Broj 1103, 18. maj 2007.

Male šanse za spominjanje Boga u Ustavu EU
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je evropskim verskim vođama da ne postoje šanse da se u evropskom Ustavu spominju Bog ili hrišćanski koreni Evrope. Angela Merkel, čije zemlja trenutno predsedava EU, rekla je novinarima posle međuverskih razgovora da za ponovno pokretanje pregovora o referencama na hrišćanstva u Ustavu EU ima malo podrške među evropskim vladama. "Želela sam da uključima te reference", rekla je Merkelova, ali i dodala da kao šef predsedništva EU mora da uzme u obzir činjenicu da "ne postoje velike šanse da se ta referenca uključi". Ona je, međutim, kazala da će se boriti da se sačuva referenca na vrednosti religije u zajednici koja je spomenuta u drugom delu predloga Ustava. "Na žalost ne mogu se nadati bilo čemu drugom", rekla je nemačka kancelarka. Poljska je nedavno zahtevala da ako dođe do promene predloga Ustava, da se ponovo razmotri spominjanje Boga u Ustavu EU. Angela Merkel, koja predvodi pregovore u EU o budućem ustavu, nerado govori o pokretanju potpuno novih pregovora o celom tekstu predloga, strahujući da bi se time poništili kompromisi postignuti tokom prvobitnog predloga ustava pre tri godine. Verske grupe, a posebno papa Ivana Pavle Drugi, lobirali su među evropskim liderima da se u tekstu Ustava spomenu hrišćanski koreni. Poljska, Italija i nemački konzervativci takođe su zatražili spominjanje hrišćanskih korena, ali su Francuska, Belgija i druge zemlje to sprečile strahujući da bi se time diskriminisale druge religije kao i da bi to uticalo na nacionalne zakone o odvajanju crkve i države. Verske vođe iz cele Evrope na razgovorima za izgrađivanje boljih međuverskih odnosa između muslima, hrišćana i jevreja zajedno su pozvali zvaničnike EU na veću toleranciju i uvažavanje. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je bio domaćin razgovora, rekao je da univerzalne vrednosti uvažavanja i dostojanstva "igraju odlučujući ulogu u integracionim procesima" među građanima. Merkelova je rekla da Ev-ropljani "imaju odgovornost" u izgradnji veće tolerancije među etničkim i religioznim grupama, posebno zbog javljanja islamofobije, antisemitizma i ksenofobije širom Evrope. Tenzije među verama pojačajane su se prošle godine objavljivanjem karikatura proroka Muhameda, koje su se prvi put pojavile u Danskoj, što je izazvalo nasilne demonstracije na Bliskom istoku i Aziji. Na ovom razgovoru učestvovalo je 20 verskih vođa različitih religija.

