|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1098, 13. april 2007.
| Prvi milijarderski izbori |
| |
Učesnici u trci za predsednika SAD objavili su da su do sada prikupili više od
120 miliona dolara za finasiranje predizborne kampanje, na osnovu čega
stručnjaci procenjuju da će izbori 2008. godine biti prvi "milijarderski"
izbori.
 Samo dva kandidata demokrata, senatorka Hilari Rodam Klinton i Barak Obama,
sakupili su više od 50 miliona dolara, navodi AP.
Promena u rasporedu preliminarnih izbora u državama, takozvanih "prajmaris",
koji odlučuju koji kandidati će učestvovati na opštim predsedničkim izborima,
dodatno je uticala na veću agilnost kandidata u prikupljanju novca.
Od ove godine kandidati će morati istovremno da se nadmeću u većem broju "ranih"
preliminarnih izbora, što uključuje česta putovanja, veće izborne štabove, kao
i druge troškove potrebne za kampanju.
Kanidati za predsednika koji žele da dobiju podršku svojih stranka prolaze
kroz preliminarne izbore u pojedinim državama, koji se odvijaju tokom više
meseci u izbornoj godini.
Preliminarni izbori imaju sve veći značaj, zato što partijske strukture, kako
slabiji kandidati otpadaju, počinju da podržavaju lidere koji izbijaju u prvi
plan.
Za predstojeće predsedničke izbore nekoliko država je pomerilo datum
preliminarnog glasanja, zgušćavajući raspored "prajmarisa" ka početku kampanje.
Time su kandidati primorani da više putuju tamo-amo po Sjedinjenim Američkim
Državama.
Potencijalni naslednici Džordža Buša moraće, takođe, češće da organizuju
skupove što povlači više televizijskog oglašavanja. Kako kandidati sa većim
resursima kupuju ograničeno reklamno vreme na skupim urbanim tržištima,
televizijske kompanije će kao na aukcijama povećavati cene reklamnih sekundi.
Za razliku od većine ostalih zemalja, američka vlada nikako ne utiče na cene,
premda zahteva da svakom kandidatu bude garantovana jednaka mogućnost zakupa
reklamnog vremena na medijima.
Tokom 1970-ih kongresmeni su pokušali da umanje sve veći značaj novca u
predizbornoj kampanji, obezbeđivanjem ograničenog sistema javnog finansiranja,
odnosno nudeći sredstva iz federalne kase kandidatima koji pristanu da na
određeni nivo ograniče troškove kampaje.
Glavni kandidati su, međutim, odustali od subvencija vlade, zato što su
zaključili da mogu skupiti više novca nego što im vlada nudi.
Stručnjaci ocenjuju da do sada sakupljena sredstva za naredne predsedničke
izbore mogu više govoriti o snazi kandidata nego rezultati sa biračkih mesta.
Demokrata Obama iznenadio je politički establišment kada je objavio da je
sakupio samo milion dolara manje od rekordnih 26 miliona dolara Hilari Klinton.
Obaminih 25 miliona sugerišu da se relativni novajlija, posle samo nekoliko
godina boravka u Senatu, može takmičiti sa Hilari Klinton, najpoznatijom
kandidatkinjom u trci.
Njima nasuprot, republikanac Džon Mekkejn, svojevremeno smatran favoritom u
svojoj partiji, izazvao je podozrenje obznavivši da je sakupio samo 12,5
miliona dolara. To je značajno manje od partijskih rivala Mita Romnija sa 23
miliona dolara i Rudija Đulijanija sa 15 miliona.
Potreba da se sa sakupljenim sredstvima impresioniraju glasači u ovom izbornom
ciklusu još je veća, s obzirom na to da posle pola veka ni aktuelni predsednik
niti potpredsednik ne učestvuju u predsedničkoj trci.
Takimičeći se na velikom frontu, kandidati ulažu više truda ne bi li zadobili
status favorita i time u sakupljanju priloga obezbedili podršku zvaničnih
partijskih štabova.
Obama je mnoge iznenadio i objavom da je privukao 100.000 donatora, što je
skoro dva puta više nego što ima Hilari Klinton, koja je u prednosti zbog veza
i uticaja njenog muža, bivšeg predsednika Bila Klintona. |
| |
| |
|
|
| Haradinaj - zločinac ili impresivni lider? |
| |
Bivši lider OVK i premijer Kosova Ramuš Haradinaj je ili jedan od
najimpresivnijih lidera novije istorije Balkana ili ozloglašeni kriminalac, a
možda i jedno i drugo, piše "Njujork tajms".
