Broj 1102, 11. maj 2007.

U Crnoj Gori deluje oko 700 kriminalaca
Stoji u izvestaju Uprave policije, čije delove prenosi danas prenosi podgorički list "Vijesti". Izveštaj, za koji je navedeno da je štampan samo u jednom primerku, čuva se u sefu kabineta direktora Uprave policije Veselina Veljovića, ali agenciji nije potvrđeno da postoji "knjiga" sa imenima i drugim podacima o kriminalcima. Prema pisanju lista, kriminalne grupe dejstvuju u Podgorici, Baru, Kotoru, Nikšiću i Beranama. Veljović je prilikom posete članova parlamentarnog Odbora za bezbednost Upravi policije u ponedeljak saopštio ocenu da u rasvetljavanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori ima "opstrukcija" čak i u nekim organima vlasti. Posebno nezadovoljstvo Veljović je izrazio u vezi sa sudskim istragama. Podgorički mediji su nakon posete poslanika Upravi policije objavili da je Veljović na tom sastanku, u negativnom kontekstu, pomenuo predsednika Vrhovnog suda Crne Gore Ratka Vukotića, predsednika Višeg suda u Podgorici Ivicu Stankovića i sudiju tog suda Radovana Mandića. Veljović je demantovao da je pominjao imena u razgovoru sa parlamentarcima. Neki članovi skupštinskog Odbora za bezbednost, međutim, pojedinim medijima su saopštili da je Veljović, ipak, pominjao Vukotića, Stankovića i Mandića. Član Odbora i predstavnik opozicionog Pokreta za promene Goran Batrićević, koji često kritikuje rad Uprave policije, rekao je posle sastanka, da je Veljović na "zadovoljavajući način" predstavio dejstvovanje kriminalnih grupa u Crnoj Gori.

Bez vojne pomoći ako raskinete ugovor o izuzeću
Otpravnica poslova američke ambasade u Podgorici Marša Barns saopštila je da je potpisivanje sporazuma sa vladom SAD o imunitetu njenih državljana pred Međunarodnim krivičnim sudom uslov za vojnu pomoć Crnoj Gori. Ona je podgoričkim "Vijestima" kazala da će SAD uskratiti Crnoj Gori vojnu pomoć u slučaju da Crna Gora raskine ugovor o neizručenju državljana SAD Međunarodnom krivičnim sudu. Sporazum vlada Crne Gore i SAD prihvaćen je razmenom diplomatskih nota dve vlade, što je, po oceni Barnsove, trebalo da ostane "privatna prepiska dve vlade". Ona je zamerila crnogorskoj vladi što je diplomatska nota američke ambasade u Podgorici, koja sadrži predlog sporazuma o imunitetu američkih državlja, objavljena na sajtu Vlade. "Razmena diplomatskih nota je privatna stvar dve vlade", kazala je Barns. Način potpisivanja sporazuma oštro su kritikovale opozicione stranke i deo vlasti. Sporazum je prihvaćen 19. aprila, a javnost je sa tim upoznata 3. maja posredstvom podgoričkog dnevnika "Vijesti".

Kockao se, izgubio, pa pucao u aparat
Podgoričanin Nikola Vujačić (25) ispalio je rafal iz automatske puške na poker aparate u kazinu "Flamingo", u Podgorici, nakon što je na kocki, izgubio nekoliko stotina evra. Vujačić je, kako su preneli podgorički mediji, pošto je iskalio bes, sačekao policju koja ga je uhapsila. Dva pušcana zrna su, kako se navodi, probila zid između kazina i susednog kafića, u kome je bilo više gostiju, ali, srećom, niko nije povređen.

