|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1095, 16. mart 2007.
| Uloga Britanije u trgovini robljem |
| |
Premijer Velike Britanije Toni Bler izvinio se zbog uloge te zemlje u trgovini
robljem.
Bler je ranije izrazio "duboku žalost" zbog ropstva, koje je u Velikoj
Britaniji ukinuto pre 200 godina, ali su ga orga-nizacije za ljudska prava
kritikovale što nije otišao da-lje u izvinjenju.
"Ja sam zapravo rekao: nama je žao. I reći ću to opet", rekao je Bler na
konferneciji za novinare, kada su ga novinari pitali zašto ranije nije rekao "žao
mi je".
Na konferenciji za štampu na kojoj je učestvovao i predsednik Gane Džon Kufur
, on je rekao da je najvažnija stvar da se zapamti "šta se dogodilo u
prošlosti, da se to osudi i da se kaže zašto je to bilo potpuno
neprihvatljivo".
Kufur je rekao da ne bi trebalo olako deliti optužbe za ropstvo. On je rekao
da su Velika Britanija, Španija, Portugal i druge nacije krive zbog trgovine
robljem, ali da nisu krive jedino evropske nacije.
"Neke lokalne domorođačke grupe su takodje krive. Zato moramo biti oprezni",
rekao je Kufur.
Bler je ranije priznao da je Velika Britanija postala svetska sila delomično i
zbog ropskog rada u kolonijma.
Od 1450. godine do početka 19. veka između 10 i 28 miliona Afrikanaca je u
neljudskim uslovima brodovima prevoženo u Ameriku gde su prodavani kao robovi.
Velika Britanija, koja je ukinula trgovinu robljem 1807. godine, prva je
zemlja koja je to učinila. |
| |
| |
|
| |
| Buš završio posetu Latinskoj Americi |
| |
Američki predsednik Džordž Buš završio je šestodnevnu posetu Latinskoj Americi
tokom koje je nastojao da poboljša kako svoju, tako i sliku SAD, javljaju
agencije.
Tokom posete Meksiku, 20 ljudi je povređeno u sukobu više stotina levičara,
studenata, sindikalaca i policije na protestu ispred američke ambasade.
Protesti koji su Buša pratili tokom obilaska Brazila, Urugvaja, Kolumbije,
Gvatemale i Meksika pokazali su da su antiamerički i antiliberalni pokreti
značajno ojačali poslednjih meseci u tom delu sveta.
"Jedna od najboljih stvari koju Amerika može da uradi jeste da pomogne ljudima
da ostvare svoje snove", rekao je Buš na kraju posete Meksiku.
Buš nije mogao da obeća meksičkom predsedniku Felipeu Kalderonu usvajanje u
Kongresu programa za rad stranaca, ali mu je obećao da će raditi na tome da
taj program bude pretočen u zakon.
Američki predsednik je ukazao da 2.000 kilometara američko-meksička granice
treba da bude izvor jedinstva, a ne podela.
"Zato zajedno radimo kako bi obe strane granice bile otvorene za turizam i
trgovinu, a zatvorene za kriminalce, trgovce drogom i teroriste", rekao je Buš. |
| |
| |
|
| |
| Povlačenju vojske iz Iraka |
| |
Američki Senat odlučio je da počne prvu zvaničnu raspravu o ratu u Iraku,
uključujući mogućnost povlačenja vojnika iz te zemlje, javljaju agencije.
Za pokretanje tog pitanja je glasalo 89 senatora, a samo devet je bilo protiv.
Senatori su tako odlučili da otvore raspravu o predlogu rezolucije kojom se
zahteva povlačenje borbenih snaga iz Iraka do 31. marta 2008. godine.
"To je poruka američkog naroda Kongresu upućena 7. novembra 2006, i ta poruka
mora da bude prosleđena predsedniku Bušu", rekao je lider demokrata Hari Rajd,
misleći na izbore na kojima su Demokrate osvojile većinu u oba doma američkog
Kongresa. |
| |
| |
|
| |
| Šeik Mohamed priznao odgovornost |
| |
Pripadnik Al-Kaide poreklom iz Pakistana, Halid šeik Mohamed, priznao je da je
bio umešan u seriju terorističkih napada, među kojima su i napadi 11.
septmebra 2001. u SAD, saopštio je Pentagon.
Šeik Mohamed je priznao svoju umešanost u terorističke napade tokom saslušanja
u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi.
"Od A do Š sam odgovoran za operaciju od 11. septembra", navodi se u izjavi
šeika Mohameda, koju je u njegovo ime pročitao američki oficir koji ga je
zastupao na saslušanju.
On je, takođe, priznao da stoji iza napada na Svetski trgovinski centar u
Njujorku 1993. godine, bombaške napade na Baliju i pokušaj da se, korišćenjem
eksploziva postavljenog u cipelama bombaša, u vazduh dignu dva američka aviona.
