|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1097, 30. mart 2007.
| Nametnuto rešenje statusa Kosova |
| |
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je da će "formula za nametanje
rešenja" za status Kosova morati da se nađe u Savetu bezbednosti UN, ali da su
"iskrsle neke teškoće" da se sa tim saglasi Rusija i "vrlo verovatno Kina".
Solana je, u izlaganju u Evropskom parlamentu, objasnio da bi takvo nametanja
rešenja za Kosovo kroz rezoluciju Saveta bezbednosti bilo utemeljeno na
poglavlju sedam Povelje UN.
 Visoki
predstavnik EU je rekao da je izaslanik UN Marti Ahtisari došao do zaključka
da nema izgleda da njegova nastojanja za kompromis Beograda i Prištine oko
statusa Kosova donesu uspeh i da će zato, na temelju Ahtisarijevog predloga, "međunarodna
zajednica sada biti primorana da nađe formulu za nametanje rešenja.
To rešenje "treba da bude rezolucija Saveta bezbednosti UN, na temelju
Poglavlja sedam (Povelje UN) - za šta je potreban kompromis svih članica" ovog
tela, rekao je on i dodao da su teškoće već počele da iskrsavaju kada je reč o
nekim članicama Saveta bezbednosti "konkretno, vezano za Rusiju i, vrlo
verovatno, za Kinu".
Solana je istakao da "proces sad ulazi u novu fazu rasprave u Savetu
bezbednosti".
EU je dosad podržavala "u potpunosti Ahtisarija i proces koji je on vodio", a
sad Evropska unija treba da utvrdi i "kakav će konačan stav zauzeti" i kako će
se taj proces odvijati u Savetu bezbednosti.
"Evropska unija će, kad se dođe do konačnog rešenja, morati da preuzme ogromnu
odgovornost na Kosovu. Kosovo se nalazi na našem kontinentu, ima evropsku
perspektivu, pa, prema tome, kakvo god da bude konačno rešenje, EU će tamo
imati temeljne obaveze", predočio je Solana.
On je ukazao i da će EU imati ključnu ulogu u međunarodnoj civilnoj i
ekonomskoj, kao i misiji bezbednosti i vladavine zakona.
To će biti dosad najvažnija političko-bezbednosna misija EU u svetu, uz preko
1.500 evropskih funkcionera koji biti u njenom sastavu.
Visoki evropski predstavnik je ocenio da će to biti "verovatno najteža misija
koju je EU ikad imala u rešavanju pitanja na terenu".
"Ne smemo u tome pretrpeti neuspeh. Ako bi Evropska unija zakazala u
stabilizaciji Balkana, ako bismo doživeli neuspeh u stabilizaciji Kosova i
Srbije, bio bi do neuspeh velikih razmera koji bi nam jako naškodio za
delovanje u drugim situacijama, u kojima je EU angažovana", rekao je on.
"Ako nismo u stanju da dobro, delotvorno, brzo rešavamo probleme u našem
susedstvu, biće mnogo teže da to činimo izvan naših granica", zaključio je
Solana. |
| |
| |
|
|
| CPC preuzima crkve SPC? |
| |
 Kanonski
nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) najavila je da će posle Uskrsa
započeti preuzimanje crkava i manastira koji sada pripadaju Mitropoliji
crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve.
CPC je, takođe, napomenula da joj je odobreno korišćenje Dvorske kapele
Petrovića, na Kruševcu u Podgorici, i najavila da će posle Uskrsa u toj kapeli
simbolično obeležiti početak službe u pravoslavnim crkvama i manastirima koje
koristi Mitropolija.
"Ubrzo ćemo liturgijom u kapeli u kojoj se kralj Nikola, poslednji put u
nezavisnoj državi, pomolio za spas naroda, simbolično najaviti početak službe
u svim crkvama i manastirima", rekao je na konferenciji za štampu predsednik
Odbora za promociju interesa CPC-a Stevo Vučinić.
On je optužio Mitropoliju crnogorko-primorsku da joj je preotela hramove u
Crnoj Gori i poručio da će CPC "uzurpiranu imovinu redom uzimati od uzurpatora".
Vučinić je kao primer naveo crkvu Svetog Đorđa na Kruševcu u Podgorici,
poznatiju kao Dvorska kapela, istakavši da je CPC dobila saglasnost nadležnog
Centra savremene umjetnosti (CSU) u Podgorici da koristi Dvorsku kapelu na
Kruševcu za verske obrede.
