|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1106, 8. jun 2007.
Ana u finalu Roland Garosa |
 Srpska teniserka Ana Ivanović plasirala se u finale Rolan Garosa, pošto je
juče pobedila Ruskinju Mariju Šarapovu sa 2:0, po setovima 6:2, 6:1.
Ana Ivanović izrazila je danas zadovoljstvo zbog pobede i plasmana u finale "Rolan
Garosa" i ocenila da ne treba da se previše uzbuđuje zbog mogućnosti osvajanja
turnira u Parizu.
"Odigrala sam dosta dobro, jer sam očekivala vrlo težak meč. Znala sam da ću
morati da budem agresivna od početka i to sam i činila. Nisam pravila mnogo
grešaka, a i servis me je dobro služio", rekla je Ivanović, sedmi nosilac u
Parizu.
"Znala sam i da se Šarapova slabije kreće na šljaci, pa sam pokušala da je
pritisnem dubokim loptama", dodala je srpska teniserka koju je na stadionu "Šatrije"
gledao i polufinalista Rolan Garosa u muškoj konkurenciji Novak Đoković.
Ana Ivanović je ocenila da je najvažnije da u finalu koje, prema sopstvenom
priznanju, nije ni očekivala, a u kojem će se satati sa najboljom teniserkom
sveta Žistin Enen, ne bude previše uzbuđena i da pokuša da igra svoju igru.
"To će, ipak, biti vrlo teško, pošto je ovo moje prvo finale na nekom grend
slem turniru. Vrlo sam uzbuđena, ali ne smem da preteram. Mnogo je bitno da
pažnju posvetim svojim udarcima, kretanju, a da ne razmišljam o osvajanju
poena ili gema", istakla je ona.Rekla je i da je vrlo srećna što je jedna od tri predstavnika Srbije u
polufinalu Rolan Garosa u singl konkurenciji.
 "Tenis je u poslednje vreme sve popularniji u Srbiji i nadam se da će se sada
izgraditi objekti na kojima bismo mogli da treniramo, sa čim trenutno imamo
velikih problema", navela je devetnaestogodišnja teniserka.
Ivanović je, ipak, priznala da nema osećaj koliko ljudima u Srbiji znače njene
i pobede njenih zemljaka u Parizu.
"Ne provodim mnogo vremena kod kuće, tako da se iznenadim kad god se vratim u
Srbiju. Iznenadim se reakcije ljudi i tek tada shvatim koliko zaista navijaju
za nas. Radujem se povratku u Srbiju", kazala je.
Nastup tri tenisera iz Srbije u polufinalima singla na Rolan Garosu ni danas
nije prestao da interesuje novinare stranih medija, koje je Ana Ivanović
dodatno iznedaila izjavom da je, kao mala, zimi trenirala igrajući u
ispražnjenom bazenu.
"Istina je!", rekla je nasmejana Ana Ivanović.
"Leti je bilo bolje, pošto smo imali dosta terena sa šljakom. I danas, međutim,
imamo vrlo malo terena sa tvrdom podlogom", dodala je teniserka.
Zamoljena da otkrije svoje teniske uzore, Ana Ivanović je izdvojila Moniku
Seleš i Rodžera Federera.
"Tenis sam i počela da igram zbog Monike Seleš, na koju sam se uvek ugledala.
Kasnije, kada sam počela da se takmičim, počela sam da se divim Federeru koji
je sjajan sportista i sjajna osoba. Svi možemo mnogo da naučimo od njega",
navela je.
Ivanović je rekla i da joj prisustvo trenera Svena Grenefelda mnogo pomaže,
ali je dodala da je problem što on radi za "Adidas" tako da ne može da je
savetuje kada igra protiv drugih teniserki koje reklamiraju tog nemačkog
proizvođača sportske opreme.
Ana Ivanovića je obelodanila i da će sutrašnji slobodan dan iskoristiti da se
opusti gledajući filmove i slušajući muziku.
"Treniraću samo jednom. Šoping i razgledanje grada ću ostaviti za posle
turnira. Samo malo ću razmišljati o finalu", rekla je Ana Ivanović.
Ivanovićeva će u subotnjem finalu igrati sa Žistin Enen, koji je u
polufinalnom meču pobedila Jelenu Janković.
