|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1103, 18. maj 2007.
| Još uvek deca, a već naučnici |
| |
U tekstovima o deci, mnogo češće se govori o problemima, nego o pozitivnim
primerima. Nude se ili preporučuju rešenja kako bi se pomoglo i takvoj deci, a
i njihovim roditeljima.
Nadarena deca se mnogo ređe pominju, iako ima takvih primera da bukvalno
zastaje dah. Kako drugačije objasniti želju, volju i znanje mladog Arona
Hakima, 15, učenika koledža Eplbi u Oukvilu, koji je kroz svoj rad na DNK
voćnih mušica, ispitivao kompleksne funkcije gena povezanih sa Parkinsonovom
bolešću.
 Projekat brata i sestre Mustafe i Hazal Babadagli iz Edmontona ukazuje da
ekstrakt iz lovora, biljke koja se koristi u kulinarstvu, može da uspori rast
ćelija kancera.
Lia Dabate, 15, iz montrealske škole Sveto srce, u svom projektu bavila se
korišćenjem matičnih ćelija u oporavku oštećenog srčanog tkiva.
Kristina Čiu iz Britanske Kolumbije je radila na genetski modifikovanim
ćelijama koje bi mogle da se koriste u tretmanu dijabetesa, zato što njena
baka boluje od dijabetesa.
Sarai Hamodat, 17 iz St. Džonsa, Njufaundlend, pronašao je prirodni preparat
za olakšavanje disanja astmatičnim bolesnicima. Njegova inspiracija je njegov
ujak koji boluje od teškog oblika astme.
Viktorija Bentli, 16, iz Halifaksa, inspiraciju za temu istraživanja dobila je
tugujući zbog smrti omiljene nastavnice, koja je bolovala od raka jajnika.
Devojčica je ustanovila da lek tamoksifen, koji se koristi u lečenju raka
dojke, može pomoći i u tretmanu raka jajnika.
Jedna druga devojčica, Mej Li, iz Kalgarija, prva je koja je uspela da pruži
dokaze da kofein može da otkloni štetu koju pričinjava Alchajmerova bolest.
Ona je radila kao dobrovoljac u staračkom domu i videla na koji način ta
bolest pogađa i bolesnike i njihove porodice.
Svi oni već sada znaju da nauka podrazumeva mnoga odricanja, slična onima koja
se očekuju i od sportista. Razlika, ipak, postoji. Kako je rekao jedan cinik,
ova deca neće dospeti na prve stranice novina, iako to definitivno zaslužuju.
Njihov rad nije interesantan kao
Ova ovde pomenuta deca i još nekoliko njih, učestvovalo je na Biotech
Challenge u Otavi i posebna komisija je procenjivala ko je od njih ostvario
najbolji projekat u oblasti biotehnologije u zemlji. Za pobednika je proglašen
Ted Parandžoti, učenik 12. razreda Fort Ričmond Koledžijata, Vinipeg, sa
projektom na temu iznalaženja potencijalnih alternativa za hemoterapiju. Ovaj
projekat je za samo dve nedelje pokupio tri najviše nagrade u svojoj
kategoriji na nacionalnom, međunarodnom i regionalnom nivou.
No, možda je bolje reći da su sva ova deca pobednici. O njima ćemo verovatno
tek čitati u novinama. |
| |
| |
|
| |
| Radoholici ne vole baš toliko da rade |
| |
Svaki treći Kanađanin sebe opisuje kao radoholika i oni su poprilično nesrećna
skupina, pokazuje nova analiza Statističke službe.
Osobe koje vole da rade imaju utisak da su pod stalnim pritiskom i u klopci.
Opsednutost poslom za posledicu ima slabo zdravlje, probleme sa snom, grižu
savesti zbog premalo vremena za porodicu, prijatelje i dokolicu. Ove osobe
dvostruko češće nego ostali rade preko pedeset sati nedeljno.
 Ove osobe priznaju da ne uživaju u poslu više nego ostali, i čak kažu da nisu
zadovoljni materijalnim efektima svog rada.
Među osobama opsednutim radom ima mnogo više onih koji se bave menadžmentom i
zanatima, nego lekara i advokata. Iako je na prvi pogled ovo čudna raspodela,
stručnjaci kažu da je to stoga što profesionalci imaju veću kontrolu nad
svojim vremenom, dok menadžeri moraju da se izbore sa situacijama koje su van
njihove kontrole, a zanatlije su tu da odgovore na potrebe u trenutku kada one
iskrsnu.
Trećina njih planira da uspori tempo u sledećoj godini, ali statistički podaci
nemilosrdno pokazuju da se to najverovatnije neće obistiniti.
