|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1097, 30. mart 2007.
| Avioni VJ bombardovali aerodrom kod Tirane |
| |
Avioni G-4 "Supergaleb" Vojske Jugoslavije bombardovali su 26. aprila 1999.
godine aerodrom Rinas u Albaniji i obližnji kamp za obuku pripadnika OVK i
uništili devet američkih helikoptera "Apač", navodi list "Politika" detalje iz
akcije čije odigravanje vojni vrh i državno rukovodstvo nikada nisu potvrdili.
U tekstu koji beogradski dnevnik objavljuje u ovom izdanju povodom osme
godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije navodi se da je akcija izvedena
sa podgoričkog aerodroma Golubovci, bez znanja i odobrenja komande iz Beograda.
List navodi da je na tom aerodromu kod Tirane bila smeštena američka borbena
grupa "Soko" sa 24 helikoptera tipa "Apač", kao i delovi 82. padobranske
divizije SAD iz Fort Brega.
"Politika" dodaje da je u akciji učestvovalo šest lovaca-bombardera G-4 iz
sastava akro-grupe "Leteće zvezde", a da su piloti leteli na svega nekoliko
metara iznad površine mora kako ne bi bili otkriveni radarima.
"Stigli su iz pravca izlazećeg sunca i vizuelno bili teški za otkrivanje. Prvo
je raketama i bombama napadnut logor za obuku terorista OVK, da bi zatim G-4
gađali američke helikoptere na zemlji. Uništeno je devet 'Apača' a još tri su
ozbiljno oštećena", navodi se u tekstu.
Jugoslovenski avijatičari nisu imali gubitaka u napadu.
U tekstu se dodaje da je italijanska državna televizija samo jednom objavila
vest o napadu na Rinas, a da je ruska agencija Itar-Tas javila da je aerodrom
zatvoren za saobraćaj.
"Italijanski ministar unutrašnjih poslova nije odleteo sa tog aerodroma posle
završetka posete a sa 26. aprilom se poklopila i prva vest o gubitku jednog 'Apača'
na 'rutinskom letu'. Albanska delegacija, koja se tog dana vraćala sa sastanka
Saveta Evrope u Strazburu, nije sletela na aerodrom Rinas već u Valonu",
dodaje se.
"Politika" podseća i da je NATO sutradan, 27. aprila, u tri navrata žestoko
bombardovao aerodrom Golubovci i uništio podzemni objekat Tuzi, u kojima su
bili smešteni avioni "Supergaleb" iz akro-grupe "Leteće zvezde".
Autor teksta pretpostavlja da o toj akciji nikada nije izveštavano iz straha
od Haškog tribunala, ikao je SRJ imala pravo da bombarduje svaku zemlju koja
je dozvolila NATO-u da koristi njen vazdušni prostor. |
| |
| |
|
| |
| Nikola Hajdin ponovo izabran za predsednika
SANU |
| |
Akademik Nikola Hajdin, koji je juče ponovo izabran za predsednika Srpske
akademije nauka i umetnosti (SANU), izjavio je da će ta ustanova nastaviti da
neguje dosadašnju saradnju s evropskim i svetskim akademijama i drugim
uglednim naučnim i kulturnim institucijama.
"Predstoje nam veliki zadaci, budući da Evropa sve više uključuje Srbiju u
svoje naučne i kulturne projekte, a uloga SANU je u tome ključna", rekao je
Hajdin novinarima po završetku izborne sednice.
 Od 127 članova SANU koji su učestvovali u današnjoj izbornoj sednici, za
Hajdina, koji je funkciju predsednika SANU obavljao i u prethodnom
četvorogodišnjem mandatu, glasalo je 93, a za njegovog protivkandidata
Vasilija Krestića - 32 akademika.
Za potpredsednike SANU izabrani su Nikola Tasić i Stevan Koički, koji su
obavljali te funkcije i u prethodnom četvorogodišnjem mandatu, a za generalnog
sekretara SANU izabran je akademik Dimitrije Stefanović.
Nikola Hajdin je naglasio da u SANU "nema nikakvih podela" i obećao da će
ubuduće sve aktivnosti akademije biti javne, odnosno da će njen rad i
komunikacija s javnošću i medijima biti "modernizovana".
"Ne postoje dve struje u akademiji! Akademija se bavi ozbiljnim problemima i
ona je znatno prisutnija u ovom društvu nego što je bila. Naša delatnost su
nauka i umetnost, tako da ovde nema mesta za dnevnu politiku", rekao je Hajdin.
