Broj 1105, 1. jun 2007.

Srbin i Albanac zajedno u KPS
U Kosovskoj policijskoj službi (KPS), prema zvaničnim podacima, trenutno ima 7.275 policajaca. Od toga su blizu 75 odsto Albanci, 10,5 odsto Srbi, a takozvane ostale zajednice su zastupljene sa 5,6 procenata. Zavisno od sastava stanovništva, u policijskim stanicama se angažuju policajci jedne ili više nacionalnosti. Zvaničnici, poput Azira Beriše, portparola KPS-a za prizrenski region, kažu da do sada nisu zabelezili nikakve probleme na međunacionalnoj osnovi. "Interesantno je da policajci Srbi i policajci Albanci, kada komuniciraju radio vezom, to često čine svako na svom maternjem jeziku i to odlično funkcioniše", kaže Beriša. U policijskoj podstanici u Velikoj Hoči, srpskom selu orahovačke opštine, od kada je podstanica otvorena novembra prošle godine, rade četiri pripadnika KPS-a, dva Srbina i dva Albanca. Jedan od njih je Ivica Vitošević koji je u KPS-u od septembra 2003. godine. "Nemam nikakvih problema sa kolegama Albancima, bar do sada ih nisam imao. Ni od meštana Velike Hoče nemamo problema, mada su na početku bili na distanci. Sada je bolje", kaže Vitošević. Dodaje da je Hoča čisto srpsko selo i ljudi nisu imali puno kontakata sa pripadnicima drugih naroda, zato su teže prevazilazili te razlike. Prema Vitoševićevim rečima, samo prisustvo pripadnika KPS za meštane Velike Hoče znači više sigurnosti i oni se sada češće obraćaju policiji. Ranije su za svaki problem morali da odlaze u Orahovac, udaljeni više kilometara, jer telefonske linije često nisu funkcionisale. Vitoševićev kolega iz smene je Bekim Gaši, iz susednog Zočišta, do rata nacionalno mešovitog sela. "Pričamo uglavnom srpski zato što ga Gaši dosta dobro govori. Bolje on govori srpski nego ja albanski", kaže Vitošević. "Kad sam počeo da radim, nisam znao albanski, možda tri-četiri reči. Sada solidno govorim, što mi dobro dođe u mnogim životnim situacijama", priča Vitošević. Ovaj mladi čovek nema nacionalnih predrasuda te svojim sunarodnicima poručuje da, što se pristupa KPS-u tiče, izbrišu sve sterotipe. "Bolje da radiš nego da čekaš pomoć od nekoga", kaže. Slično govori i Gaši koji je u KPS-u od 2001. Najpre je radio u Orahovcu, a sada u Velikoj Hoči, selu sa 13 crkava, nekim i iz srednjeg veka, u kojem živi oko 700 Srba. "Radimo zajedno, našli smo zajednički jezik kako bismo uvek bili na usluzi meštanima ovog sela. Na početku je u selu bilo nekog nerazumevanja, ali kako je vreme prolazilo i meštani su shvatili da otvaranje ove podstanice za njih znači veću sigurnost. Zato su počeli da nam se obraćaju i traže našu pomoć", kaže Gaši. On ističe da mu njegovi meštani ne zameraju što radi u srpskom selu. "Meštani mog Zočišta su ranije položili ovaj ispit, odnosno složili se da se Srbi vrate na svoja imanja gde im je izgarđeno 38 kuća. Ne vide nikakav problem u tome što ja radim u Hoči i sa Vitoševićem", zaključuje Gaši.
Refki Alija

Spoljnotrgovinski deficit dve milijarde evra
Vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom od januara do aprila ove godine bila je oko 5,8 milijardi evra saopštio je Republički zavod za statistiku. To je 32,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a spoljnotrgovinski deficit dostigao je oko dve milijarde evra. Izvoz iz Srbije vredeo je oko 1,88 milijardi evra što je takođe za 35,3 odsto više nego u istom periodu 2006. godine. Uvoz je dostigao oko 3,96 milijardi evra što je za 31,3 odsto više nego u istom periodu lane. Spoljnotrgovinski deficit iznosio je 2,07 milijardi evra što je za 27,9 odsto više nego u prva četiri meseca 2006. godine, piše u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 47,6 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,2 odsto.

