|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1097, 30. mart 2007.
| Vehabije u ofanzivi dok vlast tvrdi da ih
nema |
| |
Vehabijsko učenje i tumačenje islama u BiH sve više se nameće, a sukob je
poslednjih meseci toliko ojačao da su vehabije i oni koji praktikuju
tradicionalni islam počeli i sa fizičkim obračunavanjem.
Do rata 1992. godine i dolaska arapskih državljana, vehabijsko učenje islama
nikada nije praktikovano u BiH.
 Vehabijama se nazivaju oni koji zastupaju radikalno, nametljivo i isključivo
tumačenje islama. Od 1995. godine do danas zabežena su mnoga nasilništva koja
su vehabije činile u BiH u nameri da utiču na "moral" bosanske omladine.
Iako problem sa vehabijama traje već dugo, javnost je tek u poslednje vreme
postala svesna razmera sukoba.
Prošlog meseca, pripadnici vehabijskog pokreta, predvođeni izvesnim Jusufom
Barčićem iz Kalesije, pokušali su nekoliko puta da uđu na silu u jednu od
najuglednijih džamija u centru Sarajeva, Carevu džamiju, da bi u njoj
obavljali svoj molitveni obred koji se znatno razlikuje od tradicionalnog.
Zahvaljući policijskoj intervenciji, izbegnut je veći sukob među vernicima.
Posle nekoliko dolazaka u Sarajevo, Barčićeva grupa je naišla na otpor vernika
koji godinama klanjaju u toj džamiji, kao i većine Sarajlija.
Osim sarajevske, vehabije su nedavno pokušale da zaposednu džamije u Konjicu i
Mostaru, gdje su takođe naišli na otpor vernika i građana.
Opšte je poznato da su vehabije prisutne u verskim objektima Islamske
zajednice u Maoči, kod Brčkog, i u Zeničko-dobojskom kantonu, mada javnost o
tome nije obavestila niti upozorila Islamska zajednica BiH ni njen poglavar
Mustafa efendija Cerić.
Jedina džamija koju su u potpunosti zaposeli sledbenici Jusufa Barčića u
blizini je Kalesije, u severoistočnoj Bosni.
Stanovnici tog mesta nedavno su se pobunili zbog ilegalnog upada u džamiju,
tako što su izneli lične stvari vehabija iz džamije i zapalili ih. U obračunu
vehabija i meštana, jedna osoba je povređena i jedno vozilo oštećeno.
Kako Kalesija pripada tuzlanskom kantonu, muftija tuzlanski Husein Kavazović,
nekoliko puta je tražio da se pokrene sudski postupak protiv grupe vehabija.
On je pozvao državne organe i tužilaštvo BiH da ih zaštite od "uzurpatora
verskih objekata", ali značajnija reakcija iz državnog i političkog, kao i
vrha Islamske zajednice, izostala je u potpunosti.
Mustafa Cerić je fizički obračun tradicionalnih muslimana sa vehabijama u
Kalesiji opisao kao "lokalni problem", uz tvrdnju da "vehabija nema u Bosni".
"Pojava vehabija nije nešto sa čim se Islamska zajednica u BiH ne može
izboriti, ali koren problema nije u BiH, već u Beču odakle se utiče na promene
tradicije bosanskih muslimana", izjavio je Cerić i dodao da "u Beču deluje
jedan centar na način koji nije primjeren bosanskoj tradiciji."
"Taj centar vode Bosanci, ali još nije vreme da izlazimo u javnost sa
detaljima. Islamska zajednica je ozbiljna i jaka zajednica sa vekovnim
iskustvom da bi strahovala od bilo koga", kaže Cerić.
Istovremeno, vehabijski vođa Jusuf Barčić najavio je da će tražiti
otcjepljenje od zvanične Islamske zajednice BiH i formiranje svoje.
