|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1097, 30. mart 2007.
| Indija u ratu s maoistima |
| |
Indija je suočena sa sve žešćim ratom protiv rastuće maoističke pobune.
Prošlonedeljni sukob, u kojem je poginulo 55 policajaca, ojačao je maoiste
koje je indijska vlada godinama zanemarivala smatrajući ih samo manjom grupom
radikalnih pobunjenika u zabačenim delovima zemlje.
 "Pobuna je došla do kritične tačke," kaže ministar unutrašnjih poslova
indijske države Čatišgar, Ram Vičar Netam.
U toj državi je jedno od glavnih uporišta maoista. Procenjuje se da u
Čatišharu, u centralnom delu Indije, ima oko 4.000 naoružanih maoista.
"Imaju mnogo moći. Direktno izazivaju vlast pucajući u predstavnike
bezbednosti," rekao je Netam agenciji Rojters.
Policija tvrdi da je gotovo 20.000 naoružanih maoista aktivno u polovini od
ukupno 29 indijskih država i da stvaraju takozvani "crveni koridor" od južnog
dela Indije do granice s Nepalom.
Maoisti su nedavno napali policijsku bazu u šumama južnog dela Čatišgara.
Napad je pokazao njihovu dobru borbenu spremu i nadmoć, uprkos tome što je
prošle godine nekoliko hiljada pripadnika indijskih snaga bezbednosti prošlo
specijalnu obuku protiv pobunjenika.
Oko 500 maoista se sastalo po susednim državama kako bi pripremili i
koordinirali napad, što je impresioniralo neke policajce, pošto su policjske
snage bile uhvaćene na prepad.
"To je jedno od najozbiljnih pitanja u Indiji," kaže predstavnik Instituta o
istraživanju konflikta, Adžai Sahni.
Prema njegovim rečima, maoisti su se uključili u političku borbu, kao što je
podrška hiljadama seljaka u brojnim indijskim državama koji traže poreske
olakšice.
"Ljudi koji misle da oni samo operišu u zabačenim šumama ne shvataju njihovu
dugoročnu strategiju," kaže Sahni.
Maoisti nisu popularni kod meštana, jer ubijaju civile, posebno vođe manjih
zajednica. Više od 50.000 meštana je bilo primorano da napusti svoje domove u
Čatisgaru.
Neki su čak formirali antimaoistički pokret - Salva Džudum - uz pomoć vlasti
Čatisgara. Međutim, pobunjenici imaju prednost zbog nedostatka saradnje između
vlada različitih indijskih država, tako što neometano prelaze granice između
država i izmiču potragama.
Centralna vlada u Nju Delhiju je odbila da koristi jedno nacionalno oruđe na
raspologanju - vojsku.
"Problem se proširio na 15 država, tako da bi centralna vlada trebalo da se
umeša," kaže jedan indijski zvaničnik.
Zbog nepopularnosti u selima, maoistički lideri su odlučili ove godine da više
ne ubaju civile, već samo političare, policajce i predstavnike obaveštajnih
službi.
Mnogi napadi maoista bi mogli da budu sprečeni da su meštani, koji ne vole
maoiste, voljni da sarađuju s policijom. Ali nepoverenje naroda i vlasti traje
godinama pošto su lokalne vlade meštanima oduzimale zemlju, posebno u
siromašnim delovima Indije. |
| |
| |
|
| |
| Fidel Kastro u autorskom članku kritikovao
politiku SAD |
| |
Kubanski lider Fidel Kastro oglasio se iz bolesničke postelje autorskim
tekstom u kojem je oštro kritikovao posledice američke politike na čovekovu
okolinu.
U članku Kastro (80) je upozorio da bi više od tri milijarde ljudi moglo da
umre od gladi i žeđi zbog odluke predsednika Džordža Buša da žitarice budu
prerađivane u gorivo za automobile.
