|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1105, 1. jun 2007.
| Kanađani radije uz televizor nego uz
prijatelje |
| |
Tokom devet meseci prošle godine, globalna kompanija za marketing i reklamu
BBDO tražila je od pet hiljada ljudi iz 26 zemalja da popune izuzetno detaljne
upitnike o ustaljenim postupcima i ritualima koji čine sastavni deo
svakodnevnog života. Insistiralo se na vremenu i načinu buđenja i ustajanja iz
kreveta ujutro, literaturi koja se koristi u toaletu, ritualima kod jela,
spavanja, seksa, dakle na svim manje ili više važnim sitnicama koje
svakodnevno ponavljamo, bili mi svesni toga ili ne.
 Prikupljeni podaci, ali i zaključci koji iz njih mogu da se izvedu, daju
materijal za veoma opsežnu studiju ljudskog ponašanja, koja će biti
upotrebljena u marketinške svrhe.
Za Kanađane je primećeno da nisu previše društveni. Uveče, u najvećem broju
slučajeva, radije će izabrati da gledaju televiziju ili da čitaju elektronsku
poštu, nego da se druže sa ostalim članovima porodice. Stručnjaci to tumače
kao hvatanje priključka za sledeći dan. Lin Flečer, šef strategije pri BBDO
Kanada, kaže da to može značiti da ljudi sa ovih prostora naprosto ne mogu da
se opuste ukoliko nisu sigurni da je sav posao završen.
No, opet ostaje otvoreno pitanje zašto Kanađani radije izabiru da ignorišu
svoje drage i da, umesto sa njima, vreme provode uz TV. Gospođa Flečer ističe
da su ljudi sa ovih prostora na neki način upućeni na medije. Dok je
svojevremeno bilo važno slušati radio i uz njegovu pomoć biti povezan sa
žiteljima ove ogromne zemlje i sa čitavim svetom, kasnije se to prenelo na
televiziju, a potom i na komunikaciju putem e-mejla.
Takođe, Kanađani će ređe nego susedi Amerikanci odvojiti vreme tokom nedelje
za druženje sa prijateljima. Svega sedam odsto građana između 48 i 59 godina,
odvojilo je svake nedelje vreme za druženje sa svojim najbližim.
Amerikanci provode manje vremena nego Kanađani pred ogledalom, što bi trebalo
da se sruši mit o Amerikancima kao o glamuroznijim i narcisoidnijim tipovima.
Gospođa Flečer objašnjava da se vreme pred ogledalom koristi za svojevrsno
pripremanje sebe za suočavanje sa svetom, odnosno za stavljanje 'oklopa' ili
naših 'ratničkih' boja.
Ali, tu se ne završava proces pripremanja za spoljašnji svet. Deo priprema
obavlja se u prevozu do posla. Nešto više od trećine Kanađana jede u putu za
posao, a oko tri odsto nastavlja da se šminka. Ponovo, objašnjenje se nalazi u
veličini prostora u kojem živimo i koje čini da se i na posao putuje dugo i da
je veoma važno to vreme korisno upotrebiti. Pored ovog, manje-više logičnog
tumačenja, treba se podsetiti i nedavnog istraživanja koje je sugerisalo da je
jednom broju građana najlepši deo dana upravo to putovanje na posao i, potom,
kući. Nije onda ni čudo što se tom zadovoljstvu onda pridodaju još neka
prijatna iskustva ili uživanja za čula.
Stručnjaci iz BBDO-a su ustanovili da ljudi mnogo češće liče jedni na druge,
nego što se potpuno razlikuju, što je veoma povoljno za ljude iz marketinške
službe. Oni napominju da svakog jutra svi imamo rituale koji nam pomažu da se
rasanimo i spremimo za dan koji je pred nama, a da se od zemlje do zemlje
razlikuju samo načini da se to izvede.
Daje se primer najintimnijih trenutaka, za koje četiri petine ljudi u svetu
najviše ceni spontanost. Ispostavlja se da se 'spontanost' dešava između deset
uveče i ponoći, kod polovine samo tokom vikenda. Kod više od dve petine Kineza
postoji čak određivanje termina za seks, bez obzira da li postoji raspoloženje
za to ili ne. U gusto naseljenim zemljama, u kojima u istom prostoru živi
mnogo članova proširene porodice, ne iznenađuje da parovi iznajmljuju sobu
kada žele da se osame.