"Mi imamo pravo da verske objekte Islamske zajednice BiH koristimo kako bismo
praktikovali islam. Ako zajednica bude sprečavala muslimanima da koriste
objekte, bićemo prisiljeni da delujemo izvan te strukture. Sve posledice
snosiće Islamska zajednica BiH", upozorio je Barčić.
Barčić, koji sebe naziva "islamskim misionarom", nedavno je izjavio da ga
finansira islamski svet, "da radi na oživljavanju božje reči na ovom prostoru".
U kontaktu s medijima, ne krije da ne priznaje zakone države, "već samo božje".
Do juče anoniman, preko noći se našao u centru pažnje. Svaki njegov potez je
skandalozan, praćen fotoaparatima, tv kamerama i policijskim prisusutvom.
Barčić (40) je završio je Fakultet islamskih nauka u Medini, u Saudijskoj
Arabiji, i doktor je islamskih nauka. U BiH se vratio 1999. godine, a nedavno
se proglasio misionarom i verskim autoritetom koji bosanske muslimane treba da
vrati izvornoj veri.
Bivši je osuđenik Kazneno-popravnog zavoda u Zenici, gde je godinu dana proveo
zbog zlostavljanja supruge koja ga je ostavila.
Dok javnost vapi za informacijama o tome koliko vehabija zaista ima u zemlji,
ko ih finansira i koliko su opasni po društvo, policijske i pravosudne
institucije, baš kao i Islamska zajednica BiH, i dalje zatvaraju oči tvrdeći
da problem ne postoji. |
| |
Merima Spahić,
Sarajevo |
|
| |
| Bez plaćanja ratne štete Hrvatskoj |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da Crna Gora neće plaćati ratnu
štetu Hrvatskoj, ali da je spremna da kroz "krajnje simbolične gestove
prevaziđe problem" štete na dubrovačkom ratištu 1990-ih godina.
Kabinet predsednika je saopštio da je Vujanović u razgovoru sa delegacijom
opozicione Demokratske srpske stranke (DSS), naveo da će Crna Gora poštovati
stav Međunarodnog suda pravde u Hagu koji je u presudi po tužbi BiH protiv SRJ
utvrdio da u slučaju Crne Gore ne postoji obaveza naknade štete.
"Ali, pošto su na dubrovačkom ratištu, u okviru JNA i pod njenom komandom,
učestvovali vojnici i rezervisti iz Crne Gore, i budući da je na tom prostoru
učinjena šteta, Crna Gora je spremna da kroz krajnje simbolične gestove, kao
prijatelj i dobar sused, i taj problem prevaziđe", rekao je predsednik.
DSS je ranije oštro kritikovala politiku rukovodstva Crne Gore prema Kosovu i
Hrvatskoj, i zatražila prijem kod predsednika Republike.
Govoreći o politici prema Kosovu, Vujanović je kazao da očekuje od Beograda i
Prištine da, uz učešće međunarodne zajednice, pronađu održivo rešenje koje
garantuje "stabilne i trajne odnose".
"Crna Gora nikada nije predlagala model rešenja kosovskog pitanja, niti je na
njega mogla uticati što je svima i u potpunosti jasno. Crna Gora je dosledno
afirmisala potrebu pronalaženja održivog rešenja", rekao je Vujanović.
Predsednica DŠ Simonida Kordić je posle razgovora kazala da je Vujanovićev
stav o Kosovu "suviše diplomatski".
Kordić je ocenila da Crna Gora "mora da ima jasan stav o statusu Pokrajine jer
to pitanje može da ima direktne posledice na državnu i političku budućnost
Cerne Gore".
Predsednica DŠ je rekla da je zadovoljna stavovima Vujanovića o Hrvatskoj. |
| |
| |
|
| |
| Tuča u televiziji |
| |
Izbor novog šefa Hrvatske radio-televizije (HRT) - pošto je dosadašnji, Mirko
Galić, postavljen za ambasadora u Parizu - skandalizovao je hrvatsku javnost
kada su dvoje članova veća HRT umesto argumenata razmenili udarce.
