|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1102, 11. maj 2007.
| Američka ekonomija i dalje najkonkurentnija u
svetu |
| |
Američka ekonomija zadržala je titulu najkonkurentnije u svetu, uprkos
rekordnom spoljnotrgovinskom deficitu SAD, visokim porezima za predueća i
slabom poverenju u vladinu upravu javnim finansijama.
Drugi po konkurentnosti je Singapur, a slede Hongkong, Luksemburg i Danska,
pokazuje istraživanje švajcarske poslovne škole IMD koja je objavila Svetski
godišnjak o konkurentnosti za 2007.
 Istraživanje je obuhvatilo 55 zemalja. Razmotrena su 323 kriterijuma na osnovu
kojih je utvrđeno u kojoj meri neka zemlja stvara i održava povoljne poslovne
uslove.
SAD koje prvo mesto drže od 1994, jesu mesto gde je najlakše obezbediti
kapital za razvoj posla, a nadmašuje konkurente i u sektoru tehnologije, poput
upotrebe kompjutera u poslovanju i izvoza haj-tek (high-tech) proizvoda.
Istovremeno su SAD loše rangirane po investicijama u telekomunikacije, po
interesovanju mladih za nauku, broju korisnika mobilnih telefona i znanju
stranih jezika, navodi se u izveštaju.
Kina je u ovogodišnjem izveštaju skočila za tri mesta, na 15, a znatno su
unapređene i pozicije Indije, Slovačke i Estonije.
Među razvijenim zemljama koje su popravile konkurentnost su Austrija,
Australija, Danska, Švajcarska i Hongkong.
Na listi je palo 15 zemalja među kojima Indonezija, Italija, Argentina,
Brazil, Meksiko, Turska, Filipini.
Najveći skok napravila je Nemačka, za devet mesta i stigla na 16, a najveći
pad imala je Južna Afrika, za 12 mesta, na 50. Venecuela je poslednja na listi
najkonkurentnijih svetskih ekonomija, drugu uzastopnu godinu.
Od zemalja bivše SFRJ, rangirane su Hrvatska, na 53. mestu, i Slovenija na 40.
Iz susedstva Mađarska je 35, Bugarska 41. a Rumunija 49.
Rezultati istraživanja švajcarske poslovne škole slični su onim iz
prošlogodišnje studije Svetskog ekonomskog foruma, ali on je SAD skinuo sa
vrha tabele i spustio na šesto mesto liste najkonkurentnijih. |
| |
| |
|
| |
| Švajcarska - mirna zemlja sa mnogo samoubica |
| |
Švajcarska je jedna od najbogatijih i najmirnijih zemalja sveta, ali i među
državama sa najvehim brojem samoubistava. Mnogi u tome vide dokaz za tvrdnju
da se sreća ne kupuje novcem, ali ukazuju i na činjenicu da je Švajcarska
preplavljena oružjem.
Procenjuje se da najmanje svaki treći od 7,5 miliona stanovnika Švajcarske
poseduje oružje. Masovno držanje oružja je zaostavština čuvene politike
naoružvanja Švajcaraca radi odbrane neutralnosti zemlje.
 U Švajcarskoj se na svakih 100.000 stanovnika dogodi u proseku 19,1
samoubistvo, pokazalo je istraživanje iz 2005. koje je obavila državna
kancelarija za zdravlje. Podaci su daleko iznad svetskog proseka od 14,5
samoubistava i proseka u Evropskoj uniji (14,1 samoubistvo) na 100.000
stanovnika.
Švajcarska se, kako navodi Rojters, nalazi među deset zemalja Evrope sa
najvišom stopom samoubistava, zajedno sa nekoliko bivših komunističkih zemalja
i Austrijom, Finskom i Belgijom.
Jedno od objašnjenja leži, kažu stručnjaci, upravo u olakšanom pristupu
vatrenom oružju. U periodu od 1969. do 2000. godine, najveći broj samoubistava
izvršen je vatrenim oružjem.
Vojnici često otkupljuju svoju pušku kada završe vojni rok, pa tako privatno
oružje u najvećoj meri potiče iz vojske, ali je količine teško utvrditi zbog
izostanka registracije oružja.