On je naglasio da su osnovni zadaci SANU organizovanje naučnih skupova,
gostovanja srpskih stručnjaka na naučnim skupovima u inostranstvu i dovođenje
inostranih stručnjaka u Srbiju, izdavanje publikacija i obeležavanje značajnih
jubileja srpske kulture.
Akademik Nikola Hajdin rođen je 4. aprila 1923. godine u Vrbovskom, u
Hrvatskoj. Profesor je Građevinskog fakulteta u penziji.
Na tom fakultetu položio je doktorat tehničkih nauka 1956. godine. Za naučnog
saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958. godine, za docenta 1960.
godine, a za vanrednog profesora 1966. godine.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. godine, a za redovnog 1976. godine.
Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003. godine, kada je prvi put izabran
za predsednika SANU.
Hajdin je inostrani član Slovenačke akademije nauka i umetnosti, Evropske
akademija nauka, umetnosti i literature, Grčkog udruženja za naučna
istraživanja metalnih konstrukcija, član Međunarodnog udruženja za mostove i
visokogradnju (IABSE) i mnogih drugih institucija.
Naučna delatnost Hajdina u kojoj je dao značajan doprinos odnosi se na primenu
numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i na
radove iz Teorije tankozidnih nosača.
Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata oko 180 radova, od čega je približno
polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima.
Hajdin je u svetu veoma cenjen autor niza čeličnih i betonskih konstrukcija,
među kojima se izdvajaju: železnički most preko Save u Beogradu (1979),
drumski most (most "Slobode") preko Dunava u Novom Sadu, konstrukcija nove
železničke stanice u Beogradu, veliki most preko Visle u Poljskoj i drugi.
Kandidaturu Nikole Hajdina podržali su akademici Dušan Kovačević, Andrej
Mitrović, Nada Milošević-Đorđević, Nikša Stipčević, Predrag Palavestra, Matija
Bećković, Svetlana Velmar-Janković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Dejan
Despić i Isidora Žebeljan.
Kandidaturu Vasilija Krestića su, između ostalih, podržali Mihailo Marković,
Dinko Davidov, Kosta Čavoški, Dejan Medaković, Kosta Mihailović, Milorad
Ekmečić, Erih Koš, Dragoslav Mihailović i Čedomir Popov. |
| |
| |
|
| |
| Nerešen status mogao bi da izazove sukobe |
| |
Odlaganje rešenja statusa Kosova moglo bi da izazove novi sukob na Kosovu, a
SAD bi takav scenario mogle da spreče brzim priznavanjem nezavisnosti,
ocenjuje Američki institut za mir u svom izveštaju za mart.
"Odlaganje rešenja statusa Kosova moglo bi da izazove nov sukob. Albanci su do
sada bili strpljivi, ali to neće potrajati zauvek", navodi se u izveštaju i
dodaje da bi potencijalni ruski veto u Savetu bezbednosti UN takođe mogao da
izazove odlaganje rešenja pa samim tim i nesigurnost.
 "Rusija je do sada imala konstruktivnu ulogu u Kontakt grupi, ali je Moskva
više puta navela da će uložiti veto ako se pri donošenju odluke o statusu
Kosova ne budu uvažili i stavovi Beograda", navodi se u izveštaju o problemima
koje bi nerešen status Kosova mogao da izazove.
Bez jasnog rešenja kosovskog problema, EU će se najverovatnije podeliti i to
ne samo zbog priznavanja Kosova već i zbog formiranja međunarodnog civilnog
prisustva koje će doći posle UNMIK-a, navodi se u izveštaju.
Američki institut za mir procenjuje da, ako rešenje kosovskog problema ne bude
postignuto za vreme nemačkog predsedavanja EU, onda su male šanse da će biti
postignut za vreme portugalskog predsedavanja.
U izveštaju se upozorava da je za EU važno da što pre izgradi svoje kapacitete
na Kosovu. "Iskustvo sa Balkana pokazuje da će lokalno stanovništvo
iskoristiti nesigurnu situaciju oko ovlašćenja institucija kako bi naterali
međunarodne predstavnike da donose teške odluke", navodi se u izveštaju i
upozorava da bi do problema moglo da dođe ako civilna misija preuzme sve
odgovornosti i tako smanji orgovornost kosovskih institucija.
SAD takođe rizikuju da izazovu nestabilnost, ocenjuju stručnjaci Instituta.
"Iako se očekuje da će priznati nezavisno Kosovo, SAD bi mogle da sačekaju
konsenzus EU što bi izazvalo veliko razočaranje kako među Albancima, tako i
među nacionalistima u Srbiji", navodi se u izveštaju.