Šarapova je bila drugi nosilac turnira, dok je Ivanovićeva bila sedmi favorit.
Ivanovićeva je do najvećeg uspeha u karijeri došla posle sjajne igre,
verovatno i najbolje u karijeri. Ana je u velikom stilu izborila finale Rolan
Garosa, pošto je prvi i poslednji poen osvojila asom.
Između dva asa, Ivanovićeva je imala samo 12 grešaka i čak 83 odsto uspešnosti
prvog servisa. Šarapova je mnogo grešila, imala je pet dvostrukih servis
grešaka i 30 neiznuđenih grešaka.
"Očekivala sam teži meč, jer je ona sjajan igrač. Morala sam zato da igram
agresivnije, što se isplatilo. Fantastično je biti u finalu", rekla je
Ivanovićeva neposredno posle pobede. |
| |
| |
|
|
Srbija nastavlja gde je stala pre 13 meseci |
| |
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je juče Srbiju da 13.
juna obnovi pregovore sa Evropskom unijom (EU) o Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju.
Evropski komesar Oli Ren je saopštio u Briselu da se "konsultovao sa (tužiocem
Haškog suda) Karlom del Ponte o onome što je ona utvrdila prilikom posete
Beogradu" i stavio do znanja da "sa zadovoljstvom može da kaže da je Srbija
iskazala jasnu rešenost da sprovede obavezu pune saradnje s Haškim sudom".
 On je istakao da su, takođe, "proteklih nedelja opipljive akcije dokazale
takvu rešenost" srpskih vlasti.
"Iduće srede ćemo", naveo je Ren, "održati sledeću rudnu pregovora o tom
važnom sporazumu, koji će doneti konkretne trgovinske i ekonomske koristi za
Srbiju".
"Primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju će Srbiji otvoriti vrata za
kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji", naglasio je evropski komesar za
proširivanje.
Barozo je izjavio da "pozdravlja napredak koji je od formiranja nove vlade
Srbije ostvarila u saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu
Jugoslaviju".
Posao na Sporazumu, procenjuje se u Beogradu, mogao bi biti završen i sporazum
potpisan do kraja ove godine, pod uslovom da u međuvremnu bude ispunjen i
uslov pune saradnje sa haškim Tribunalom.
Pregovori Srbije (tada Srbije i Crne Gore) sa EU suspendovani su 3. maja
prošle godine zbog nedovoljne saradnje sa Tribunalom. Tada je naglašeno da oni
mogu biti obnovljeni čim vlasti u Beogradu dostignu punu saradnju sa Hagom.
Posle osamostaljenja Crne Gore, Srbija je, uz BiH, jedina u regionu koja nije
načinila ni prvi institucionalni korak u približavanju EU i jedina sa kojom su
pregovori suspendovani.
Od bivših jugoslovenskih republika samo je Slovenija punopravna članica EU, od
1. maja 2004.
Ostale države nastale raspadom SFRJ, zajedno sa Albanijom, obuhvaćene su
Procesom stabilizacije i asocijacije koji je EU uvela 1999. kao strategiju
prema Zapadnom Balkanu. Time je svakoj od zemalja regiona ponuđena evropska
perspektiva, a brzina zavisi od ispunjavanja određenih uslova.
Najdalje je na putu ka EU stigla Hrvatska. Ona je Sporazum potpisala oktobra
2001, u leto 2004. je potvrđena njena kandidatura za članstvo u EU, a oktobru
2005, posle odlaganja od šest meseci zbog nedovoljne saradnje s haškim
Tribunalom, počela je pregovore o prijemu u EU.
Makedonija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala pre svih
ostalih zemalja regiona, u aprilu 2001. U decembru 2005. potvrđena je njena
kandidatura za prijem, ali još nije utvrđen datum početka pregovora.
Od Skoplja se očekuje da završi reforme, a otvorena pitanja su pravosuđe,
vladavina zakona, suzbijanje organizovanog kriminala, pitanje albanske manjine
i spor oko naziva sa Grčkom.
Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji počela januara
2003, sporazum je parafiran februara 2006, a potpisan 12. juna prošle godine.
