|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1102, 11. maj 2007.
| Jovan Manović ubijen u Beogradu |
| |
Košarkaš iz Splita Jovan Manović (30), na slici dole, ubijen je prekjuče popodne u bašti
kafića "Zodijak" u beogradskom naselju Senjak kada je na njega pucala
nepoznata osoba koja se dovezla na motoru. Kako je ranije rečeno u MUP-u
ubistvo se dogodilo u sredu oko 14 časova u kafiću u ulici Vase Pelagića, a u
trenutku pucnjave u bašti kafea bilo je još gostiju od kojih niko nije ranjen.
 Prema rečima očevidaca napadač je prišao bašti, zastao, a kada je ugledao
Manovića koji je sedeo sam za stolom, ispalio je više hitaca u njega.
Napadač je, kako navode očevici, na glavi imao kacigu sa podignutim vizirom, a
posle pucnjave seo je na motocikl marke "Dukati" crvene boje, sa zemunskom
registarskom tablicom, koji je policija kasnije našla nekoliko stotina metara
od mesta ubistva.
Pištolj marke CZ 99 iz koga je pucano, nađen je nekoliko metara od kafea.
Nekoliko minuta posle pucnjave na mesto gde se dogodila pucnjava stigla su
patrolnih vozila policije i džipovi Interventne jedinice, a deo ulice Vase
Pelagića bio je blokiran.
Kafe "Zodijak" je u neposrednoj blizini filijale jedne banke, te će policija
tokom istrage verovatno koristiti i snimke sigurnosne kamere.
Jovan Manović igrao je za KK "Split", u slovenačkim klubovima "Kraški zidar" i
"Domžale", portugalskom "Ovarense Portugal" i francuskom "Dižonu". Igrao je i
za hrvatski "Alkar" i KK "As" iz Prištine.
Prema nezvaničnim saznanjima nekih medija Manović se dovodi u vezu sa Sretenom
Jocićem poznatijim kao Joca Amsterdam. |
| |
| |
|
| |
| U savetu dovoljno glasova za plan, ako ne
bude veta |
| |
Predsedavajući Saveta bezbednosti, američki ambasador Zalmaj Halilzad
(slika dole) ocenio
je juče da je većina članica Saveta bezbednosti UN za plan Martija Ahtisarija
o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, uprkos protivljenju Rusije.
 "Većina članica Saveta bezbednosti podržava Ahtisarijev plan", rekao je
Halilzad, izrazivši uverenje da će "biti dovoljno glasova za podršku planu,
pod uslovom da ne bude ruskog veta".
Američki ambasador je, obraćajući se novinarima posle sednice na kojoj je
razmatran izveštaj misije Saveta bezbednosti koja je boravila na Kosovu, rekao
da je Kosovo teško i delikatno pitanje.
Halilzad je, međutim, ocenio da Ahtisarijev plan nema alternativu pošto, prema
njegovim rečima, nudi nadzirano, kontrolisano rešenje i ulogu za međunarodnu
zajednicu, dok bi status kvo verovatno vodio do jednostranog proglašenja
nezavisnosti Kosova.
Na sednici, ambasadori Saveta bezbednosti su ocenili da je misija na Kosovu
videla svu kompleksnost tamošnje situacije i postojanje dubokog jaza između
stavova srpske i albanske strane.
Francuski ambasador Žan-Mark de la Sablijer izrazo je žaljenje što su stavovi
dve strane "nepomirljivi", ali i ocenio da se ta činjenica "neće promeniti sa
vremenom".
On je rekao da UN na Kosovu moraju za cilj imati stvaranje multietničkog
društva, "što zahteva i napore da se obezbedi povratak izbeglica i interno
raseljenih lica".
"Jedini način da se to postigne je da se krene dalje od procesa tranzicije
koji je prevladavao od 1999. godine i da se obezbedi novi status za pokrajinu.
Očuvanje statusa kvo predstavljalo bi destabilizirajući faktor", rekao je
francuski ambasador.
Ambasador Kine Liu Ženmin izjavio je da pravilno rešavanje kosovskog pitanja
predstavlja "veliki izazov za Savet bezbednosti, koji mora da razmisli kako da
promoviše pomirenje i trajan mir na Balkanu, a da istovremeno obezbedi
poštovanje međunarodnog prava".
On je rekao da je, posredstvom misije, Savet bezbednosti "stekao direktna
saznanja o dostignućima, teškoćama i očekivanjima naroda Kosova i o njihovim
naporima u pravcu pomirenja, integracije i obnove".