"Slučaj (Haradinaj) je stvorio veliku podelu između tužilaca u Tribunalu i na
Kosovu i diplomata UN i zapadnih vlada. Haradinaj je bio ključni partner u
pokušajima Zapada da uspostavi mir u pokrajini, toliki da su pokušali da
spreče da slučaj dospe pred sud", piše "Njujork tajms".
 List, u dugačkom članku o Haradinaju, podseća da je on do suđenja pušten na
slobodu, što se nikada pre ni posle nije dogodilo u Haškom tribunalu.
Na Kosovu, piše "Njujork tajms", na Haradinaja gledaju kao na jednog od
najharizmatičnijih lidera koji su se pojavili posle sukoba 1997-99. godine.
"Dok ga srpska vlada označava kao teroristu, visoki zvaničnici UN tvrde da je
on bio instrument promovisanja pomirenja", piše list.
"On je jasno razumeo da Srbi mogu i treba da budu deo društva", rekao je bivši
šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen. "Uživao je veliko poverenje. Zbog njegove
prošlosti niko nije mogao da ga optuži da izdaje Kosovo".
List navodi i da zahvaljujući njemu, marta 2004. godine, stotine kosovskih
Albanaca nije napalo najpoznatije srpske manastire. Zvaničnici UN tvrde i da
je on pomogao u tome da poseta srpskog predsednika Borisa Tadića u januaru
2005. protekne bez incidenata.
"Međunarodni zvaničnici su pokušali da ga zaštite u ime stabilnosti", piše
list i navodi tvrdnje haškog tužilaštva da je veza između UN i Haradinaja
stvorila osećaj straha oko njega koji je rasterao svedoke.
"Postojala je atmosfera zastrašivanja. A oni nisu učinili ništa da to promene",
rekao je politički savetnik glavnog haškog tužioca Žan Danijel Ruš.
UNMIK je demantovao da je na bilo koji način uticao na tribunal, piše "Njujork
tajms".
"Iz odluke u odluku", navodi se u imejlu portparola UN Mirijam Desables,
sudije Haškog tribunala su "jasno stavile do znanja da je misija UN na Kosovu
u najboljem položaju da odredi šta je u interesu promovisanja mira i pomirenja
na Kosovu".
"Njujork tajms" navodi i da optužnica protiv Haradinaja sadrži detalje koji su
među najgorim viđenim u Hagu: o zarobljenicima koje su zarobili ljudi pod
Haradinajevom komandom koje su bodljikavom žicom vezali za automobile i vukli
i ženama koje su više puta silovane.
Haradinajeve pristalice tvrde da nema dokaza koji ga povezuju sa ovim
zločinima i navode da ga je sud optužio kako bi delovao nepristrasno, piše "Njujork
tajms".
List navodi i da je Jesen-Petersen rekao da je svestan pokušaja nekih zapadnih
diplomata da blokiraju suđenje ali je naglasio da UNMIK nije ništa pokušavao.
"Misija je, međutim, zaustavila bar jednu tužbu protiv Haradinaja na Kosovu",
piše list, pozivajući se na bivše zvaničnike kosovskog Ministarstva pravde.
Haradinaj je 7. jula 2000. godine, piše "Njujork tajms", predvodio napad na
rivalsku porodičnu kuću u selu u zapadnom Kosovu i tom prilikom je ranjen.
Evakuisalo ga je američko osoblje iz glavne američke baze na Kosovu i uklonilo
sve dokaze borbe, rekao je Frederik Pasko, biši američki policajac u UN koji
je istraživao incident.
Međunarodni tužilac u Peći Kamudoni Nijasulu rekao je da je u periodu od 2001.
do 2004. više puta pokušavao da slučaj dovede pred sud.
"Ono što sam imao bilo je dovoljno za slučaj", rekao je Nijasulu i dodao da su
ga visoki zvaničnici UN odbili zbog toga što je slučaj bio "politički osetljiv",
zaključuje "Njujork tajms". |
| |
| |
|
|
| Pustinja preti da osvoji Grčku |
| |
Da li će Grčka i druge zemlje severnog Sredozemlja postati pustinja, kao što
je većina onih na jugu?
