|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1104, 25. maj 2007.
| Legiji i Zvezdanu po 40 godina |
| |
Kada sudija Nata Mesarović iz Specijalnog suda u Beogradu najavila presudu 23.
maja 2007. optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, srpski mediji su na sve
načine pokušavali da dođu do konačne odluke. To im, međutim, nije uspelo jer
je sudija Mesarović svoju presudu napisala zajedno sa članovima Sudskog veća u
utorak uveče u sobi broj 4 Posebnog odeljenja Okružnog suda i stavila ja u sef.
 Tako
su jutro 23. maja medijski izveštači i strani posmatrači, ali i optuženi,
njihova odbrana, advokati, branioci i oštećeni, publika dočekali u potpunoj
neizvesnosti. Tu neizvesnosti pratio je neobičan muk, gluva tišina, koja je
okruživala zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici i njene hodnike. Već oko
11 sati prvi posetioci počeli su da pristižu u sud, a izveštači i snimatelji
su zauzimali pozicije na trotoaru, kao bi što bolje snimili sve koji dolaze.
Bilo je najava da će pored predsednika i premijera Srbije u sud doći, gotovo,
kompletan diplomatski kor, sa Majklom Potom, amabasadorom SAD, na čelu.
Ipak, pokazalo se da je proces 21. veća srpska stvar, jer su pored Borisa
Tadića i Dragana Šutanovca, došli samo prijatelji porodice Đinđić, članovi
Demokratske stranke sa podmlatkom i mnogi pripadnici nevladinih organizacija.
U sud je došao i šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, kao i predstavnici
Ambasade Nemačke. Za sve njih znalo se gde im je mesto.
Novinari imaju svoju sobu sa velikim ekranom, foto reporteri su dobili 3
minuta da naprave snimke sudnice i optuženih. Rodbina optuženih smestila se u
sobu za publiku, na prvom spratu, odmah iza staklenog kaveza za optužene, dok
su se gosti popeli na drugi sprat koji se zove Galerija.
Svi su ćutali jer nisu želeli da otkriju svoja nadanja. Rodbina i branioci
optuženog Legije, Zvekija, Tojage, Ace Simovića verovali su da su oni nedužni,
žrtve montiranog procesa i da će biti pušeni. To je otkrivao njihov
optimistički izraz lica, sa ponekim osmehom. Njihovi prijatelji su došli
visoko podignute glave i sa majcama JOS, koje su držali u rukama, jer nisu
smeli da ih obuku u sudnici.
Pripadnici Žandarmerije su u povećanom broju stajali oko zgrade, sa prstom na
obaračima automatskih pušaka i pogledom uperenim u prazno. Mnogo više
policajaca u civilu je stajalo ispred zgrade suda i u hodnicima, osluškujući
razgovore prisutnih. Kolona džipova i plavi kombi Žandarmerije iz pravda
Centralnog zatvora sitgla je pred sud oko 11,15 minuta. A odmah za njom i
kolona službenih automobila predsednika Srbije i ministra odbrane. Njih su
obezbeđivali pripadnice vojne specijalne jedinice Kobre.
Naime, Kobre su napravile bezbednosnu procenu u kojoj se kaže, da posle
ozbiljnih pretnji sudijai Nati Mesarović, ubistva dva svedoka u procesu,
postoji rizik od ispada i incidenata, u slučaju reakcije na presudu.
Na trotoaru i kolovozu podmladak DS je razvio transparente na kojima je pisalo:
"Nije gotovo!" i "I 40 godina je malo", ubeđeni da će sud izreći maksimalne
kazne, koje je i Specijalno tužilaštvo tražilo. Svojim mahanjem iritirali su
rodbinu optuženih i prijatelje kriminalizovanog dela JSO, koji su im pratili
prstom podignutim u vazduh.