Institut za mir upozorava da SAD moraju brzo da razjasne evropskim partnerima
da će Vašington priznati nezavisno Kosovo ako Savet bezbednosti ne donese
odluku.
Time bi, navodi se u izveštaju, ohrabrili i zemlje EU koje slično razmišljaju
i saterali Rusiju u ćošak.
Kada je reč o kosovskim Albancima, u izveštaju se navodi da će glavni problem,
pored toga što Kosovo neće brzo postati nezavisno, predstavljati rasformiranje
Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK).
"Kosovski Albanci na KZK gledaju kao na instituciju od najvećeg poverenja i
osnovu buduće vojske i moglo bi da dođe do problema ako rasformiranje ne prođe
glatko", navodi se u izveštaju i dodaje da će krhka ekonomija i veliki broj
raseljenih Albanaca sa Kosova takođe predstavljati problem nezavisnom Kosovu.
Američki institut navodi da je Beograd svestan da neće moći da zadrži Kosovo i
da zbog toga pribegava odlaganju rešenja problema. Srbija se nada da će
rešenje statusa Kosova biti odloženo ili dok se ne formira srpska vlada, ili
ako Rusija uloži veto u Savetu bezbednosti ili da EU neće postići konsenzus
oko pitanja.
Beograd će takođe, navodi se u izveštaju, raditi mnogo na tome da ubedi SAD da
će nezavisno Kosovo dovesti radikale na vlast u Srbiji i da će biti "neslavni
presedan" za druge konfliktne regione.
Ako Kosovo dobije nezavisnost, Beograd najverovatnije neće otvoreno pribeći
nasilju, ali će "ohrabriti preostale Srbe sa Kosova da napuste svoje domove i
tako pokažu neuspeh međunarodne zajednice i kosovskih institucija da održe
multietnički sastav Kosova", navodi se u izveštaju.
"S obzirom na pokušaje Srbije da odloži pitanje statusa, zajedno sa poznatom
sporošću EU i oklevanjem Rusije da dozvoli Savetu bezbednosti da donese jasnu
odluku, SAD moraju da razmotre svoj položaj ako žele sporazumno,
multilateralno rešenje kosovskog pitanja u narednih nekoliko meseci", navodi
se u izveštaju.
Ako nezavisno Kosovo ne bude priznato, imaće status poput Gaze ili Zapadne
obale a samim tim će imati i više mogućnosti za novo izbijanje sukoba, navodi
se u izveštaju i zaključuje da bi takav scenario sprečile SAD ako bi brzo
priznale nezavisnost Kosova i tako podstakle i druge zemlje da učine isto. |
| |
| |
|
| |
| Slovački parlament usvojio deklaraciju |
| |
Slovački parlament je konačno usvojio deklaraciju o Kosovu, posle dvodnevne
žučne svađe i uzajamnog optuživanja vladajuće koalicije i opozicije o tome ko
je izdao interese Srbije.
U deklaraciji, od čak pet, pa kasnije tri predloga, poslanici su usvojili
oprezni kompromis u kojem ističu da "Slovački parlament veruje da potpuna i
neograničena nezavisnost Kosova nije u interesu stabilnosti regiona, izloženog
tokom niza godina tragedijama i krizama".
Slovački poslanici u deklaraciji upozoravaju da nisu još iscrpljene sve
mogućnosti dijaloga, a da rešenje statusa Kosova "mora da polazi od legitimnih
zahteva Srbije i Povelje UN."
Parlament u deklaraciji izražava nadu da će slovačka vlada zajedno sa
partnerima u EU tražiti rešenje za zapadni Balkan koje bi dalo tom regionu
jasnu perspektivu evropske integracije.
Takvom deklaracijom nije zadovoljna opozicija, pre svega Slovačka demokratska
i hrišćanska unija bivšeg dugogodišnjeg premijera Mikulaša Džurinde koja
upozorava da takva deklaracija omogućava Slovačkoj da glasa za "nadziranu
nezavisnost", kakvu predlaže Ahtisarijev plan.
Neposredno pred glasanje šef slovačke diplomatije Jan Kubiš kazao je da će
vlada s punim poštovanjem pristupiti deklaraciji, kakva god da bude, ali da
ima svoje obaveze u skladu sa kojima mora da se ponaša.
Kubiš je kritikovao emotivne izjave nekih poslanika vladajuće koalicije da
plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija predstavlja "bezobzirnu
presudu Srbima", da "gde dođu Amerikanci, tu trava ne raste" i optužbe kakve
su se čule iz redova opozicije da je vlada "bacila Srbe preko palube", jer se
u predlogu deklaracije ne protivi nadžiranoj, već samo punoj nezavisnosti
Kosova.
