|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1106, 8. jun 2007.
| Jedna uspešna sportska priča |
| |
Postala je već tradicija da naša deca uspešno nastupaju u svim sportovima gde
god da su, pa tako i u sportu Kanade. Sva ta naša deca, ostvarujući vredne
rezultate, i otvarajući za sebe lepu budućnost, bude u svojim roditeljima, pa
i u široj srpskoj zajednici, osećanje ponosa kao i želju da se pođe njihovim
putem.
 Marija Milić, rođena u Beogradu 7-og jula 1987, od aprila 1994 živi u Torontu.
Ubrzo nakon što je napunila 10 godina, uskočila je u voz teniskog sporta.
Posle svega nekoliko meseci njen talenat je primećen i ona postaje
nezamanljivi član reprezentacija Ontarija, da bi već na prvom juniorskom
prvenstvu na kome učestvuje dobila MVP Anjard (nagradu za najboljeg igrača).
Inače ta titula pre nje dugo godina nikome nije bila dodeljena. Od toga dana
Marija je postala jedna od najjačih mladih igračica u Ontariju i Kanadi,
uspešno nastupajući na velikom broju turnira u zemlji i inostranstvu, uvek
ističući svoje srpsko poreklo.
Dve godine nakon što je počela da trenira tenis prihvaćena je da igra Eddie
Herr International Junior Tennis Championships u Boleteri kampu na Floridi.
Svega tri godine kasnije, sa nepunih 14 godina, splet događaja je ostavio
pozitivan trag na Marijinu tenisku karijeru.
Početkom 2001 godine osvaja titulu prvaka Ontarija u starijoj grupi do 16
godina u kategoriji singlova i dublova, da bi iste godine osvojila prvenstvo
Kanade u dublu u svojoj starosnoj grupi do 14 godina sa šestim mestom na
prvenstvu države. Ovo je značilo novo priznanje za mladu teniserku i uvršćenje
u reprezentaciju Kanade. Na žalost, sreća joj pomalo okreće leđa.
Neposredno pre prvenstva Kanade doživljava tešku povredu kolena. Kako to
obično biva, povreda nije bila sa teniskih terena nego iz škole, posledica
igre "između dve vatre" u sklopu redovnog časa fiskulture. Po svemu, ovo je
trebalo da označi kraj jedne teniske karijere u usponu. Izgledi su bili za
dugo čekanje na lekare specijaliste, skener i druge testove, sa prognozom da
bi operaciju verovatno trebalo očekivati za oko godinu dana, gde su izgledi za
oporavak naravno neizvesni.
Izgleda da i ovde dobro dođe kada se ima "veza". Sticajem okolnosti, za
Marijinu situaciju saznaje službeni hirurg ortoped lokalnog bezbol tima Blue
Jays, doktorka Erin Boynton, jedna od najboljih teniserki Ontarija među
starijim amaterima. Od momenta kada je Erin preuzela staranje o Marijinoj
povredi stvari se kreću drugim tokom. Svi pregledi, uključujući i skener su
završeni u rekordnom roku, pa je operacija zakazana bez odlaganja.
Sledi period rehabilitacije i mukotrpnih vežbi za povratak na nivo gde je
povreda prekinula razvoj, dok za to vreme njena generacija bez zastoja
napreduje. Kao disciplinovani sportista, svesna količine rada koja je potrebna
da se uloži u uspeh, Marija trenira duplo više nego ranije.
Nepunih godinu dana nakon povrede Marija igra svoje prve takmičarske mečeve,
suočena sa izazovom koji proteklo vreme samo nameće, suočena sa promenjenom
situacijom u okruženju i činjenicom da su svi napredovali osim nje koja se
borila da se vrati na staro.
Samo oni koji su se bavili sportom i doživeli nešto slično mogu naslutiti kako
su ti prvi dani izgledali za Mariju. Verovatno to najbolje zna Monika Seleš,
naravno bez namere da se iko može uporediti sa jednom od najvećih (možda i
najtragičnijih) figura u svetskom tenisu svih vremena.
Naša talentovana teniserka Marija Milić uspešno prolazi kroz sva iskušenja
povratka, da bi postigla možda najveći uspeh svoje karijere u juniorskom
tenisu plasmanom u polufinale prvenstva Kanade za pojedince, obezbeđujući sebi
četvrto mesto u državi, upravo u završnoj godini kao junior.