"To nije preteran broj, pre bi se moglo reći da je oprezna procena", napisao
je Kastro u tekstu koji je objavljen u kubanskom partijskom glasilu "Granma",
a koji je elektronskom poštom prosleđen i dopisništvima inostranih medija na
Kubi.
Agencije procenjuju da je Kastro, koji je zbog bolesti duže vreme izvan
političkog i javnog života, današnjim člankom želeo da pokaže da je u toku sa
političkim dešavanjima u svetu.
Kubanski zvaničnici saopštili su da se Kastro dobro oporavlja od hirurškog
zahvata kojem je bio podvrgnut i da bi uskoro mogao da preuzme aktivniju ulogu
u vlasti, ali je kubanski lider poslednjih meseci viđan samo na fotografijama,
ili se oglašavao na radiju.
Uprkos različitim nagađanjima, priroda Kastrove bolesti do sada nije
obelodanjena. |
| |
| |
|
| |
| Špijunaža mirovnih aktivista |
| |
Njujorška policija je, uoči Republikanske konvencije 2004, pokrenula opsežnu
obaveštajnu akciju prikupljanja podataka o mirovnim aktivistima, objavio je "Njujork
tajms" na internet sajtu.
U okviru te akcije policijski agenti su prikupljali podatke u SAD, Kanadi i
Evopi, navodi se u tekstu koji je sinoć objavljen.
 Njujorški policajci su se predstavljali kao pristalice ili aktivisti mirovnih
pokreta i pratili političke skupove od Albakerku do Montreala i od San
Franciska do Majamija.
Oni su sklapali prijateljstva i delili obroke sa mirovnim aktivistima, a zatim
podnosili svakodnevne izveštaje obaveštajnoj službi njujorške policije, navodi
se u tekstu.
U okviru iste akcije agenti su, takođe, pratili različite veb stranice i "četove".
Kako navodi "Njujork tajms", te akcije su omogućile policiji da identifikuje
određeni broj mirovnih grupa i pojedinaca koji su nameravali da remete
održavanje konvencije.
Međutim, u više stotina izveštaja njujorške policije, koji se vode kao "poverljivi",
obaveštajna služba je navodno uvrstila i osobe čija namera očigledno nije bila
da krše zakon.
Među njima ima članova uličnih pozorišnih trupa, kao i pristalica religijskih,
ekoloških, antiratnih ili antiglobalističkih organizacija, kao i aktivista
koji se bore za ukidanje smrtne kazne. |
| |
| |
|
| |
| Napetost sa Iranom održava cenu |
| |
Nafta se primakla ceni od 64 dolara za barel prateći jačanje napetosti na
Bliskom istoku gde Iran već nedelju dana drži u zatvoru 15 britanskih pomoraca.
Trgovci strahuju od prekida petolejskih tokova kroz moreuz Hormoz, koji se
proteže iranskom obalom i kojim prolaze dve petine svetskog prenosa nafte.
Iran je četvrti najveći proizvođač nafte na svetu.
Laka, američka nafta za majske isporuke prodaje se danas za 63,93 dolara za
barel, dok u Londonu, severnomorski Brent košta 65,75 dolara. |
| |
| |
|
| |
| Nedostatak gvožđa utiče na kognitivne
funkcije žene |
| |
Nedostatak gvožđa, čak i u umerenom stepenu, može da utiče na kognitivne
sposobnosti žene, odnosno na pamćenje i učenje, dok dodatak gvožđa može da
reši taj problem, saopštili su američki naučnici.
Gvožđe je važan mineral i element u organizmu zbog snabdevanja ćelija
kiseonikom, zbog čega njegov nedostatak može da ugrozi razvoj mozga i učenje
kod beba i dece.
 U najnovijoj studiji je otkriveno da su žene sa čak umerenim nedostatkom
gvožđa, koji nije još dijagnosticiran kao anemija, pokazale lošije rezultate
pamćenja, razlučivanja i učenja od žena sa dovoljnim nivoom gvožđa u krvi.