Kuvar na svetskoj izložbi moderne umetnosti
U Kaselu, u Nemačkoj, od 16. juna do 23. septembra, održaće se najveća svetska izložba moderne umetnosti, pod nazivom "Dokumenta 12". Umetnički rukovodilac ove manifestacije Roger-Martin Birgel i dalje je veoma tajanstven kada je reč o učesnicima manifestacije koja ima samo jednog konkurenta u svetu - Venecijanski bijenale. Tek tu i tamo u javnost dopru vesti da će na izložbi, na primer, učestvovati Ai Vai Vai koji, kao deo svog umetničkog projekta, dovodi i 1.001 zemljaka iz Kine ili Sanja Iveković koja namerava da zasadi čitavo polje maka. No, vest koja je najviše zainteresovala nemačku javnost jeste svakako ona da će prvi put u istoriji Dokumente na njoj učestvovati jedan kuvar. I to Španac Feran Adria, kojeg gastronomski kritičari nazivaju jednim od najboljih, ali svakako najluđim kuvarom na svetu. Feran Adria, koji je saopštio da uprkos dolasku na Dokumentu namerava da ostane pre svega u kuhinji, a ne da se trajno preseli u galerije, svoju veštinu prikazuje u restoranu "Buli" , nedaleko od Barselone. Godišnje se preko 100.000 ljudi javi u "Buli" i pokuša da rezerviše sto. No, tu sreću na kraju ima samo 8.000 koji tokom godine mogu da sednu za neki od 50 stolova u restoranu i prisustvuju jedinstvenom kulinarskom hepeningu. Po čitavo veče servira se jedan jedini meni, koji se sastoji najčešće od 25 i više delova. Majstor Adria bez lažne skromnosti objašnjava da oni koji imaju sreću da na kraju po ogromnoj ceni jedu u "Buliju", ne plaćaju za luksuz, već za magiju. Feran Adria, koji ima tri Mišlenove kuvarske zvezdice, smatra se tvorcem molekularne kuhinje. Na tanjirima se nalazi hrana u čijem sastavu su možda poznati sastojci, ali obrađeni tako da izgledaju manje kao specijaliteti, a pre kao eksponati iz nekog muzeja savremene umetnosti ili kao savršeno oblikovana, lepo obojena hrana iz ponekog od filmova naučne fantastike. Prednost španske kuvarske zvezde je, prema sopstvenoj oceni, u tome što kuvajući nikada nije mislio na kuhinju svoje mame - ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Zato kad Feran Adria pripremi grilovano povrće gost dobije veliki tanjir sa sedam providnih šipkica toplog želatina u različitim bojama i sa ukusom luka, crvene paprike, zelene paprike, celera, repe, šargarepe i zelene špargle. Ako gostu nije jasno šta je ovde gril, sve je poprskano suncokretovim uljem koje ima aromu ćumura za roštilj. Kao desert stiže, na primer, pomalo tečni sorbe od šu-mskog voća začinjen listom duvana, a kelneri gostima prenose "nalog" kuvara kako treba da se jede - bez mešanja, kašičicu po kašičicu, jer se i simfonija sluša stav po stav. Adria ima jednostavnu devizu - kuvar može da se poigrava sa svačim, izuzev sa aromom i ukusom! Za sada još nije jasno kako će kreacije Ferana Adrie biti izložene na Dokumenti. O njima ovaj 43-godišnjak precizno pravi arhiv - dokumentuje način nastanka i pravi čak "porodično stablo" svojih menija. Jednom godišnje potom izdaje katalog jela koji prilično liči na luksuzni katalog neke sjajne izložbe, jedino što košta nekoliko puta više, i po više stotina evra. Na pitanje magazina "Art" da li je kuvanje umetnički akt, Feran Adria je rekao da ne zna, ali da on svakako umetnik nije, jer mu je ta titula nekako previše povezana sa svetom umetnosti. Adria je jedini Španac i jedini kuvar koji se nalazi na listi 100 najuticajnijih ljudi na svetu koju redovno pravi američki magazin "Tajm". Izložba "Dokumenta" u Kaselu na koju dolazi šef "Bulija" održava se od 1955. svake četvrte, odnosno sada svake pete godine i traje po 100 dana. Adria nije najavio u kojoj formi će učestvovati na "Dokumenti 12", ali je nagovestio šta bi mogao da bude njegov naredni kuvarski projekat - Restoran sa jednim stolom.
Snežana Bogavac Berlin

