|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1101, 4. maj 2007.
| Srbija i BIH jedine nemaju ni Sporazum o
stabilizaciji s EU |
| |
Srbija je, uz BiH, jedina zemlja regiona koja još nije napravila ni prvi
institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u EU i jedina
kojoj je proces pridruživanja Uniji suspendovan, pola godine pošto je započet.
Od bivših jugoslovenskih republika samo je Slovenija punopravna članica EU, od
1. maja 2004. U EU ušli su i susedi - Mađarska 2004, i Bugarska i Rumunija
2007, a preostalih šest zemalja regiona - Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska,
Makedonija i Srbija - obuhvaćene su Procesom stabilizacije i pridruživanja.
 Najdalje je na tom putu stigla Hrvatska, koja je sa Briselom otvorila
pristupne pregovore, što je poslednja stepenica do punopravnog članstva u EU.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu,
EU je usvojila 1999. Njime je svakoj od zemalja regiona ponuđena evropska
perspektiva, čija brzina zavisi od brzine i stepena ispunjavanja određenih
uslova.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i
završile Makedonija i Hrvatska.
Makedonija je sporazum potpisala u aprilu 2001, a u decembru 2005. potvrđena
joj je kandidatura za članstvo.
Hrvatska je Sporazum potpisala u oktobru 2001, u leto 2004. potvrđena joj je
kandidatura za članstvo, a u oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci zbog
nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom, počela je i pregovore o punopravnom
članstvu u EU.
Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela u
januaru 2003, sporazum je parafiran u februaru 2006, a potpisan 12. juna iste
godine.
Od vlade u Tirani se sada traži da sprovede izborne, pravne i ekonomske
reforme, a pre svega da se obračuna s korupcijom i organizovanim kriminalom
ako želi da napreduje u procesu pridruživanja EU.
Srbija i Crna Gora pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU
počele su zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali su oni
suspendovani 3. maja 2006. zbog nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom.
Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti 26.
septembra prošle godine, a sporazum je parafiran u martu ove godine. I u
Briselu i u Podgorici očekuju da će sporazum biti potpisan u junu.
U proces Stabilizacije i pridruživanja EU poslednja je krenula BiH, 25.
novembra 2005. Tehnički deo pregovora završen je krajem prošle godine, a
sporazum bi mogao biti potpisan do 1. jula ove godine, pod uslovom da BiH do
tada ispuni ključni uslove - reformu policije i saradnju sa Haškim sudomn.
Srbija očekuje da će nastaviti pregovore "nakon formiranja nove vlade" i "jasne
opredeljenosti za punu saradnju s Haškim tribunalom" i da bi joj za
parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju moglo biti dovoljno pet
meseci, od trenutka nastavka pregovora.
Vlada međutim još nije formirana, a na poslednjem zasedanju šefova diplomatija
EU, 20. aprila u Luksemburgu, o nastavku pregovora sa Srbijom nije se ni
raspravljalo, pošto je konstatovano da nema "nikakvih novih elemenata i
razvoja" u vezi sa saradnjom s Hagom.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU posle parafiranja treba da bude
potpisan. Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pravo na pomoć EU, ali
on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU.
Naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za članstvo,
a to se obično čini u toku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju. |
| |
| |
|
| |
| Opasno jednostrano priznanje Kosova bez
rezolucije SB |
| |
Norveški diplomata i bivši izaslanik UN Kai Eide izjavio je da bi bilo opasno
jednostrano priznanje Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.
"Članice Saveta bezbednosti moraju da učine sve što mogu kako bi postigle
dogovor. Druga opcija, o kojoj neki govore - jednostrano priznanje bez
rezolucije Saveta bezbednosti - vrlo je riskantna. To bi, prvo, znacilo da
Kosovo ne bi imalo legalni status, koji bi rezolucija obezbedila", rekao je
Eide za britansku mrežu Bi-Bi-Si (BBC).
 Eide je rekao da bi to "stvorilo probleme za međunarodnu zajednicu koja treba
da na osnovu jasnog uporišta u međunarodnom pravu uđe na Kosovo sa novom
misijom, koju bi predvodila Evropska unija".
"Mislim da nije mudro govoriti o jednostranom priznanju. Svi napori moraju
biti usmereni na Savet bezbednosti", rekao je norveški diplomata.
Prema njegovim rečima, ukoliko Beograd iznese predloge čiji bi cilj bio da se
osigura da zaista budu sprovedeni oni delovi plana Martija Ahtisariji koji
govore o zaštiti manjina, kako bi se kosovski Srbi osećali bezbednije, onda
takvi predlozi treba da budu pozdravljeni.
"Takvi predlozi treba da dođu vrlo brzo kako bismo mogli da krenemo napred. U
svakom slučaju, ja sam svestan da je ovo za sve strane vrlo teška i složena
situacija", rekao je Eide.