"Bio sam operativni rukovodilac za šeika Osamu bin Ladena u organizovanju,
planiranju i izvršavanju operacije 11. septembar", navodi se u njegovoj izjavi.
Šeik Mohamed je jedan od 14 uhapšenih koje američke vlasti optužuju za
terorizam. |
| |
| |
|
| |
| Žučna debata o Kosovu |
| |
Poslanici Odbora za spoljnu politiku slovačkog parlamenta posle žučne debate
nisu uspeli da ujedine u jedan predlog tri deklaracije o Kosovu i odložili su
pitanje slovačkog zvaničnog stava prema rešenju statusa pokrajine za narednu
nedelju.
"Na početku trećeg milenijuma ne sme da se desi da međunarodna zajednica
diktira Srbiji da se odrekne svoje teritorije", kazao je lider opozicione
Slovačke demokratske i hrišćanske unije, bivši premijer Mikulaš Džurinda,
prenosi slovačka agencija SITA.
SDKU je iz svog predloga već ranije povukla formulaciju da deklaracija o
rešenju pitanja Kosova koju treba da usvoji parlament obavezuje vladu kako da
glasa kada na dnevni red Saveta bezbednosti UN dođe plan međunarodnog
posrednika Martija Ahtisarija za Kosovo.
"Međunarodna zajednica bi se ponela kratkovido i pogrešno, kada bi odlučila da
nastane nova suverena država Kosovo bez saglasnosti Srbije", kazao je Džurinda,
koji i dalje insistira na tome da u deklaraciju slovačkih poslanika uđe da
bilo kakvo rešenje za Kosovo mora da ima saglasnost Srbije.
Poslanik vladajuće stranke SMER Boris Zala izrazio je bojazan da će
Ahtisarijev predlog Savetu bezbednosti sadržati upravo samostalnost pokrajine
i da se neće bitnije razlikovati od predloga koji je izazvao ogorčenje
zvaničnog Beograda. |
| |
| |
|
| |
| Andželina Džoli usvaja sina u Vijetnamu |
| |
Holivudska glumica Andželina Džoli trebalo bi da doputuje u Vijetnam da bi
usvojila trogodišnjeg dečaka, saopštili su zvaničnici agencije za usvajanje.
Glumica bi u trebalo da prisustvuje ceremoniji usvajanja sa vijetnamskim
zvaničnicima u Ho Ši Minu, kazali su zvaničnici koji su želeli da ostanu
anonimni zato što im nije dozvoljeno da govore o tome.
Andželina Džoli će se, kada preuzme dete, sastati sa zvaničnicima američkog
konzulata, koji moraju da prokontrolišu proceduru usvajanja kako bi potom
mogli dečaku da izdaju američki pasoš.
Ako sve protekne kao što je planirano, glumica bi već za vikend mogla da se sa
detetom vrati u SAD.
Otkako je napušten, još kao beba, dečak živi u sirotištu Tam Bin u predgrađu
Ho Ši Mina. Osoblje sirotišta je bezuspešno nastojalo da pronađe njegove
biološke roditelje.
Dečak je zdrav, druželjubiv i pomalo stidljiv, kazali su zvaničnici. Dobro se
slaže sa drugom decom sirotišta i voli da igra fudbal, dodali su.
Andželina Džoli je zahtev za usvajanje podnela kao samohrana majka, pošto ona
i njen partner, glumac Bred Pit nisu venčani.
Njih dvoje imaju troje dece: petogodišnjeg Medoksa usvojenog iz Kambodže,
dvogodišnju Zaharu usvojenu iz Etiopije i njihovu ćerku Šajlo, koja se rodila
prošlog maja. |
| |
| |
|
| |
| Rekordan prvi tiraž sedmog Harija Potera |
| |
 Američka izdavačka kuća "Sholastik" odštampaće rekordnih 12 miliona primeraka
romana "Harry Potter and the Deathly Hallows", koji stiže u knjižare 21. jula.
Prvi tiraž sedme i poslednje priče o dečaku čarobnjaku oborio je u SAD rekord
šestog romana o Poteru, "Hari Poter i Polukrvni princ", koji je 2005. u prvom
tiražu odštampan u 10,8 miliona primeraka.
"Hari Poter i Polukrvni princ" je za prva 24 sata u knjižarama prodat u 6,9
miliona primeraka.
Objavljivanje sedmog romana Džoane Rouling pratiće velika reklamna kampanja u
koju je uloženo više miliona dolara.
Knjige o Hariju Poteru prodate su u 325 miliona primeraka i prevedene su na 64
jezika. Po romanima Džoane Rouling snimljena su četiri holivudska filma, dok
peti, "Hari Poter i Red feniksa", u bioskope stiže nedelju dana pre
objavljivanja poslednjeg romana. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