Enciklopedija života
Grupa naučnika, u saradnji s brojnim stručnim institucijama u svetu, počela je realizaciju internet projekta nazvanog Enciklopedija života. Projekt će omogućiti pristup svom sadašnjem poznavanju zemaljske biološke različitosti. Neke stranice te enciklopedije već se mogu pregledati na adresi http://www.bhl.si.edu. U ovoj, budućoj najvećoj mrežnoj enciklopediji života, biće sadržani svi postojeći poznati oblici života, a u kasnijem stadijumu u nju će se ubacivati i podaci o onim izumrlim. Osim tekstualnih napisa o svim vrstama života, enciklopedija će biti obogaćena brojnim multimedijskim sadržajima. Istraživači odavno sanjaju o elektronskoj enciklopediji svih živih bića. To je sada moguće ostvariti zahvaljujući razvoju internet tehnologije, digitalne fotografije visoke rezolucije i mogućnostima brzog čitanja genetskog koda živih bića. Džejms Edvards, izvršni sekretar Informativnog centra za globalnu bioraznolikost u Kopenhagenu i prvi izvršni direktor Enciklopedije života, kaže da je cilj katalogizacija milion živih bića - nešto više od polovine poznatih - u roku od pet godina. Kada bude završena, enciklopedija će naučnicima, studentima i svim ljudima koji imaju pristup internetu omogućiti uvid u sva živa bića, čak i ona koja su tek otkrivena. Projekat se sprovodi u saradnji šest naučnih organizacija, među kojima su Institut Smitsonijan u Vašingtonu, Univerzitet Harvard, u Kembridžu kod Bostona, i čikaški muzej Fild, ali organizatori se nadaju da će se i druge svetske institucije uključiti u rad. Jedan od "mozgova" ovog projekta, poznati biolog sa Harvarda Edvard Vilson, kaže da čovečanstvo živi na planeti o kojoj malo zna. "Znanje nam je rasuto po veoma stručnoj literaturi do koje je teško doći i za koju zna ograničen broj stručnjaka". Vilson ističe da će Enciklopedija života to promeniti i samim tim olakšati otkrića novih vrsta, koje bi mogle da nađu primenu u poljoprivredi i medicini. On navodi da će Enciklopedija omogućiti naučnicima da lakše predvide izbijanja epidemija i širenje agresivnih biljaka i životinja. "Samo uz takvo enciklopedijsko znanje može biologija u celini da sazri i stekne moć predviđanja. Nikada više nećemo previđati toliko zlatnih prilika u živom svetu oko nas, niti ćemo tako često biti iznenađeni neočekivanom pojavom novih štetnih vrsta". Razvoj Enciklopedije podršku dobija od šest osnivačkih institucija i dve američke dobrotvorne fondacije. Jedna od njih je Fondacija Makartur, čiji predsednik Džonatan Fanton kaže da će istraživači svuda u svetu moći da prilažu svoja saznanja. On predviđa da će taj projekat biti od ogromne koristi naučnicima u siromašnim zemljama. "Enciklopedija života je nesumnjivo dobro sredstvo za razmenu informacija, naročito u zemljama u razvoju, u kojima je pristup naučnim podacima ograničen. Mislim da se može reći da će ovo biti revolucija za naučnike u zemljama u razvoju".

Neformalni deo samita EU-Rusija
Lideri Rusije i EU počeli su u ruskom odmaralištu Volški utjos, nedaleko od Sama-re, neformalni susret, čime je otvoren dvodnevni samit Rusije i EU. Predsednik Rusije Vladimir Putin, premijer Rusije Mihail Fradkov i kancelarka predsedavajuće EU Nemačke, Angela Markel i predsednik Evropskog parlamenta Žoze Manuel Barozo počeli su da razmatraju rusko-evropske odnose tokom zajedničke radne večere. Radni deo samita predviđen je za danas, kada će evropski i ruski lideri, između ostalog, razmotriti i problem Kosova, oko kojeg imaju različite stavove. Pored Kosova, biće razmotren iranski nuklearni program i situacija na Bliskom istoku.

Biljke proizvode insulin i otkrivaju mine
Zahvaljujući genetskom inženjeringu, lečenje dijabetesa bi uskoro moglo da bude znatno lakše nego što je sada. Kanadska farmaceutska kompanija Semi-Bio-Sis je genetički modifikovala biljku šafraniku tako da sama proizvodi insulin. Šafranika ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Visine je prosečnog čoveka. U šafraniku je nedavno ubačen ljudski gen kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin. Ukoliko ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lečenju dijabetesa, biće to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka. Endrju Baum, direktor kompanije Semi-Bio-Sis koja je proizvela genetski modifikovanu šafraniku, kaže za BBC da se broj dijabetičara u svetu povećava i da će potražnja za insulinom biti sve veća. "Verujemo da na šest do sedam hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje veličine na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, ili nekoliko farmi u preriji", kaže Baum. Kanadska firma se nada da će pokazati da je insulin koji proizvodi genetski modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da će zahvaljujući tome vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi na tržištu. Nisu baš svi oduševljeni. Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da će, zahvaljujući oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa genetički modifikovane šafranike preći na običnu šafraniku. To bi značilo da bi onda i obična šafranika proizvodila insulin, pa bi on ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa. Uprkos tome nastavljaju se eksperimenti u kojima se genetski modifikovane biljke ne koriste za ishranu, već u druge svrhe. Danska kompanija po imenu Aresa proizvela je genetski modifikovanu verziju biljke potočarke, koja treba da pomaže pri uklanjanju mina. Koren te genetski modifikovane biljke reaguje na prisustvo eksploziva u zemlji tako što menja boju cveta. Direktor Arese, Jarne Eleholm, za BBC kaže: "Možemo uz pomoć jedne vrste vodenog topa da seme ove biljke razbacamo po dosta širokom prostoru. Kada bi biljka procvetala, videli bi se njeni cvetovi koji bi varirali od crvene do zelene boje, i time nam ukazivali na to gde je mina. U teoriji, to bi trebalo da omogući da se utvrdi gde su mine i da se one bezbedno uklone". Danci, doduše, tek treba da dokažu da ova njihova zamisao "radi" na nekom minskom polju. Drugi naučnici istražuju različite načine na koje mogu da se koriste genetski modifikovane biljke, a da to nije u ishrani. Genetičari, na primer, pokušavaju da proizvedu biljku koja bi proizvodila vakcinu protiv raka grlića materice. Ekološke organizacije, međutim, sve vreme ukazuju na to da sa genetski modifikovanim biljkama treba biti jako pažljiv, jer još ne znamo dovoljno o njihovom uticaju na životnu sredinu.

