskva smatra da je odluka o prekidu razgovora obudućem statusu Kosova "preuranjena",
ali je do sada izbegavala da preti vetom u Savetu bezbednosti, navodi Rojters.
Diplomate smatraju da se Rusija pomirila sa neizbežnom nezavisnošću Kosova,
ali da podstiče ideju podele Ahtisarijevog predloga kako bi Albanci najpre
poboljšali život srpske manjine, pa tek onda dobili državu.
"Deo ruskog predloga je da se počne sa implementacijom takozvanih tehničkih
delova paketa - decentralizacije i zaštite manjina unutar okrvira postojeće
rezolucije UN 1244", rekao je neimenovani visoki zapadni diplomata.
"Ne postoji ništa konkretno, ali možemo da pretpostavimo da će to oni
predložiti u Njujorku", dodao je diplomata.
Aleks Anderson iz Međunarodne krizne grupe tvrdi da se taktika Rusije svodi na
"odlaganje i pokušaj izmene uslova predloga".
Stav Moskve je, navodi britanska agencija, u skladu sa njenom spoljnom
politikom. Rusija deluje spremno da kupi dodatno vreme za Srbiju i još
poručuje Vašingtonu i Briselu da ne mogu da očekuju njenu laku predaju.
Zapad želi da zameni Rezoluciju UN 1244 koja je na snazi od NATO bombardovanja
1999. godine sa novom rezolucijom koja će za osnovu imati Ahtisarijev plan.
Kosovo bi, na osnovu tog plana, trebalo da postane nezavisno.
Srbija tvrdi da je oduzimanje Kosova "brutalno kršenje Povelje UN". Ruski
predlog mogao bi da omogući Beogradu da sačuva obraz time što bi nezavisnost
Kosova bila odložena za neko vreme.
Ruski predlog zasniva se na "produžavanju statusa kvo", rekao je neimenovani
diplomata. "Mi bismo se, zbog toga, odmah suočili sa bezbednosnim problemima".
Drugi diplomata blizak Ahtisariju tvrdi da je svestan da postoji takva ideja,
ali da Rusi "nisu podneli zvaničan predlog".
Visoki ruski zvaničnik odbio je da komentariše strategiju Rusije u Savetu
bezbednosti UN, ali je rekao da je Moskva protiv veštačkih rokova. "Moskva
neće biti deo nikakvog pokušaja da se nametne rešenje", rekao je on.
Neusvajanje rezolucije UN bi gotovo sigurno primoralo Kosovo da proglasi
nezavisnost dok je na snazi rezolucija 1244 kojom se potvrđuje suverenitet
Srbije na Kosovu. SAD bi odmah priznale Kosovo, ali bi se EU podelila, navodi
britanska agencija.
"Nadamo se da neće rizikovati izbijanje velike krize sa zapadom", rekao je
visoki zapadni diplomata. "Mi se tome nadamo, ali ne znamo koja će biti
njihova strategija".
Anderson iz Međunarodne krizne grupe smatra da bi jun bio "apsolutno najraniji"
datum usvajanja nove rezolucije UN. |
| |
| |
|
| |
| MMF-u isplaćena poslednja rata duga |
| |
Narodna banka Srbije saopštila je da je , prevremenom isplatom poslednje rate
duga Međunarodnom monetarnom fondu, u iznosu od oko 232 miliona dolara, u
potpunosti izmirila obaveze prema toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.
Prevremena otplata duga prema MMF-u počela je u junu 2006. godine,
zahvaljujući rastu priliva sredstava od privatizacije i direktnih stranih
investicija, kao i stalnom rastu deviznih rezervi.
Ukupan dug Srbije prema MMF-u, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava
vučenja, odnosno od oko 978,2 miliona dolara, otplaćen je u četiri rate, i to
u junu, septembru i decembru 2006. godine, da bi poslednja rata bila dans
izmirena.
NBS ističe da je za dalje sprovođenje reformi od ključnog značaja nastavak
saradnje sa MMF-om, "u cilju sprovođenja uspešne makroekonomske politike
zemlje". |
| |
| |
|
| |
| Izmene u Ahtisarijevom predlogu |
| |
Beogradske "Večernje novosti" objavile su izmenjeni predlog za status Kosova
specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, uz ocenu da nije usvojen nijedan
važan amandman Beograda.
List je naveo da je u tekstu na 63 stranice napravljeno svega nekoliko izmena,
a da se u njemu ne navodi osnovni zahtev beogradskog tima - da Kosovo bude
suštinska autonomija u okviru Srbije.
