|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1097, 30. mart 2007.
| Šokantni rezultati izbora u Kvebeku |
| |
Prvi put posle gotovo 130 godina, kanadskom frankofonom provincijom Kvebek
vladaće manjinska liberalna vlada.
Dosad jedini put u istoriji Kvebeka, gde je francuski maternji jezik 80 odsto
stanovništva, takvu vladu formirali su takođe liberali 1878. godine.
Od 125 poslaničkih mesta, vladajući liberali su na parlamentarnim izborima
održanim u ponedeljak osvojili samo 48, Kvebečka partija demokratske akcije
41, a Kvebečka partija, koja se zalaže za izdvajanje Kvebeka iz Kanade, 36
mesta.
Na prethodnim izborima 2003. godine liberali su trijumfovali osvojivši 76
poslaničkih mesta, Kvebečkoj partiji pripalo je 45, Partiji demokratske akcije
svega četiri mesta u skupštini u Kvebek Sitiju.
Od oko 7,5 miliona stanovnika Kvebeka, pravo glasa imalo je 5,5 miliona, a
birački odživ bio je visok - 71 odsto.
Za liberale je glasalo 33 odsto biračkog tela, za demokrate 31 odsto, a za
separatiste 28 odsto birača.
"Nezamislivo" iznenađenje priredio je mladi Mario Dumon (Dumont) (37), odnosno
Partija demokratske akcije koju predvodi od 1994. godine. Ta partija desnog
centra koja dosad čak nije ni imala status zvanične parlamentarne stranke,
udesetostručila je broj poslanika iako se sam lider nadao da će osvojiti svega
petnaestak mesta.
Fantastičan uspeh demokrata uzrokovao je pretvaranje "večno" bipolarne
kvebečke političke scene u izborni "trijumvirat".
Premda je na referendumu 1995. glasao za izdvajanje Kvebeka iz Kanade, Dumon
je postepeno evoluirao u pristalicu federalizma uz stalni zahtev za većom
provincijskom autonomijom.
 Liberali premijera
Žana Šarea (Jean Charest) (48), na slici desno, više mogu biti zadovoljni
debaklom "večitih" protivnika - separatista nego svojom Pirovom pobedom.
I sam Šare jedva je uspeo da osvoji poslaničko mesto u univerzitetskom i
industrijskom gradu Šerbruku u kome, uzgred, duže od decenije živi i dve-tri
hiljade iseljenika srpskog porekla, mahom izbeglica iz BiH i Hrvatske.
Od ranih 1970-ih, svaki kvebečki izbori bili su u znaku dvoboja federalista i
separatista.
Na jučerašnjim "istorijskim" izborima dve federalizmu naklonjene partije "do
nogu" su potukle Kvebečku partiju koja je, do 1993. godine, tom provincijom
vladala gotovo čitavu deceniju (1994-2003).
Od 2005. tu partiju predvodi 40-godišnji Andre Bukler (Boisclair), harvardski
đak, poslanik od svoje 23. godine, ministar u tri kabineta i lider skupštinske
opozicije.
Bukler je i prvi kvebečki političar najvišeg ranga koji se otvoreno deklarisao
kao homoseksualac.
Iako je obećavao "nekoliko referenduma" za otcepljenje Kanade, rezultati
izbora podrazumevaju da u skoroj budućnosti neće biti nijednog.
Najveći noviji izazov opstanku kanadske konfederacije, razrešen demokratskim
putem, predstavljao je kvebečki referendum održan 30. oktobra 1995. na kome su
federalisti pobedili tesnom većinom od svega jedan odsto. Na tom referendumu
učestvovalo je 93 odsto stanovništva sa pravom glasa. Za potencijalnu
nezavisnost Kvebeka glasalo je 49,4 odsto izašlih, dok je 50,6 odsto bilo
protiv.
Prikriveni "pobednik" jučerašnjih kvebečkih izbora je i kanadski premijer
Stiven Harper (Stephen Harper) koji, od prevremenih federalnih izbora održanih
januara prošle godine, kao lider Progresivno-konzervativne partije predvodi
manjinsku vladu.
Analitičari već procenjuju se da će Harper iskoristiti uspeh federalista u
Kvebeku i već ove godine raspisati nove izbore kako bi u parlamentu u Otavi
osvojio apsolutnu većinu. |
| |
| |
|
| |
| "Nortel" u Srbiji |
| |
Kanadska telekomunikaciona kompanija "Nortel" otvoriće u Srbiji do kraja
godine svoj centar za podršku i razvoj, najavila je direktorka Agencije za
strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Jasna Matić.