Kada su u 11,30 svi ušli u sud plato i hodnici su se ispraznili. Svako je
zauzeo svoje mesto, pa i optuženi, koji su za ovu priliku obukli odela. Legija
je umesto majce JSO imao običnu išaranu belu bluzu, a Aleksandar Simović kao
novajlija-optuženik je imao i novo odelo. Jedino su Tojaga i Krsmanović došli
u zelenom duksu i crnoj majci, pokazaujući totalnu ravnodušnost prema
istorijskom danu presuđivanja. To im je u publici i zamereno, rečima: "Mogli
su makar malo da se udese!"
Kad je sudija Nata Mesarović izgovorila da se Milorad Ulemek zbog pripadnosti
organizovanoj kriminalnoj grupi osuđuje na 10 godina zatvora, prisutni
političari i rodbina optuženih kao da su se našli u šoku. Zgledali su se
međusobno i sašaptavali zgranuto. Prečuli su na šta se odnosi prva izrečena
kazna.
A onda je usledio šok. Nakon 149 radnih dana, tokom kojih su tužiocima,
sudijama i advokatima kroz ruke prošle 12.672 stranice sudskog spisa, nakon
što je saslušano 89 svedoka, četvorica svedoka saradnika, 18 veštaka sa 37
veštačenja, sudija Nata Mesarević je optuženima izrekla ukupno 378 godina
robije.
Tri i po godine koliko traje proces ubicama srpskog premijera, traje i
neizvesnost kod sudija, advokata, optuženih i njihove rodbine šta će se
dogoditi. Zato je presuda od 378 godina robije bila olakšanje za sve.
Milorad Ulemek je salutirao petama i pokorno klimnuo glavom u znak razumevanja
presude od 40 godina zatvora. Ulemek se okrenuo ka Zvezdanu Jovanoviću i
počeli su cinično da se smeju. Jovanović se okrenuo svojoj ženi i rekao joj da
poljubi decu.
Zvezdan Jovanović je pokušao da se nasmeje, ali mu je izraz lica bio toliko
kiseo da je osmeh zamro pred presudom od 4 decenije robije. I ostali optuženi
su oćutali presudu. Ulemek je potom zahtevao od straže da mu stave lisice kako
bi napustio sudnicu.
Na komandu Ulemeka "Idemo", svi optuženi su izašli iz svog staklenog zatvora
da bi istim prevozom otišli natrag u CZ. U sudnici je ostao samo osuđeni Saša
Pejaković, koji je imao razloga da bude zadovoljan, jer je dobio samo 8 godina
zatvora i želeo je da pokaže da nije član Legijinog klana, kojim Ulemek
zapoveda i pravi paradu po sudu.
Njih su sledili i njihovi rođaci i prijatelji iz sale za publiku, koji su
krenuli napolje, mimo zabrane sudije Nate Mesarević, jer je ona tek planirala
da čita opsežno obrazloženje svoje presude. Rodbina je bila besna:
- Videće oni za ovo ! - pretio je jedan krupni momak sa kratko ošišanom kosom.
Ulemekova supruga Aleksandra Ivanović držala se za stomak, a supruga
Aleksandra Simovića, u poodmakloj trudnoći, zaplakala je.
- Bože, šta ću ja sad sa malom decom - pitala se supruga Dušana Krsmanovića,
koja je očekivala da će njen muž dobiti blagu kaznu, jer je sve priznao i
pokajao se. Kada je Željki Krsmanović rečeno da je njen dever ?orđe uhapšen u
Specijalnom sudu, zbog poternice jer se nije odazvao na služenje zatvorske
kazne od 4 godine zbog reketa, rekla je:
- Samo mi još ta nevolja treba !
Kad su pripadnici ove tri stranke videli Krsmanovićevu suprugu sa majicom na
kojoj se nalazi njegov portret nastao je opšti metež.
- "Ua, ubice" - vikali su članovi i simpatizeri DS, LDP, G 17 plus kada su se
niz stepenice suda spuštale supruge i ostala rodbina optuženih.
Neki su to mirno prihvatili, neki uzvratili: "Gde vam je Čeda?", "Lešinari", "Majku
vam vašu...". Obezbeđenje porodice Aleksandra i Miloša Simovića psovalo je
novinare.
