Broj 1106, 8. jun 2007.

Danas se otvara srpski paviljon na Venecijanskom bijenalu
Paviljon Srbije na 52. Međunarodnom bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji biće otvoren sutra uveče u prostoru "Đardini di Kastelo" (Giardini di Castelo), najavljeno je iz Ministarstva kulture Srbije. Srbija ove godine učestvuje prvi put kao samostalna država na najznačajnijoj svetskoj smotri vizuelnih umetnosti, a predstaviće se projektom vajara Mrđana Bajića "Reset", u selekciji istaknutog slikara Vladimira Veličkovića. Srpski nacionalni paviljon biće otvoren sutra u 17 časova, a svečanosti će prisustvovati državni sekretar za kulturu Ivana Stefanović i pomoćnik ministra za međunarodne odnose Branislav Dimitrijević, rečeno je Beti u Ministarstvu kulture Srbije. Pokrovitelj učešća Srbije na najstarijoj međunarodnoj izložbi vizuelnih umetnosti je predsednik republike Boris Tadić, a nastup na bijenalu organizuje se posredstvom republičkih ministarstava inostranih poslova i kulture i Skupštine Beograda. Skulpture Mrđana Bajića, rađene specijalno za prostor srpskog paviljona u Đardinima, konceptualno su raspoređene u tri celine: "Jugomuzej" kao osvrt na nacionalno kulturno nasleđe, "Backup" kao analiza unutrašnjeg sveta umetnika i "Reset" kao pejzaž koji oslikava novu Srbiju. U zvaničnoj selekciji bijenala, na poziv umetničkog direktora manifestacije Roberta Stora, izlagaće još jedan umetnik iz Srbije, Zoran Naskovski. Njegovi radovi nalaziće se u okviru grupne izložbe, međunarodne selekcije "Think With the Senses - Feel With the Mind. Art in the Present Tense". Vajar i profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Mrđan Bajić (1957) već je bio imenovan 1993. godine za učešće na likovnom bijenalu u Veneciji, ali je zbog sankcija koje su uvedene tadašnjoj SR Jugoslaviji njegov nastup na toj manifestaciji otkazan. Bajić je samostalno izlagao u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Parizu, Stokholmu, Krakovu i drugim gradovima. Učestvovao je i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, kao i na izložbi "Aperto" na Bijenalu u Veneciji 1990.

Na smrt Harija Potera više nema klađenja
Jedan britanski lanac kladionica odlučio je da više ne prima opklade u eventualnu smrt Harija Potera u sedmoj i poslednjoj knjizi o dečaku čarobnjaku, koja iz štampe izlazi 21. jula. "Identitet osoba koja umire mora da je procureo jer imamo veoma veliki broj ljudi koji žele da se klade, a 99 odsto njih želi da se kladi samo na jedan lik", izjavio je portparol kladionica "Vilijam Hil" Grejam Šarp. Šarp, međutim, nije želeo da saopšti ime lika u čiju smrt većina želi da se kladi. Kladionice tog lanca više ne primaju uloge na smrt Harija Potera ili njegov ostanak u životu, ali oni koji se se kladili pre ove odluke, dobiće nagradu ako su pogodili. "Vilijam Hil" će im isplatiti 17.000 funti (25.000 evra). Književnica Džoana Rouling, autorka romana o Hariju Poteru, još je pre godinu dana najavila da će u sedmoj knjizi umreti dva važna junaka, i da je poslednje poglavlje napisala "malo posle 1990". "Vilijam Hil" međutim, i dalje prima opklade na ime lika koji će ubiti Harija - ako je to sudbina koja ga čeka. Roman "Harry Potter and the Deathly Hallows" predstavlja kraj serijala svetskih bestselera koji je počeo 1997. romanom "Hari Poter i kamen mudrosti".