"Ima i dalje mesta za kontinuiran napredak u pogledu sprovođenja Rezolucije
1244 i dogovorenih standarda. Sveobuhvatno sprovođenje važno je za dobrobit
svih zajednica na Kosovu i ne sme biti žrtvovano iz političkih razloga", rekao
je ambasador Kine.
On je naglasio da je Kina duboko zabrinuta zbog segregacije koja vlada između
albanske i srpske zajednice i da se nada da će vlasti preduzeti sve
razpoložive mere kako bi se stvorili pogodni temelji za mirno rešenje.
Ambasador Italije Marčelo Spatafora ocenio je da je pred međunarodnom
zajednicom "izazov da postigne napredak bez usporavanja procesa rešavanja
statusa, koji mora biti priveden kraju".
Bezbednosna situacija na Kosovu je, prema njegovim rečima, mirna, ali napeta,
pa je zato neophodno stvoriti zamah koji će voditi do konačnog statusa. |
| |
| |
|
| |
| Bitka između predloga SAD-EU i Rusije o
Kosovu |
| |
SAD i Evropa su otpočele bitku protiv Rusije o utvrđivanju konačnog statusa
Kosova, tako što ključne zemlje sa Zapada traže od Saveta bezbednosti UN da
Kosovu daju međunarodno nadgledanu nezavisnost, dok Rusija traži još pregovora.
Duboka podela između stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo
veta, uključujuhi SAD, Britaniju, Francusku i Rusiju, nagoveštava tešku borbu
za postizanje dogovora o budućnosti Kosova, ocenjuje večeras američka agencija
AP.
Predstavnici 15 zemalja Saveta bezbednosti održali su sinoć neformalni
sastanak na kojem se raspravljalo o "protivničkim delovima nacrta rezolucije",
a to je bio, prema navodima diplomata, preliminarni razgovor.
Očekuje se da će u četvrtak biti drugi otvoreni sastanak o izveštaju misije
Saveta bezbednosit UN koja je bila na Kosovu i u Srbiji krajem aprila.
Međutim, uoči sutrašnjeg izveštaja šefa misije, belgijskog ambasador pri UN
Johana Verbekea, SAD, Nemačka i evropski članovi Saveta bezbednosti govore o
elementima svog nacrta rezolucije, dok Rusija govori o svojim protivničkim
elementima. U oba predloga je AP imala uvid.
"Protivnički predlog bi ponovo pozvao na obavezu Saveta bezbednosti za
multietničko i demokratsko Kosovo, koje mora da ojača regionalnu stabilnost",
i protivio bi se bilo kakvom obliku nasilja, prenosi AP.
Američko-evropski predlog bi podržao plan Marija Ahtisarija za status Kosova
kao i kraj administracije KFOR-a posle 120 dana. Te snage bi zamenio novi
međunarodni civilni rpedstavnik kao i međunarodno vojno prisustvo.
Predložena rezolucija bi bila u okviru Poglavlja 7 Povelje UN u kojem se
pominju pretnje miru i bezbednosti, koje bi mogle da se reše vojnom primenom.
Ruski predlog ne pominje to poglavlje kao ni moguću nezavisnosti Kosova. U tom
predlogu se poziva na povlačenje misije UN i uspostavljanje međunarodne
civilne misije uz povećanu ulogu Evropske unije za podršku u primeni standarda.
"Savet bezbednosti će imati kontrolu nad međunarodnim civilnim i vojnim
prisustvom na Kosovu", navodi se u tom nacrtu kao i da nije bilo dovoljno
napretka u primeni standarda.
U tom predlogu piše da je neophodno nastaviti pregovore između Beograda i
Prištine "uz uravnoteženo međunarodno posredovanje, primarno usredsređeno na
zaštiti prava manjina".
Američko-evropski predlog priznaje napredak u primena standarda i poziva na
nastavak. Dodaje se da je "Kosovo specijalni slučaj" i kao razlozi za to
pominju nasilje i represija 1990-tih godina, kao i period UN administracije. |
| |
| |
|
| |
| Srbija preuzima predsedavanje Komitetom
ministara SE |
| |
Srbija u petak, 11. maja preuzima šestomesečno predsedavanje Komitetom
ministara Saveta Evrope (SE), najstarije i najveće evropske organizacije koja
okuplja 46 zemalja i više od 800 miliona stanovnika.
