|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1098, 13. april 2007.
| Neophodan konsenzus o spoljnopolitičkim
prioritetima |
| |
Nova vlada Srbije morala bi da formuliše snažan konsenzus oko spoljopolitičkih
prioriteta zemlje i da usvoji neophodan zakon o ministarstvu spoljnih poslova,
rekli su učesnici na skupu u Beogradu o spoljnoj politici u regionu.
 Učesnici dikskusije, koju je organizovala Balkanska istraživačka mreža (BIRN),
ocenili su da je integracija u EU jedino rešenje za stabilnost i razvoj
zapadnog Balkana i ukazali na značaj regionalne saradnje na tom putu.
Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostanstvom Duško Lopandić rekao je
da je Srbija ulaže napore u cilju integracije na globalnom planu, između
ostalog, u Svetsku trgovinsku organizaciju, EU i NATO.
On je naveo da je, iako se na nivou vlade i predsednika Republike formira
spoljna politika, neophodno usvojiti zakon o ministarstvu spoljnih poslova,
pošto ono sada funkoniše na bazi privremenih zakona, nakon razdruživanja
Srbije i Crne Gore prošle godine.
Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ukazao je da je
važno da Srbija dobije vladu, pošto, prema signalima iz EU, postoji mogućnost
da se obnove pregovori o stabilizaciji i pridruživanju.
"Time se dobija novi zamajac i počinju paralelni tokovi rešavanja obaveza
prema Haškom tribunalu i konstruktivnog učešća u rešavanju statusa Kosova,
koliko je moguće, pošto je pitanje dostavljeno Savetu bezbendosti UN", rekao
je Vejvoda.
Ocenio je da je potrebno da nova vlada Srbije formuliše jak konenzus o
spoljnopolitičkim prioritetima.
Zamenica ambasadora Slovenije u Beogradu Jadranka Šturm Kocjan rekla je da će
jedan od prioriteta Slovenije kao predsedavajuće EU u prvoj polovini sledeće
godine, biti da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, pošto ispuni
neophodne uslove.
Prema njenim rečima, za razliku od Srbije, u Sloveniji je uvek postojao veliki
nacionalni konsenzus o ključnim pitanjima, počev od referenduma za nezavisnost
do referenduma za pristupanje EU i NATO-u.
"U tome je velika razlika između Srbije i Slovenije... Buduća demokratska
vlada (Srbije) treba da jasno kaže šta želi - članstvo u EU ili ne, članstvo u
NATO-u ili ne...", rekla je ona.
Savetnik u ambasadi Holandije u Beogradu Hans Hageman rekao je da su vrata EU
otvorena za nove članice, a da je na zemljama koje žele da joj se pridruže, da
utvrde koliko će taj proces trajati.
Profesorka na fakultetu političkih nauka Milica Delević Đilas ocenila je da će
Kosovo biti test za regionalnu saradnju i u smislu sektorske saradnje i u
smislu političke saradnje, koja treba da zaživi kroz Regionalni savet za
saradnju 2008. godine.
Ona je rekla da će neka zemlja, ako bude nezadovoljna rešenjem za Kosovo i
odluči da ne učestvuje u nekom obliku regionalne saranđe, sebi blokirati put u
EU.
Ocenila je da je regionalna saradnja zaživela na zapadnom Balkanu, da je sve
zemlje sada prihvataju i okreću joj se da bi rešili probleme za razliku od
ranijih godina.
Državni sekretar u makedonskom Ministarstvu spoljnih poslova Emil Kirjas je
rekao da se spoljna politika na Balkanu orijentiše ka nacionalnim interesima,
a manje ka zajedničkim vrednostima i ciljevima i da zemlje regiona često
smatraju da ih se problemi u svetu ne tiču.
On je rekao da se zemlje regiona povlače pred pitanjem Kosova, iako ono na
njih direktno utiče, i ukazao na pitanje podrške Kosovu nakon utvrđivanja
statusa. Ocenio je da zemlje zapadnog Balkana treba da pomognu transformaciju
društva na Kosovu kako bi ono bilo spremno za integraciju u EU. |
| |
| |
|
| |
| Evropski predstavnici u Kosovskoj Mitrovici |
| |
Članovi Evropskog parlamenta i NATO-a Gerd Hefer i Floris de Gou obišli su u
severnom delu Mitrovice kolektivni centar u kome živi više od 100 prognanih
Srba iz Hrvatske i raseljenih sa Kosova i Metohije (KiM).