Isušivanje zemljišta moglo bi da izazove masovne seobe sa prostora severno od
Sredozemnog mora, ako se ne budu kontrolisale dugoročne posledice klimatskih
promena, izgradnja i stočarstvo.
Neki delovi Grčke su u opasnosti od isušivanja i pretvaranja u pustinju, kaže
profesor Kostas Kozmas, predsednik komiteta grčke vlade za borbu protiv
pretvaranja tla u pustinju - dezertifikacije.
 "Dezertifikacija je spor proces i kada konačno budemo shvatili šta se događa,
biće kasno", izjavio je on agenciji Rojters.
Smanjenje padavina, porast temperature, seča šuma i aktivnosti kao što su
građevinske, stočarstvo i turizam podstiču isušivanje tla.
Kozmas kaže da će, zbog dugoročnih klimatskih promena, isušivanje zahvatiti
sve države Sredozemlja, odakle će stanovništvo početi da se seli u severnije
zemlje Evrope.
"Dezertifikacija znači da ljudi ne mogu da žive od obrade zemlje, pa se sele u
gradske sredine."
Kozmas upozorava da je Grčku pogodila najveća suša u poslednjih 20 godina i da
će njeno tlo pretrpeti značajne promene tokom naredne decenije.
Prosek padavina u Grčkoj opao je za 30 odsto od sredine sedamdesetih godina, a
januar je bio jedan od meseci sa najmanje padavina za sto godina.
"Označili smo oko 35 odsto zemlje kao oblast koja je suočena sa opasnošću od
sušenja tla, sa ogromnim posledicama za ljude i ekonomiju," kaže Kozmas.
U velikoj su opasnosti oblasti južnog Peloponeza, mnoga veoma popularna
turistička ostrva u Egejskom moru, kao i delovi severne i cetralne Grčke i
šire područje Atine.
Grčka, jedna od zemalja evrozone sa najvećim ekonomskim rastom, prolazi kroz
bum izgradnje i turizma, što iscrpljuje prirodne izvore.
Samo tokom ove godine u Grčkoj će zbog velike potraznje stranaca biti
izgrađena turistička odmarališta za desetine hiljada ljudi, a građevinarstvo
beleži rast od jedne trećine od 2000. godine.
Kozmas, međutim, smatra da će trenutnu ekonomsku dobit uskoro nadmašiti
dugoročna šteta naneta prirodi.
"U ugroženim oblastima, veliki delovi tla nestaju, ostaje samo 30 do 40
santimetara zemlje pri površini. To nije dovoljno za stočarstvo, šume neće
moći ponovo da izrastu, kiša neće padati," upozorava on. |
| |
| |
|
|
| Prvi salon lepote za muškarce |
| |
U Velikoj Britaniji je otvoren prvi salon lepote namenjen isključivo
muškarcima, prigodno nazvan "Njhole Man".
Otvaranje salona je u skladu sa sve popularnijim trendom "metroseksualaca",
odnosno muškaraca koji poklanjaju pažnju negovanju svog izgleda a pri tome
nisu seksualno skloni istom polu.
 Samo britanski muškarci, na primer, godišnje troše oko 800 miliona funti, ili
milijardu i po dolara, na svoje ulepšavanje.
U salonu "Njhole Men" kažu da su njihova ciljna grupa muškarci koji se ne libe
da potroše velike sume novca na kozmetičke tretmane, depilaciju, čupanje obrva
ili šminku.
Salon se nalazi u Nju Bond Stritu, jednoj od najekskluzivnijih i
najpopularnijih londonskih trgovačkih ulica i treba da ohrabri muškarce da
svrate na brze tretmane uz minimalno deranžiranje ili neprijatnost.
Enterijer u kome dominiraju mermer i crna koža, a čuje se prijatna klasična
muzika, osmišljen je tako da opusti posetioce kada prvi put uđu u salon.
Glavni menadžer salona Bob Eger kaže da su se vlasnici okrenuli muškim
klijentima jer smatraju da su potrebe žena i više nego zadovoljene na tržištu.
"Ako pogledate robne kuće - u njima su najvažnija odeljenja za kozmetiku, ali
su proizvodi za muškarce raštrka-ni po raznim štandovima, što muškarcima, koji
obično ne vole šoping kao takav, otežava da se snađu", kaže Eger.