Boris Banga, poslanik parlamenta iz redova socijalista, koji se zalaže za
striktnije zakone, navodi da u Švajcarskoj ima oko 2,5 miliona komada vatrenog
oružja, čime ta zemlja prednjači u naoružanju, zajedno s Austrijom, Nemačkom i
Finskom.
Prema nekim drugim procenama, taj broj je mnogo veći i kreće se između 2,3 i
4,5 miliona komada vatrenog oružja.
Do kraja godine Švajcarci bi trebalo da se izjasne o striktnijim zakonima.
Parlament je nedavno glasao za to da vlasnici oružja mogu da ga zadrže u svom
domu, ali bi moglo da bude promenjeno to da se municija ne čuva na istom mestu.
Oni koji smatraju da stanovnici treba da budu naoružani objašnjavaju, međutim,
da je narodna milicija najbolji način za odbranu neutralnosti zemlje, a takav
stav podržava većina stanovnika.
"S oružjem nadohvat ruke, Švajcarska je dobila i očuvala slobodu vekovima,
zato što je individualni građanin, poput vojnika, preuzeo odgovornost za sebe
i svoje bližnje", kaže Vili Pfund, koji predvodi lobi za naoružanje stanovnika.
Javne rasprave o tome da li treba nastaviti naoružavanje stanovnika ili
pooštriti zakone, uvek se rasplamsaju posle nekih ličnih i porodičnih drama
koje se razreše vatrenim oružjem.
Bankar Gerol Štatler je prošle godine pištoljem oduzeo sebi život. Prethodno
je ubio trudnu suprugu - svetsku prvakinju u skijanju Korin Re-Bele, i njenog
brata.
U vreme dok se u parlamentu raspravljalo o zakonu o oružju, jedan muškarac je
ispraznio šaržer u kafani u Badenu. Jednu osobu je ubio a četiri je ranio.
Nekoliko nedelja pre te pucnjave, mladić je ubio svoju devojku iz vatrenog
oružja.
U anketi popularnog lista "Blik", prošlog meseca se 66 odsto ispitanika
izjasnilo za izbacivanje oružja iz domova, a 77 odsto je navelo da nema
potrebe da se, zarad odbrane države, u domovima čuvaju i oružje i municija. |
| |
| |
|
| |
| Odbrana časti italijanske kuhinje |
| |
Italijanska hrana danas se može jesti bilo gde u svetu. Skoro da nema kutka na
planeti gde se ne mogu naručiti špagete bolonjeze, pica ili poslastice poput
tiramisua i panakote. Pitanje je, međutim, koliko su izvan Italije ti
specijaliteti zaista izvorno italijanski.
Italijanska Kulinarska akademija tvrdi da su jela koja se van italijanskih
granica nude kao italijanski specijaliteti, u velikoj većini sve, samo ne to.
 Stručnjaci Akademije kažu da većinu jela koja se pripremaju u italijanskim
restoranima u drugim zemljama, treba staviti pod ozbiljan znak pitanja.
U skoro 40 zemalja širom sveta postoje, kako navodi BBC, ispostave te
italijanske institucije koja nastoji da sačuva izvornu italijansku kulinarsku
tradiciju.
U Akademiji ističu da su se o "svetinju" italijanske kuhinje najviše ogrešile
evropske zemlje, dok se mnogo bolje kotiraju Kina i Rusija zahvaljujući novcu
utrošenom na dovođenje pravih italijanskih kuvara.
Italijanski majstor kulinarstva Don Nočita iz kalabrijskog Instituta visokih
kulinarskih veština i umeća pripremanja testenina, u razgovoru za BBC
objašnjava zbog čega navodna italijanska jela u svetu padaju na ispitu
originalnosti i izvornosti.
Hrana iz međunarodne ponude je isuviše komplikovana, sa previše sastojaka koji
najčešće i nisu pravi sastojci neophodni da bi se zgotovila određena jela,
kaže Nočita.
Često se preteruje i u količinama, na primer, belog luka ili maslinovog ulja
koji idu u jelo.
Najlepša stvar kod italijanske i mediteranske kuhinje uopšte, je upravo njena
jednostavnost. Mnogobrojni stranci koji posete Italiju i potom se vrate u
svoje zemlje, kažu da je hrana u Italiji neverovatno ukusna.