Jačanje vehabizma u BiH
Verski fundamentalizam i delovanje pokreta vehabija u Bosni i Hercegovini u porastu su i više nisu marginalna pojava, navodi se u analitičkom tekstu objavljenom na sajtu "Vorld politiks voč". Vehabijski pokret u BiH predstavlja "potencijalno smrtonosni virus" za bosanske muslimane, ocenio je u tom tekstu profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu Resid Hafizović. U analizi se podseća na nedavne događaje u BiH koji ukazuju na snaženje vehabijskog pokreta u toj zemlji - sahranu vođe vehabija Jusufa Baričića krajem marta u Tuzli, na kojoj se okupilo više od 3.000 pristalica tog pokreta, kao i na pokušaj Baričićevih sledbenika, u februaru, da uđu u Carevu džamiju u Sarajevu, kada je intervenisala i policija. Iako su takvi incidenti relativno izolovani, sve je više ljudi u Sarajevu, ali i u drugim mestima u BiH, koji poštuju propise fundamentalista. Poznato je da se dogodilo nekoliko incidenata u kojima su "patrole" vehabija, glumeći "šerijatsku policiju", maltretirali mlade parove koji su u javnosti ljubili i tako prekršili strogi moralni kod vehabija. Kako se navodi u analizi, prema jednom nedavno objavljenom istraživanju, iako skoro 70 odsto od dva miliona bosanskih muslimana odbacuju doktrinu vehabija, gotovo 13 odsto njih izjasilo se da je poštuje. Uspeh vehabijskog, puritanskog oblika islama u Bosni objašnjava se lošim uslovima života u toj zemlji, navodi se u analizi i prenosi ocena jedne od bivših sledbenica tog pokreta da mnoge vehabije dolaze iz "ruralnih oblasti i socijalno najugroženijih slojeva društva". "Problem je, međutim, složeniji. Iako je većina bosanskih muslimana sekularno orjentisana, oduvek su među bosanskim intelektualicama postojale fundamentalističke struje koje su imale politički uticaj", navodi se. Primer za to je bivši predsednik BiH Alija Izetbegović, koji je otvoreno pokazivao naklonost ka islamističkoj doktrini, iako je nije prihvatio za osnovu svoje politike. Kako bi pojačao svoje vojne snage, doveo je hiljade arapskih mudžahedina u Bosnu, među kojima su mnogi prethodno učestvovali u ratu u Avganistanu, ukazano je u analizi. "Činjenica da je Bosna postala tako plodan izvor novih pristalica vehabijskog pokreta zaoštavština je tog saveza. Pošto su dobili bosanske pasoše, nekoliko stotina mudžahedina posle rata ostalo je u Bosni. Uz velikodušnu finansijsku pomoć Saudijske Arabije izgradili su mrežu organizacija kojima privlače naredne generacije islamista", ocenjeno je. Ponašanje muslimanskih bosanskih lidera ostalo je, međutim, ambivalentno. Iako su pod pritiskom SAD, koje u okviru svoje politike rata protiv terorizma zahtevaju uništenje mreže pripadnika džihada u BiH, s druge strane islamisti i dalje imaju direktne veze sa ljudima koji vode tu zemlju. U analizi se prenosi nedavna izjava bivšeg vođe mudžahedina iz Bahraina, Alija Hamada za nemački "Špigl", koji je učestvovao u ratu u Bosni, da "u sadašnjem bosanskom vođstvu ima ljudi koji su tada veoma toplo pozdravili dolazak mudžahedina u zemlju". U međuvremenu, bivši sledbenici vehabijskog pokreta osnovali su u Sarajevu nevladinu organizaciju "Centar za sprečavanje terorizma", čiji je cilj da ukaže na opasnost od širenja tog pokreta. "Problem je ignorisan više od deset godina. Ne baš zavidna situacija u kojoj se sada nalazimo je rezultat toga", ocenio je predstavnik te organizacije Jasmin Merdan.