Usijanje je stiglo do ivice fizičkog obračuna, kada se pojavio momak sa
crvenom ružom na majci i podigao srednji prst u vis.
Pod pritiskom demokrata i policije rođaci optuženih i članovi nekadašnje JSO
su pretrčali Ustaničku ulicu, seli u svoja kola i otišli. Tog trena se
pojavila i kolona sa optuženima, pa su im oni mahali i slali poljupce. U 13,15
sati osuđene je policija iz suda odvezla u Okružni zatvor, popularni CZ.
Atmosfera ispred suda se zaoštrila kada su se bivši pripadnici JSO vratili
kolima i, trubeći sirenom, mahali majicom na kojoj je bila slika vuka sa
razjapljenim čeljustima, simbolom rasformirane Jedinice za specijalne
operacije.
Zbog te gužve nije se videlo kada su Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Zoran
Živković, Božidar Đelić, Vladan Batić, Žarko Korać i Slobodan Milosavljević i
drugi funkcioneri izašli iz Specijalnog suda i otišli na posao. Predsednik
Srbije je bio zadovoljan presudom, javio je preko saopštenja, a i branioci
oštećenih, koji su odmah kazali izveštačima, da sud nije otkrio i kaznio
naredbodavce atentata na Zorana Đinđića.
Advokat Željko Čubrilo, branilac Aleksandra i Miloša Simovića, je nezadovoljan
kao i ostali branioci optuženih bio nezadovoljan.
- Presuda je neuobičajena, drakonski oštra i nije u saglasnosti sa dokazima.
Bitka tek počinje - objasnio je novinarima, koji su shvatili da će posle žalbi
tužioca, ali i osuđenih odlučivati Vrhovni sud Srbije, a možda i međunarodni
sud u Strazburu.
Tek prva bitka je dobijena, rat za pravdu se nastavlja, ali sa manje tenzija i
neizvesnosti. |
| |
| M.L. |
|
|
| EU traže izmenu predloga nove rezolucije |
| |
Članice Saveta bezbednosti UN iz Evropske unije "uz izvesne ograde" podržavaju
američko-nemački predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, kojim se
predviđa mogućnost da Kosovo posle prelaznog razdoblja od 120 dana de fakto
postane nezavisno, rekli su danas izvori u Briselu.
Izvori EU u Briselu rekli su za Betu da "jedna ili dve" zemlje EU, koje su
članice Saveta bezbednosti UN, traže da se dodatno razjasni stav u
američko-nemačkom nacrtu rezolucije da će odredbe te rezolucije zameniti
odredbe ranijih rezolucija Saveta bezbednosti UN, uključujući Rezoluciju 1244
i sve druge rezolucije usvojene 1998. i 1999. godine.
 U
tekstu američko-nemačkog predloga nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o
Kosovu, u koji je Beta imala uvida, nigde se izričito ne kaže da će Kosovo
biti "nezavisno", niti se definiše kakav će biti status pokrajine, ali iz tog
dokumenta proizlazi da više neće biti ni odredbe o suverenitetu Srbije nad
Kosovom.
Ističe se, međutim, da će Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostati na
snazi jedino u "prelaznom razdoblju od 120 dana" po usvajanju nove rezolucije
tog tela UN.
Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, inače, nalaže "svim članicama (UN) da
poštuju nezavisnost i teritorijalni integritet SR Jugoslavije", čiji državni
kontinuitet sada ima Srbija.
U krugovima EU smatra se da je nužno da se razjasni i pitanje statusa, jer bi
stavljanje van snage Rezolucije 1244 i usvajanje novog dokumenta Saveta
bezbednosti UN dalo "pravnu slobodu" kosovskim Albancima da proglase
nezavisnost.
Na to je prošle nedelje u Briselu posredno ukazao i slovački ministar
inostranih poslova Jan Kubiš, pošto se time otvara krupno pitanje da li bi SAD
i neke članice EU jednostrano priznale nezavisnost Kosova.