 "Odlična je ideja što će misija SB UN doći na Kosovo i Metohiju da obiđe Srbe
i Albance, da čuje obične ljude, zvaničnike i političke predstavnike", rekla
je na konferenciji za novinare predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda
Rašković-Ivić.
Ona je zajedno s evropskim zvaničnicima obišla kolektivni centar.
Prema njenim rečima, za neka rešenja je prerano, "treba sačekati jer je bolje
menjati nešto korak po korak nego praviti velike lomove".
"Možda međunarodna zajednica dođe do neke druge ideje za rešenje statusa KiM-a.
Mi imamo svoju ideju, imaju je i Albanci, i (izaslanik UN) Marti Ahtisari, ali
treba i drugi da se uvere kako se ovde živi i da nam pomognu i tako dođemo do
kompromisa", rekla je Sanda Rašković-Ivić.
De Gou je rekao da "idealna situacija ne postoji", ali da se mora doći do
nekog rešenja. "Ne sme se odlagati mnogo s donošenjem rešenja, jer to može
izazvati nestabilnost u regionu", dodao je on.
Hefer je izrazio nadu da će doći do rešenja za KiM, posebno što Srbija očekuje
da postane članica EU 2012. godine.
Hefer je rekao da posetiti Hrvatsku i ponovo Kosovo, kako bi se upoznao sa
stavovima srpske i albanske strane o budućnosti pokrajine.
O situaciji u Mitrovici govorio je i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milan
Ivanović, koji je rekao da u severenom delu grada sa Srbima, Romima,
Aškalijama i Bošnjacima živi oko 15 odsro Albanaca.
"I pored toga često nas nazivaju nekooperativnim, tvrdim, pa čak i ekstremnim
Srbima", rekao je Ivanović.
"Podržavamo plan i platformu našeg državnog pregovaračkog tima o očuvanju
teritorijalnog integriteta i našem statusu unutar Republike Srbije", rekao je
Ivanović. |
| |
| |
|
| |
| Tuča odbornika u SO Uroševac |
| |
Tokom sednice Skupštine opštine Uroševac došlo je do fizičkog "obračuna"
odbornika iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratskog saveza Dardanije
(DSD), javljaju elektronski mediji u Prištini.
Povod za svađu i fizičko razračunavanje bile su optužbe koje je jedan od
odbornika DSD-a izneo na račun kolege iz DSK-a.
Tuča je počela kada je odbornik DSD-a Iljmi Hašani bacio plastičnu flašu na
kolegu iz DSK-a Adema Sejdijua koja ga je promašila i pogodila drugog
odbornika.
To je, kakvo javljaju elektronski mediji, bio razlog zbog čega je došlo do
svađe u kojoj se nije znalo "ko koga napada".
Kada se situacija smirila, konstatovano je da niko od odbornika nije zadobio
ozbiljnije povrede.
Predsednik opštine Faik Grainca je bio prinuđen da prekine sednicu i da je
nakom konsultacija sa šefovima odborničkih grupa odloži na neodređeno vreme.
U izjavi medijima, on je optužio odbornike DSD-a da su na sednicu došli s
nemerom da izazovu incident.
Istovremeno iz DSD-a optuzuju Graincu da je to što je loše vodio sendice
doprinelo ekscesu. |
| |
| |
|
| |
| OEBS o sistemu upravnog prava na Kosovu |
| |
Misija OEBS-a na Kosovu ocenila je da bez efikasnog sistema upravnog prava,
građani Kosova mogu biti izloženi arbitarnim i nezakonitim odlukama vlasti bez
mogućnnosti zaštite i pozvala kosovske vlasti da primenjuju i koriguju sistem.
U izveštaju o sistemu upravnog prava na Kosovu, koji je dostupan na sajtu OEBS-a,
razmotren je Zakon o upravnom postpuku i upravnim sporovima i njihovi
nedostaci, a analizirani su i problemi u vezi sa upravnim postupcima pred
organima upravne vlasti.
"Akcije ili ne-akcije vlade - poput poreza, eksproprijacije, dodele dozvola
ili kazni - utiču na svakodnevni život stanovnika Kosova", rekao je šef Misije
OEBS-a na Kosovu Jens Modvig.