Ovo je trenutak kada se postavlja čuveno pitanje: šta dalje? Odgovor je našla
sama Marija, očigledno shvativši na osnovu sopstvenih iskustava. Karijera
profesionalca u bilo kome sportu značajno je uslovljena zdravljem sportiste,
pa time i prisustvom rizika da se povredom vrlo brzo može sve završiti.
Marija se opredeljuje za školu. Zahvaljujući svojim uspesima pre povrede, kao
i zaprepašćujućem povratku, nekoliko univerziteta iz SAD su pokazali
interesovanje da Marija studira i nastavi svoju tenisku karijeru u njihovim
timovima.
Među interesentima su bili University of Wisconsin-Madison, University of
Michigan Ann Arbor (jedan od najrenomiranijih javnih univerziteta u SAD),
University of Texas A&M, University of Texas at Austin & RICE University
Houston TX (jedan iz Ivy League privatnih univerziteta).
Prevagnuo je šarm univerziteta u Ostinu, po mnogima jednog od najlepših
gradova u Teksasu. To je bila Marijina odluka, uprkos toga što je mama Gordana
Laković više volela da ćerka bude udaljena od kuće 4 sata vožnje kolima, rađe
nego 4 sata leta avionom. Marija dobija punu školarinu da živi, igra tenis i
studira u Ostinu i sa 18 godina odlazi u USA.
Marija na univerzitetu nastavlja vrednim radom na teniskom terenu kao i na
studentskom planu. Vrlo brzo se učvrstila kao jedan od najboljih igrača tima u
parovima, zajedno sa još jednom novodošlom devojkom iz Srbije, da bi se ove
godine podičila i visokim prosekom ocena i prestižnom nagradom najbolje
ocenjenog studenta sportiste sa prosekom preko 3.0 GPA: The Ann Caswell
Allison -Endowed Presidential Scholarship 2007, kao i uključenjem u tim
najboljih studenata tenisera za grupu univerziteta poznatu kao "Academic All
Big 12 Team".
Čak i danas, Marija celo leto provodi kao trener tenisa u jednom prestižnom
privatnom teniskom klubu u Torontu. Očigledno pred Marijom je uspešna poslovna
karijera, dostojna uspešnog sportiste i dobrog studenta. Marija veruje i
savetuje svim sportisitma da ih ništa ne zaustavi na putu ka uspehu i da
marljiv rad i upornost, kombinovani sa željom da se uspe omogućava da se
nadvladaju sve teškoće.Naša je želja da prevaziđe sva svoja očekivanja, i
bude primer i drugoj deci koja pođu istim putem, neka joj je sa srećom. |
| |
| |
|
| |
| Vlada protiv piraterije |
| |
Ministarka za kulturno nasleđe Bev Oda najavila je vladin plan o donošenju
amandmana na Krivični zakonik, koji bi trebalo da smanje filmsku pirateriju.
Ministarka Oda je istakla da vlada namerava da uvede dve nove povrede zakona i
to snimanje filma u bioskopu bez saglasnosti nadležnog lica i snimanje filma u
bioskopu bez saglasnosti, radi prodaje, iznajmljivanja, ili drugih oblika
komercijalne distribucije kopija snimljenog materijala.
 Po predlogu, prvo delo bi za sobom povlačilo kaznu do dve godine zatvora, a
drugo do pet godina.
Po sadašnjem zakonu o autorskom pravu, osoba koja vrši komercijalnu
distibuciju filma snimljenog u bioskopu, može biti krivično gonjena, ali
postoji rupa u zakonu. Ministar pravde i javni tužilac Robert Nikolson
napominje da u mnogo slučajeva osoba ne snima radi komercijalne redistribucije,
već je samo plaćena da to uradi, tako da je zakon morao da predvidi i tu
mogućnost.
Oko četvrtine filmova koji se nude preko internet mreže snimljeno je
kamkorderom. Ostatak je tu dospeo preko ljudi iz filmske proizvodnje, glumaca,
kritičara, žirija za filmske nagrade i preko komercijalnih kopija.
Holivudska filmska industrija već duže vreme Kanadu označava kao zemlju u
kojoj cveta piraterija, te su preduzimane različite inicijative da federalna
vlada preduzme mere za njeno sprečavanje. Njarner Brothers su prošlog meseca
najavili da će otkazati pretpremijerne projekcije zbog piraterije.