Osim kremi i gelova, salon nudi niz vitamina i drugih dodataka prilagođenih
muškim potrebama.
Industrija proizvoda za mušku negu očigledno je u usponu. Kreme za lice
postaju uobičajena stavka na spiskovima za kupovinu nekih muškaraca.
Međutim, iako u porastu, tržište muške kozmetike u Velikoj Britaniji je još
mnogo manje od istog tržista sa druge strane Lamanša - u Francuskoj.
Britanci, naime, na kozmetiku potroše oko 800 miliona funti, ili milijardu i
po dolara, dok Francuzi potroše 2,2 milijarde funti, pokazuju podaci kompanije
Mintel, koja se bavi proučavanjem globalnog tržišta.
Analitičar Mintela Džejms Mekoj kaže da odnos britanskih muškaraca prema
negovanju lica i tela, iako se očigledno popravlja, još daleko zaostaje za
nekim drugim Evropljanima.
"U muškoj populaciji još postoji otpor ideji da muškarac treba da ode na
tretman lica ili počupa obrve", kaže Mekoj. Dovoljni su, smatra većina,
tuširanje, pranje zuba i dezodorans.
Tu je i tipični muški argument da ih žene prihvataju onakvim kakvi jesu. Tome,
međutim, u prilog baš ne ide činjenica da gotovo 40 odsto muške kozmetike
kupuju upravo žene za svoje muževe i momke.
Statistika pokazuje da je i dalje mnogo više britanskih muškaraca koji bi
radije mazali cementom pukotine na trotoarima, nego što bi naneli bilo koju
vrstu losiona na svoje lice. |
| |
| |
|
|
| Saher torta - ikona Beča stara 175 godina |
| |
Najslađa atrakcija Beča i ikona njegovih kafea - Saher torta - stara je 175
godina a i dalje je omiljena poslastica širom sveta. Brojne imitacije recepta
postoje, ali je original strogo čuvana tajna.
Priča o Saher torti počinje 1832. godine kada je austrougarski državni
kancelar, vojvoda Meternih, izdao nalog posluzi da za njegove visoke goste
spremi novi desert.
 Kako je glavni kuvar bio bolestan, zadatak je pripao 16-godišnjem šegrtu
Francu Saheru. Rezultat je bila gorkoslatka čokoladna poslastica, danas
nadaleko poznata Saher torta.
Franc Saher je posle mnogo godina provedenih kod grofa Esterhazija otvorio
prodavnicu delikatesne robe i ponudio i svoju čokoladnu tortu. Ona je brzo
postala omiljena i izrasla u simbol grada, poput palate Hofburg, opere i
kočija. Potom je krenula i u osvajanje sveta.
Čuvena bečka torta danas je ozbiljan biznis, piše Rojters.
Alfred Buksbaum, glavni poslastičar hotela "Saher", pravi oko 320.000 ovih
čokoladnih torti svake godine za hiljade turista i Bečlija. Torte se prodaju i
kafeima ili se šalju u malim drvenim kutijama u inostranstvo, naročito u SAD,
Japan, Nemačku i sve više na Bliski istok.
Ali, dok je Saher torta dobro poznata svim "slatkoljupcima", recept za njeno
pripremanje, koji koriste najpoznatije poslastičarnice u Beču, poput hotela "Saher",
ostaje tajna.
Rukom napisani recept Franca Sahera čuva se u sefu hotela i zna ga mali broj
ljudi poput šefa poslastičarnice i menadžera hotela koji su morali da potpišu
ugovor o čuvanju tajne pre nego što su ga videli.
Buksbaum je otkrio samo to da on lično meša tri vrste belgijske i nemačke
čokolade kako bi dobio karakteristični gorko-slatki ukus.
Hotel "Saher "se mnogo godina borio u sudovima za pravo da je jedini koji
proizvodi originalnu Saher tortu.
"Nekima ta suđenja možda izgledaju smešno", kaže menadžer hotela Renije
Hejlman. "Ali oduvek je bilo jasno da mi imamo originalan recept i da samo mi
proizvodimo Saher tortu u skladu sa tim receptom".
Nekoliko blokova dalje, u blizini kraljevske palate nalazi se "Demel", poznata
"čokolaterija" i najčuveniji rival hotela "Saher". "Demel" nosi ime po
poslastičaru sa nekadašnjeg bečkog dvora.