"Upravno pravo je važna oblast jer omogućava građanima da razmotre odluke
vlade za koje veruju da su ilegalne ili proizvoljne", dodao je on.
OEBS navodi da su zabeleženi sučajevi u kojima organi vlasti nisu na
odgovarajući način opravdali svoje odluke, u kojima su prekoračili svoja
ovlašćenja ili važeća proceduralna pravila.
U izveštaju se upozorava i da je pred kosovskim sudovima više od 2000
nerešenih slučajeva.
Misija OEBS-a u izveštaju preporučuje da Vrhovni sud Kosova funkcioniše i kao
apelacioni sud koji bi razmatrao legalnost odluka nižih sudova i vršio usmena
saslušanja.
Preporučuje se i da odluke administracije budu razumne i u skladu sa pravilima,
i pozivaju privremene vlasti da odrze obuku za službenike.
"Ovi izazovi, čiji je cilj uspostavljanje funkcionalnog sistema upravnog prava
kao fundamentalnog dela razvoja pravosudnog sistema Kosova, mogu biti
prevaziđeni", dodao je Modvig.
U izveštaju se ohrabruju vlasti da iskoriste preporuke OEBS-a kako bi
korigovali trenutni sistem upravnog prava na Kosovu.
"Izazovi u funkcionisanju sistema upravnog prava moraju biti rešeni kako bi se
zaštitila ljudska prava i vladavina zakona", zaključuje se u izveštaju OEBS-a. |
| |
| |
|
| |
| Nema komentara pre odgovora Berlina |
| |
Vlada Srbije neće komentarisati izjave nemačkog ambasadora u Beogradu Andreasa
Cobela dok iz Berlina ne stigne zvanično objašnjenje da li ambasadorovi
stavovi o Kosovu i Vojvodini odražavaju stavove nemačke vlade.
Ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović je na konferenciji
za novinare posle sednice vlade rekao da vlasti u Beogradu očekuju odgovor
nemačke strane.
Na pitanja novinara da li postoji mogućnost da ambasador Cobel bude proglašen
personom non grata, i da li je ministrima preporučeno da prekinu komunikaciju
s njim, Popović je odgovorio da ne može da kaže ništa izvan saopštenja
objavljenog sa današnje sednice vlade.
Vlada Srbije uputila je juče najoštriji protest vladi Nemačke zbog izjava
ambasadora te zemlje Andreasa Cobela povodom Kosova, ocenjujući da se on "na
najgrublji način meša u unutrašnje stvari Srbije".
Posle sednice, Vlada Srbije saopštila je da od nemačke vlade očekuje
objašnjenje.
"Ambasador Cobel je na više načina pokrenuo pitanje teritorijalnog integriteta
i suvereniteta Srbije i pitanje nepromenljivosti njenih međunarodno priznatih
granica", navodi se u saopštenju.
Uz ocenu da je "ambasador Cobel, uprkos ukazanom gostoprimstvu Srbije, iskazao
i nepoštovanje prema dostojanstvu državnih institucija Srbija", dodaje se da "vlada
Srbije s pravom očekuje objašnjenje vlade Nemačke da li je ambasador Cobel
izneo zvanične stvavove vlade Nemačke".
"U svim dosadašnjim kontaktima na visokom državnom nivou između Srbije i
Nemačke bila je iskazana i potvrđena međusobno dobra volja da dve zemlje
razvijaju dobre odnose. Nadamo se da ćemo u najkraćem roku dobiti jasno
razjašnjenje Vlade Nemačke o iznetim stavovima ambasadora Cobela", navodi se u
saopštenju posle sednice vlade.
Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel izjavio je da bi problem Kosova
trebalo rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", jer bi, u suprotnom,
mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku.
Na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evorpskog pokreta u Srbiji, on je
rekao da "nije tačno" da je Kosovo oduvek u Srbiji, jer je postalo deo Srbije
1912. godine "posle dugo vremena".
On je i "podsetio" da je Vojvodina ušla u sastav Srbije 1918. godine, dodavši
da bi, ako Srbija bude destabilizovana, Mađarska mogla da "insistira na
Vojvodini".
Cobel se izvinio zbog izjava o Kosovu
Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel izvinio se zbog svojih izjava o
Kosovu, napomenuvši da je izneo lično mišljenje a ne stavove nemačke vlade i
Evropske unije.