Na Godišnjoj konferenciji kanadskih investitora u hotelu "Hajat" ona nije
mogla da precizira koliko je još kanadskih kompanija zainteresovano za
ulaganje u Srbiju, ali je istakla da će SIEPA budućoj vladi Srbije predložiti
program animiranja mlađe populacije u dijaspori koja je u poslednjih 20 godina
u velikom broju otišla u Kanadu.
 Prema njenim rečima, ti ljudi, iako bez velikog kapitala, imaju menadžerske
pozicije i uticaj, te mogu da lobira u svojim firmama za Srbiju kao
potencijalnu investicionu destinaciju.
Matićeva smatra da je takav vid angažovanja neophodan, jer je praksa pokazala
da su se mnoge dosadašnje investicije u zemlju realizovale zato što je neko iz
dijaspore lobirao i isticao Srbiju kao dobro mesto za ulaganje.
Ulaganja Kanade u Srbiju, kako je navela, do sada je bilo neznatno (2005.
godini oko 150 miliona dolara), ali je izrazila očekivanje da će prva razmena
informacija o mogućnostima investiranja u Srbiju značiti početak njegovog
intenziviranja.
Matićeva je kazala i da trenutno nekoliko investitora iz inostranstva čeka na
formiranje nove vlade, jer nemaju s kime da razgovaraju, ali nije precizirala
o kojim kompanijama se radi, kao ni iznos potencijalnih ulaganja.
Još je više onih koji nisu kontaktirali SIEPU, već "čekaju u tišini", dodala
je ona.
Zbog čekanja na formiranje nove vlade država gubi, rekla je Matićeva, ali nije
navela o kolikoj sumi se radi.
Inače, tema konferencije, koja se prvi put za šest godina održava izvan Kanade,
je "Poslovne mogućnosti za kanadske investitore na teritoriji Zapadnog Balkana".
Više od 70 poslovnih lidera iz regiona i 20 iz Kanade razmatraju mogućnosti za
investiranje u poljoprivredu i proizvodnju hrane, nekretnine i turizam,
elektroprivredu i rudarstvo, telekomunikacije i informacionu tehnologiju i
bankarstvo i finansije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji,
Crnoj Gori i Albaniji.
Na skupu učestvuju kompanije "Dandi prešes metals" (Dundee Precious Metals),
"Nortel", "Gabriel resorsis" (Resources), "Bankers Petroleum" i "Trigranit
development korporeshn" (Corporation).
Prisutni su i predstavnici kompanija "Prajsvoterhauskupers" (PriceNjaterhouseCoopers),
"Eksport development Kanada" (Edžport Development Canada), kao i Evropske
banke za obnovu i razvoj, dok će se od firmi iz Srbije predstaviti, između
ostalog, "Grand kafa", "Polimark", "Komtrejd" (Com Trade).
Organizatori konferencije su Mank centar za Međunardone studije na
Univerzitetu u Torontu, firma "Dandi preš metals", Ministarstvo za spoljne
poslove i međunardonu trgovinu u Kanadi i Ambasada te zemlje u Beogradu. |
| |
| |
|
|
| Uskoro i stanovi bez duvanskog dima? |
| |
Ove nedelje je ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman izjavio da smatra
da bi trebalo započeti raspravu na temu zabrane pušenja u stambenim zgradama,
pošto se veliki broj stanara žali da im smeta dim koji dolazi iz komšiluka.
Istini za volju, ministar Smitermen naglašava da bi bilo najbolje da tržište
samo po sebi natera kućevlasnike da svoje objekte proglase za 'zgrade bez
duvanskog dima'. On, međutim, ističe da bi na javnoj raspravi trebalo odlučiti
da li bi ovakve odluke trebalo podržati odgovarajućom zakonskom regulativom, a
da u međuvremenu sve ostaje stvar jake volje i rešenosti pojedinaca.
 Ma koliko da u prvi mah ovaj Smitermanov predlog deluje pušačima kao još jedan
u nizu brojnih ataka na njih, treba pogledati i drugu stranu. Svakako,
prvenstveno treba voditi računa o zdravstvenom aspektu kampanje protiv pušenja
i izloženosti duvanskom dimu, budući da su svi lekari jednodušni u optužbama
na račun štetnosti nikotina i svih ostalih sastojaka duvanskog dima. Oni kažu
da je ideja ministra Smitermana odlična, jer svaki napor u cilju smanjivanja
pasivnog pušenja predstavlja pozitivan pomak.