Od vlade u Tirani se sada traži da sprovede izborne, pravne i ekonomske
reforme, a pre svega da se obračuna s korupcijom i organizovanim kriminalom
ako želi da napreduje u procesu pridruživanja EU.
Srbija i Crna Gora su pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i
asocijaciji počele zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali
su pregovori suspendovani 3. maja 2006. zbog nedovoljne saradnje s haškim
Tribunalom.
Pregovori EU sa Crnom Gorom su nastavljeni kada je Crna Gora proglasila
samostalnost 26. septembra prošle godine, a sporazum je parafiran u martu ove
godine kada je izraženo očekivanje da bi mogao biti potpisan ovog leta.
U proces Stabilizacije i asocijacije poslednja je krenula BiH, 25. novembra
2005. Tehnički deo pregovora sa EU je završen krajem prošle godine, a sporazum
bi mogao biti potpisan do 1. jula ove godine, pod uslovom da BiH do tada
ispuni ključni uslove - reformu policije i saradnju sa haškim Sudom.
Naredni korak posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji je
podnošenje kandidature za prijem u EU, uz sprovođenja tog sporazuma. |
| |
| |
|
|
Razvod braka preko interneta |
| |
U većini evropskih zemalja, kao i u Americi, danas je preko interneta moguće
obaviti čak i razvod braka, jednostavno i jeftino. Razvod je, međutim, nekada
bio mnogo kompleksniji proces.
Daleke 1533. kralj Henrik VIII isprovocirao je prekid veza između engleske
crkve i Rima jer je papa Klement VII odbio da potvrdi njegov razvod od
Katarine, prve od vladarevih šest žena koja mu nije rodila muškog naslednika.
 Surovi kralj je svoje kasnije veze okončavao čak i ubistvima supruga, ali je
njegov prvi razvod imao najdalekosežnije posledice. Ne samo što se on odvojio
od Katarine nego je celu zemlju usput odvojio od Katoličke crkve.
Narednih nekoliko vekova razvod je i dalje bio privilegija moćnih i bogatih.
Kako se može naći na internet portalima, prva žena koja je uspela da se izbori
za razvod bila je Engleskinja Džejn Kampbel. Godine 1801. dopušteno joj je da
napusti supruga i preuzme brigu o njihovo četvoro dece nakon što je pred sudom
uspela da dokaže da ju je varao s njenom sestrom. Džejn je bila bogata
naslednica.
Tek sredinom 19. veka u većini evropskih zemalja i siromašnima je omogućeno da
se razvode i zatim sklapaju nove brakove. Zabeleženo je da su 1857. u
Engleskoj razvedena prva 24 braka sklopljena među pripadnicima radničke klase.
Od tridesetih godina prošlog veka i u razvodima je na snazi polna jednakost, a
počesto su žene i u prednosti. Osim što im se uglavnom dodeljuju deca, mnoge
se i obogate prilikom razvoda.
No, razvod je, posebno kad su žene u pitanju, ostao svojevrsna stigma, crna
mrlja na biografiji, sve do vremena nakon Drugog svetskog rata, kad se rapidno
izmenila društvena klima i zapadni svet naglo liberalizovao.
Danas su razvodi svakodnevna pojava. Kao najčešći razlog obično se navodi
neumoljivo ubrzanje životnog tempa, koje ne ostavlja dovoljno vremena da se
razmotre i saniraju uzroci nesporazuma.
Nekada je za razvod bio potreban dobar razlog. Muževi i žene plaćali su
privatne detektive kako bi se prikupili dokazi o partnerovoj neveri. Sudovi su
zatim donosili odluku na osnovu priloženih dokaza.
Sada je dovoljno da se konstatuje kriza u zajednici ili nezadovoljstvo jedne
od strana, pa da se veza proglasi završenom.
Najskuplje je razvesti se u Britaniji, gde ukupni troškovi ovog procesa iznose
oko 20.000 evra. I u Americi su razvodi "luksuzna roba", a nešto je povoljnija
situacija u Francuskoj i Nemačkoj.
Međutim, postoje i mesta na kojima je razvod još tabu tema, kao i ona na
kojima se razvod proslavlja isto kao i venčanje.