U saopštenju koje ide uz izveštaj, predsednik kompanije BBDO Endru Robertson
je naglasio da je ideja bila da se sagledaju svakodnevni rituali kao važni
elementi ponašanja potrošača, koji mogu pomoći da se bolje razume šta sve ima
značaj na njih, njihov rad i mesto brendova u njihovim životima. Kompanija
tvrdi da rezultati istraživanja omogućavaju da se ostvari emotivniji odnos sa
potrošačima, kroz način pakovanja, pozicioniranja, reklamiranja, promocije i
razvoj proizvoda. |
| |
| |
|
| |
| Šarolika slika iz obdaništa u Ontariju |
| |
Istraga dnevnika The Star ustanovila je da je u obdaništima u gradu i
provinciji bilo ozbiljnih prekršaja. Na osnovu do sada neobjavljivanih
zapisnika inspekcijskih službi, izveštaja iz samih ustanova, prekršajnih
postupaka gradskih ili provincijskih vlasti i pritužbi roditelja, oni tvrde da
su deca dobijala batine, igrala se i boravila u nehigijenskim uslovima i
dobijala hranu sumnjive zdravstvene ispravnosti.
 Još veću zabrinutost izazivaju podaci da se skoro 700 dece gubilo, da je njih
skoro 2.500 zadobilo slučajne, oko 450 neobjašnjive povrede, a 26-toro povrede
koje su im zadali zaposleni u ovim ustanovama.
Novinari napominju da su problematična obdaništa često mesecima, pa čak i
godinama, radila samo na osnovu uslovne dozvole, a da su pri tom, deca bila u
uslovima ispod svakog standarda.
Treba reći da najveći broj obdaništa funkcioniše dobro, u skladu sa propisima
i standardima. Primedbe su ustanovljene kod nekoliko stotina, od ukupno 4.400
obdaništa sa dozvolom za rad u provinciji. Najveći broj prijavljenih problema
je u Torontu, ali se veruje da se tu radi i o tome da je su gradski propisi
mnogo precizniji nego u drugim sredinama.
Osnovni uzroci problema leže u nedostatku sredstava, što je najčešće odražava
na neodgovarajuće uslove smeštaja dece i nedovoljno obučeno ili
nekvalifikovano osoblje. Interesantno je da su se najozbiljniji problemi
javljali u profitnim obdaništima, dok je kvalitetniji nivo brige o deci
ostvarivan u ustanovama koje su pod okriljem neprofitnih organizacija.
Stručnjaci kažu da su problemi u ontarijskim obdaništima odraz krize koja
postoji u čitavoj zemlji zbog hronično slabog investiranja i nedostatka
nacionalnog programa za finansiranje. I studija Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD) pokazala je da se, među zemljama članicama, Kanada
nalazi na začelju po izdvajanju za obrazovanje dece najranijeg uzrasta. Oni su
ustanovili da je za brigu o deci zaduženo slabo plaćeno osoblje, koje nema
mogućnosti da se usavršava i da roditelji moraju da plate popriličnu cifru
zato što su su subvencije male.
Bez obzira na to, pritisak na obdaništa je ogroman. Oko 17 hiljada ontarijskih
porodica nalazi se na listi čekanja za obdanište, od čega samo u Torontu oko
devet hiljada. Zabrinjava podatak da je svega oko petine dece smešteno u
obdaništa koja imaju dozvolu za rad, dok o ostalima brinu članovi porodice ili
ustanove koje nemaju dozvole za rad.
Provincijska ministarka za dečje i omladinske službe Meri-En Čejmbers je
morala da odgovara na optužbe poslanika u provincijskom Parlamentu, koji su
veoma oštro zamerili što se predugo ćutalo o problemima koji postoje u
ustanovama za decu. Ona je pomenula da su već preduzeti mnogi koraci za
rešavanje problema, između ostalog angažovanje većeg broja inspektora, za
kontrole koje se obavljaju nenajavljeno, obaveza obdaništa sa uslovnom
dozvolom za rad da jasno označe da ne ispunjavaju propisane uslove, i slično.