Nadalje, postavlja se sasvim opravdano pitanje zašto bi stanovi bili izuzetak,
ako su cigarete proterane iz javnih zatvorenih prostora. Životni prostor svako
bira prema svojim potrebama i mogućnostima, i nikako ne bi trebalo da
neprijatne navike komšija bilo kome od nas, bilo na koji način, remete ugođaj
boravka u toj našoj oazi porodičnog mira i opuštanja.
Pravo na čist vazduh nikome ne bi trebalo da bude uskraćeno, insistiraju
protivnici pušenja, a pušači tvrde da ne žele da smetaju, ali da traže pravo
na slobodu izbora.
Ideja ministra Smitermana nije naišla na odobravanje premijera Daltona
Mekgvintija, koji je decidirano izjavio da se o tome uopšte ne razmišlja.
Mekgvinti je nešto ranije odbacio i mogućnost da se zabrani pušenje u kolima u
kojima ima dece, zato što bi to moglo biti veoma osetljivo pitanje.
No, ministar Smiterman kaže da nije uvek potrebno da zakon bude podloga za
neke takve promene. On je pomenuo primere hotela iz kojih su cigarete potpuno
izbačene, isto kao i iz pojedinih stambenih zgrada u Britanskoj Kolumbiji i
Manitobi.
U Ontariju je, inače, u zgradama pušenje trenutno zabranjeno u liftovima,
hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama, ali nije zabranjeno u stanovima.
Mreža Ontario bez duvana je u martu i novembru prošle godine uradila ankete u
kojima se proveravalo koliki broj ljudi želi da ima stan u zgradi bez
duvanskog dima. Dve trećine ispitanika više bi volelo da živi u zgradi bez
pušača, dok skoro polovini smeta duvanski dim koji im dolazi iz komšiluka.
Takođe, nešto više od polovine anketiranih građana podržalo bi zabranu pušenja
u svojoj zgradi.
Stanodavci tvrde da ne bi bilo lako ostati dosledan i insistirati na
proterivanju pušača, bez potpore u vidu zakona.
Lider konzervativaca Džon Tori takođe nije siguran da je ideja ministra
Smitermana održiva. Tori ima jedan drugi predlog - da se građevinski propisi
izmene kako se ne bi događalo da se dim iz jednog stana oseća u drugom. On
pored toga postavlja pitanje granice zadiranja u ljudsku privatnost, pitajući
se dokle se može zadirati u ljudsku privatnost i ograničavati šta se može, a
šta ne. I u njegovim argumentima se traži da se svakome od nas, pa i pušačima,
omogući da u sopstvenom domu ne budemo na udaru zakona, ovog puta protiv
duvanskog dima.
Nepušači navode podatak da u provinciji svega 16 odsto stanovnika puši, što bi
trebalo da bude dovoljan razlog da nepušači budu glasniji u traženju svojih
prava.
Osim ako se, zarad anketa, mnogi pušači ne deklarišu kao nepušači. |
| |
| |
|
| |
| Porez na život u velegradu |
| |
Upravo saopšten nacrt gradskog budžeta u Torontu predviđa takse koje su više
od onih najavljivanih prošle godine.
Podsećanja radi, gradonačelnik Dejvid Miler je prošle godine u kampanji obećao
da će se porezi povećavati samo u skladu sa rastom inflacije. Upitan zašto
sada najavljeno povećanje poreza iznosi 3,8 odsto, kada je inflacija bila
svega 1,5 odsto, Miler je rekao da pretpostavlja da su i sami građani
očekivali povećanje od oko tri odsto, ako se uzme u obzir koliko na sve utiče
povećanje cene goriva. Njegov drugi veliki i, po njegovom mišljenju, opravdan
razlog je da za velike planove treba dosta novca.
 Pored toga, grad ne dobija od provincije onoliko koliko mu je potrebno za
određene programe. Većnik Dag Holidej podseća da se ljudi koji imaju
finansijske probleme odriču koječega, a grad nastavlja da povećava broj
zaposlenih u svojoj administraciji. Sam gradonačelnik planira da za svoj
kabinet angažuje još dva specijalna savetnika, za privredni razvoj i klimatske
promene, i dva službenika, što će samo tu stavku u budžetu povećati za 29,7
odsto u odnosu na prošlogodišnji.
Ukupan iznos gradskog budžeta je, inače, 7,8 milijardi dolara, a nedostaje 71
milion. Predložene uvećane gradske takse na imovinu trebalo bi da pokriju ovaj
manjak i omoguće da grad na najbolji mogući način bude u službi svojih građana.
U poređenju sa građanima, preduzetnici su bolje prošli. Njihov iznos poreza na
imovinu biće uvećan za 1,26 odsto.