U američko-nemačkog predlogu se navodi da je "prelazno razdoblje" od usvajanja
nove rezolucije nužno da bi se zajamčilo "međunarodno bezbednosno prisustvo",
kao i "međunarodna civilna misija", odnosno ovlašćenja Kfora i UNMIK-a na
temelju Rezolucije 1244.
To bi omogućilo da se "primene ovlašćanja utvrđena statusom (Kosova)" i
postepeno uspostavi buduća međunarodna civilna i vojno-bezbednosna misija, u
kojoj će ključnu ulogu imati Evropska unija i NATO.
Američko-nemačkom rezolucijom se "priznaju specifične okolnosti koje Kosovo
čine posebnim slučajem, uključujući istorijski kontekst nasilnog nesaglasnog
raspada Jugoslavije, nasilje i ugnjetavanje velikih razmera na Kosovu u
razdoblju do i tokom 1999. godine, kao i duže razdoblje međunarodne uprave na
temelju Rezolucije 1244 i proces koji UN vode za utvrđivanje statusa".
Takođe se naglašava da u razloge za novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN
spada i to da "nerešena situacija na Kosovu i dalje predstavlja pretnju
međunarodnom miru i bezbednosti".
Savet bezbednosti UN, navodi se, u tom okviru "deluje na temelju poglavlja VII
Povelje UN", koje nalaže mirovno-bezbednosnu akciju Saveta bezbednosti UN ako
su ugroženi međunarodni mir i bezbednost.
Šef diplomatije Slovačke, koja je članica Saveta bezbednosti UN, najavio je na
zasedanju šefova diplomatija prošle nedelje u Briselu da će vrlo uskoro u
Beogradu razgovarati s novom srpskom vladom o nacrtu nove rezolucijeza Kosovo.
Kubiš je rekao da želi da se ustanovi "u kojoj meri je najviše moguće da se
iskažu legitimni interesi strana", uključujući Srbije, u tom predlogu
rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
On je naglasio da će ruski predlog rezolucije i mišljenja svih članica Saveta
bezbednosti UN biti uzeti u obzir.
Upitan da li bi usvajanjem takvog nacrta rezolucije Saveta bezbednosti UN o
Kosovu bila stavljena van snage Rezolucija 1244 SBUN o Kosovu, Kubiš je rekao
da je "to pitanje koje smo i mi postavili". |
| |
| |
|
|
| Tajna tamne materije |
| |
Američka agencija za svemirska istraživanja (NASA) i Evropska svemirska
agencija (ESA) u utorak su prvi put objavile fotografije prstena takozvane
tamne materije, koje je pre godinu dana zabeležio svemirski teleskop Habl.
To je do sada najjači dokaz o postojanju tamne materije, jedne od danas
najvećih misterija astrofizike.
 Prsten je, kako se navodi na sajtu www.indedž.hr, udaljen pet milijardi
svetlosnih godina od Zemlje, a proteže se milijardama kilometara kroz svemir.
Tamna materija ne emituje niti reflektuje dovoljno svetla da bismo je videli.
Do sada, astronomi su mogli da potvrde postojanje tamne materije putem
gravitacijskog efekta koji ima na običnu materiju.
Sudar između dva klastera galaksija je "najžešći dogadaj u svemiru, za koji
znamo da se dogodio posle velikog praska", kaže Maksim Markevitć iz Harvard-Smitson
centra za astrofiziku na Kembridžu. Taj sudar razdvojio je običnu od tamne
materije.
Na osnovu činjenice da bi bez dodatnog izvora gravitacije galaksije odletele
jedna od druge i ne bi se mogle držati skupa kao što to čine sada,
pretpostavlja se da je to "posao" tamne materije.
Niko ne zna od kuda dolazi gravitacija, zato naučnici zaključuju da mora
postojati neka nevidljiva stvar tamo gore koja drži klastere galaksija zajedno.