Veruje se da je poseta Arnolda Švarcenegera, guvernera Kalifornije i glumca,
doprinela da se najave ovi amandmani.
Po svemu sudeći, federalna vlada će imati podršku opozicije za usvajanje ovih
amandmana.
Suština amandmana je da se odgovornost stavlja na vlasnike bioskopa, koji
moraju da obaveste policiju ukoliko dođe do povrede zakona. Ukoliko to ne
urade, onda će oni morati da odgovaraju vlasnicima autorskih prava i filmskim
producentima.
Donošenjem ovog zakona, Kanada će biti u istoj liniji sa 38 američkih saveznih
država. Sličan zakon je predložen u Meksiku, a i Japanu planiraju da ga donesu
u avgustu. |
| |
| |
|
| |
| Škole i zajednica za sigurnije okruženje |
| |
Ubistvo petnaestogodišnjeg Džordana Menersa u prostorijama škole Džefers
Koledžijat podstaklo je i podstiče mnoge da pokrenu, sa različitih strana,
akciju za podizanje nivoa bezbednosti u čitavom obrazovnom sistemu, posebno
kod mladih iz problematičnih grupa i okruženja.
Na inicijativu porodice ubijenog učenika Džordana Menersa i lidera
multikulturnih zajednica u Torontu, iduće nedelje bi trebalo da se održi
zajednički sastanak predstavnika zajednica, građana i provincijske vlade, sa
ciljem da se iznađu rešenja za rešavanje problema narastajućeg nasilja među
mladima u gradu.
 Najavljujući sastanak, velečasni Don Meredit iz Alijanse za veru je rekao da
se mora pronaći uzrok tog zla koje se širi kao rak. On je napomenuo da širok
krug zainteresovanih kulturnih i verskih grupa pokazuje da problem nasilja ne
muči samo crnačku zajednicu.
Ova grupa insistira na postavljanju komesara za omladinu.
U međuvremenu, dok se oni ne usaglase oko programa i aktivnosti, školske
vlasti školarcima već pripremaju aktivnije leto.
Najavljeno je da će više od 150 škola, smeštenih uglavnom u 13 problematičnih
i siromašnih torontskih naselja, otvoriti ovog leta svoja vrata učenicima, u
želji da im u sigurnom okruženju omoguće bavljenje raznim sportskim i drugim
korisnim aktivnostima.
Škola Džefers biće jedna od lokacija za održavanje ovog programa.
Ovu inicijativu podržava provincijska vlada sa četiri miliona dolara.
Ontarijska ministarka obrazovanja Ketlin Vijn je naglasila da je ideja
osmišljavanje aktivnog slobodnog vremena za decu koja nisu uključena u letnje
kampove i ne odlaze u svoje vikendice tokom raspusta. Škola bi tu trebalo da
bude sigurno mesto okupljanja, gde svi imaju osećaj pripadnosti. Programima će
biti obuhvaćene, pored rekreativnih i raznovrsnih sportskih aktivnosti, i
pripremna i dopunska nastava, kao i mentorski rad, s tim da će se razlikovati
od škole do škole. Predviđeno je da tu bude posla za 380 učenika, od kojih će
80 imati puno radno vreme za poslove održavanja, čuvanja i krečenja. Ostalih
tri stotine biće angažovani u programskom delu, kao savetnici ili treneri.
Svako od njih će dobijati 12 dolara po satu.
Član Školske uprave za Toronto Brus Dejvis, koji je predsedavao grupom za
planiranje, naglašava da je poenta da deca tokom raspusta imaju mogućnost da
izaberu neku korisnu i zdravu aktivnost kojom će se baviti.
Pored ovih inicijativa, oformljeno je radno telo koje će ispitati nadzor,
ponašanje učenika i bezbednost i sigurnost u torontskim školama. Na čelo ovog
tela je postavljen advokat Džulijan Falkoner.
Provincijska vlada je usvojila izmene Zakona o sigurnoj školi. Novo je da za
siledžijsko ponašanje učenik može biti suspendovan, ali da to može uraditi
samo direktor škole, a ne i nastavnik. Takođe, sada kaznu o izbacivanju
učenika iz škole donosi Školski odbor, umesto direktora, kako je do sada bilo.