To podrazumeva korišćenje Dvorca Petrovića, Perjaničkog doma, Bašte, Dvorske
kapele i Uprave zgrade, objasnio je Vučinić.
On je poručio da će pripadnici CPC-a učiniti sve da ostvare pravo na
korišćenje Dvorske kapele, ukoliko sveštenici Mitropolije, koji sada koriste
tu crkvu, pokušaju da ih spreče.
Vučinić je negirao da je ruski patrijarh Aleksej tokom susreta sa šefom
crnogorske diplomatije Milanom Roćenom tražio da se u ustavu ne pominje CPC, i
naveo da se ruski patrijarh založio za jedinstvo pravoslavlja.
Podgorički paroh, protojerej Velibor Džomić, ocenio je da je najava CPC-a "antidržavni
akt" kojim treba da se pozabave nadležni državni organi.
On je u izjavi novinarima ocenio da je najava CPC-a alarmantna i upozorio da
je nasrtanje na crkve i hramove najteži udarac za svaki narod.
"Ono što se čulo na konferenciji za novinare takozvane CPC predstavlja
najgrublji poziv na rušenje pravnog poretka Republike Crne Gore i time treba
da se pozabavi crnogorski državni tužilac", rekao je Džomić. |
| |
| |
|
|
| Da li će se rastopiti led na celoj planeti? |
| |
Kada bi se sav led na zemlji rastopio, nivo okeana bi se povećao za 64 metra,
kaže Nikolaj Osokin, glaciolog, saradnik Instituta za geografiju Ruske
akademije nauka.
Pod vodom bi se našli primorski gradovi, pa i cele države, kao što je
Holandija, čiji značajan deo teritorije leži ispod morskog novoa.
 Ipak,
Holanđani, kao i svi ostali, mogu da spavaju mirno, pošto do suočavanja sa
takvom opasnošću neće doći u narednih nekoliko hiljada godina.
U Institutu za geografiju, navodi agencija RIA "Novosti," napravljen je "Atlas
snezno -ledenih resursa sveta" u koji su uneti svi lednici planete, a izrađena
je i mapa koja svet prikazuje bez leda. To nije prognoza, već samo model
izgleda Zemlje bez leda.
Postoje i prognoze koje upozoravaju da će, ukoliko se otopljenje koje se
beleži od kraja prošlogog veka nastavi, u narednih nekoliko decenija doći do
otapanja velike količine leda u Severnom ledenom okeanu.
Međutim, nivo okeana se neće promeniti čak i ako se odjednom rastopi sav
arktički led, jer bi se ukupna količina vode od rastopljenog leda "slila" u
prostor koji je taj led zauzimao.
Opasno je, međutim, nešto drugo: proces otopljenja može da dovede do topljenja
ogromnih ostrvskih i kopnenih lednika, a glavni od njih se nalaze na prostoru
Antarktika, gde je koncentrisano 90 procenata svetskih rezervi leda, i na
Grenlandu.
Topljenje tih ledenih pokrivača moglo bi da izazove katastrofu. Povećanje
temperature za 3 do 6 stepeni u toku veka, koliko predviđaju pesimisti, ne
može bitno da utiče na Antarktik, gde se prosećna temperatura spušta i ispod
minus 40 stepeni.
Procesi koji se odvijaju u večito smrznutom tlu (terafrostu) još su složeniji
nego u ledu. Večito smrznuto tlo u priarktičkoj zoni počelo je da pomera svoje
granice, što je posledica njegovog topljenja. Period otopljenja bio je osetan,
ali se sad, po svoj prilici, završava.
Većina prirodnih procesa na Zemlji razvija se ciklično, brže ili sporije, tako
da uvek posle povečanja temperature sledi zahlađenje, i obrnuto.
Proučavanje lednika na Antarktiku, izvršeno na ruskoj stanici "Vostok"
pokazalo je, da se stanje leda nije menjalo - u krajnjoj liniji u poslednih
400 godina.
Debljina smrznutog tla u priarktičkoj zoni dostiže 500 do 800 metara. Čak i da
se temperatura poveća za 3 do 6 stepeni, rastopiće se najviše 20 metara
smrznutog sloja.