Čengić i Silajdžić u švercu oružja
Policija Federacije BiH potvrdila je da je otvorila istragu o međunarodnom švercu oružja za koji je znao i tadašnji visoki funkcioner Republike BiH, a sada bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, pišu banjalučke "Nezavisne novine". List navodi da MUP Federacije BiH (FBIH)sumnjiči visokog funkcionera Stranke demokratske akcije i bivšeg zamenika ministra odbrane FBiH Hasana Čengića, biznismena iz Turske Nedima Šuljka i čelnika humanitarne organizacije TNjRA Fatiha El Hasaneina da su oružje kupovali u zemljama bivšeg SSSR-a i prodavali ga u Africi i na drugim ratištima. Pozivajući se na dokumente koji su u posedu "Nezavisnih novina", u tekstu stoji da je Silajdžić "znao za ove ilegalne aktivnosti te da je uzimao deo zarade". MUP FBiH, kako se navodi, raspolaže informacijama da je trgovina oružjem počela tokom minulog rata u BiH, a da su transport oružja organizovali Hasan Čengić i Fatih El Hasanein. "Bio sam prisutan kada su se Hasan Čengić i Haris Silajdžić skoro potukli, jer je Čengić Silajdžića prevario za veliku sumu novca. Oni rade s Nedimom Šuljkom, koji kupuje oružje od osoba iz Rusije i Ukrajine koje potom preprodaju", stoji u izja-vi jedne od osoba koja je učestvovala u švercu oružjem, a koju poseduje MUP Federacije BiH. Još se navodi da su letovi konstantno obavljani na relaciji Kartun- Ankara-Bursa i Taškent-Ankara-Bursa. "U Bursi, odnosno pomenutom vojnom aerodromu, trenutno se nalazi 30 tenkova i 15 helikoptera, te razno vojno naoružanje i oprema", stoji u informaciji federalnog MUP-a od 26. februara 2002. godine. Podaci kojima raspolaže MUP Federacije BiH temelje se na izjavama nekoliko svedoka koji su bili direktno uključeni u trgovinu oružjem vrednu desetine miliona konvertibilnih maraka. U svojim iskazima, kako navodi list, oni su precizirali ko je kupovao oružje, kako je transportovano, a naveli su i imena osoba koje imaju kompletnu dokumentaciju o ovim aktivnostima. Nekoliko svedoka je izjavilo da postoje video-snimci i fotografije oružja koje je švercovano.

Čočorovski-Poletan zaštićeni svedok?
Stanislava Čočorovski-Poletan, osumnjičena za šverc 483 kilograma kokaina iz Venecuele u Grčku, mogla bi da postane zaštićeni svedok makedonskog prvosuđa, saznaje list "Politika". "Politika" navodi da makedonski istražni organi očekuju da Čočorovski-Poletan otkrije organizatore šverca kokaina zaplenjenog na graničnom prelazu Blace početkom ove godine, ali i to ko je 1995. godine pokušao da ubije bivšeg predsednika Makedonije Kiru Gligorova. Čočorovski-Poletan, koja bi u četvrtak trebalo da bude izručena Makedoniji, navodno ima informacije o tome ko je i zašto pokušao da ubije Gligorova jer je i sama pružala logističku podršku atentatorima. "Očekujemo njenu saradnju i tome se nadamo. Na njoj je da oceni da li joj se isplati da ostane u zatvoru, ili da prihvati saradnju sa nama. Potpuno smo spremni da je zaštitimo", rekao je za "Politiku" portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije Ivo Kotevski. Bivši predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je 3. oktobra 1995. godine u atentatu koji je pokušan aktiviranjem bombe-automobila u centru Skoplja. U napadu su poginuli vozač Gligorova i jedan prolaznik.