I onda sa velikom mukom, kako u sopstvenoj zemlji tako i u drugim državama,
tragaju za jelima koja su po kvalitetu ravna onome što su okusili u Italiji.
Majstor Nočita priznaje da primere "ruiniranja" italijanske kuhinje više voli
da pripisuje razlikama u kulturi ishrane, nego da nabraja konkretne zemlje gde
italijanski specijaliteti nisu ni specijaliteti, a kamo li italijanski.
Severna Amerika je ogroman prostor na kojem se prožimaju mnogobrojne kulture.
To znači da i u kulinarstvu dolazi do mešanja nacionalnih kuhinja, ne samo
italijanske. Zato je u Americi teško pronaći orginalnu italijansku hranu.
Za ilustraciju on navodi posetu jednom takozvanom italijanskom restoranu u
Torontu. Kada je poručio "karpaćo" - tanko rezane listove sirove govedine
prelivene maslinovim uljem i sokom od limuna, poslužili su mu govedinu
prelivenu japanskim sosom "vasabi".
Za niz jela mnogi se kunu da ih spremaju tako da su bolja od originala, a
postoje i jela za koje ljudi van Italije tvrde da su italijanska, iako to
uopšte nisu.
Nočita navodi da ako, na primer, želite da pripremite prave italijanske
špagete bolonjeze, onda morate da spremite "dugi" sos bolonjeze. "Kratki" sos
je onaj koji se kuva manje od deset minuta, a "dugi" je onaj čije pripremanje
traje duže od dva sata.
Jelo koje se sprema između deset minuta i dva sata ne spada u orginalnu
italijansku kuhinju. I u pravi italijanski sos bolonjeze nikako ne idu ni
origano, ni bosiljak, ni beli luk. Ni-ka-ko! Od začina, samo ruzmarin, kaže
Nočita. |
| |
| |
|
| |
| Mnogo robe skuplje u novoj nego u staroj
Evropi |
| |
Mnoge robe svetskih proizvođača su skuplje u siromašnijoj "novoj" i
postkomunističkoj istočnoj Evropi nego u bogatijim starim članicama Evropske
unije, tvrdi nova studija Boston Konsalting Grupe (BCG).
Prema toj studiji predstavljenoj u Pragu, orman skandinavske marke IKEA
skuplji je u Rusiji nego u Austriji ili Portugaliji, bez obzira na razlike u
zaradama.
Česi su otkrili da im se nekad više isplati kupovina na Zapadu, pa posebno za
kupovinu božićnih poklona odlaze u Nemačku zbog nižih cena.
Postkomunistički istok plaća skuplje, pored nameštaja, i odeću, obuću, belu
tehniku i neke prehrambene proizvode, čime preduzeća koja tu robu u "novu"
Evropu izvoze gube oko 200 miliona potencijalnih kupaca sa nižim primanjima.
"U zapadnim medijima su istočni Evropljani često opisivani ili kao izuzetno
bogati, ili veoma siromašni ljudi. Kliše je da na istoku živi ili milijarder
tipa Romana Abramoviča ili babuška koja nema šta da stavi u usta i prosi na
ulicama Moskve", kazao je za današnje "Hospodaržske novini" Stefan Bertnig iz
moskovske filijale BCG.
Studija preporučuje izvoznicima na istočnoevropska tržišta da smanje cene i
iskoriste poznavanje lokalnog tržišta i njegovih posebnosti.
To je pošlo za rukom BMV-u koji je svoje automobile u Mađarskoj počeo da nudi
samo sa osnovnom opremom i tako luksuzne modele učinio pristupačnijim i
mađarskom kupcu.
Dobar put je i ponuda tradicionalnih lokalnih brendova, što u srednjoj i
istočnoj Evropi uspešno koristi "Nestle".
"Ukoliko uspeju da se prilagode lokalnim uslovima i dopru do do sada
ignorisanih kupaca, mogli bi da udvostruče svoje profite". |
| |
| |
|
| |
| "Spajdermen" niže rekorde |
| |
Film "Spajdermen 3" zaradio je rekordnih 148 miliona dolara prvog vikenda
prikazivanja u severnoameričkim bioskopima, saopštio je njegov distributer "Kolambija
pikčers" .