Ljudi strahuju i zato što za vreme topljenja smrznuto tlo zagađuje atmosferu
metanom. Međutim u 20-metarskom sloju smrznuta voda zauzima samo 15 procenata,
pa tako na sve gasove koji se rastvaraju u njoj dolazi neznatan deo.
Zato u narednim stolećima od večito smrznutog tla teško da se mogu očekivati
neprijatna iznenađenja. Bojazan naučnika danas je skopčana ne toliko sa
globalnim otopljenjem, koliko sa promenom cirkulacije atmosfere.
Tokom poslednjih godina preovladavala je takozvana zapadna "ruža vetrova",
kada se sve vazdušne mase kreću sa zapada na istok. Veoma retko su se sretale
takozvane meridionalne mase koje idu sa juga na sever, ili obratno.
Sada je meridionalna "ruža" vetrova sve češća. Kada se te mase kreću od severa
ka jugu, one izazivaju znacajno zahlađenje, a kada se kreću sa juga ka severu
u zimsko vreme nose topli vazduh sa velikom količinom padavina.
U ravnicama to uzrokuje poplave, a u planinama obilne snežne padavine i lavine.
U poslednje vreme gustina meridionalnih procesa se povećava što obećava
vremenske anomalije - neobično visoke i niske temperature vazduha, jake kiše i
sneg kao i - duže periode suše. |
| |
| |
|
|
| Poljaci i pornografija |
| |
Godinu dana iza rešetaka za onog ko samo prelista "Plejboj", isto toliko ako
za ličnu upotrebu poseduje porno film kućne izrade sa sobom kao glavnim
junakom, dve godine zatvora za učenika koji proda drugarima porno fotografiju
u dvorištu srednje škole.
Takav recept u nastojanju da podignu "posrnuli" moral Poljaka smislili su
vladajući poljski konzervativci i poslali na glasanje u Sejm. Uprkos tome što
čak 73 odsto Poljaka poručuje: država nema prava da nama, odraslima,
zabranjuje pornografiju.
" Pornografija
je kriminogeni faktor. Porno produkcija je povezana sa trgovinom belim robljem
i ponižavanjem žena. Sve to vodi demoralizaciji društvenog života", kaže autor
predloga zakona, poslanik konzervativne stranke Pravo i Pravda, Marijan Pilka.
Poljaci se se svojim konzervativnim političarima slažu utoliko što 46 odsto
smatra da su naslovne strane pornočasopisa u Poljskoj suviše bljutave, a 37
odsto misli da bi pornosadržaji u trafikama i radnjama smeli da se prodaju
jedino u foliji kako ih deca ne bi prelistavala.
Ipak ne misle da treba ići dalje od dosadašnjih ograničenja, po kojima je
krivično delo dečja pornografija, rasturanje porno sadržaja mlađima od 15
godina, ili porno sa scenama nasilja i učešćem životinja.
Uspešan recept da eliminišu pornografiju našli su meštani Juzefova kraj
Varšave, gde se grupa roditelja okupila u inicijativu "Bez pornografije".
Obilaze radnje sa porukom da u njima više neće kupovati ako ne prestanu da, uz
hleb i mleko, prodaju i porno časopise.
"Deca se tako, u prodavnici, uče da je žena sa naslovne strane ista roba kao
luk", kaže jedna od inicijatorki akcije Eva Karlovič i dodaje da ne traži da
se sklone svi časopisi sa razgolićenim lepoticama već samo tvrda pornografija.
A upravo pitanje defincije šta je erotika a šta pornografija - koju juzefovski
trgovci masovno prestaju da prodaju u zamenu za nalepnicu "Radnja prijateljska
prema porodici. Bez pornografije" - najveći je problem i kod novog
antipornografskog zakon.
"Ne mora sve da se definiše. Definiciju o tome šsta je pornografija prepuštam
sudijama. Ni kod ubistava nije precizno definisano šta je posebno okrutno
ubistvo a sudije savršeno znaju da ocene kada se sa tim sretnu", kaže
predlagač Pilka.
On kao pornografiju označava sve što nekoga uzbuđuje. "Ako se ja uzbuđujem kad
vidim poslanika Pilku, da li je onda on pornografija", zapitala je u Sejmu
članica liberalne Građanske platforme Ivona Katarašinjska. |
| |
Daša Pavlović
Varšava |
|
| |
|
|