Tamna materija ipak ostaje velika misterija. Svi su uvereni da ona postoji,
jer se smatra da njena gravitacijska polja drže svemir "na okupu", ali za sada
te tvrdnje nisu uspeli da potkrepe čvrstim dokazima.
Upravo fotografije fantomskog prstena u udaljenoj grupi galaksija potvrđuju ne
samo postojanje tamne materije već i to da je celi svemir prožet njome.
Prema procenama naučnika, prseten je nastao sudarom dvaju galaksija pre
milijardu godina. Prsten lomi svetlost emitovanu s još udaljenijih galaksija
oko polja tamne materije, čineći ga tako vidljivim. Ovo je prvi put da je
tamna materija pronađena u zasebnoj formaciji, budući da je do sada njena
pojava vezana uz silu koju vrši na okolnu "stvarnu" materiju.
Fotografije koje je snimio Habl idu u prilog i prošlogodišnjem otkriću
opservatorije Čandra koja je takode detektovala tamnu materiju ali u drugoj
grupi galaksija.
Naravno da će i dalje postojati skepticizam, ali svakim je danom sve više
dokaza o postojanju tamne materije koja, prema proračunima, čini čak 95 odsto
ukupne mase svemira, dok ostatak otpada na nama vidljivi deo, zvezde, planete
i galaksije. |
| |
| |
|
|
| Novopronadjeno jedinstvo EU |
| |
Poznate po međusobnim podelama, članice Evropske unije, njih 27, uspostavile
su jedinstvo suočene sa Rusijom koja, ohrabrena bogatstvom od nafte i gasa,
sve više pritiska nove pripadnike EU u istočnoj Evropi.
Analitičari se pitaju da li će i koliko potrajati novonađena solidarnost koja
je poprimila jasne oblike posle ledenog samita EU i Rusije, prošle sedmice u
ruskoj Samari.
 "Zavladalo
je opšte uverenje da podele više ne koriste nikome u EU", kaže Ktinka Barišč,
analitičar u londonskom Centru za evrpske reforme, a prenosi AP.
Ne samo što su zvaničnici EU bili spremni da u Samari pokrenu pitanja ljudskih
prava i suzbijanja demonstracija tokom samita, već je predsednik EU Žoze
Manuel Barozo opomenuo Moskvu da ima posla sa ujedinjenom EU.
To se jasno odnosilo na pritisak Rusije na nove članove EU, kao što je Poljska
koja se našla pod ruskom zabranom na izvoz mesa. "Poljski problem je evropski
problem", rekao je Barozo. Nikada Evropska unija nije pokazala takvu
solidarnost sa Poljskom, pišu varšavski dnevnici.
Reč je o jasnom zaokretu u odnosu na dane kada su ruski predsednik Vladimir
Putin i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji danas radi u
rusko-nemačkom konzorcijumu za trasport nafte, tapšali jedan drugog po ramenu.
Stručnjaci kažu da nije samo jedan slučaj ujedinio - bar u odnosu prema Rusiji
- uvek svadljive evopske partnere, već zaslugu ima niz nagomilanih nevolja:
trgovački spor sa Poljskom o mesu, prekidi isporuka gasa i nafte prošlih zima
tokom sporova oko cena, kao i pretnja vetom na plan zapada za rešenje statusa
Kosova.
Ipak, više od drugih, dva dramatična događaja su učvrstila odlučnost EU da
povuče oštriju liniju pred Moskvom - ubistvo otrovom kritičara Kremlja
Aleksandera Litvinjenka prošle godine u Londonu i majski događaji povodom
odluke Estonije da ukloni spomenik sovjetskom vojniku u centru Talina.
"Prelom u javnom mnjenju zapada donelo je ubistvo Litvinjenka i asoplutno
nečuveno ponašanje prema Estoniji", kaže poljski anlitičar Bartlomej
Sjenkijevič.
"Evropa je bila navikla da vidi Putinovu laboratoriju kako radi unutar ruskih
granica", kaže Sjenkijevič povodom činjenice da je Putin stavio parlament i
medije pod dominaciju Kremlja. "Ali, sada je jasno da praksa iz te
laboratorije počinje da se koristi izvan ruskih granica".