Žene, koje imaju anemiju, pokazale su najslabije rezultate, dodaje se u
studiji.
Posle četiri meseca uzimanja dodatka gvožđa, žene koje su imale umereni
nedostatak tog minerala, pokazale su bolje rezultate testova.
One koju u uzimale gvožđe, iako nisu imale taj nedostatak, pokazale su još
bolje rezultate, navodi se u studiji naučnika sa Univerziteta Džon Hopkins ,
objavljenoj u američkom medicinskom časopisu "Amerikan džurnal of klinikal
nutrišen" .
"Naše otkriće je značajno, jer je pokazalo da normalizacija nivoa gvožđa utiče
na mentalne sposobnosti odrasle žene", navodi se u istraživanju.
Naučnici su dodali da nedostatak gvožđa ne utiče samo na razvoj mozga. Premda
ne uzrokuje na prvi pogled ozbiljne zdravstvene probleme, nedostatak tog
minerala može da dovede do bolesti - anemije.
Anemija, na latinskom "anaemia", doslovno znači "bez krvi", je oboljenje
nedostatka crvenih krvnih zrnaca (hemoglobina). Anemija je najučestaliji krvni
poremećaj. Postoji nekoliko vrsta anemije, uzrokovane širokim spektrom
različitih vrsta uzroka.
Anemija se klasifikuje prema veličini crvene krvne ćelije: smanjena (mikrocitična),
normalna (normocitična) ili uvećana (makrocitična).
Rezultat toga je smanjena sposobnost krvi da prenosi kiseonik do tkiva. Među
tri glavna uzroka anemije spadaju prekomeran gubitak krvi (hemoragija),
prekomerno uništenje crvenih krvnih zrnaca (hemoliza) ili smanjena proizvodnja
tih zrnaca.
Stručnjaci preporučuje da žene starosti između 19 i 50 godina dnevno uzimaju
18 miligrama gvožđa, a trudnice do 27 miligrama. |
| |
| |
|
| |
| Crna čokolada dobra za krvne sudove |
| |
Ljubitelji čokolade imaju još jedan razlog da uživaju u njoj, pošto je
najnovija studija pokazala da crna čokolada poboljšava funkciju krvnih sudova.
"Tokom ispitivanja zdravih ispitanika pokazalo se da crna čokolada kratkoročno
značajno poboljšava funkciju krvnih sudova", rekla je američka naučnica
Valentina Janču Njike iz Centra za prevenciju bolesti u Jelu.
Tokom šest nedelja testiranja, 45 ispitanika je svakog dana dobijalo 227 grama
crne čokolade bez šećera.
Naučnici su naveli da kakao ima sposobnost da u arterijama opusti i ublaži
povećani protok krvi.
"Rezultati studije ne sugerišu da ljudi jedu više čokolade, već da se više
obrati pažnja na crnu čokoladu i drugu hranu bogatu flavonoidima, jer oni
povoljno utiču na kardiovaskularni sistem", navodi se u istraživanju.
Flavonoidi su dobri za arterije i nalaze se u čaju, voću, povrću i crnom vinu.
Nedavno je objavljena studija u kojoj se navodi da čokolada, bogata
flavonoidima, podstiče mentalne sposobnosti, odnosno moždanu cirkulaciju dva
do tri sata posle konzumiranja.
Upotreba kakaa u medicinske svrhe poznata je od davnina. |
| |
| |
|
| |
| Službe bezbednosti zastrašuju turiste |
| |
Broj stranih turista u SAD opada od terorističkih napada 11. septembra 2001.
godine, ali razlog nije strah od terorizma, već neljubaznost imigracionih
službi i otežana procedura za dobijanje viza.
Stranih turista u SAD, ne uključujući Kanađane i Meksikance, danas je manje za
17 odsto nego u septembru 2001, saopštilo je američko turističko udruženje.