"Izričito se izvinjavam zbog možda nejasnih izjava a pre svega što je nastao
utisak da nemam dovoljno razumevanja za zemlju domaćina", rekao je Cobel na
kratkoj konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu.
On je povodom izjava o Kosovu rekao da je na sastanku Foruma za međunarodne
odnose, u Beogradu, izneo lično mišljenje, a ne mišljenje nemačke vlade niti
EU.
"Sve izjave bez obzira da li su prenete na istinit ili pogrešan način mogu se
isključivo pripisati meni", istakao je Cobel.
"Stav nemačke vlade i EU je poznat. Naš cilj su stabilizacija i mir na
zapadnom Balkanu. Zato se zalažemo za rešenje statusa Kosova koje bi uzelo u
obzir opravdane interese građana Kosova", rekao je Cobel i istakao da je
"Kosovo slučaj 'sui generis' koji se ne može preneti na druge regione".
Ambasador Nemačke je na kraju konferencije za novinare zamolio za razumevanje
što ne daje dalje komentare i što neće odgovarati na pitanja. |
| |
| |
|
| |
| Tadić i Vujanović o imovini SPC |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je telefonom sa predsednikom Crne
Gore Filipom Vujanovićem o najavi Crnogorske pravoslavne crkve da će preuzeti
imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Predsednik Tadić je izrazio zabrinutost zbog takvih najava i zatražio da Crna
Gora zaštiti imovinu SPC.
Predsednik Tadić je dobio uveravanja predsednika Vujanovića da će Crna Gora
štiti imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo paralisalo političku scenu u Srbiji |
| |
Pitanje sudbine Kosova paralisalo je političku scenu u Srbiji koja je i dalje
bez vlade, gotovo tri meseca posle izbora, ocenjuje britanski "Dejli telegraf".
Politički procesi u Srbiji su zaustavljeni, navodi londonski dnevnik, jer
nijedna stranka ne želi da preuzme vlast i odmah se suoči sa gubitkom Kosova.
"Telegraf" navodi i da takva situacija pogoduje Srpskoj radikalnoj stranci
koja bi mogla da pobedi na narednim izborima.
"U međuvremenu, premijer Vojislav Koštunica insistira da Rusija sačuva Kosovo
za Srbiju", piše list i dodaje da šef kosovkog pregovaračkog tima Ljutfi
Haziri smatra da bi takav ishod događaja mogao da dovede do potpunog
demokratskog kolapsa.
"Čvrstorukaši kontrolišu sve u Beogradu. Ali, mi se nadamo pomirenju posle
nezavisnosti. Međunarodna zajednica mora da završi svoju misiju na Kosovu",
rekao je Haziri.
List navodi da mnogi smatraju da će, ako Rusija uloži veto na plan izaslanika
UN Martija Ahtisarija, Albanci proglasiti nezavisnost Kosova.
"Srbi se trude da sa Rusima blokiraju Ahtisarijev plan i podele i destabilišu
Kosovo", rekao je Haziri i dodao da "tvrde struje" u Beogradu "unose strah na
Kosovo".
Haziri je rekao i da će Srbi posle nezavisnosti Kosova biti zbrinuti. "Biće im
garantovana meta u parlamentu", rekao je Haziri.
"Dejli telegraf" prenosi i izjavu pomoćnika američkog državnog seketara
Denijela Frida koji je rekao da će se status kvo na Kosovu okončati na jedan
ili drugi način. "Ili će to biti kroz kontrolisani i organizovani proces, ili
neorganizovanim i mnogo nasilnijim putem. To je izbor", rekao je Frid. |
| |
| |
|
| |
| Otvorene sudnice za sajber kriminal |
| |
U beogradskom Okružnom sudu su otvorene dve specijalno opremljene sudnice za
potrebe Odeljenja za visokotehnološki kriminal, renovirane sredstvima koje je
obezbedilo Ministarstvo pravde Srbije.
Pored sudnica, koje su opremljene savremenom elektronskom opremom i video-linkom
sa zgradom Okružnog suda u Ustaničkoj ulici, opremljena je i soba za režiju.
 U sudnicama postoje i kabine za zaštićene svedoke sa tehničkom mogućnošću
distorzije slike i zvuka, kao i kabine za prevodioce i prostor za novinare.