U utorak je britanski javni tužilac otpužio bivšeg agenta KGB-a, Andreja
Lugovoja za ubistvo Litvinjenka i zatražio od Moskve da ga izruči, što je
odbijeno.
Godinama su političari Evropske unije okretali glavu pred rastućim
autoritarizmom u Rusiji, posebno kada je Putin imao mrežu prijatelja za
kormilom velikih evropskih sila - Šredera u Nemačkoj, Žaka Širaka u Francuskoj
i Silvija Berluskonija u Italiji.
Ovi lideri su sad zamenjeni političarima koji su spremni na izazov Putinu -
Angelom Merkel, koja je odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, i
novoizbranim francuskim predsenikom Nikolasom Sarkozijem.
Odlučnost da se Putin "prikoči" viđena je i na samitu u Samari, gde je
Merkelova zamerila ruskom predsedniku što je sprečio šahovskog velikana Garija
Kasparova i druge kritičare Kremlja da doputuju da bi protestovali. |
| |
| |
|
|
| Spomenik Rokiju u selu Žitište |
| |
Spomenik filmskom junaku Rokiju Balboi biće postavljen 18. avgusta u banatskom
selu Žitište, nakon višemesečnih priprema i rada vajara Borisa Staparca,
najavio je potpredsednik opštine Žitište Zoran Babić.
 "Mi
smo toliko čudo i, da ne postojimo, trebalo bi nas izmisliti, jer smo od sna
napravili stvarnost", rekao je na konferenciji za novinare Boris Staparac.
U tom selu boravi i filmska ekipa "Melbar entertainment group" iz Kanade, koja
snima dokumentarni film o nesvakidašnjoj inicijativi koja je već mesecima u
žiži inetersovanja svetskih medija.
Producent kuće Melisa Kohlan kaže da je za ovu akciju saznala iz štampe u
Torontu i odmah je u tome prepoznala "dobru dušu i pozitivnu energiju
nekolicine mladih ljudi".
Reditelj filma Beri Avridž takođe je iznenađen količinom pozitivne energije
koju su meštani Žitišta uneli u ovu priču, sa kojom će nakon završetka filma
biti upoznata svetska javnost jer će, kako on najavljuje, film biti ponuđen
mnogim svetskim festivalima.
Avridž je saopštio da će se, osim 200 statista, uglavnom meštana Žitišta, u
filmu pojaviti i Silvester Stalone, tvorac i tumač lika Rokija Balboe koji je,
tvrdi Avridž, preko svojih agenata upoznat s ovom akcijom i spreman je za
saradnju.
U vreme otkrivanja statue najavljeno je i održavanje međunarodne likovne
kolonije na temu "Roki", a jedan od sponzora akcije, kompanija "Agroživ",
organizovaće "Čiken fest". |
| |
| |
|
|
| Opada broj razvoda u SAD |
| |
Uprkos mišljenju da u Sjedinjenim Američkim Državama postoji epidemija razvoda,
istina je da u SAD još od 1981. godine postepeno opada broj razvoda i da je
sada na najnižem nivou za protekle skoro četiri decenije.
Neki stručnjaci, međutim, kažu da su bračne veze nestabilne kao što su bile i
ranije a da su razvodi u opadanju jer parovi sada pretežno žive u nevenčanoj
zajednici.
 Takođe,
porodice u kojima oba partnera rade i imaju bolji životni standard, žive sa
manje tenzija i manje razloga za razvod, kaže za AP Endru Čerlin, profesor na
Univerzitetu Džon Hopkins.
Broj razvoda u Americi je počeo da raste još 60-tih, da bi vrhunac dosegao
tokom 70-tih i početkom 80-tih. Od tada je, međutim, prisutan trend opadanja
broja razvoda.
Tokom 70-tih godina bilo je 5,3 razvoda na 1.000 stanovnika, a sada je 3,6,
što je najniža stopa za protekle skoro četiri decenije.