 Takođe nisu uvaženi amandmani da je Kosovo podređeno ustavnopravnom sistemu
Srbije, ne predviđa se osnivanje srpskog entiteta što je zatražio Beograd.
List navodi da je jedino značajnije "pomeranje" ka rešenjima koja je ponudila
Srbija, učinjeno u oblasti javnog duga Kosova - više se ne pominje "sukcesija
po ugledu na države bivše SFRJ", a načelno je prihvaćen i princip za lociranje
duga koji su predložili beogradski stručnjaci.
U izmenama se navodi da, pored albanskog i srpskog, kako je ranije predviđeno,
"turski, bošnjački i romski jezik treba da imaju status zvaničnih jezika na
opštinskom nivou, ili će biti u zvaničnoj upotrebi u skladu sa zakonom".
Predviđa se i osnivanje zajedničke komisije Srbije i Kosova za olakšavanje
saradnje u sprovođenju sporazuma, i u razvoju dobrosusedskih odnosa.
U vezi s povratkom raseljenih, dodata je odredba da će svako imati pravo na
slobodan izbor mesta u koje će se vratiti.
U delu o Vladi Kosova precizirano je da ministri i zamenici ministara koji
predstavljaju srpsku i druge nealbanske zajednice, moraju imati podršku
njihovih predstavnika u Skupštini.
Među nadležnosti opština dodate su i briga o ugroženima, deci, starima,
registracija i izdavanje dozvola centrima u kojima bi se ti poslovi obavljali,
zapošljavanje, plaćanje i obuka profesionalaca socijalne zaštite.
Dopisan je i član u kojem se "Srpska pravoslavna crkva ohrabruje da obezbedi
javnosti pristup svojim objektima, kako bi se podsticalo i promovisalo bolje
razumevanje i uvažavanje njenog verskog, kulturnog i istorijskog značaja".
Takođe se navodi i da "Kosovo neće arbitrarno uskratiti ulazak na Kosovo ili
prebivalište sveštenicima, kandidatima za sveštenike, monasima, monahinjama i
drugim pozvanicima i članovima SPC".
"Kosovo će se konsultovati sa SPC u vezi s promocijom srpskog pravoslavnog
nasleđa u turističke, naučne, obrazovne ili druge javne svrhe. Ova promocija u
potpunosti će poštovati srpske istorijske i religijske tradicije na Kosovu",
navodi se u novom članu plana izaslanika UN.
Umesto odredbe da će se "kosovski deo duga odrediti putem pregovora između
Kosova i Republike Srbije", navodi se da "spoljni dug treba da postane obaveza
Kosova kada se krajnji korisnik nalazi na Kosovu; nealocirani spoljni dug
treba podeliti između strana, u skladu sa proporcionalnim 'ključem' koji one (međusobno)
ustanove, u saradnji s MMF-om".
Na šest meseci je skraćen ranije predviđeni rok od godinu dana u kojem dve
strane treba da postignu dogovor o raspodeli duga, ili presudu donosi
međunarodni arbitar.
Takođe je produžen rok za raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa: umesto
jedne godine od usvajanja Sporazuma, predložena je godina dana od okončanja "tranzicionog
perioda" koji bi trajao 120 dana od stupanja na snagu Sporazuma. |
| |
| |
|
| |
| Međunarodni skup o oduzimanju imovine |
| |
U Srbiji je neophodno doneti zakone koji će na adekvatan način omogućiti
oduzimanje imovine stečene organizovanim kriminalom, istakli su danas u
Beogradu učesnici međunarodne konferencije posvećene tom problemu.
Ministar pravde Zoran Stojković je na skupu u Sava centru rekao da je potrebno
doneti nove zakonske propise i da je već urađen Zakon o Agenciji za
upravljanje oduzetom imovinom.
On je naveo da u slučajevima organizovanog kriminala može doći do menjanja
pravila o prezumpciji nevinosti, tako što bi teret dokazivanja porekla imovine
pao na optuženog.
Ambasador SAD Majkl Polt istakao je da je potrebno da Srbija krene u obračun
sa onima koji su iznosili novac u inostranstvo.
Na skupu je govorio i italijanski ambasador Antonijo Merola koji je ocenio "da
mafiju treba udariti tamo gde najviše boli".
"Nezakonito bogatstvo napada samu državu, tako da to bogatstvo mafije treba
oduzeti, a oduzetu imovinu treba koristi za socijalne svrhe", objasnio je
Merola.
Međunarodnu konferencija o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima
organizovalo je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, Kancelarija
stalnog pravnog savetnika pri ambasadi SAD i Misije OEBS-a u Srbiji.