Dosadašnji rekorder bio je film "Pirati sa Kariba: Mrtvačev kovčeg", koji je u
julu prošle godine za jedan vikend zaradio 135,6 miliona dolara.
 Pored toga, saga o superheroju od 1. maja zaradila je 227 miliona dolara u
inostranstvu, prenele su svetske agencije.
Ukupna zarada filma - 375 miliona dolara - najbolji je rezultat nekog filma od
2005, kada su "Ratovi zvezda: Osveta Sita" u prvoj sedmici prikazivanja
zaradili 254 miliona dolara.
"Spajdermen 3", čiji je budžet bio 258 miliona dolara, postavio je i rekord u
zaradi za jedan dan - film je u petak zaradio 59,3 miliona, nadmašivši "Pirate
sa Kariba: Mrtvačev kovčeg", koji su za 24 časa zaradili 55,8 miliona dolara
Film o čoveku-pauku postavio je rekord u zaradi prvog vikenda prikazivanja i u
Japanu, Južnoj Koreji, Kini, Rusiji, Italiji, Meksiku i Brazilu.
Prvi deo trilogije o Spajdermenu, iz 2002, zaradio je 39,4 miliona dolara
prvog dana i 114,8 miliona dolara prvog vikenda. Dve godine kasnije, "Spajdermen
2" je prvog dana zaradio 40,4 miliona dolara i 88,2 miliona dolara prvog
vikenda.
U "Spajdermenu 3" reditelja Sema Rajmija, superheroja Pitera Parkera igra Tobi
Megvajer , a njegovu devojku Meri Džejn Kersten Danst . Džejms Franko igra
njegovog starog druga Harija , koji postaje njegov zakleti neprijatelj.
Studio Soni pikčers najavio je snimanje novih filmova o Spajdermenu, dok
poslednje ostvarenje posvećeno čoveku-pauku, "Spajdermen 3", obara rekorde
posećenosti u SAD.
"Biće i četvrtog, petog, šestog i sedmog" filma, rekao je listu "Dejli
varajeti" Ejmi Paskal, kopredsednik Soni pikčersa.
"Za svaku novu priču koju ispriča (glavni junak) Piter Parker, mi ćemo snimiti
nastavak", kazao je.
Posle nedavne izjave glavnog glumca Tobija Megvajera (Tobey Maguire) da "Spajdermen
3" liči na kraj, pojavile su se glasine da će to biti poslednji film o
avanturama čoveka-pauka.
"Spajdermen 3", premijero prikazan u SAD prošlog petka, zaradio je rekordnih
148 miliona dolara prvog vikenda prikazivanja.
Prethodna dva filma o Spajdermenu, zaradila su ukupno 1,6 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Internet enciklopedija o životu |
| |
Od jabuka do zebri, podaci o svih 1,8 miliona poznatih životinjskih i biljnih
vrsta sveta trebalo bi da budu obuhvaćeni internet "Enciklopedijom života", u
okviru projekta vrednog 100 miliona dolara, najavili su autori projekta.
 Desetogodišnji projekat, pokrenut početnom donacijom od 12,5 miliona dolara,
zamišljen je kao pomoć svima - od dece koja pišu domaći zadatak iz biologije,
pa do vladinih agencija koje se bave zaštitom ugroženih vrsta.
"Enciklopedija života planira da unese podatke za svaku poznatu vrstu. U ovom
trenutku, to je 1,8 miliona", rekao je agenciji Rojters Džejms Edvards,
izvršni direktor projekta koji su podržale vodeće naučne ustanove u svetu.
Besplatna internet enciklopedija u prvom redu će se usredsrediti na životinje,
biljke i gljive, a planirano je da slede i mikrobi.
Svaka vrsta će biti predstavljena kombinacijom teksta, fotografija,
geografskih mapa i video snimaka, a takav multi-medijalni pristup omogućen je
naglim razvojem interneta poslednjih godina.