Suđenje Bošnjaku za zločine nad Srbima u BiH
Norveškom državljaninu, poreklom iz BiH, koji je uhapšen u Oslu zbog zločina počinjenjih nad Srbima u BiH tokom 1992. godine, biće suđeno u Norveškoj, piše "Dnevni avaz". Norveški tužilac Jan Erik Tomasen je potvrdio za sarajevski dnevnik da je Bošnjak, koji ima norveško državljanstvo, uhapšen u Oslu. "Njegov identitet zbog istrage ne možemo otkriti. On je uhapšen zbog zločina nezakonitog hapšenja, nanošenja teških telesnih povreda i silovanja", rekao je za Tomasen. Uhapšeni se tereti za zločine nad Srbima u koncentracionom logoru u Dretelju kod Čapljine koje je počinio između maja i septembra 1992. godine, kao pripadnik Hrvatskih oružanih snaga (HOS). Njemu će, jer je norveški državljanin, biti suđeno u Norveškoj, a maksimalna kazna je 21 godina zatvora. Uhapšeni je u Norvešku došao 1993. godine s porodicom, a 2002. godine dobio pasoš te države. Norveška policija će, kako je naveo tužilac, nastaviti istrage, jer je ranije ustanovljeno da postoje indicije da se nekoliko desetina osumnjičenih za ratne zločine krije u toj državi. "Za njim nije bila raspisana poternica, niti ga je neka druga zemlja tražila. Naše odeljenje za kriminal u saradnji s Haškim tribunalom i drugim policijskim službama evropskih država dobilo je dokumente na osnovu kojih smo otvorili istragu u avgustu 2005. godine", rekao je Tomasen.

Iza parodije u parlamentu priča o nezavisnosti Kosova
Iza parodije oko sastava nove vlade Srbije i predsednika skupštine krije se priča o kosovskoj samostalnosti, ocenjuje danas slovenački "Dnevnik". "To što je potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić tek tri meseca nakon izbora postao predsednik srpskog parlamenta, nije nikakvo iznenađenje", piše ljubljanski list i dodaje da "napokon, tu funkciju i drugde u svetu zauzimaju ljudi iz partija koje u parlamentu imaju najviše poslanika". "Međutim, iza tog izbora, koji inače produžava lažni utisak da srpska politika uprkos mnogim rezervama ipak deluje demokratski i racionalno, valja se lavina koja preti da pod sobom pokopa ono malo nade da će demokratski blok svoja razilaženja podrediti oslobađanju Srbije ispod jarma Miloševićeve ere", piše list. Tromesečna prepirka oko unutarkoalicijske podele ministarskih stolica i izbora premijera je, sa podrškom Vojislava Koštunice Nikoliću, dobila samo očekivan nastavak, navodi list. Dnevnik dodaje da "Koštunica ne može iz svoje kože upornog plesača na tankoj crti između demokratizovane i evro-peizirane Srbije s jedne i nacionaldesničarskim populizmom na drugoj strani, koji pod dirigentskom palicom haškog zatvorenika Šešelja uporno i uspešno prodaju radikali". U podtekstu čitave parodije oko sastava vlade i izbora predsednika skupštine, je priča o kosovskoj samostalnosti, smatra ljubljanski list. "Dok Srbija nema vladu i parlament, međunarodna zajednica koja Srbiju pritiska sa Ahtisarijevim predlogom, u Beogradu nema sagovornika koji će potpisati bilo kakav oblik kosovske nezavisnosti". Dnevnik zaključuje da "niko od srpskih političara ne želi da bude Vuk Branković... i zato svima odgovara da nema vlade i parlamenta, da dođe do novih izbora i nakon njih do novog tromesečnog bezvlađa... a, cena koju su spremni zbog toga da plate - sa svakim izborima će Šešeljevi radikali biti jači - očito im se ne čini previsokom". "Tromesečno kovanje srpske vlade je, u stvari, priča o Kosovu", piše ljubljanski list .

Ren kritikuje političare
Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren uputio je oštro pismo liderima u BiH u kojem ih kritikuje zbog zastoja u reformskim procesima. Prema pisanju "Dnevnog avaza", pismo je adresirano na kancelariju predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikole Špirića, a u narednim danima biće prosleđeno i svim vodećim političarima u BiH. U pismu Ren ističe da su 3. maja lideri 27 zemalja članica EU u potpunosti podržali pripremljeni tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU, te da je on spreman za parafiranje, ali samo kada budu vidljivi konkretni pomaci u reformi policije i saradnji sa Tribunalom u Hagu. Ren je izrazio zabrinutost zbog pogoršanja političke situacije u BiH i povratka na nacionalističku retoriku.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"