Od 1992. godine, odnosno u poslednjih petnaest godina otkako se prikupljaju
podaci o odnosu prema radu i vremenu, procenat radoholika se nije promenio.
Kako se naglašava, to postaje deo njihove ličnosti i veoma teško se usvajaju
bilo kakve promene.
Studiju pod naslovom Vreme mi izmiče: Radoholičari i osećaj za vreme (Time
escapes me:Njorkaholics and time perception) obavila je Lesli-En Kion, na
osnovu analize podataka prikupljenih 2005. godine u opštem istraživanju o
korišćenju vremena. |
| |
| |
|
| |
| Pored imanja, sigurnost daje dopunski posao |
| |
Po najnovijem poljoprivrednom popisu, u Kanadi je prošlog maja bilo preko 15
hiljada farmi na kojima se uzgajala zdrava hrana, što je značajan skok koji
prati povećano interesovanje tržišta za tom vrstom prehrambenih proizvoda.
Zdrava hrana mora da se proizvodi pod određenim uslovima da bi dobila tu
oznaku. Ona treba da se uzgaja prirodno, bez pesticida, fertilizatora,
antobiotika ili hormona koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.
Stručnjaci kažu da zdrava hrana i dalje predstavlja relativno mali udeo u
odnosu na sve namirnice koje se kupuju, ali da potražnja ubrzano raste.
 Porasla je i proizvodnja povrća u plastenicima, kao odgovor na potrebe tržišta
za proizvodima vrhunskog kvaliteta odgajanih na ovim prostorima. Samo u
poslednjih pet godina, prostori pod plastenicima su porasli za petinu, s tim
da je većina u Ontariju.
Zna se da je cveće bilo mnogo interesantnije poljoprivrednim proizvođačima,
ali je sada po prvi put proizvodnja povrća postala unosnija.
Primena raznih tehničkih dostignuća, koja omogućavaju održavanje iste
temperaure, sa najminimalnijim oscilacijama, dovoljnu količinu vode i đubriva,
pčele i sve što je potrebno za obezbeđivanje najboljih mogućih prinosa.
Naglašava se da je sve podređeno zahtevima tržišta, koje zahteva određene
vrste kvalitetnih proizvoda tokom čitave godine.
Proizvođači iz Ontarija godišnje prodaju povrća i cveća u vrednosti od preko
1,2 milijardi dolara. Važni je istaći da su oni konkurentni i da svoje
proizvode izvoze i na američko tržište. Proizvodnja je uglavnom skoncentrisana
u jugozapadnom delu provincije, a polovinu čini paradajz, koji se proizvodi u
25 različitih varijanti. Veruje se da se samo u regionu Limington, proizvede
više u plastenicima nego u čitavim SAD.
Kukuruz šećerac je i dalje prvi na listi povrća, a za njim ide grašak,
boranija i šargarepa.
Što se tiče voća, borovnice se uzgajaju na skoro polovini površine pod voćem u
Kanadi. U Britanskoj Kolumbiji je samo u poslednjih pet godina, od početka
milenijuma, površina pod borovnicama povećana skoro za dve trećine.
Proizvodnja grožđa je takođe u porastu, posebno u Ontariju, gde je od 2001.
godine površina po vinovom lozom povećana za 15 odsto.
Jabuke očigledno više nisu dovoljno popularne, pošto zasadi pod njima sada
pokrivaju za oko 12 odsto manju površinu nego 2001. godine. Stručnjaci veruju
da je jedan od razloga i to što se one mogu bez problema transportovati i sa
udaljenijih mesta, tako da domaći proizvođači ne mogu da konkurišu izrazito
boljim kvalitetom.
Takođe, primećeno je da skoro polovina farmera svoje prihode osvežava nekim
dopunskim poslom, što je blago uvećanje u odnosu na prethodni popis.
U Britanskoj Kolumbiji 55 odsto poljoprivrednika ima još jedan posao, što je
najviše na nacionalnom nivou. Međutim, najveće povećanje je u Alberti i
Saskačuanu gde je za po pet odsto poljoprivrednih proizvođača više nego na
prethodnom popisu, koji se ne bave samo proizvodnjom hrane. Najčešće su naftna
polja izvor dodatnih prihoda, na obostrano zadovoljstvo, pošto u Asocijaciji
proizvođača nafte ističu da su mladići sa farmi dobri i pouzdani radnici,
navikli na težak rad i korišćenje opreme. Pored toga, lako se dopunjuju ova
dva posla, budući da je sezona bušenja nafte u zimu, što ostavlja leto za
poljoprivredne poslove. No, poslednjih godina, ovi mladići pronalaze i druge
poslove, često u sektoru energetike, radije nego u proizvodnji nafte.