Uručene plakete Jugoslovenske kinoteke
Plakete Jugoslovenske kinoteke uručene su u sredu uveče istaknutim filmskim umetnicima, radnicima i institucijama, povodom obeležavanja Dana Jugoslovenske kinoteke i 111 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i Srbiji. Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović uručio je plaketu Miri Banjac, Miodragu Radovanoviću, Miljenu Kljakoviću Kreki, Bogdanu Tirnaniću, Bori Todoroviću, Zoranu Hristiću, Oliveri Katarini, Dejanu Đuroviću, Renati Ulmanski i Dušici Žegarac. Zelenović je plaketu predao i Dušanu Janićijeviću, Nikoli Simiću, Miloradu Jakšiću Fanđu, Korneliju Bati Kovaču, Dragomiru Stanojeviću - Bati Kamenom, Zorici Stolić-Alić, Slobodanu Žujoviću i Dejanu Stojanoviću. Plaketu koju je dobio Bekim Fehmiu primila je njegova supruga Branka Petrić, priznanje Sava centru uručeno je direktorki te institucije Jasni Dimitrijević, a plaketu posthumno dodeljenu Nebojši Đukeliću primili su njegovi supruga i sin. Primajući priznanje u Muzeju jugoslovenske kinoteke, glumica Mira Banjac apelovala je da se popravi i Vojvođanska kinoteka, koja je u ovom trenutku u teškom stanju. Predaji nagrada prisustvovali su i predstavnici Slovenačke kinoteke, Kinoteke Crne Gore i Kinoteke Republike Srpske. U okviru obeležavanja Dana Jugoslovenske kinoteke, danas je u podne pušten u rad novi, savremeni depo Jugoslovenske kinoteke na Košutnjaku, izgrađen od sredstava francuske vlade i Ministarstva kulture Srbije. Direktor francuskog nacionalnog filmskog centra Boris Todorović i režiser Srđan Karanović, u prisustvu ministra kulture Vojislava Brajovića, uneli su prve filmske kopije u novi depo - svako po rolnu - čime je on zvanično otvoren.

Gradi se pravo selo za snimanje Svetog Georgija
Snimanje visokobudžetne ratne drame Srđana Dragojevića "Sveti Georgije ubiva aždahu" po scenariju Dušana Kovačevića počeće polovinom jula. Osamdeset pet odsto snimanja odvijaće se u selu koje se specijalno za tu priliku gradi u Deliblatskoj peščari. Selo koje je danas pokazano novinarima nalazi se blizu mesta gde se kanal Dunav-Tisa-Dunav uliva u Dunav, 230 kilometara od Bele Crkve. "Takvo selo koje može da odslika vreme s početka Prvog svetskog rata danas se nije moglo naći u Srbiji, pa je zato moralo biti sagrađeno. U obzir je uzeta lokacija koja odgovara radnji", rekao je dizajner produkcije Miljen Kljaković-Kreka. Kako je rečeno, 70 ljudi angažovano je na izgradnji sela, koja je počela pre četiri nedelje i za toliko vremena treba da bude završena. Prema Kljakovićevim rečima, selo će imati do 25 objekata, a neki od njih će imati enterijer - kuće glavnih aktera, crkva i kafana kraj reke u kojoj se odvija dobar deo radnje. "Biće to filmski studio na otvorenom", istakao je Kovačević, koji je napisao scenario za film po sopstvenoj pozorišnoj drami "Sveti Georgije ubiva aždahu". On je dodao će selo, verovatno, ostati tu i posle snimanja. Budžet novog Dragojevićevog filma trebalo bi da bude između četiri i četiri i po miliona evra, od kojih su polovinu obezbedile vlade Srbije i Republike Srpske (RS). Kako je najavljeno, snimanje će trajati 14 meseci, od čega će jedan mesec otpasti na lokaciju u Bugarskoj, a dva na lokacije u RS, gde će se raditi scene završne bitke. Kovačević je rekao da će film trajati oko dva i po sata i da se uporedo radi televizijska serija od šest jednočasovnih epizoda, koje će Radio-televizija Srbije emitovati krajem 2008. godine, na 90. godišnjicu kraja Prvog svetskog rata. Naglasivši da je ovo prvi film posle "Marša na Drinu" Žike Mitrovića iz 1964. godine koji se bavi Srbijom u Prvom svetskom ratu, Dragojević je podsetio da je snimanje "Svetog Georgija" poslednjih deset godina dva puta odlagano i rekao da se nada da neće snimati film celu deceniju. Prema njegovim rečima, upravo je završen višemesečni kasting kroz koji je prošlo 250 glumaca. Za ulogu Katarine, od 80 kandidatkinja, izabrana je mlada Nataša Janjić. "Katarina je za mene veliki jezički i glumački zadatak. Koliko se radujem snimanju, toliko se i bojim", rekla je Janjićeva, naglasivši da je njena generacije odrasla na Dragojevićevim filmovima "Lepa sela, lepo gore", "Rane" i serijalu "Mi nismo anđeli". Ulogu Đorđa Žandara dobio je Lazar Ristovski, Bora Todorović je Deda Aleksa, dok je Dragan Nikolić, koji je u predstavi "Ateljea 212" igrao Gavrila, sada dobio ulogu sveštenika. Dragojević je rekao da uloga Gavrila u njegovom filmu još nije dodeljena i da će se konačan izbor od dva potencijalna kandidata znati za dan-dva. Režiser nije hteo da kaže koji glumci su ostali u igri za ulogu Gavrila. Todorović je rekao da je Dragojević pravi režiser za "Svetog Georgija" i da naslućuje da će snimiti "veliki, antologijski film". "Tekst ima elemente ljubavne drame i ratnog spektakla, a prisutan je i dragocen istorijski aspekat, jer se prikazuje jedna drugačija Srbija, a ne ona kvazipatriotska i radikalska", istakao je Todorović.