Demonstracija sajta nalazi se na adresi www.eol.org i na njoj je izgled buduće
enciklopedija prikazan na primeru polarnog medveda, pirinča i takozvane "Jeti
rakovice", vrste raka sa dlakom obraslim klještima koja je nedavno otkrivena u
Južnom Pacifiku.
"Reč je o tome da svi dobiju slobodan pristup informacijama", pojasnio je
Džese Ausubel, predsednik Projekta, zaposlen na Rokfeler univerzitetu u
Njujorku.
"Enciklopedija života" će se oslanjati na postojeće baze podataka o
životinjama i biljkama. U početku će biti korišćen engleski jezik, ali se
planira prevod i na druge jezike.
Kako budu otkrivani novi životni oblici, tako će biti dodavani u enciklopediju.
Prema rečima Džejmsa Edvardsa, moguće je da na svetu živi između osam i 10
miliona vrsta, iako se procene kreću između pet i 100 miliona. U novu
enciklopediju bi vremenom, možda, mogli da budu uključeni i fosili.
Enciklopedija, koju će kreirati tim od 25 do 35 ljudi, može da pomogne da se
otkriju i zabeleže pretnje koje živim organizmima prete od zagađenja,
razaranja staništa i globalnog otopljenja.
Projekat će voditi američki Fild muzej, Harvardski univerzitet, Pomorska
biološka laboratorija, Botanička bašta Misurija, institut Smitsonijan, kao i
Biblioteka nasleđa biodiverziteta - grupa koja uključuje londonski
Prirodnoistorijski muzej, njujoršku botaničku baštu i Kraljevsku botaničku
baštu u gradu Kju, u Engleskoj. |
| |
| |
|
| |
| Albanci planirali napada na Fort Diks |
| |
Šestorica osumnjicenih za planiranje napada na američku bazu Fort Diks u Nju
Džersiju trebalo bi da se u petak pojave pred federalnim sudom u Kamdenu.
 Među šestoricom radikalnih islamista nalaze se četiri Albanca i po jedan
državljanin Jordana i Turske.
Osumnjičeni su živeli u Filadelfiji i predgrađu Nju Džersija sa svojom
najbližon rodbinom. Trojica su ilegalno boravili u SAD, dvojica su imali
zelene karte, a jedan od njih je bio američki državljanin.
Za sada se ne zna kada je napad na bazu trebalo da se dogodi, ali je grupa
uhapšena u ponedeljak uveče kada je od vladinog doušnika pokušala da kupi
kalašnjikove i drugo oružje.
Baza Fort Diks, u kojoj je stacionirano oko 15.000 ljudi, uključujući 3.000
vojnika, koristi se za obuku rezervista a u njoj je 1999. godine bilo smešteno
i oko 4.000 Albanaca izbeglih sa Kosova. |
| |
| |
|
| |
| Većina mladih Švedske ne zna šta je komunizam |
| |
Većina Šveđana između 15 i 20 godina starosti ne zna šta je komunizam niti je
u stanju da nabroji zemlje sa kojima se Švedska graniči, zaključak je jednog
istraživanja.
 Od 1.004 ispitanika, njih 90 odsto ne zna koja je prestonica strane zemlje
najbliža Stokholmu, 90 odsto ne zna šta je gulag, a 40 procenata anketiranih
misli da je komunizam bio faktor prosperiteta u svetu.
Da je Berlin prestonica zemlje koja izlazi na Baltičko more ne zna 40 odsto
anketiranih.
Za 42 odsto ispitanih, komunistički sistem je odgovoran za manje od milion
žrtava u 20. veku, dok 22 odsto misli da je komunizam socijaldemokrat-ski
sistem.
Kamila Anderson iz udruženja Informacije o komunizmu, koje je naručilo
istraživanje, ocenjuje da rezultati ankete pokazuju drastičan izostanak "razumevanja
osnovnih koncepata kao što su diktatura i demokratija".
Švedski ministar prosvete Jon Bjerklud rekao je da je zabrinjavajuće mesto
koje u Švedskoj zauzima učenje istorije.
Za agenciju TT, ministar je rekao da će preporučiti da holokaust i zločini
počinjeni u Sovjetskom Savezu u ime komunističke ideologije dobiju značajno
mesto u nastavnim programima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