"Vlade država Evropske unije se, ili poistovećuju sa stavovima EU, ili
podržavaju Ahtisarijev plan. Kako je moguće da 26 zemalja članica EU nešto ne
vidi, a mi to vidimo. Zar smo mi tako savršeni", pitao je Kubiš.
Slovački ministar je kazao da će oko statusa Kosova slovačka diplomatija
postupati u skladu sa stavom Ministarstva spoljnih poslova koji "odražava
sadašnji razvoj".
"Ako vam se takvo rešenje ne sviđa, to nije moja greška", kazao je Kubiš. |
| |
| |
|
| |
| ISZ tradicionalna verska zajednica |
| |
Islamska zajednica Srbije(IZS) saopštila je da je Vlada Srbije potvrdila da je
formiran Rijaset te zajednice sa sedištem u Beogradu na čijem je čelu Reis-ul-lema
Hamdija Jusufspahić.
Ministarstvo vera Srbije potvrdilo je 9. marta da je Islamska zajednica Srbije
upisana u registar crkava i verskih zajednica na osnovu Pravilnika o sadržini
i načinu vođenja tog registra, kao i na osnovu Zakona o crkvama i verskim
zajednicama.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva vera, ISZ je priznata kao
tradicionalna verska zajednica u Srbiji.
"IZ je priznat kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu
Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije, čime je IZ u
Srbiji vraćen status javne zajednice", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, Ministarstvu vera je 7. marta dostavljena odluka Sabora IZS o
osnivanju Rijaseta te zajednice sa sedištem u Beogradu |
| |
| |
|
| |
| Ahtisarijev predlog osuđen na propast |
| |
Izaslanik UN Marti Ahtisari "neće uspeti" da svojim planom reši kosovski
problem zato što zanemaruje stav Beograda, izjavio je u Moskvi šef ruske
diplomatije Sergej Lavrov, javljaju agencije.
"Nemoguće je rešiti taj problem, a da se ne uzme u obzir mišljenje dve
sukobljene strane - Beograda i Prištine. Ahtisari je odlučio da ih ignoriše.
Mislim da neće uspeti", ocenio je Lavrov posle susreta sa svojim portugalskim
kolegom Luisom Amadom.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je, u telefonskom razgovoru sa
predsednikom SAD Džordžom Bušom, da je protiv nametanja scenarija o Kosovu
koji bi bili neprihvatljivi za Beograd i Prištinu. |
| |
| |
|
| |
| 'Dete koje zadaje brigu' |
| |
Evropsku uniju će, bude li zakazala po pitanju Kosova, ugroziti unutrašnje
centrifugalne sile, ocenjuje dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" .
List navodi da je Evropa zakazala u vreme raspada SFRJ 1991. godine i da je
danas "posle nekoliko balkanskih ratova EU ponovo došla u fazu od ključnog
značaja za njenu budućnost i za predstavu koju ima sama o sebi".
 "Uskoro bi Kosovu trebalo da bude data neka vrsta nezavisnosti. Ovaj korak je
neizbežan i ispravan, ali je istovremeno i početak teškog eksperimenta",
navodi list.
Jer, kako se dodaje, "i sa novim statusom Kosovo će ostati 'dete koje zadaje
brigu', a za novu tvorevinu odgovornost će morati da preuzme EU".
"Ne bude li u ispunjavanju tog zadatka uspela, bio bi to dokaz da je EU upravo
ono što joj se prebacuje u jednoj izreci - privredni džin, politički patuljak
i vojni crv", piše FTD.
Taj dnevnik navodi da su, sudeći prema pismu koje su uputili ministrima
inostranih poslova Unije, veličinu zadatka koja stoji pred EU očito shvatili
visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana (desno) i komesar
za širenje EU Oli Ren . |
| |
| |
|
| |
| Najbolje rešenje - nadzirani suverenitet
Kosova |
| |
Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj ocenjuje da je "suverenitet
nadziran od međunarodne zajednice" najbolje rešenje za status Kosova.
Takvim rešenjem bi se "jamčila stabilnost i zaštita svih zajednica na Kosovu,
kao i autonomni dugoročni ekonomski i društveni razvoj", mavodi se u tom
dokumentu.
 U rezoluciju je ovakav stav unesen amandmanom, koji je podneo holanski
poslanik Jost Lagendejk, iako u predlogu rezolucije, usaglašenoj od političkih
grupa u Spoljnopolitičkom odboru EP, nije stajala nikakva odrednica o budućem
statusu Kosova.