Marokanci u zapadnoj Sahari banče tri dana u slavu raspada svakog braka, dok
je u Šri Lanki razvod gotovo nepoznat termin. |
| |
| |
|
|
Rusija podržava stavove Srbije o Kosovu |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je na kraju posete Moskvi,
da Rusija u potpunosti podržava stav Srbije o Kosovu.
"Rusija u potpunosti podržava stav Srbije i dogovorili smo se da zajednički
nastavimo da radimo i planiramo buduće korake", kazao je Jeremić na
konferenciji za novinare, posle dvodnevnih razgovora.
 Jeremić je rekao da je odlaganje glasanja o rezoluciji o Kosovu u Savetu
bezbednosti UN "dobra vest".
"Od izuzetnog je značaja da bilo koje rešenje za Kosovo dobije pdoršku u UN",
dodao je on.
Jeremić je razgovarao sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom,
specijalnim predstavnikom predsednika Rusije za Centralni federalni okrug
Georgijem Poltavčenkom i sa kopredsednikom međuvladinog komiteta za
bilateralnu saradnju Sergejom Šojguom.
Ministar je razgovarao i sa potpredsednikom ruske Državne dume Valentinom
Kupcovim i mitropolitom Klimentom.
Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo razgovorima rekavši da je
ključna tema bilo Kosovo, i da se i Beograd i Moskva zalažu za kompromisno
rešenje.
Ali, ukazao je on, Srbija neće poći ispod "crvene linije", a to je dovođenje u
pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Zamoljen da prokomentariše ocene da bi Rusija mogla da ublaži stav o Kosovu i
približi se poziciji Zapada, Jeremić je rekao da je Rusija od početka imala
principijelnu poziciju zasnovanu na međunarodnom pravu i da "ne vidi situaciju
u kojoj bi odustala od svog stava i mogla da ga promeni".
Na pitanje kolike su šanse da pregovori budu nastavljeni, posebno kada je
odloženo glasanje u Savetu bezbednosti, on je kazao da "nismo u postupku
utvrđivanja verovatnoća".
"Možemo da kažemo da je to naš stav od kojeg nećemo odustati, i imamo podršku
Rusije koja je jedan od glavnih učesnika procesa", rekao je Jeremić i dodao da
je ruskim zvaničnicima preneo da je ruski kapital dobrodošao u Srbiji.
On je kazao da je zadovoljan nivoom podrške i razumevanjem ruske strane,
ističući da je u razgovorima ocenjeno da su bilateralni odnosi na visokom
nivou i da je dogovoreno da se još više unaprede. |
| |
| |
|
|
Opsežne pripreme za G8 |
| |
Samit sedam najrazvijenijih zemalja Zapada i Rusije (G-8), koji počeo u
Hajligendamu na obali Baltičkog mora, najopsežnije je pripreman politič-ki
skup ikada održan u Nemačkoj.
Priprema samita koštala je nemačku državu oko 100 miliona evra. Za bezbednost
osam šefova država ili vlada brine 16.000 policajaca i 1.100 pripadnika
nemačkih oružanih snaga.
 Vojna avijacija kontrolisaće vazdušni prostor nad Hajligendamom, a u akciji će
biti i jedna fregata i devet drugih nemačkih vojnih brodova, od čega dva
minolovca. Njima će se pridružiti i jedna američka krstarica i jedan razarač.
Oko Hajligendama je podignuta 13 kilometara dugačka, 2,5 metara visoka i 5.000
tona teška žičana ograda.
Pristup je onemogućen na prostoru od 280 kvadratnih kilometara oko
Hajligendama, a utvrđena je i zona zabrane letenja u prečniku od 55 kilometra.
Učesnici samita došli su u pratnji mnogobrojnih delegacija - ukupno oko 2.400
članova. Samo je američki predsednik Buš došao u pratnji skoro 1.000 ljudi.
Za učesnike skupa kuvaće 38 kuvara. O zbivanjima u Hajligendamu izveštavaće
više od 4.700 akreditovanih novinara i foto-reportera.
 Ključna tema samita biće zaštita klime, ali će i sami učesnici konferencije
doprineti zagađenju planete: Kompanija KlajmatPartner iz Minhena je, kako
prenosi nedeljnik "Špigel", izračunala da će samit proizvesti 30.000 tona
ugljen-dioksida (CO2).