"Sada moramo da se uzdamo u ono što će se dešavati u Savetu bezbednosti, ne
samo između Rusije i Amerike, nego svih drugih članica. Stalno govorimo o tome
sta kažu Rusi, šta Beograd. Moramo da se pozabavimo ljudima koji tamo žive'",
dodao je on.
Norveški diplomata je rekao da međunarodna zajednica na Kosovu nije učinila
dovoljno kada je reč o poštovanju prava na svojinu, o vladavini prava i
odnosima između etničkih grupa. "Imali smo pred sobom mnogo godina i trebalo
je da uradimo više. Ali to ne treba da nas odvrati od rešavanja statusa",
dodao je Eide.
"Mislim da je vrlo važno da međunarodna zajednica u novom obliku svog
prisustva na Kosovu, dođe i pokaže da je vrlo ozbiljna i da će uložiti
potrebne resurse kako bi stvorila bolju klimu, rešila pitanja svojine,
zahtevala od Albanaca da se okrenu Srbima i obratno, uložila mnogo više napora
u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije", rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Ne zanima nas EU dok god nam otima Kosovo |
| |
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić izjavio je
juče da Evropska unija, zajedno sa SAD, pokušava da "otme" Kosovo i Metohiju,
i da, dok god je tako, Srbija ne treba da razmišlja o evropskim integracijama.
"Oni moraju da shvate, nas interesuje država Srbija, nas interesuju naša deca,
nas interesuje naša zemlja, nama njihovo ne treba. Neka nam ostave Kosovo i
Metohiju, baš nas briga i za EU i za sva njihova čuda i za sve njihove
budalaštine", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
U Srbiji je, kako je istakao, kod građana potrebno razviti jasan patriotski
stav prema pitanju očuvanja državne teritorije, ali se stranke koje su
proteklih godina na vlast time ne bave jer su im primarni njihovi lični
interesi.
Generalni sekretar SRS je optužio stranke koje pregovaraju o formiranju nove
Vlade Srbije za neozbiljnost i neodgovornost prema građanima, i zatražio
raspisivanje novih izbora kako bi život u Srbiji mogao da se nastavi.
"Nisu građani Srbije pokusni kunići na kojima će oni da izigravaju nekakve
važne ličnosti ili mnogo značajne ljude kada su oni tu samo, i ovako i onako,
provodnici ideja nekih drugih koji su im gazde i koji im određuju šta smeju da
govore i kako moraju da se ponašaju", kazao je Vučić. |
| |
| |
|
| |
| Ljubiša Buha neprijateljski dočekan u Sinju |
| |
Ljubiša Buha Čume, pokajnik i glavni zaštićeni svedok na suđenju za ubistvo
Zorana Đinđića, prošlog je vikenda bio u gradiću Sinju pored Splita, gde je
boravio zbog konjskih trka na kojima je učestvovao sa svojom kobilom Šakirom
Boma, piše zagrebački "Jutarnji list".
 Buha će svoj boravak u Sinju pamtiti i po tome što mu je na terenskom
automobilu, sa kojim je kobila dovezena u Sinj, izbušeno čak devet guma, a
Čumetov je dolazak, kako navodi list, iznervirao i neke članove sinjskog
konjičkog kluba i alkarskog društva.
Buhina kobila Šakira Boma je, prema pisanju "Jutarnjeg lista", pobedila u trci
na 1.800 metara, a tokom proglašenja pobednika nekadašnji alajčauš (komandant
sinjskih alkara) Ivan Zorica je zbog toga došao u sukob sa lokalnim
preduzetnikom Davorom Žankom Dacolom, inače prijateljem Ljubiše Buhe.
Alajčauš Zorica je, kako tvrdi list, prigovarao jer su na međunarodnoj
galopskoj trci "pobedili Srbi", na što mu je Žanko odgovorio da se "veseli
sportskom uspehu, a ne uspehu Srba".
"Osim toga, već desetak godina srpski i hrvatski sportisti takmiče se u svim
sportovima i kod nas i kod njih, pa ne razumem što sad smeta moje veselje zbog
pobede prijatelja", izjavio je Žanko "Jutarnjem listu".
Jedan od organizatora takmičenja, Branko Zorica, nakon trke je održao govor u
kojem je rekao da će se Hrvati "osvetiti za dve nedelje kada opet budu
organizovane trke".
Buha je na te reči, navodi "Jutarnji list", reagovao rekavši da verovatno neće
više dolaziti u Sinj zbog negostoljubive atmosfere.
"Jutarnji" takođe piše, pozivajući se na informacije iz hrvatskog MUP-a, kako
Buha nije tražio posebnu policijsku zaštitu, kao i da se u Sinj dovezao u
automobilu "audi A8" sa diplomatskim tablicama koji je registrovan na ime
jednog preduzeća. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