U rezoluciji se daje podrška "sveukupnom predlogu za rešenje statusa Kosova,
koji je podneo (izaslanik UN Marti) Ahtisari" i podvlači da svako rešenje za
budući status kosova mora biti saglasno međunarodnom pravu.
Takođe se pozivaju "posebno stalne članice Saveta bezbednosti UN da odigraju
konstruktivnu ulogu, tako da obe zainteresovane strane pruže dokaze o
savitljivosti, i da usvoje trajno rešenje bez ikakvih nejasnoća za Kosovo",
koje bi odslikavalo i Ahtisarijeve predloge.
Evropski parlamentarci izražavaju nadu da će na temelju tog predloga Savet
bezbednosti UN brzo usvojiti rezoluciju koja će zameniti rezoluciju 1244
Saveta bezbednosti UN.
EP smatra da Kosovo treba da ima pristup međunarodnim finansijskim
organizacijama, da "međunarodno prisustvo jamči za multietničko obeležje
Kosova i zaštiti interese i bezbednost srpskog i romskog stanovništva i
ostalih etničkih zajednica".
Međunarodna misija, takođe, treba da obezbedi izgradnju efikasnih institucija
za celo stanovništvo Kosova, "koje treba da deluju na temelju pravne države i
osnovnih demokratskih pravila".
U rezoluciji se navodi da statusno rešenje mora omogućiti Kosovu da se uključi
u Evropu, "što će vremenom dovesti do odnosa međuzavisnosti sa susedima". |
| |
| |
|
| |
| Uredba nezakonita, nije kasno za skupštinu |
| |
Demokratska stranka (DS) ponovo je pozvala demokratske stranke na dogovor o
zakazivanju sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se usvojile izmene Zakona o
budžetskom sistemu i omogućilo zakonito finansiranje države i posle 31. marta.
 Funkcioner DS
Božidar Đelić (desno) rekao je novinarima da je uredba Vlade kojom je
produženo privremeno finansiranje države za još tri meseca protivustavna i
nezakonita, i istakao da još ima vremena da se zakaže sednica Skupštine.
"To je jedini put da od 1. aprila Srbija bude finansirana na zakonit način",
ocenio je Đelić i istakao da je usvajanje uredbe "opasan presedan koji znači
da bi bilo koja vlada u budućnosti mogla sebi da produži vlast na neograničeni
period".
Naveo je da je takvo ponašanje "veoma opasno" i da "otvara ogromnu rupu koja
može da omogući bilo kojoj vladi sutra da vlada bez ikakve kontrole javnosti i
parlamenta".
"Jedino ustavno i zakonito rešenje je da DSS prihvati inicijativu DS da
demokratski blok što pre sazove sednicu i izglasa tekst koji je već usaglašen
između G 17 plus i DS, a sa kojim se slaže i DSS, i tako obezbedimo zakonito
finansiranje države", kazao je Đelić.
Uredba Vlada Srbije, prema Đelićevoj proceni, dovodi do javne potrošnje koja
bi bila milijardu evra veća od onoga što bi tehnička vlada trebalo da potroši
u prvom polugodištvu.
On je rekao da tehnička vlada ne može da sprovodi velike projekte i da sama
sebi dodeli 3,6 milijardi evra koje troši po sopstvenom nahođenju. "To nije
demokratski proces", istakao je on. |
| |
| |
|
| |
| Policija potvrdila incident |
| |
Regionalna UNMIK policija za Kosovsku Mitrovicu potvrdila je da je u utorak
uveče podmetnuta bomba u severnom delu grada, ali nije saopštila motiv i metu
napada.
Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju saopštio je da je bomba eksplodirala
u neposrednoj blizini njihove zgrade i kuće Srbina Petra Bojića.
"Poznavaoci prilika bombaške napade povezuju sa otvorenim ispoljavanjem
nezadovoljstva Albanaca koji se žestoko protive izgradnji stambenih zgrada u
Bošnjačkoj mahali", navodi se u saopštenju Koordinacionog centra.
U saopštenju Severne stanice UNMIK policije navodi se da je bomba eksplodirala
oko 19.40, u naselju Bošnjačka mahala. U tom naselju žive i Srbi i Albanci.
Dodaje se da su u eksploziji oštećena tri civilna vozila, koja su tu bila
parkirana, kao i prozori lokalne prodavnice, ali da nije bilo povređenih.
"Motiv ovog napada je nepoznat", navodi se u saopštenju.
U poslednja četiri dana ovo je drugi bombaški napad na objekte čiji su
vlasnici Srbi u Bošnjačkoj mahali, a napadači nisu pronađeni. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