Prema legendi, sin Franca Sahera, Edvard, koji je u mladosti radio kod Demela,
razvio je očev recept pre nego što je otvorio hotel "Saher".
Sud je odlučio da hotel "Saher" ima pravo da svoju kreaciju zove "originalna
Saher torta", dok "Demel", koji godišnje proizvodi i izvozi oko 50.000 ovih
poslastica, može da ih zove "Demelova saher torta".
Mase ljudi svakog dana dolaze u "Demel" da uživaju u parčetu torte na bečki
način - sa dodatkom nezaslađene umućene pavlake i kafe sa mlekom "melanž". "Demel"
je zadržao atmosferu starog Beča sa konobaricama koje se mušterijama obraćaju
u trećem licu.
"Ključ svake Saher torte je čokolada - ona mora da bude odlična - i naravno,
džem", kaže glavni poslastičar Dietmar Murhentaler dok pažljivo umače Saher
tortu u šerpu vrućeg džema od kajsija. "Naravno, mi nikada nećemo otkriti
recept - neke stvari jednostavno moraju da ostanu unutar ovih zidova", dodao
je on. |
| |
| |
|
|
| Vozom od Evrope do Afrike |
| |
Dugogodišnji san inženjera o povezivanju dva različita sveta, Evrope i Afrike,
mogao bi da postane java - posle brojnih studija, projekat tunela između dva
kontinenta ponovo je aktuelan.
Bilo bi to još jedno inženjersko čudo, poput Panamskog kanala ili tunela ispod
Lamanša koji povezuje Britaniju sa Francuskom.
 Tunel bi išao ispod Gibraltara, gde se spajaju vode Atlantika i Mediterana, iz
Tangera u Maroku do španske Tarife, najjužnije tačke Evrope.
Gibraltar je na jednom mestu širok samo 14 kilometara. Međutim, voda je tu
suviše duboka, pa bi vozovi ulazili u tunel kao roler kosteri.
Inženjeri su zato odlučili da tunel izgrade na mestu gde je Gibraltar širi,
ali je dubina manja. Čak i tako tunel ispod Gibraltara, u dužini od oko 40
kilometara, bio bi tunel na najvećoj dubini u svetu - oko 500 metara ispod
površine mora.
Najuglednije evropske inženjering firme dobile su nekoliko meseci da još ove
godine završe studije izvodljivosti projekta.
"Mislim da je taj projekat utopija koja postaje stvarnost", rekao je za AP
predsednik španske vladine agencije za projekat tunela Anhel Aparicio.
Pored ekonomskog značaja za obe strane, tunel bi bio i simbol socijalne i
kulturne bliskosti dva kontinenta, uz geografsku.
Nezvanično se procenjuje da bi izgradnja koštala više od deset milijardi evra
a trajala bi dvadesetak godina. Španija i Maroko se nadaju da će, ako projekat
krene, dobiti sredstva od Evropske unije.
Planeri jedino strahuju da li će siromašna Afrika biti u stanju da obezbedi
stabilan protok ljudi i robe kroz tunel.
Čak je i tunel ispod Lamanša, otvoren 1994, nakupio 12 milijardi evra dugova a
kompanija koja ga vodi, "Jurotunel", lane je dobila zaštitu od bankrotstva.
Troškovi izgradnje 50 kilometara dugog tunela ispod Lamanša su potcenjivani a
predviđanja obima saobraćaja pokazala su se kao suviše optimistička.
Ipak, španski premijer Hose Luis Sapatero rekao je nedavno da je čvrsto
opredeljen za projekat na Gibraltaru i da će tunel "znatno ubrzati rast,
razvoj i prosperitet" na obe strane Mediterana.
Na afričkoj strani, u Maroku, očekuju da tunel najviše koristi donese turizmu,
ali i izvoznicima. U marokanskom izvozu prednjače poljoprivredni proizvodi
koji bi tunelom lakše, brže i u boljem stanju stizali do Evrope.
Gibraltar je godinama i opasno mesto preko koga Afrikanci u malim, nesigurnim
čamcima plove hrleći ka Evropi. Zato bi železnički tunel morao da bude dobro
obezbeđen.
Uz izazove ekstremne dubine i "neprijateljskog" terena od peska, stenja i
mulja na dnu, strahuje se i od tektonskih poremećaja ali i zbog ekonomske
opravdanosti izgradnje. |
| |
| |
|
| |
|
|