Kako je najavljeno, nakon pauze na skupu će govoriti italijanski i američki
eksperti za borbu protiv organizovanog kriminala. |
| |
| |
|
| |
| Razgovor Tadića i Zurofa |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa Efraimom Zurofom, direktorom "Centra
Simon Vizental" koji traga za nacističkim ratnim zločincima.
Tadić i Zurof su razmotrili nerešene slučajeve iz perioda Drugog svetskog
rata.
Preš-služba Predsednika Srbije je saospstila da su razgovarali o Šandoru
Kepiru, Milivoju Ašneru i Ivu Rojnici koji godinama žive slobodno, iako
postoje dokazi da su oni počinili zločine protiv Srba i Jevreja u Srbiji,
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Tadić se založio za saradnju nadležnih institucija država regiona kako
počinioci zločina ne bi ostali nekažnjeni.
Predsednik Srbije je ukazao da je privođenje pravdi svih zločinaca iz dalje,
ali i bliže prošlosti, i suočavanje sa istinom neophodno za konačno pomirenje
i prosperitet svih država i naroda regiona. |
| |
| |
|
| |
| Baljaj mi odveo dve sestre, jedna ubijena |
| |
Na suđenju Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom, zaštićeni svedok optužbe
S-19 izjavio je da mu je drugooptuženi Idriz Baljaj u proleće 1998. odveo dve
sestre, od kojih jednu više nije video, a druga je nađena mrtva.
S-19 je posvedočio i da je, prethodno, njegova majka bila ranjena u napadu u
kojem je u blizini njihove kuće u selu kraj Dečana ubijen policajac Slobodan
Praščević, porodični prijatelj s kojim se našla u kolima.
Svedočeći na albanskom jeziku, S-19 je ispričao da je u selu često viđao
pripadnike OVK u crnim uniformama i sa maskama na licima, koji su mnogo puta
dolazili u kuću njegove porodice, tražeći oružje.
"Majka im je govorila da nemamo nikakvo oružje i da je pušku pokojnog oca,
koji je bio šumar, vratila državi. Ali, oni su nastavljali da dolaze i
pretresaju kuću, obično noću", kazao je svedok, navodeći da je tada bio "mali
i uplašen".
S-19 posvedočio je da su jedne noći članovi OVK koji su za sebe govorili da su
"specijalna jedinica", došli u kuću i odveli njegovu najstariju sestru, koja
je tada imala 23 godine.
"Ja sam tada spavao, a majka mi je sutra ispričala da je sestru odveo 'Poručnik',
što je bio nadimak Idriza Baljaja, kako sam kasnije saznao. On je majci rekao
da moja sestra mora da se pridruži OVK zato što nemam starijeg brata",
ispričao je svedok.
Po njegovim rečima, "Poručnik" je njegovu sestru zatim dva puta doveo u posetu
porodici, posle čega je nikada više nisu videli. "Majci je govorila da je
ništa ne pita, jer joj je 'Poručnik' naredio da ništa ne govori, inače će
imati problema", kazao je S-19.
"Poručnik" i njegovi ljudi nisu se zatim pojavljvali oko mesec dana, a onda su
jedne noći provalili u kuću svedokove porodice.
"Postrojili su nas sve uza zid, imali su maske na licima i baterijske lampe...
Prepoznao sam Idriza Baljaja - Poručnika - kada je na trenutak skinuo masku i
uperio lampu u parče papira s kojeg je čitao... Tada su mi odveli drugu sestru,
primorali su je da ode s njima... Ruke su joj bile vezane iza leđa i plakala
je... Nosila je crnu kožnu jaknu...'Poručnik' ju je držao za desnu ruku...
Nikada više sestru nisam video živu", posvedočio je S-19.
On je rekao da su beživotno telo njegove druge sestre pronašli u šumi nedelju
dana kasnije.
"Ja sam je video kad su je doneli kući... Kožna jakna koju je nosila imala je
tragove 50-60 uboda, naročito oko vrata, i krvi... Iza desnog uveta imala je i
ranu od metka", kazao je svedok.
S-19 je izjavio da se njegova porodica zatim iz kuće i rodnog sela iselila iz
straha od OVK.
Prema optužnici, Baljaj je bio vođa Crnih orlova, "specijalne jedinice" OVK u
okolini Dečana, gde je regionalni zapovednik bio Haradinaj. Zajedno sa Ljahom
Brahimajem, oni su optuženi za zločine nad Srbima, Romima i Albancima od marta
do avgusta 1998. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