Analiza je pokazala da se nastavlja trend koji je u Kanadi primetan još od
četrdesetih godina prošlog veka - opadanje broja poljoprivrednih proizvođača.
Samo u pet godina od poslednjeg popisa taj broj je smanjen za blizu 20 hiljada,
tako da ih ima 327 hiljada. No, prosečna kanadska farma raste, pa je u istom
periodu sa 273 hektara porasla na 295 hektara. |
| |
| |
|
| |
| Toronto moli navijače da ne prelaze granicu |
| |
Navijači fudbalskog kluba Toronto brzo su stekli reputaciju vatrenih, ali je
njihova strast dovela dotle da je ovaj kanadski klub američke MLS lige
zatražio da ne prelaze granicu.
Navijači su subotnju pobedu od 3:1 nad Čikagom, prvom u istoriji kluba,
proslavili tako što su jastučiće za sedenje bacali u teren posle svakog gola,
a mala grupa gledalaca ušla je u teren. Rukovodstvo je zamolilo pristalice da
ne prelaze granicu.
 "Za samo dve utakmice stadion Toronta izrastao je u jedno od najtežih
gostovanja, ali svi moramo da preuzmemo odgovornost da održimo ovu reputaciju
zbog pravih razloga", navodi se u molbi koju je klub uputio pretplatnicima,
kojih ima 14.000.
Klub je objavio da će svi koji ubacuju "projektile bilo kog tipa", utrčavaju u
teren ili rade bilo šta "što ugrožava bezbednost igrača, sudija ili navijača",
biti krivično gonjen i biće mu zabranjen ulazak na stadion.
Klub je, međutim, pohvalio navijače zbog vernosti.
"Nema nikakve sumnje - navijači Toronta su najbolji u MLS. Atmosfera i
energija koja je prikazana u subotu ne samo da može da parira bilo kojoj
sportskoj priredbi u ovom gradu, već može da se nosi sa stadionima širom sveta",
navodi se u saopštenju.
"Još jednom, hvala vam što ste najglasniji, najponosniji i najbolji navijači u
ligi. Dokažimo sada i da imamo najviše stila", ističe se u saopštenju Toronta.
Subotnja pobeda bila je tek druga utakmica Toronta na domaćem terenu i tu su
zabeleženi prvi golovi, bodovi i pobeda u istoriji kluba. |
| |
| |
|
| |
| Sredom besplatno za seniore |
| |
Otava će od 15. juna pa nadalje, tokom leta, ponuditi svojim seniorima
starijim od 65 godina, besplatnu vožnju autobusima svake srede. Akcija ima za
cilj da populariše korišćenje gradskog prevoza i da ubedi seniore da su u
autobusima bezbedniji i da im je udobnije nego što su možda mislili.
 Vozačima će biti posebno skrenuta pažnja da vode računa da sva starija lica
sednu pre nego što autobus krene, zato što se zna da se oni uglavnom plaše da
ne padnu.
Pošto su seniori ciljna grupa, nadležni su se odlučili da akciju otpočnu baš
na na dan kada je u Otavi Dan seniora. Leti i inače ima manje putnika, tako da
se veruje da će ova akcija biti uspešna i za preduzeće i za građane.
Pored ovog, OC Transpo će takođe uvažiti sugestije građana u vezi sa ukidanjem
linija, mogućnošću da se bicikl preveze autobusom, onlajn putnim planerom i
drugim. |
| |
| |
|
| |
| Kidaj od svoje žene |
| |
Srpski teatar u Otavi ponovo je oduševio publiku u kanadskoj prestonici
obnovljenom predstavom "Kidaj od svoje žene" engleskog komediografa Reja
Kunija.
Tu kultnu farsu isti teatar premijerno je izveo pre dve godine, a sada je, uz
dve glumačke izmene, uigrana ekipa ponovo nasmejala do suza iseljenike iz
Srbije i drugih država bivše Jugoslavije koji žive i rade u glavnom gradu
Kanade.
"Kidaj od svoje žene" je uzbudljiva, komična priča o običnim ljudima dovedenim
i zatečenim u neobičnim situacijama: o taksisti koji ima dve žene, o komšiji "večnom"
primaocu socijalne pomoći, ali aktivnom stvaraocu intrigantnih radnji, o
inspektorima lokalne (londonske) policije koji ne baš spretno rešavaju "slučaj
decenije", o modnom kreatoru homoseksualcu koji takođe daje originalan
doprinos opštem zamešateljstvu.
Predstavu je režirao Dimitrije Stanišić koji tumači i lik homoseksualca Bobija.