Malta raste uvođenjem evra
Kada naredne godine usvoji evro kao nacionalnu valutu, Malta će porasti, pošto je na novim novčićima evra prikazana znatno veća nego u stvarnosti. Evropsko ostrvo premalo je za razmere za koje su projektovane mašine za kovanje novca, pa Malta ne može da bude prikazana na isti način kao ostale zemlje evro zone, piše "Tajms". Zbog toga, Malta, koja je duga samo 27 kilometara, na novčićima će imati dužinu Korzike - 183 kilometara. Evro će postati nacionalna valuta na Malti 1. januara 2008.

Gugl uvodi nov način pretrage interneta
Kompanija Gugl (Google) saopštila je da počinje primenu novog pristupa pretraživanju interneta, koji će podrazumevati kombinaciju klasičnih servisa sa specijalizovanim pretragama vesti, videa i fotografija. Potpredsednica Gugla za istraživanja i iskustva korisnika Marisa Majer najavila je da će univerzalna pretraga početi odmah da se primenjuje, kao i da će se servis vremenom poboljšavati. Univerzalna pretraga praktično znači da će Gugl u svojoj standardnoj pretrazi koristiti rezultate različitih Guglovih servisa koji prikupljaju informacije o knjigama, fotografijama, novinama, video zapisima i vestima. Kombinovanjem takve pretrage biće uključeni svi sajtovi indeksirani u Guglovim servisima poput Jutjuba, Gugl videa ali i nezavisnog sajta za gledanje i slanje video zapisa Metacafe.com. Pored toga, najveći svetski internet pretraživač obezbediće i novu brzu navigaciju preko sopstvenih servisa koji će se nalaziti na vrhu svake Guglove strane. Time će korisnici moći brzo da se prebacuju sa jednog na drugi servis koji je u vlasništvu te kompanije. Tako će, na primer, korsnici jednog od najpopularnijih besplatnih veb mejlova Gugl mejla (Gmail), moći da se jednim klikom miša prebacuju na Guglov kalendar, dokumenta, pretragu ili druge servise.

Buš preti novim sankcijama Iranu
Američki predsednik Džordž Buš zapretio je Iranu novim sankcijama Saveta bezbednosti UN ukoliko ne odustane od svojih nuklearnih aktivnosti, prenose strane agencije. "Mi smatramo da Iranci ne treba da imaju nuklearno oružje", rekao je Buš na konferenciji za novinare u Beloj kući posle sastanka s odlazećim britanskim premijerom Tonijem Blerom . Buš je rekao da ukoliko ne bude učinjen napredak, SAD će u UN insistirati na uvođenju dodatnih sankcija Iranu. UN su već usvojile dve rezolucije o sankcijama Iranu zbog nuklearnog programa. Bler je na istoj konferenciji za novinare rekao da će Britanija i dalje biti uz SAD u Iraku i Avganistanu, pošto napusti funkciju premijera krajem juna. Bler je rekao da ne žali zbog odluke da se pridruži Bušu u ratu u Iraku. "Verujem da ćemo ostati jaki saveznici u borbi protiv terorizma", rekao je Bler.

Gordon Braun Blerov naslednik
Britanski ministar finansija Gordon Braun je zvanično prihvatio kandidaturu za mesto lidera Laburističke stranke umesto Tonija Blera , prenele su strane agencije. "Zaista mi je čast što su me kolege predložile. Nema veće časti od poziva da se služi svojoj zemlji", kratko je rekao Braun. Gordon Braun je za sada jedini kandidat za mesto lidera stranke posle Blerove ostavke. Braun je dobio 313 od 352 glasa članova stranke, navodi se na sajtu laburista. Novi lider laburista će zvanično postati predsednik stranke 24. juna.