Pored ovog uvećanja poreza, novi Akt grada Toronta daje gradu mogućnost da
uvede nove poreze i takse. Gradonačelnik Miler već najavljuje da bi neke mogle
početi da se primenjuju od ove godine.
Na listi predloženih nalaze se porez na alkohol, kupljen kako u prodavnici,
tako i u restoranu ili baru, cigarete, registraciju automobila, tu su još
porezi na filmove, sportske i umetničke priredbe. Ukupno bi grad mogao od ovih
poreza da dobije 340 miliona dolara.
Ove takse u najavi gotovo da se mogu shvatiti kao porez na luksuz življenja u
velegradu.
Prikupljeni novac gradonačelnik planira da investira u centre za rekreaciju,
popravljanje ulica i mere za borbu protiv klimatskih promena. |
| |
| |
|
| |
| Java o kanadskoj diplomi |
| |
Šeldon Levi, na slici dole desno, predsednik Univerziteta Rajerson, počeo je da ostvaruje svoj
davni san o 'pravoj kanadskoj diplomi u duhu Konfederacije'.
U program razmene studenata u trajanju od jednog semestra, pored ovog
univerziteta učestvuje ove jeseni još i Univerzitet Ostrva princa Edvarda. Ove
dve institucije za početak razmenjuju po osam studenata koji će slušati
predavanja iz biologije, hemije, biznisa, informatike i umetnosti u zimskom
semestru školske 2007/08 godine.
 Ali, Levijevi planovi su mnogo veći. Kako naglašava, ovakav način studiranja
posebno bi mogao biti delotvoran za studije urbanog planiranja i arhitekture,
gde bi studenti imali direktnu korist od boravka u kontrastnim okruženjima. On
veruje da će narednih godina uspeti da animira univerzitete iz ostalih delova
zemlje, kako bi studenti polovinu studija proveli na jednoj, a drugu polovinu
na drugoj instituciji. Već su u toku pregovori sa univerzitetima iz Nova
Skotija, Kvebek i severnog dela Ontarija, a nada se će se uključiti i
institucije iz Britanske Kolumbije.
Levi smatra da bi mogli da se pripreme posebni planovi studiranja, koji bi
omogućili da studenti iz prve ruke saznaju kako se živi u različitim delovima
zemlje. On je ubeđen da to može značiti korak ka pravom osećanju pripadništva
i snažnijoj Kanadi. Zna se da puno kanadskih studenata već odlazi na strane
univerzitete u drugoj ili trećoj godini studija, te bi to moglo značiti da
razmene u okviru zemlje takođe mogu imati svoje pristalice, smatra Levi.
Ovakvi programi razmene postoje u Evropi i Americi, kao i partnerstvo
kanadskih institucija sa univerzitetima iz drugih delova sveta, ali je ovo
pionirski pokušaj da se ovakva ideja ostvaruje unutar zemlje. Reči predsednika
Univerziteta Ostrva princa Edvarda Vejda Meklaflana, navode na zaključak da je
sasvim logično što je u projekat uključen baš Šarlotaun, koji se može računati
mesto u kojem je Kanada rođena. On kaže da nema bolje tačke za započinjanje
kanadskih studija i pružanje mogućnosti studentima da razumeju zemlju u kojoj
žive. |
| |
| |
|
| |
| Slobodni golubovi i miševi u kavezima |
| |
Teško je i zamisliti, a kamoli čuvati 400 slobodnih golubova i 250 glodara u
kavezima, i sve to u stanu od sedamdesetak kvadrata.
Upravo to je pronašla policija kada je, na poziv suseda zbog buke i nesnosnog
smrada koji se širio odatle, došla u stan na 15. spratu stambene zgrade u
ulici Bliker. Stanara, čoveka šezdesetih godina, prebacili su u instituciju za
mentalno zdravlje. Ono što se, ipak, ističe je da čovek nije nesvestan svojih
postupaka i situacije u kojoj živi, pošto je svoje vredne knjige i veliku
kolekciju pornografije držao umotane u plastiku.
Golubovi su se tu i legli - u uglovima stana bila su gnezda sa jajima, mada ih
je bilo i u otvorenim kavezima koji su do plafona ispunjavali prostor u stanu.
Pod i nameštaj bili su prekriveni debelim slojevima ptičjeg izmeta i
prljavštine.
Miševi su bili u akvarijumu, bez hrane i vode, tako da su preživljavali
ubijajući se međusobno.
Pre nego što golubovi i miševi budu pušteni na slobodu na lokaciji koju odredi
Ministarstvo za prirodne resurse, nadležne službe će proveriti da li su
inficirane nekom bolešću.