Novi šef nacionalne TV kuće nije izabran, ali ne zbog svađe Danka Bljajića i
Jadranke Kolarević, već zbog činjenice da 11 članova veća nisu mogli da se
slože oko toga ko je pravi čovek za taj položaj.
 Različiti stavovi u veću, delimično podgrejani tvrdnjama u medijima da se
politika ponovo obilato umešala u izbor prvog čovjeka televizije, podigli su
temperaturu na sastanku, na kome je Jadranka Kolarević, predstavnica Udruženja
za zaštitu potrošača, napala potpredsednika veća, ginekologa Danka Bljajića.
Kolarević je Bljajića napala prvo verbalno, optuživši ga da je kriv što novi
šef nije izabran, a onda je sukob izmakao kontroli i napad riječima prerastao
je u napad - štiklom.
Iako je u javnost procurila samo Bljajićeva verzija, prema kojoj je Kolarević
prva napala njega, neslužbene informacije zasnovane na izjavama svjedoka,
nagoveštavaju suprotno - da je Bljajić prvi isrpvocirao Jadranku Kolarević.
U sukob se umešala policija, slučaj se našao u vestima svih TV kuća i novina,
a protiv Bljajića i Kolarević podignute su prekršajne prijave zbog izazivanja
nereda.
Javni konkurs za novog šefa HRT raspisan je krajem februara, a prijavile su se
22 osobe, od kojih je 11 ušlo u izborni krug.
Na sastanku veća svaki kandidat je predstavio svoj program i plan
restrukturiranja kuće, nakon čega je usledilo glasanje. U najuži krug ušao je
samo jedan - dosadašnji pomoćnik šefa HRT-a Vanja Sutlić.
Ali, u poslednjem, odlučjujućem krugu glasanja, Sutlić je dobio samo sedam od
neohodnih osam glasova 11 članova veća.
U medijima su usledila pitanja da li je ovakvo veće, koje sukobe rješava
pesnicama a ne argumentima, kompetentno i ima li moralno pravo da izabere
novog prvog čoveka HRT-a.
Priliku da poprave utisak, članovi veća, u istom sastavu, imaće do kraja ove
sedmice na novom izbornom okupljanju. U suprotnom, dosadašnji šef Mirko Galić
moraće da odloži put u Pariz i ostane u staroj fotelji. |
| |
Sandra Carić
Zagreb |
|
| |
| Usvojena Deklaracija za demokratsko uređenje
BiH |
| |
Poslanici Skupštine Republike Srpske (RS) usvojili su sinoć Deklaraciju o
opredeljenju RS za demokratsko uređenje i evropsku budućnost BiH, čije je
donošenje inicirao predsednik RS Milan Jelić.
 Za Deklaraciju su glasala 73 poslanika, dok ih je pet bilo protiv.
Usvojen je dopunjeni i korigovani tekst Deklaracije, ali novinari nisu
upoznati sa tekstom tog dokumenta.
Prethodno je poslanik Stranke demokratske akcije (SDA) Ramiz Salkić predložio
donošenje zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, navodeći da bi to
povećalo poverenje bošnjačkog naroda u institucije RS, ali je njegov predlog
odbijen.
Ranije danas, predsednik Jelić je u obraćanju poslanicima istakao da bi
usvajanjem ove Deklaracije parlament RS odbacio zahteve predstavnika
bošnjačkog naroda za nasilne i radikalne promene ustavnog uređenja BiH.
Skupština RS, kazao je Jelić, posebno bi trebalo da naglasi prihvatanje
evropskog puta BiH, pod uslovom da taj put ne ugožava postojanje i ustavnu
suštinu postojanja RS.