Pojedini prekršaji, poput nošenja oružja, silovanja i pljačke, koji su ranije
zahtevalo obavezno izbacivanje učenika iz škole, od sada će se obavezno
kažnjavati suspenzijom. Zakon insistira da se određeni činioci, uzrast,
posebne potrebe ili vređanje po rasnoj osnovi, moraju uzeti u obzir pri
donošenju odluke o suspenziji ili izbacivanju učenika iz škole.
U Zakon je uneta i odrednica koja se odnosi na kažnjavanje fizičkog, ali i
internet nasilja.
Ovo je prvi put da je bilo koja vrsta maltretiranja i formalno zabranjena u
ontarijskim školama.
Ministarka obrazovanja Ketlin Vijn veruje da će po ovim novim disciplinskim
propisima, ontarijske škole biti sigurnije, a da će problematični učenici
dobijati potrebnu pomoć. Ona je naglasila da je izmenjenim Zakonom o sigurnoj
školi napravljen čvršći, progresivniji pristup disciplinovanju učenika kroz
primerenije kažnjavanje.
Provincija je obećala da će Školskoj upravi dati 23 miliona dolara godišnje za
ostvarivanje programa za izbačene i suspendovane učenike. Programi će početi
da se primenjuju od februara naredne godine, kako bi se školama dalo dovoljno
vremena da se pripreme za njihovo sprovođenje. |
| |
| |
|
| |
| Stan u Vud Bafalu skuplji nego u Torontu |
| |
Kanadska korporacija za hipotekarne kredite i stanovanje (CMHC) objavila je da
je Toronto najskuplji veliki grad u zemlji po prosečnim mesečnim kirijama za
iznajmljivanje stanova.
Preko hiljadu dolara potrebno je izdvojiti za kiriju za prosečan dvosoban stan
jedino u Torontu, 1.073 dolara, u Vankuveru, 1.051 dolar, i Kalgariju, 1.037
dolara.
No, Toronto nije prvo po najvišoj ceni za iznajmljeni stan. Primat više nego
ubedljivo pripada Vud Bafalu, Alberta, gde za dvosoban stan treba izdvojiti
čak 1.681. dolar. Stručnjaci iz Korporacije kažu da je izuzetno snažan
privredni rast, podstaknut izvorima nafte, tu doveo brojne radnike iz svih
krajeva zemlje i uvećalo potražnju za stanovima do neverovatnih razmera.
Tržišni principi su, potom uticali da cene dostignu astronomske visine.
U velikim gradovima nije tolika nestašica stanova. Prosek za čitavu zemlju je
2,8 odsto, dok je u Torontu četiri. Najmanje stanova u ponudi ima u Kalgariju,
a najviše u Vinzoru. |
| |
| |
|
| |
| Program o zaštiti putnika |
| |
Od 18. juna će na letovima u Kanadi morati da pruži neki dokaz o identitetu
svaka osoba starija od 12 godina, u skladu sa novim Programom o zaštiti
putnika, koji tog dana stupa na snagu.
Predsednik komisije za istragu o tragediji aviona Er Indija Džon Mejdžor je
insistirao na preciziranju ovog zahteva iz Programa, podsećajući na zbrku koja
je nastala kada su američke vlasti počele da traže pasoše od svih putnika koji
dolaze u zemlju. On se pitao da li će sada biti navala za izvodima iz knjiga
rođenih, poput gužvi za pasoše. No, on je dobio uveravanja Brajona Branta, iz
Ministarstva za saobraćaj, da roditelji već imaju validna dokumenta, samo
moraju obavezno da ih ponesu kada kreću na putovanje avionom.
Sastavni deo ovog Programa je i lista putnika nepoželjnih u aviosaobraćaju,
koju će Ministarstvo za saobraćaj takođe početi da primenjuje. Taj spisak,
koji će se svakog meseca revidirati, sadržaće imena osoba koje su bile
uključene u terorističke grupe i za koje se osnovano sumnja da bi mogle
ugroziti sigurnost bilo koje letelice ili aerodroma, ili javnu bezbednost
putnika ili članova posade.
Brant je istakao da u svetu postoje terorističke pretnje i da je ovaj Program
samo dodatni sloj sigurnosti.
Brant je, takođe, rekao da svako čije ime se bude našlo na listi, ima pravo
uloži žalbu, na koju mora da se donese rešenje u roku od 30 dana. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