Mladi pijanista Nikola Vučičević osvojio 3. mesto
Jedanaestogodišnji pijanista Nikola Vučićević, učenik trećeg razreda muzičke škole "Davorin Jenko" iz Rakovice, dobitnik je bronzane medalje u kategoriji "B", na Petom međunarodnom takmičenju mladih pijanista "Marko Fortini", održanom u Bolonji, u Italiji. Mladi pijanista je već ostvario uspehe u Rimu, Breši i San Sebastijanu. Nikola Vučićević je na takmičenju u Bolonji treće mesto osvojio svirajući dela Mocarta, Rahmanjinova, Helera, Čajkovskog i Karla Černija. Prvo mesto pripalo je takmičaru iz Belorusije.

Majk Tajson glumi u indijskom filmu
Američki bokser Majk Tajson odlučio je da se oproba u nečemu novom - indijskim filmovima. U intervjuu listu "Tajms of Indija" , ispričao je da ga je energija koju je osetio na snimanju promotivnog spota koji je nedavno snimio za jedan indijski film podstakla na razmišljanje da se okuša u nekom filmu u Bolivudu, kako se po uzoru na Holivud naziva Bombaj. Američki bokser rekao je da mu je Firoz Nadijadvala, producent filma za koji je snimio spot, ponudio filmski scenario. "Firoz i ja razgovaramo o snimanju filma. Ozbiljno nameravamo da radimo na tome", kazao je Tajson, ne iznošeći detalje. Prošlog meseca, američki bokser plesao je u Las Vegasu uz bolivudsku muziku na dvodnevnom snimanju spota za film "Fool 'n' Final", koji govori o pljački dijamanata. Reč je o komediji o dve mafijaške grupe koje dolaze u sukob zbog dijamanata koje jedna od njih pokušava da prenese sa Bliskog istoka u Indiju. Tajson igra samog sebe u spotu, koji će u bioskope stići krajem meseca. Američki bokser, koji je 1986. sa 20 godina postao najmlađi šampion u teškoj kategoriji u istoriji, ocenio je da gluma i boks imaju mnogo sličnosti. "U obe oblasti, kako biste preživeli i pobedili, potrebna vam je koncentracija, stroga disciplina i odlučnost", objasnio je.