U međuvremenu, sanitarne službe će imati prilično težak zadatak da očiste stan
toliko zapušten koliko, po sopstvenom priznanju, nikada ranije nisu videli. |
| |
| |
|
| |
| Invalidima dostupan svaki voz |
| |
Ovonedeljnu odluku Vrhovnog suda Kanade svakako će pozdraviti osobe koje
koriste invalidska kolica. Železnici je, naime, naloženo da mora da prilagodi
40 vagona iz kontingenta Renesans, nabavljenog 2000. godine, kako bi
obezbedila po jedan vagon u svakom vozu na dnevnim i jedna spavaća kola na
svakoj noćnoj liniji specijalno prilagođene za ove osobe.
 Pet Danfort, iz Saveta za Kanađane sa posebnim potrebama (ČD), kaže da ova
odluka vraća Kanadu na mapu zemalja u kojima je omogućen pristup i putovanje
osobama sa hendikepima. Pored njih, olakšanje će svakako osetiti i roditelji
koji putuju sa malom decom u kolicima, jer će moći mnogo lakše da uđu u vagon.
Železnica je, pre nego što je nabavila vagone Renesans, putnike u kolicima
smeštala u vagone biznis klase. No, tu su bila dva velika problema - da na
predviđena mesta nisu mogla da se smeste kolica standardnih dimenzija, i da
ove osobe nisu mogle da koriste toalet u vagonu. Udrženje je zatražilo da se
ovi problemi reše na obostrano zadovoljstvo i korist, ali su morali to da
rešavaju na sudu.
Interesantno je da postoji ogromna razlika u proceni troškova za
prilagođavanje vagona. Železnica je ranije navodila da bi cena mogla biti
između 48 i 92 miliona dolara, ali Vrhovni sud ocenjuje da usklađivanje vagona
sa odgovarajućim propisima o bezbednosti na železnici može da se uradi za
ukupan iznos od 673.400 dolara. |
| |
| |
|
| |
| Investitori u Beogradu |
| |
Godišnja konferencija kanadskih investitora, na kojoj će učestvovati više od
70 poslovnih lidera te zemlje iz regiona i 20 iz Kanade, održaće se u Beogradu
27. i 28. marta.
Tema ovogodišnje konferencije, koja se prvi put za šest godina održava izvan
Kanade, biće "Poslovne mogućnosti za kanadske investitore na teritoriji
Zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju kanadske ambasade u Srbiji.
Učesnici će, kako je najavljeno, razmotriti mogućnosti za investiranje u
poljoprivredu i proizvodnju hrane, nekretnine i turizam, elektroprivredu i
rudarstvo, telekomunikacije i informacionu tehnologiju i bankarstvo i
finansije u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i
Crnoj Gori.
Glavni program konferencije održaće se 28. marta, a učešće su potvrdile
kompanije "Dandi prešs metals" (Dundee Precious Metals), "Nortel", "Gabriel
resorsis" (Resources), "Bankers Petroleum" i "Trigranit development korporejšn"
(Corporation).
Na skupu će biti i predstavnici kompanija "Prajsvoterhauskupers" (PriceNjaterhouseCoopers),
"Eksport development Kanada" (Edžport Development Canada), kao i Evropske
banke za obnovu i razvoj.
Organizatori konferencije su Mank centar za Međunardone studije na
Univeriztetu u Torontu, firma "Dandi prešs metals", Ministarstvo za spoljne
poslove i međunardonu trgovinu u Kanadi i Ambasada te zemlje u Beogradu, piše
u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Tunjevina ređe na tanjiru |
| |
Federalno Ministarstvo zdravlja daje, u skladu sa novim saznanjima, nove,
izmenjene preporuke o količini ribe koju je preporučljivo konzumirati.
Najnovija preporuka je da bi Kanađani trebalo da na 150 grama nedeljno
ograniče unošenje nekih vrsta ribe, zbog količine žive koju one sadrže. Ove
ribe, budući da mogu biti dugovečne u svom organizmu nagomilaju opasnu živu,
hraneći se manjim ribama. Na listi riba čiju potrošnju treba ograničiti nalaze
se sveža i smrznuta tunjevina, ajkula, sabljarka, marlin i eskolar.
Sadašnje i potencijalne trudnice i dojilje trebalo bi da takođe da unose do
150 grama ovih vrsta ribe, ali mesečno.
Deca do pet godina starosti ne bi trebalo da jedu više od 75 grama ovih riba
mesečno, dok oni od 5-11 godina mogu da unose do 125 grama, takođe mesečno.
Ministarstvo zdravlja potencira da riba i morski plodovi mogu biti veoma važan
deo zdrave, izbalansirane ishrane, ukoliko se unose u preporučljivim
količinama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