Predsedavanje će u ime Srbije preuzeti ministar spoljnih poslova Vuk Drašković,
dole, na sastanku Komiteta ministara u Strazburu od dosadašnjeg predsedavajućeg San
Marina.
 Predsedavanje Srbije izvršnim telom SE odvijaće se pod sloganom "Jedna Evropa,
naša Evropa", a njeni prioriteti biće, kako je najavljeno, promovisanje
osnovnih vrednosti SE, kao što su ljudska prava, vladavina zakona i
demokratija, kao i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Srbija će se tokom predsedavanja Komitetom ministara zalagati i za izgradnju
humanije Evrope koja će jačati zajedničke evropske vrednosti, uz poštovanje
kulturnih specifičnosti svake države i nacije, a posebno za promovisanje
vrednosti i ciljeva SE na Balkanu.
Drašković je najavio da će tokom predsedavanja Komitetom ministara SE, koje se
poklapa sa rešavanjem statusa Kosova, Srbija "insistirati i na "principu
jednakosti evropskih država i punog poštovanja Povelje UN, Završnog akta iz
Helsinkija i međunarodnog prava", odnosno prinicipa nepromenjivosti
međunarodno priznatih državnih granica.
Šef diplomatije je rekao i da bi Srbija trebalo da nastoji da tokom narednih
šest meseci izađe iz sistema monitoringa, što znači da se "mora učiniti sve"
da ispuni obaveze prema Haškom sudu i izruči preostale optužene za ratne
zločine.
Na 117. zasedanju Komiteta ministara prvi put će učestvovati i Crna Gora, koja
će u petak uoči sastanka, zvanično postati 47. članica Saveta Evrope. Šefovima
diplomatija i njihovim izaslanicima pridružiće se i generalni sekretar SE Teri
Dejvis.
O rezultatima predsedavanja Komitetom ministara u proteklih šest meseci
govoriće šef diplomatije San Marina Fjorenco Stolfi.
U raspravi o realizaciji prioriteta sa samita SE u Varšavi, 2005, posebno će
biti razmotreno unapređenje odnosa SE i Evropske unije, konsolidacija sistema
SE za zaštitu ljudskih prava, jačanje međukulturnog i međureligijskog dijaloga
i proces unutrašnje reforme SE.
Srbija je postala članica SE 3. aprila 2003. godine, zajedno sa Crnom Gorom, a
nakon osamostaljenja Crne Gore, nasledila je punopravno članstvo u toj
organizaciji.
Savet Evrope planirao je da povodm preuzimanja Srbije predsedavanja Komitetom
ministara SE, organizuje Dan evropske zastave ispred Skupštine Srbije, ali je
ta manifestacija otkazana. Takva odluka je obrazložena "trenutnim političkim
okolnostima u Srbiji", a doneta je nakon izbora Tomislava Nikolića za
predsednika Skupštine Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Poslanici dobili legitimacije |
| |
Administrativni odbor Skupštine Srbije odlučio je da poslanicima dodeli
legitimacije koje im omogućavaju da koriste sva poslanička prava koja im po
zakonu pripadaju, a među kojima je i pravo na imunitet.
Pored broja, datuma izdavanja, roka važenja i fotografije poslanika,
legitimacija navodi imunitetna prava poslanika koja su zagarantovana Ustavom i
druga prava, među kojima i pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom,
javnom gradskom i rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije u svim pravcima i za
neograničen broj putovanja.
Narodni poslanik za dolazak na sednicu parlamenta i odbora može da koristi
avion, kola za spavanje na železnici i brodsku kabinu.
Na sednici je doneta odluka i o vođenju evidencije izdatih legitimacija
narodnim poslanicima, postupak u slučaju gubljenja, kao i obaveza da je
poslanik vrati radi poništenja po prestanku mandata.
Administrativni odbor je prihvatio ostavke dva poslanika G 17 plus, Vidoja
Petrovića i Dragog Damnjanovića, koje su podneli 19. marta, nakon tumačenja
Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa da narodni poslanik ne može
istovremeno da bude lokalni funkcioner.
Petrović je predsednik opštine Loznica, a Damnjanović predsednik opštine
Žagubica.
Administrativni odbor je usvojio i raniju odluku sekretara Skupštine iz
perioda kada to telo još nije bilo formirano o prijemu 175 poslanika u stalni
radni odnos u Skupštini Srbije i 75 rešenja kojima se narodnom poslaniku
utvrđuje pravo na isplatu razlike između punog iznosa plate poslanika koji je
na stalnom radu u Skupštini i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu, odnosno
penziji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