To je trećina zagađena koje je "proizvelo" svetsko prvenstvo u fudbalu koje je
prošle godine u Nemačkoj trajalo mesec dana.
Samo prevoz učesnika i gostiju samita sa čitave planete "proizvešće" oko
12.000 tona ugljen-dioksida. Proizvodnja i postavljanje ograde oko Haligendama
"doprineli" su s još 8.000 tona CO2, a prevoz i smeštaj policajaca oko 3.300
tona.
Demonstranti će vazduh opteretiti sa 1.600 tona ugljen-dioksida i izveštači sa
samita sa još oko 1.000 tona. |
| |
| |
|
|
Kako se odreći starih dobrih navika |
| |
Novi francuski predsednik Nikola Sarkozi želi da njegovi sunarodnici više rade
kako bi zemlja bila konkuretnija na globalnom tržištu, ali izgleda da će u
Francuskoj opstati neke stare navike kao što su dugi godišnji odmori, jutarnji
poljubac kolega i "pravi" ručak.
Izaći napolje na ručak jedna je od karateristika francuske kulture i zato je
radnim danom uobičajena slika da su pariske ulice prepune ljudi koji traže
mesto u punim kafeima. "To je tako tipično. Mislim da se te stvari nikada neće
promeniti", kaže Žerom, konobar u kafeu "Pistaš".
 Sa tim se možda neće složiti predsednik Sarkozi. Sa stopom nezaposenosti većom
od osam odsto i privredom čiji rast iznosi jedva dva odsto, pitanje je da li
Francuska može da nastavi tako a istovremeno bude konkuretnna, navodi Rojters.
"Francuska stvarno ide nizbrdo. Ako ne bude bilo promena, biće na dnu liste po
produktivnosti", upozorava Žeremi Salomon, projekt menadžer u firmi "GranOptikal",
u južnom predgrađu Pariza.
Konzervativac Sarkozi obećao je da će se pozabiviti tim problemom a reforme
usmeriti na obnavljanje vrednosti rada i nagrađivanja ljudi koji "rano ustaju".
On želi da 35-časovna radna nedelja bude minimum, a ne maksimum i da omogući
ljudima da rade više.
"Sarkozi želi da omogući ljudima koji rade prekovremeno da za to budu plaćeni.
Mislim da želi da pokuša da izmeni francuski mentalitet kada se radi o
poslovnoj etici", kaže Salomon.
On smatra da Francuzi gube vreme na "sastančenje" i podsmeva se jednom od
francuskih običaja da se ujutru pri dolasku na posao svi pozdravljaju
poljupcima dva puta u obraz: "Na to odlazi otprilike 20 minuta".
Salomon nije plaćen prekovremeno, iako obično radi od 9 do 19 sati, sa
jednočasovnom pauzom za ručak. Umesto toga, dobija dodatne dane odmora, što uz
već dugačak postojeći odmor čini teškim povratak na posao: "Imamo 48 dana, bez
državnih praznika. Toliko odmora čini da ste nervozni za posao".
I pored slobodnog vremena i beneficija na kojim radnici drugih zemalja mogu da
im zavide, mnogi su u Francuskoj i dalje nezadovoljni, pa je jedno nedavno
istraživanje pokazalo da se Francuzi najviše žale.
Profesor njujorške Štern škole za biznis Tomas Filipon ocenjuje da to nije
samo zato što Francuzi mrze da rade.
On smatra da su nedostatak interne promocije i saradnje neki od razloga zašto
su francuski radnici nezadovoljni. "Svuda u Francuskoj, promocija na poslu ima
lošu konotaciju. Ako je neko unapređen, mislimo da je ulizica".
Još jedan problem je da su novozaposleni regrutovani direktno iz eltinih
institucija u prednosti u odnosu na iskusnije radnike.
Izabel Perin, portparol CFDT, jednog od najvećih sindikata u Francuskoj, kaže
da su francuski radnici nepravedno oklvetani i da je potrebno organizovati
veću produktivnost kako bi se pomoglo punjenje penzijskih fondova.
Prema njenoj oceni, mladi radnici počinju da rade isuviše kasno, a stari
prestaju da rade isuviše rano.
Sarkozi, za koga je na izborima glasalo 53 odsto Francuza, sada ima podršku
njih čak 65 odsto, što je najveća popularnost jednog novog predsednika još od
vremena De Gola.