Don Žuan u Sohou u Ateljeu 212
Komad "Don Žuan u Sohou" Patrika Marbera, u režiji Alise Stojanović, premijerno će biti izveden 10. juna na Velikoj sceni "Ateljea 212" u Beogradu. Novi komad Patrika Marbera "Don Žuan u Sohou" je zanosan, moderan komad koji u osnovi ima Molijerovu farsičnu dramu iz 17. veka, navodi "Atelje 212". Marberov nemoralni hedonista Don Žuan obreo se u londonskom Sohou - svetu novih hotela, džointa, kokaina, pretučenih, makroa i prostitutki, siromašnih, besramnih, zvezda žute štampe, zaštitnih lica velikih medijskih kompanija i trgovaca u seks industriji. Uloge u predstavi tumače: Gordan Kičić, Nikola Rakočević, Bojan Žirović, Radmila Tomović, Vladislav Mihailović, Milena Predić, Branka Šešić Ilić, Nenad Ćirić, Dimitrije Ilić, Miodrag Krstović, Sofija Juričan, Dragana Đukić i Jovo Maksić. Autor scenografije je Darko Nedeljković, kostime je kreirala Zora Mojsilović, a muziku je komponovao Ivan Brkljačić. Savremeni britanski dramski pisac Patrik Marber debitovao je dramom "Bliže" 1997. godine, za koju je dobio prestižnu nagradu za najbolju novu predstavu "Lorens Olivije" i "Critic's Circle" za najbolji pozorišni komad. Karakterišu ga kao opsesivnog pisca direktnih, žestokih provokacija na temu najintimnijih ljudskih poriva.

Nagrada Orindž Nigerijki Čimamandi Ngozi Adiči
Nigerijska književnica Čimamanda Ngozi Adiči dobila je britansku nagradu Orindž za roman "Half of a Yellonj Sun" (Polovina žutog Sunca), jedno od najuglednijih literarnih priznanja za žene pisce, javile su svetske agencije. "Polovina žutog Sunca", roman čija se radnja zbiva 1960-ih godina, u vreme građanskog rata u Bijafri, važio je za favorita za nagradu koja laureatu donosi 30.000 funti (44.000 evra). Njen prvi roman "Purple Hibiscus" (Purpurni hibiskus) bio je u najužem izboru za nagradu Orindž i 2004. "Ovo je zaista divno, čudesno iznenađenje", izjavila je Čimamanda Ngozi Adiči primajući nagradu u sredu uveče, na svečanosti u Londonu. Ispričala je da se plašila najgoreg jer joj je neko ukrao ručnu tašnu dok je u utorak imala seansu čitanja knjige u Londonu ali i zato što je njena bila veliki favorit. "Kad su mi rekli da sam favorit na kladionicama, toj divnoj neobičnoj britanskoj tradiciji da se klade na sve i svašta, odmah sam pomislila da je to žpoljubac smrti'". Nagrada Orindž, ustanovljena 1996. dodeljuje se za najbolju knjigu napisanu na engleskom jeziku u proteklih 12 meseci, ženama autorima knjiga. Predsednica žirija Mjurijel Grej (Muriel Gray) izazvala je nešto ranije kontroverzu izjavom da je uži izbor napravljen iz "gomile izmeta". Tada je navela da su neki od 150 romana prijavljenih na konkurs toliko loši, da nije mogla da poveruje da je drveće posečeno da bi se napravio papir na kojem su one štampane. "Previše žena piše trivijalne romane inspirisane beznačajnim kućevnim problemima ili krizama u svojim vezama", objasnila je Mjurijel Grej. Za nagrađeni roman rekla je da je "dirljiva i važna knjiga koju je napisala neverovatno nadahnuta književnica". Čimamanda Ngozi Adiči, koja ima 29 godina, je i najmlađa spisateljica koja je osvojila nagradu Orindž.