Dijaspora pokrenula inicijativu za ugovor sa Nemačkom
Srpsko Ministarstvo za dijasporu s drugim nadležnim ministarstvima namerava da sa Nemačkom potpiše ugovor o odmoru srpskih penzionera koji žive u Nemačkoj u banjama Srbije, rečeno je u tom Ministarstvu. Prema rečima savetnika Zvonka Šoševića, inicijativa o tome pokrenuta je na današnjem skupu u Beogradu na kojem se raspravljalo o mogućnosti učešća dijaspore u projektima razvoja srpskih banja i klimatskih mesta. Šošević je dodao da bi tim ugovorom sa Nemačkom, penzioneri srpskog porekla koji žive u Nemačkoj mogli da korišćenjem nemačkih fondova koriste povoljno uslove odmora u srpskim banjama i lečilištima. Skup održan je na inicijativu "Nacionalne fondacije za humanu starost", osnovane pre tri godine, kako bi podržala razvoj gerontoloških kapaciteta u Srbiji i "omogućila starijima dostojanstvena starost", ističu u Ministarstvu za dijasporu. Na skupu je o iskustvima u razvoju banjsko-klimatskih centara govorila stručnjak Privredne komore Nemačke Elvira Savado, koja će prema planu posete, obići i Kikindu, Vršac, Soko Banju, Vrnjačku Banju (slika iznad) i Beograd, kako bi lokalnim vlastima prenela svoja iskustva u razvoju banjskih mesta.

Izgoreo automobil konzulata Srbije u Solunu
U podmetnutoj eksploziji u Solunu sinoć je izgoreo automobil Generlanog konzulata Srbije, izjavio je za Betu generalni konzul Republike Srbije u tom grčkom gradu Radomir Živković. U eksploziji koja se dogodila sinoć oko 2.15 nema povređenih, a prema oceni Živkovića, incident nije bio uperen "lično protiv osobe" čiji je automobil, kao ni protiv države Srbije. "Policija je uverena da je u pitanju akt anarhista" koji često sprovode slične akcije u Solunu i Atini, rekao je generalni konzul Srbije.

Godišnjica boja na Čegru
Godišnjica boja na Čegru biće obeležena je juče u organizaciji Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije u spomen kompleksu na Čegru kod Niša. Ove godine obeležava se 198 godina od boja na Čegru koji je, prema oceni istoričara, jedan od najkrvavijih sukoba u Prvom srpskom ustanku. Kraj spomenika na Čegru vence su položili predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku, delegacija Generalštaba Vojske Srbije i nevladine organizacije koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije. Boj na Čegru bio je 31. maja 1809. godine, kada je izginulo oko tri hiljade Srba i dvostruko više Turaka. Vođa srpskih ustanika Stevan Sinđelić, kada je video da gubi bitku, zapalio je barutanu od čije su eksplozije nastradali i Srbi i Turci. Boj na Čegru označio je početak sloma ustanka u Beogradskom pašaluku. Prvo obeležje mesta na kome je bila Čegarska bitka podignuto je 4. jula 1878. godine sa natpisom: "Vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima, koji ovde slavno izgiboše 19. maja 1809 godine napadajući Niš. Knjaz Milan M. Obrenović IV i njegova hrabra vojska pokajaše ih 29. decembra 1877. godine osvojivši Niš." Današnji spomenik u obliku kule podignut je 1. juna 1927. godine, povodom pedesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka . U polukružnoj niši spomenika na Čegru postavljeno je 1938. godine bronzano poprsje Stevana Sinđelića. Posle bitke, od glava Srba izginulih na Čegru na putu za tadašnji Carigrad, izgrađena je krajem leta 1809. godine Ćele kula po nalogu Huršid-paše, tadašnjeg turskog zapovednika Niša. U Ćele kulu su uzidane 952 lobanje srpskih boraca. Nad kulom je 1892. godine podignuta kapela koja do danas čuva preostalih pedesetak lobanja.Ćele kula predstavlja jedinstven spomenik takve vrste u svetu.