Prema mišljenju grupe naučnika, stručnjaka za brakove i advokata za razvode,
postoji nekoliko razloga za smanjenje broja razvoda. Na prvom mestu je
činjenica da se od 1960. godine povećao broj parova koji žive u vanbračnoj
zajednici, odnosno broj venčanja opao je za 30 odsto u poslednjih 25 godina.
Amerikanci danas u proseku čekaju najmanje pet godina da stupe zvanično u brak,
što je znatno duži period u odnosu na 1970. godinu.
Stručnjaci ističu i da je kod većine parova danas uočljiva sve veća rešenost
da im brak uspe.
Bračni savetnik Bil Čozi kaže da su parovi sada "veoma zainteresovani da nauče
kako da ostanu u braku, a mnogi su svesni da treba još mnogo toga da nauče".
Mnoge države u SAD ulažu napore u borbi protiv razvoda tako što sprovode
kampanje o bračnom obrazovanju, premda je efikasnost takvih napora često
diskutabilna.
U Oklahomi, na primer, 100.000 ljudi je pohađalo bračnu radionicu od stupanja
u brak, ali broj razvoda u toj američkoj državi nije opao.
Uprkos tome, Bušova administracija veruje da takvi programi zaslužuju pažnju i
za tu namenu je odvojeno 200 miliona dolara iz budžeta. |
| |
| |
|
|
| Snimanje filma o Ajnštajnu možda u Srbiji |
| |
Biografski film o Albertu Ajnštajnu čije snimanje bi trebalo da počne ovog
leta sa holivudskim glumcem Đovanijem Ribizijem u naslovnoj ulozi čuvenog
nobelovca, mogao bi delimično da se snima u Srbiji.
 Italijanski filmski producent Pjero Amati rekao je da će narednih dana ili
nedelja znati da li je uspeo da ubedi režiserku Lilianu Kavani (74) da u
Srbiji snimi delove drame o ljubavi Ajnštajna i njegove supruge Srpkinje
Mileve Marić.
Amati kaže da trenutno preko italijanskog scenografa Đantita Burkjelara, koji
je nedavno u Beogradu snimao film "Karavađo", pokušava da ubedi Kavanijevu da
u Srbiji snimi segmente filma o Ajnštajnovom životu u Cirihu i Nemačkoj.
"To bi moglo da se snima u Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Daću sve od sebe
da se to ostvari i vrlo se nadam tome. Kada dođu ovde pokušaću ih ubediti da
uzmu što više srpskih glumaca", kaže Amati.
Prema njegovim rečima, u još neimenovanom filmu Milevu Marić trebalo bi da
igra Čehinja Antonija Liskova (30), koja u Italiji gradi karijeru televizijske
glumice.
Svoju odluku da glumi Ajnštajna, Ribizi (33) je najavio početkom aprila na
konferenciji za novinare u Los Anđelesu povodom svog novog filma "Savršeni
stranac" u kome glumi pored Hale Beri i Brusa Vilisa.
 Prema Ribizijevim rečima, predviđeno je da se buduća italijansko-američka
koprodukcija snima od jula u Italiji, Barseloni i Univerzitetu Prinston u
Sjedinjenim Državama.
"Film se fokusira na Ajnštajnovom odnosu sa prvom ženom Milevom Marić. Od
početka te veze do kraja njegovog života. Radiću sa Kavalijevom, koja je
snimila film sa Šarlotom Rempling 1970-ih godina 'Noćni portir'. Scenario je
sjajan i stvarno sam uzbuđen zbog toga", rekao je Ribizi.
Filmski producent koji u poslednje 23 godine živi u Beogradu, Amati je prošle
godine u Srbiju doveo italijansku ekipu filma "Karavađo", dok je 2005. godine
zahvaljujući njemu ovde boravio holivudski glumac Kristofer Voken sa ekipom
filma "Zatamnjenje".
Srpsku premijeru "Zatamnjenja" Amati je u ponedeljak najavio za 25. maj u Sava
centru u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
|
|