Otvoren 60 festival filma u Kanu
Međunarodni filmski festival u Kanu, koji se ove godine održava 60. put, otvoren u sredu, 16. maja, pa tim povodom objavljujemo neke podatke o najvećoj filmskoj smotri u svetu. - Osnovan 1939. kao alternativa venecijanskom festivalu koji je bio pod uticajem fašista, održavan je redovno svake godine od 1946, izuzev 1948. i 1950. zbog nedostatka novca. - Filmske zvezde su počele da pristižu 1949. kad su u Kan došli Tajron Pauer, Orson Vels, Norma Širer, Erol Flin i Edvard Dži Robinson. Brižit Bardo se prvi put na Kroazeti pojavila 1953. - Godinu dana kasnije starleta Simon Silva skinula je gornji deo bikinija pred fotoreporterima, dok je bila u društvu Roberta Mičama. Pikantne fotografije starleta od tada su postale jedan od zaštitnik znaka festivala. - Džejn Kempion postala je 1993. prva žena režiser koja je osvojila Zlatnu palmu, za film "Klavir". - Godine 1997. kreirana je Palma nad palmama, super verzija glavne nagrade, koja je, povodom pola veka postojanja festivala, dodeljena švedskom režiseru Ingmaru Bergmanu. On se nije pojavio u Kanu. - U Kanu će ove godine biti priređeno i svojevrsno putovanje kroz vreme. Poljski reditelj Andžej Vajda će predstaviti restauriranu kopiju njegovog filma "Kanal" koji je pre 50 godina dobio Specijalnu nagradu žirija. Stogodišnjica rođenja Džona Vejna biće obeležena projekcijama filmova "Hondo" i "Rio Bravo".

Tojota i Leksus najbolji
"Tojota Prius" (na slici dole) proglašena je za model automobila kojim su vlasnici nazadovoljniji, pokazali su rezultati godišnjeg istraživanja u Velikoj Britaniji. "Prius" je tako postao prvi automobil sa hibridnim pogonom - benzinski/ elektro motor, koji je dobio to prestižno priznanje. Isti broj bodova kao i "Prius" - 868 od mogućih 1.000, dobio je i "leksus IS", rezultat je istraživanja marketinške kompanije "Džej Di Pauer end Asoušijejts" i britanskog časopisa "Vot Kar" (Njhat Car, www.njhatcar.co.uk/). Treće mesto pripalo je "tojoti džez", četvrti je bio još jedan model leksusa, RW, dok je petoplasirana "Škoda Oktavija". "Škoda" je ostvarila dobar plasman i sa modelom "fabija" koji je zauzeo sedmo mesto. Vlasnici "tojote prius" koju pri malim brzinama pokreće elektro-motor, a na većim se uključuje benzinski, najzadovoljniji su malim dnevnim troškovima, ali i kvalitetom i izgledom vozila, kao i uslugama ovlašćenih prodavaca. Zadovoljstvu vlasnika "tojote prius", prvom hibridnom automobilu za "široke narodne mase" doprinela je i svest da ne zagađuje okolinu. Japanska kompanija "Leksus", filijala "Tojote", proglašena je i sedmi put uzastopce najboljom u konkurenciji proizvođačem automobila, pošto je osvojila 862 boda. "Leksus" je nastavio da vlasnike njegovih vozila oduševljava kvalitetom, pouzdanošću i izgledom vozila, kao i servisnim uslugama. Drugo mesto su sa po 845 osvojenih bodova podelile "Honda" i "Škoda", koje slede "Tojota" sa 832 i "Daihatsu" sa 824. Najveći napredak u konkurenciji proizvođača automobila zabeležio je "Mercedes-Benc", a utisak su zapaženo popravili i "Sitroen", "Rover" i "Lend Rover". Istraživanje je obuhvatilo više od 18.000 vozača u Velikoj Britaniji koji u proseku više od dve godine koriste iste automobile. Analizirano je ukupno 113 modela 33 proizvođača automobila. Najvažniji parametri u proceni automobila su kvalitet i pozudanost, kojima su obuhvaćene preformanse vozila, dizajn i udobnost, usluge prodavaca i troškovi, uključujući i potrošnju goriva, osiguranja i servisa.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"