 Uprkos činjenici da je prošla godina bila izuzetno dobra za svetski turizam,
broj posetilaca iz zapadne Evrope koji su obišli SAD opao je za gotovo tri
odsto u odnosu na 2005, navodi Rojters. Zatišje se osetilo na područjima od
Kalifornije do Floride, čiji zabavni parkovi i plaže privlače turiste.
Glavni razlog zbog zaobilaženje SAD jeste složena procedura izdavanje viza kao
i neljubazan doček zvaničnika imigracionih službi i njihovih naoružanih
pomoćnika.
U istraživanju koje je sprovedeno za turističku industriju, na prvom mestu
liste zemalja u kojima se posetioci najviše suočavaju sa neprijatnostima su
SAD, koje su gotovo dvostruko gore kotirane od Bliskog istoka.
Dve trećine ispitanika je zabrinuto zbog mogućnosti da budu zadržani na nekom
američkom aerodromu ukoliko naprave grešku prilikom popunjavanja obrazaca, ili
se zbune u razgovoru sa službenim licima. Polovina ispitanika je navela da su
zvaničnici neprijatni i dodali da imaju veći strah od njih nego od
terorističkih napada.
Turistički stručnjaci navode da zbog neljubazne dobrodošlice ne samo što
stranci ne dolaze u velikom broju kao ranije, nego ne dolaze ni poslovni ljudi,
ni strani studenti, pa čak ni stranci koji traže medicinsku pomoć u američkim
bolnicama i klinikama.
Analitačari kažu da to šteti ekonomskoj sigurnosti zemlje, jer kako opada broj
stranih turista, tako se gube milijarde dolara i nestaje na stotine hiljada
radnih mesta.
Očekuje se da će zato u Kongresu biti podnet predlog zakona koji bi nalagao
angažovanje dodatnog osoblja u stranim zemljama da bi se skratilo vreme
čekanja na američku vizu sa tri meseca u nekim zemljama na najviše 30 dana.
"Dobrodošlice od strane američke vlade naprosto nema", kaže Vanesa Velter,
direktorka za komunikacije državne turističke agencije Vizit Florida. "Želimo
da obezbedimo naše granice, ali i da stavimo ljudima na znanje da želimo da
dođu." |
| |
| |
|
| |
| Kaliforniju zagrejali gradovi |
| |
Prosečna temperatura se u Kaliforniji povećala od 1950. do 2000. godine za
jedan stepen Celzijusa, većinom zbog urbanizacije, a ne zbog "efekta staklene
bašte", ocenili su autori objavljene studije.
"Svi pričaju o ugljen-dioksidu iz automobilskih auspuha i centrala na ugalj,
ali najveći uticaj na zagrevanje Kalifornije u poslednjih 50 godina je imala
urbanizacija", izjavio je jedan od autora studije Bil Pacertiz Labortaorije
NASA za mlazni pogon.
 Studija pokazuje da je najniža temperatura tokom noći porasla više od
maksimalne dnevne zbog urbanizacije, rekao je Pacert objašnivši da se gradsko
područje sporije hladi nego prazno zemljište.
Studija, u čijoj je izradi učestvovao i jedan profesor Univerziteta Los
Anđelesa, zasniva se na analizi podataka koje je tokom pola veka prikupilo 330
meteoroloških stanica širom Kalifornije.
Otopljavanje u Kaliforniji je "već imalo ogroman uticaj na nju: promenilo je
potrebe za vodom i energijom, promenio se broj dana kada ima mraza ili kada je
velika vrućina", rekao je Pacert.
Kalifornija koja je sa više od 37 miliona ljudi, savezna država SAD sa
najvećim stanovništvom, ima i najveći rast populacije, mahom zbog doseljavanja.
Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger je prošle godine potpisao propis koji
se smatra istorijskim jer nalaže smanjenje ispuštanja ugljen-dioksida i drugih
"gasova staklene bašte" za 25 odsto do 2020. godine. To je jedan od
najambicioznijih planova za smanjenje zagađenja u svetu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