Podstaknuta reakcijom roditelja na ovo istraživanje Stara, zabrinuta
ministarka Čejmbers je obećala da će od jeseni njeno Ministarstvo na svom
veb-sajtu objavljivati slučajeve ozbiljnih incidenata i nalaze inspekcijskih
službi o stanju u ustanovama za boravak dece, zato što roditelji zaslužuju da
znaju tako važne informacije.
Takođe, od naredne godine će u Torontu biti uveden sistem rangiranja obdaništa
koja se finansiraju iz javnih gradskih sredstava, po kome će ocenom od 1-4
biti označena bezbednost, ljudski resursi, stav osoblja prema deci,
uključivanje roditelja u rad ustanove i rad sa decom sa posebnim potrebama.
Veruje se da će ovakav model transparentnosti, kakav ne postoji nigde drugde u
zemlji, doprineti da se podigne nivo rada obdaništa. |
| |
| |
|
| |
| Bebe razlikuju engleski od francuskog |
| |
Studija istraživača sa univerziteta Mekgil i Britanska Kolumbija pokazuje da
već četvoromesečne bebe poseduju sposobnost da razlikuju jezike. Oni su
ustanovili da, i ovako mali, mališani prave razliku između engleskog i
francuskog jezika čak i kada, u stvari, ne čuju jezik.
Istraživanje je bilo u okviru doktorske studije Vitni Vajkum, u kojoj su
prikazani i rezultati naučnika sa univerziteta u Oksfordu i Barseloni.
 Dženet Verker, profesor sa Univerziteta Britanska Kolumbija i jedna od autora
ove studije, napominje da ovo otkriće potvrđuje kakav izuzetan senzibilitet
poseduju bebe, kada se radi o informacijama kojima su izložene.
Osnovna ideja naučnika bila je da ustanove da li bebe starosti između četiri i
osam meseci mogu vizuelno da razluče svoj maternji jezik od nepoznatog. Grupi
od sto beba prikazivani su video spotovi na kojima se govori na francuskom ili
engleskom jeziku. Naučnici su, potom, zamenjivali jezik u spotovima i beležili
da li bebe primećuju promenu. Interesantno je bilo da su sve četvoromesečne
bebe primećivale razliku, dok je kod osmomesečnih beba ta sposobnost postojala
samo u slučaju da su rasle u dvojezičnom okruženju.
Atina Volumanos, asistent na grupi za psihologiju na Univerzitetu Mekgil, koja
je pomagala u kreiranju i sprovođenju studije, rekla je da se videlo da deca
dolaze na svet pripremljena da vizuelno prave raliku između različitih jezika.
Naučnici ističu da dobijeni podaci daju novi materijal za sagledavanje razvoja
dece u najranijem detinjstvu. Verker naglašava da se oduvek mislilo da se deca
rađaju kao prilično bespomoćna bića, ali se sada pokazuje da ona poseduju
poprilično razvojen senzibilitet, koji se kasnije vremenom gubi ukoliko nije
potreban, čime se olakšava procesuiranje jezika. Ona dodaje da je jedan od
proizvoda perceptualnog razvoja i učenja to da se bebe oslanjaju na potrebne
informacije koje nalaze uporište u njihovom svetu.
Bez obzira što ovo proučavanje daje odgovore na pojedina pitanja naučnika, još
uvek nije sasvim jasno na koji način bebe mogu da razlikuju dva jezika, a da
ih ne čuju. Volumanos kaže da je moguće da se tu radi o razlici u ritmu koji
postoji između engleskog i francuskog jezika. |
| |
| |
|
| |
| Najviše para potrošeno na Floridi |
| |
U protekloj godini Kanađani su više nego ikada ranije putovali daleko od kuće
i trošili novac. Statistički podaci govore da se radi o 22,7 miliona noćenja i
20,1 milijardi dolara, od čega oko jedne trećine otpada na inostranstvo van
SAD-a.
 SAD ostaju najomiljenija destinacija kanadskih turista. Prošle godine tamo su
kanadski turisti ostvarili rekordan broj noćenja i potrošili preko 10
milijardi dolara. U Njujorku je boravilo najviše Kanađana, ali najviše para
potrošeno je na Floridi.
Od stranih destinacija, na drugom mestu je Meksiko, bez obzira na neke
slučajeve spornih tragičnih događaja, dok je treća Velika Britanija.