Minijaturni portret Olivera Kromvela za 535.000 funti
Minijaturni portret Olivera Kromvela , engleskog vojskovođe i političara koji je obeležio 17. vek, prodat je danas za više od 535.000 funti (789.272 evra), pet puta više od procena pre aukcije, saopštila je aukcijska kuća "Sotbi". Portret Samjuela Kupera iz 1657. - godinu dana pre Kromvelove smrti od malarije, poslužio je kao model za većinu prikaza Olivera Kromvela, pre svega zbog vernosti dela, na kojem se vide i fizički nedostaci lorda protektora Engleske, vođe buržoaske revolucije. Pre londonske aukcije, "Sotbi" je procenio da će slika dimenzija 10,4 sa osam centimetara, dostići sumu od 100.000 do 150.000 funti (147.527 do 221.291 evra). Novi vlasnik platio ju je 535.200 funti. Reč je o jednom od najvećih iznosa ikada izdvojenih za neki minijaturni portret. Rekord drži minijatura Džordža Vašingtona koju je uradio Džon Rampidž, koja je 2001. prodata za 1,216 miliona dolara (900.201 evro). Oliver Kromvel, koji je od 1653. do smrti vladao Engleskom, Škotskom i Irskom, kontroverzna je figura u britanskoj istoriji - neki istoričari smatraju ga ubicom kralja, a drugi borcem za slobodu.

Prvi samostalni nastup Srbije na Praškom kvadrijenalu
Srbija će ove godine prvi put samostalno nastupiti na Praškom kvadrijenalu, s tri izložbe, čiji je zajednički naziv "Teatar - politika - grad", a tema - Beograd kao svojevrsna društvena i politička pozornica. Ovogodišnje, 11. Praško Kvadrijenale (www.plj.cz), kojim se ujedno obeležava 40 godina od osnivanja te manifestacije, biće održano od 14. do 24. juna, u organizaciji Ministarstva kulture Česke, Pozorišnog instituta iz Praga i OISTAT-a (Međunarodna organizacija scenografa i pozorišnih arhitekata i tehničara). "Ono što je Venecijanski bijenale za vizuelne umetnosti, Praško kvadrijenale predstavlja za scenografiju, kostim, dizajn svetla i zvuka i pozorišnu arhitekturu i tehnologiju", rekao je Beti nacionalni kustos, arhitekta Radivoje Dinulović. Jugoslavija je bila zapažen ucesnik Praškog Kvadrijenala od samog njegovog početka, 1967. godine. Međutim, raspadom nekada velike i značajne države, i učešće Srbije (i Crne Gore) na najznačajnijoj svetskoj izložbi scenografije i pozorišne arhitekture svelo se samo na formalno prisustvo, daleko ispod prezentacija ostalih država učesnica, dodao je Dinulović. Ove godine, organizaciju nastupa Srbije na Praškom Kvadrijenalu preuzeo je YUSTAT (Centar za scensku umetnost i tehnologiju), u saradnji s festivalima BELEF i BITEF, i uz podršku Pozorišnog Instituta iz Praga i OISTAT-a, a generalni pokrovitelji su Ministarstvo kulture Srbije i Skupština Beograda. Troškovi učešća Srbije na Praškom kvadrijenalu su oko 50.000 evra, rekao je Dinulović. Nacionalni kustos je za temu nastupa Srbije na kvadrijenalu odabrao fenomen "Teatar - politika - grad", inspirisan masovnim uličnim demonstracijama (1991, 1996-97. i 2000. godine) koje su predstavljale kulminaciju "teatralizacije grada" i "urbanizacije spektakla". "Kao polje ispitivanja, odnosno fizički okvir za 'studiju slučaja', izabrao sam Beograd, koji je postao sinonim za javnu političku pozornicu devedesetih i izvan granica našeg regiona", objasnio je kustos Dinulović. Predstavljanje Srbije obuhvata tri izložbe: "Nacionalna postavka", autora Branka Pavića, "Postavka pozorišne arhitekture i tehnologije", autorke Zorice Savičić i "Postavka studentskih radova", autora Radivoja Dinulovića i Branka Pavića. Integralni deo prezentacije Srbije činiće i svakodnevna predavanja i radionice.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"