Renoviranje i opremanje sudnica koštalo je oko 16 miliona dinara.
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković je, na ceremoniji otvaranja, podsetio
da je Srbija jedna od 19 zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o
borbi protiv sajber-kriminala.
Stojković je istakao značaj borbe protiv sajber-kriminala, jer, kako je rekao,
u vreme ekspanzije računarskih tehnologija najveći deo prekograničnog
kriminala počinje uz korišćenje upravo tih tehnologija.
Načelnik odeljenja za sajber-kriminal Okružnog suda u Beogradu sudija Velimir
Lazović rekao je da bi procesuiranje predmeta iz njegove nadležnosti moglo
početi u maju.
Trenutno na početak suđenja u tom odeljenju, formiranom još u decembru 2005,
čeka oko 50 predmeta.
Najveći deo tih predmeta, oko 95 odsto, jesu slučajevi piraterije, koji su do
formiranja Odeljenja za visokotehnološki kriminal bili u nadležnosti
opštinskih sudova.
U odeljenju za sajber-kriminal zaposleno je troje sudećih i dvoje istražnih
sudija.
Odeljenje za visokotehnološki kriminal će biti nadležno za celu teritoriju
Srbije, a baviće se krivičnim delima kod kojih se kao objekat ili sredstvo
izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i
njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
Za posebanog tužioca za "sajber kriminal" je 22. februara imenovana Lidija
Komlen Nikolić.
Zakon predviđa i formiranje posebne službe za sajber kriminal u okviru MUP-a
koja će raditi po zahtevima tužioca. |
| |
| |
|
| |
| Mala popularnost UNMIK-a |
| |
Popularnost Misije UN na Kosovu (UNMIK) dostigla je najnižu tačku u poslednje
dve godine, navodi se u najnovijem izveštaju UN programa za razvoj (UNDP).
U izveštaju UNDP-a, 14. po redu o situaciji na Kosovu od avgusta 2002. godine,
navodi se da je svega 24 odsto ispitanika zadovoljno radom UNMIK-a. UNMIK je
najnižu stopu popularnosti imao posle nereda koji su izbili na Kosovu marta
2004. i tada je iznosila 23 odsto.
UNMIK je od dolaska na Kosovo 1999. imao šest šefova i najveću popularnost (60
odsto) imao je 2002. godine.
U izveštaju, za period od jula do septembra 2006. godine, se navodi i da 58
odsto ispitanika smatra da je nerešen status Kosova pretnja stabilnosti
pokrajine, dok 37 odsto ispitanika smatra da je nerešen status glavni problem
Kosova uopšte.
UNDP u svom izveštaju navodi i da su kosovski Srbi i Albanci i dalje duboko
podeljeni i da je 95,7 odsto Albanaca za nezavisnost Kosova, dok 70 odsto
ispitanih Srba smatra da je najbolje rešenje da Kosovo ostane autonomna
pokrajina unutar Srbije.
U izveštaju se navodi i da samo 10 odsto Srba smatra da je podela Kosova
rešenje, dok je 2006. godine 46,5 odsto Srba bilo za podelu.
Kao glavne probleme Kosova, ispitanici su pored nerešenog statusa (37 odsto)
naveli nezaposlenost (34 odsto) i siromaštvo (15 odsto). |
| |
| |
|
| |
| 900 grama maline po stanovniku godišnje |
| |
Srbija je četvrti svetski proizvođač malina, ali svaki njen stanovnik u
proseku godišnje pojede samo oko 900 grama tog voća, što je i deset puta manje
od zemalja Evropske unije, saopšteno je na konferenciji "Malina i zdravlje".
Iako su medicinska istraživanja pokazla da maline pozitivno utiču na zdravlje,
odnosno da to voće služi kao veoma dobar antioksidant i ima pozitivan efekat
na kardiovaskula-rna oboljenja, na skupu je istaknuto da su potrebna dodatna
ispitivanja i animacija potrošača kako bi se predstavile sve njene prednosti.
Predsednik Svetske organizacije proizvođača i prerađivača malina Rade
Ljubojević kazao je kako bi Srbija mogla da poveća proizvodnju i izvoz maline
osavremenjivanjem načina proizvodnje, uvođenjem novih sertifikata i
finalizacije obrade. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