Međunarodni sajam erotike od 1.do 3. juna
Međunarodni sajam erotike u Beogradu biće danas otvoren u Hali tri Beogradskog sajma, a organizatori će nastojati da nagradama privuku što veći broj parova da dođu na ovu trodnevnu manifestaciju, osnovanu 2005. godine. "Da bi motivisao što veći broj parova da dođu na Sajam erotike, Beogradski sajam će sva tri dana prvih 100 parova nagraditi foto aparatom", navodi se na veb sajtu manifestacije, čiji je ovogodišnji slogan "Snjeet and sedžy". Sajam će biti otvoren danas u 14 sati i svakog dana će trajati do 23 casa. Cena ulaznice je 500 dinara, a cena parkinga 60 dinara na sat. Na velikoj pozornici u centralnom delu hale odvijaće se zvanični program manifestacije - erotski šou programi iz zemlje i sveta, a na štandovima će biti izloženi proizvodi erotske industrije - filmovi, časopisi, DVD izdanja, različiti rekviziti i erotska pomagala. Najavljen je nastup međunarodnih zvezda erotskog plesa i striptiza iz Austrije, Nemačke, Španije, Tajlanda i Srbije, koje će se, uz di-džej muzičku pratnju, smenjivati na centralnoj bini svakih 15 minuta. Ponuda erotskih šou programa kretaće se od klasicnih evropskih i latino plesova, preko istočnjačkih igara, do spektakularnih plesnih nastupa španske igračice Andreze, najveće zvezde erotskih klubova sa Ibice. Voditelj manifestacije biće Aleksandra Vrbajac, fitnes instruktor, go go igračica i zvezda prvog domaćeg serijala "Velikog brata". Pored Andreze, nastupiće igračice i striptizete s umetničkim imenima Končita, Dženin, Neli, Viktorija, Aša, Rina, Alija, kao i jedna od najpoznatijih domaćih striptizeta, Sanja Tigrica. Na Sajmu će, kao i ranijih godina, biti prisutna organizacija JAZAS, angažovana u borbi protiv aide, koja je za posetioce pripremila nagradne igre i brojne nagrade.

Oko 4.500 Britanaca u Egzitovom kampu
Portparol festivala "Egzit" u Novom Sadu Srđan Mutavdžić rekao je da je više od 4.500 posetilaca iz Velike Britanije rezervisalo mesta u kampu tokom festivala. Kamp se otvara 10. jula, dva dana pre početka festivala i zatvara 16. jula, dan po završetku "Egzita 07". U "Egzitovom" kampu je predviđeno oko 8.000 mesta, ali je ostavlo svega još oko hiljadu, pošto je 7.000 mesta već rezervisano. "Postoji velika potražnja za mestima u kampu, posebno od ljudi iz inostranstva. Iz Velike Britanije do sada imamo više od četiri i po hiljade uplaćenih i rezervisanih mesta", rekao je Mutavdžić na konferenciji za novinare u Novom Sadu. Mesta u kampu se mogu rezervisati na interenet sajtu www.edžitfest.org, a cena jednog mesta je 1.200 dinara. Ovogodišnji festival "Egzit" održaće se od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Između ostalih, festivalska publika videće nastupe "Bisti bojsa" (Beastie boys), "Vu tang klana" (Nju tang clan), "Snup doga" (Snoop dog), Lorin Hil (Laureen Hill) i Roberta Planta. Ulaznice za "Egzit 07" prodaju se u filijalama "Erste banke" po ceni od 4.490 dinara za četvorodnevni kompet, dok jednodnevne ulaznice koštaju od 1.890 do 2.390 dinara. Od 11. juna cena kompleta biće 6.490 dinara, a jednodnevnih karata biće veća za 400 dinara.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"