Statističari naglašavaju da je do slabijeg interesovanja za odlaske u
Britaniju došlo posle bezbednosnih problema, iz avgusta prošle godine na
aerodromu Hitrou.
Na ovoj listi slede Francuska, Kuba i Dominikanska Republika.
Kina se javila kao nova, izuzetno interesantna destinacija za kanadske turiste.
Broj odlazaka u tu zemlju je samo u prošloj godini porastao za preko 50 odsto,
u odnosu na prethodnu, 2005. godinu, a statističari naglašavaju da je povećan
broj avio-linija između dve zemlje umnogome doprineo tome.
Sa druge strane, najviše su se proredili odlasci u Italiju u poređenju sa
ranijim godinama, čak za 17,7 odsto.
Što se tiče dolazaka i noćenja stranih turista na ovim prostorima, već treću
godinu za redom trend je rastući. Turisti van SAD-a su zabeležili 4,3 miliona
noćenja, ali je vanpansionska potrošnja opala, i to za 1,1 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Konopci za veš u Aurori |
| |
Gradonačelnica Aurore Filis Moris ima ideju da vrati zaboravljene konopce za
veš u svoj grad.
U želji da se izbori za uštede energije koje su odraz odgovornijeg odnosa
prema životnoj sredini, ona naime predlaže da se iz upotrebe izbace mašine za
sušenje veša i ponovo se razapnu davno zaboravljeni konopci za veš.
Ako se ima u vidu procena Ministarstva za životnu sredinu po kojoj standardna
mašina za sušenje troši 900 kilovat sati struje godišnje, onda ona stvara oko
840 kilograma aerozagađenja i gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
Gradonačelnica Moris kaže da bi zakonom o uštedama energije konopac za veš
mogao da se proglasi za dobro, čime bi se poništila odluka koja ne dozvoljama
građanima da napolju suše veš. Ona je kampanju nazvanu Pravo na sušenje,
započela prošlog avgusta, napominjući da bi vlada trebalo najozbiljnije da se
pozabavi ovim vidom uštede energije u vreme kada su u provinciji primetni
nedostatak struje i velika količina smoga.
Kampanju gradonačelnice Moris podržali su Savet za očuvanje Ontarija i
kanadski ogranak Svetskog fonda za živi svet. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj imigranata na prosečnu platu |
| |
Stručne kvalifikacije imigranata utiču na smanjivanje prosečnih prihoda
radnika sa višim i visokim obrazovanjem, govore podaci Statističke službe.
Stručnjaci su pratili na koji način su u poslednjih dvadeset godina imigranti
muškog pola uticali na kretanja na tržištu rada na severnoameričkom kontinentu.
Ustanovljeno je da je i u Kanadi i u Americi imigracija smanjila cene nadnica.
U Kanadi je do smanjivanja nadnica došlo kod visoko obrazovanih radnika.
Između 1980. i 2000. godine je zahvaljujući imigraciji za trećinu povećan broj
Kanađana sa fakultetskim obrazovanjem. To povećanje broja smanjilo je je
njihove prihode za oko sedam odsto.
Po rečima Abdurahmana Avdemira, koautora studije, imigracija je u SAD-u
ostvarila drugačiji efekat. Oni su doprineli da se poveća broj onih koji ne
diplomiraju na fakultetima, što je uslovilo da se smanje primanja onih sa
najnižim obrazovanjem. Kod visoko obrazovanih gotovo da nije bilo promena u
primanjima.
Podaci pokazuju da varijacije između ove dve zemlje postoje zbog razlika u
imigracionoj politici. Dok u Kanadi postoji tendencija da se forsira
useljavanje visokoobrazovanih stručanjaka, dotle u SAD-u insistiraju na
ponovnom spajanju porodica. Na osnovu podataka iz popisa 2001. godine, četiri
od deset useljenika došlo je sa najmanje fakultetskom diplomom, dok je kod
Amerikanaca to upola manje - tek dva useljenika imala su diplomu fakulteta.
Kod naših suseda je, takođe, primetno veća ilegalna imigracija što se
neminovno odražava na rezultate relevantne za ovo uporedno istraživanje.
Avdemir ističe i da faktori poput tehnologije i mogućnosti za studiranje isto
imaju važnu ulogu u stvaranju razlika između nadnica za nekvalifikovane i
visoko kvalifikovane radnike na severnoameričkom kontinentu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