Taj rođeni Beograđanin, diplomac Pozorišne akademije, duže od dve decenije bio
je profesionalni pozorišni i radio reditelj u Sarajevu. U bivšoj BiH i SFRJ
režirao je brojne predstave i preko 200 radio-drama i drugih radiofonskih dela.
U Otavi je nastupao i na najuglednijoj sceni Nešenel arts centra i bio jedan
od osnivača "Brouken ingliš teatra" , kao i Srpskog teatra.
U komadu igraju iseljenici-glumci srpskog porekla iz Srbije, BiH i Hrvatske:
Milivoje Mićko Jevtović, Nemanja Janjatović, Gorica Bogunović, Aneta
Mihailović, Rajko Pajčin, Stracimir Cale Rakić i Neđo Čorluka.
Producent, kostimograf i, sa Danijelom Stojanović, prevodilac dela je Vildana
Stanišić, a scenograf, sa Stanišićem, Stanko Trivunčić.
Pozorišni komad "Kidaj od svoje žene" izvođen je u Londonu skoro čitavu
deceniju, zatim na Brodveju u Njujorku i mnogim drugim svetskim pozornicama
uključujući i one u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i drugim državama bivše Jugoslavije.
Pod nazivom "Ljubavnik velikog stila" ta predstava je hit "Zvezdara teatra" u
Beogradu.
Neprofitna kulturno-umetnička organizacija "Srpski teatar u Otavi" osnovana je
2003. godine i njeni članovi izveli su severnoameričke premijere dve komedije,
Nušićevo "Sumnjivo lice" i "Kovače" savremenog srpskog pisca i dramaturga
Miloša Nikolića, zatim sopstvenu predstavu za decu "Čudesni brod" itd.
Igrajući na engleskom jeziku Srpski teatar u Otavi takođe je bio pobednik i
takmičenja "Pozorišni izazov" koje se, povodom Međunarodnog dana pozorišta,
tradicionalno organizuje u prestonici Kanade. |
| |
| |
|
| |
| Ne može se na Facebook u radno vreme |
| |
Zaposleni u svim gradskim službama u Torontu moraće ubuduće da se ponašaju u
skladu sa novim provincijskim propisima i da se odreknu komuniciranja putem
sajta Facebook dok su na radnom mestu.
Ograničenje se neće primenjivati samo za zaposlene u kancelariji
gradonačelnika i savetnika. Ostalima se već uključuje poruka 'access denied'
ukoliko ipak pokušaju da se uključe na ovaj sajt.
Portparol Bred Ros kaže da će samo gradskim većnicima i dalje biti dozvoljena
komunikacija preko ovog sajta zbog kontakata sa biračima, a i da su gradske
agencije poput TTC-a i policije, takođe izuzete iz ove zabrane. Za sve ostale
važi ograničenje zato što je ustanovljeno da ovaj sajt nema ulogu u obavljanju
gradskih poslova.
Zaposleni u gradskim službama takođe ne mogu da odlaze na pornografske,
kockarske i provodadžijske sajtove, kao i na YouTube.
Nedavno je i zaposlenima u provincijskim službama, poslanicima i provincijskim
ministrima, dok su na radnim mestima, oduzeta mogućnost da se priključe na
komunikacijski veb-sajt Facebook. |
| |
| |
|
| |
| Podvodna laboratorija za klimatske promene |
| |
Vlada Britanske Kolumbije će izdvojiti skoro milion dolara za laboratoriju
koja će sa dna okeana naučnicima davati informacije vezane za klimatske
promene, zemljotrese, zaštitu riba i energetske izvore.
Ministar za više obrazovanje Marej Koel kaže da je ovo sastavni deo vladine
politike za brigu o održivom životnom okruženju. On napominje da temperatura
okeana ima značajan uticaj na globalno zagrevanje, tako da će ova istraživanja
pomoći da vlada kreira politiku za zaštitu životne sredine.
U postrojenju za proveru okeanske tehnologije na Univerzitetu u Viktoriji
naučnici će moći da testiraju podvodna vozila i sisteme za navigaciju i
podvodnu komunikaciju. Konstrukcija bi trebalo da počne za godinu dana. |
| |
| |
|
| |
| Nema više pušenja u vladinim zgradama |
| |
Ministar za rad Žan-Pjer Blekbern naložio je zatvaranje pušionica u svim
objektima federalne vlade u čitavoj zemlji, navodeći da je njegova dužnost da
zaštiti zdravlje državnih službenika.
Na federalnu vladu je vršen pritisak javnosti da zatvori pušionice, koje su
bile obavezne u postupnom prelaženju na izbacivenje cigareta sa javnih mesta
po provincijskim zakonima.
Ova zabrana će se odnositi na preko 25 hiljada objekata federalne vlade, u
koje spadaju i aerodromi i zgrade CBC-a. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