"U tom smislu, ako bude potrebno, ne treba isključiti naše legitimno, ustavno
i zakonsko pravo na demokratsko izjašnjavanje kao sredstvo u odbrani naših
legalnih i legitimnih interesa", istakao je predsednik RS. |
| |
| |
|
| |
| Karadžićev brat tvrdi da su SAD prekršile
tajni dogovor |
| |
 Luka Karadžić,
desno, brat Radovana Karadžića, optužio je Amerikance da su, kako
tvrdi, prekršili tajni dogovor sa tim napoznatijim haškim beguncem da ga neće
goniti ako se povuče iz javnosti.
Luka Karadžić je, u telefonskom intervjuu za Asošijeted pres, izjavio da je
američki izaslanik Ričard Holbruk postigao takav dogovor 1996. godine, znači
nakon što je Haški tribunal protiv Radovana Karadžića podigao optužnicu za
genocid koji su navodno počinile srpske trupe tokom rata u Bosni 1992-1995.
"Znam da je dogovor sa mojim bratom postignut. Radovan se držao svog dela
pogodbe, dok Holbruk i SAD nisu", rekao je Luka Karadžić.
Holbruk i Stejt department su više puta demantovali da su postigli takav
sporazum sa Karadžićem, koji je iz javnosti nestao 1998. godine.
Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je izjavio da je "apsolutno netačno"
da je Holbruk napravio sporazum sa Karadžićem.
"SAD ne stoje i neće stajati po strani i dozvoliti ratnim zločincima da umaknu
od pravde. I dalje tražimo njegovo izručenje Hagu kako bi mogao da se suoči sa
pravdom za zločine koje je počinio", dodao je Mekormak.
Mediji na Balkanu su poslednjeg vikenda objavili dokument, za koji kažu da su
ga 1996. potpisali Holbruk i Karadžić, a kojim se Karadžiću garantuje sloboda
ako napusti politiku i nestane iz javnosti.
U tom dokumentu, u koji je AP imao uvid, piše da Karadžić mora da napusti sve
javne funkcije, uključujući davanje intervjua ili omogućavanje da neko drugi
objavljuje njegova saopštenja.
U dokumentu, napisanom na srpskom jeziku, takođe se kaže da će Stejt
department Karadžiću dati 600.000 dolara, za njega i njegovu porodicu, u
periodu od šest godina.
"Moj brat nikad ne bi napustio politiku, niti se povukao na takav način da mu
nešto nije obećano zauzvrat", rekao je Luka Karadžić.
On je dodao da od 1998. godine nije video svog brata, niti je sa njim bio u
kontaktu.
"Radovan se nadao da će SAD, sa svojim uticajem velike sile, zaustaviti
njegovo nepravedno gonjenje", rekao je Luka.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte je više puta optuživala NATO i
snage Evropske unije i Bosni zbog nedostatka "političke volje" da uhapse
Radovana Karadžića i vojnog lidera bosanskih Srba, Ratka Mladića. |
| |
| |
|
| |
| RS proglasila Srebrenicu područjem od
posebnog značaja |
| |
Vlada Republike Srpske (RS) proglasila je Srebrenicu područjem od posebnog
socijalno-ekonomskog značaja.
Ministar lokalne uprave i samouprave Zoran Lipovac rekao je novinarima da je
odlukom Vlada RS obavezala sve organe državne uprave, javna preduzeća i
ustanove i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom obezbede ravnomerno
zapošljavanje konstitutivnih naroda.
Lipovac je naveo da će Vlada sa lokalnim vlastima u Srebrenici osnovati Centar
za nenasilnu komunikaciji, kao i da će podržati aktivnosti za obeležavanje
mesta stradanja od 1992. do 1995. godine.
Vlada RS još je obavezala Komisiju za reviziju privatizacije da odmah
preispita privatizaciju preduzeća na području Srebrenice.
Bošnjački odbornici u opštini Srebrenica prošle sedmice usvojili su Rezoluciju
o izdvajanju tog mesta iz ustavno-pravnog poretka RS, ali su takvu odluku
odbacile vlasti RS i Kancelarija visokog predstavnika (OHR). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