Perinova ipak sumnja da će njegov dolazak na čelo države brzo promeniti radne
navike Francuza i ukazuje da je za to potrebno vreme. |
| |
| |
|
|
Selidbe zbog Olimpijade |
| |
Zbog organizacije Olimpijskih igara, više od dva miliona ljudi je raseljeno u
poslednjih 20 godina, uglavnom manjina kao što su beskućnici i siromašni,
saopštila je jedna grupa za odbranu stambenih prava.
Oko milion i po ljudi će biti premešteno do održavanja Olimpijade u Pekingu,
2008. godine, navodi se u izveštaju ženevskog Centra za stambena prava i
raseljavanje (COHRE).
 "Naša istraživanja pokazuju da se malo toga promenilo otkako je 1988. godine
720.000 ljudi nasilno raseljeno u Seulu, Južna Koreja, u toku priprema za
letnje Olimpijske igre", rekao je Žan di Plesis, izvršni direktor COHRE-a.
Prema njegovim rečima, "šokantno je i sasvim neprihvatljivo da je 1,25 miliona
ljudi raseljeno u Pekingu, u okviru priprema za Olimpijadu 2008, uz flagrantno
kršenje njihovog prava na adekvatno stanovanje".
Trogodišnja studija je pokrila situaciju u sedam prošlih i budućih gradova
domaćina Olimpijskih igara: Seulu, Barseloni, Atlanti, Sidneju, Atini, Pekingu
i Londonu. U izveštaju su razmotreni i drugi veliki događaji kao što su
Svetsko prvenstvo u fudbalu, Svetske izložbe, konferencije Međunarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke, kao i takmičenja u lepoti poput Mis sveta i
Mis univerzuma.
Istraživanje pokazuje da događaji te vrste često vode do nasilnih raseljavanja,
premeštanja, rasta stanarina, eksproprijacije privatne imovine, "kriminalizacije
beskućništva".
"Nijedna osoba niti zajednica ne bi trebalo da nasilno bude izbačena u ime
sportskog događaja", rekao je Di Plesis. "Niko ne bi trebalo da bude raseljen
zbog nekog događaja iz oblasti kulture. Bogata raznolikost jedne zajednice ne
bi trebalo da bude sakrivena, premeštena ili uništena zarad takmičenja u
lepoti."
Pet godina uoči Olimpijade u Londonu 2012. godine, više od 1.000 ljudi suočava
se sa pretnjom da bude premešteno iz svojih domova, a cene stanarina su već
drastično porasle, navodi se u izveštaju COHRE-a. |
| |
| |
|
|
Jedna uspešna sportska priča |
| |
Postala je već tradicija da naša deca uspešno nastupaju u svim sportovima gde
god da su, pa tako i u sportu Kanade. Sva ta naša deca, ostvarujući vredne
rezultate, i otvarajući za sebe lepu budućnost, bude u svojim roditeljima, pa
i u široj srpskoj zajednici, osećanje ponosa kao i želju da se pođe njihovim
putem.
 Marija Milić, rođena u Beogradu 7-og jula 1987, od aprila 1994 živi u Torontu.
Ubrzo nakon što je napunila 10 godina, uskočila je u voz teniskog sporta.
Posle svega nekoliko meseci njen talenat je primećen i ona postaje
nezamanljivi član reprezentacija Ontarija, da bi već na prvom juniorskom
prvenstvu na kome učestvuje dobila MVP Award (nagradu za najboljeg igrača).
Inače ta titula pre nje dugo godina nikome nije bila dodeljena. Od toga dana
Marija je postala jedna od najjačih mladih igračica u Ontariju i Kanadi,
uspešno nastupajući na velikom broju turnira u zemlji i inostranstvu, uvek
ističući svoje srpsko poreklo.
Dve godine nakon što je počela da trenira tenis prihvaćena je da igra Eddie
Herr International Junior Tennis Championships u Boleteri kampu na Floridi.
Svega tri godine kasnije, sa nepunih 14 godina, splet događaja je ostavio
pozitivan trag na Marijinu tenisku karijeru.
Početkom 2001 godine osvaja titulu prvaka Ontarija u starijoj grupi do 16
godina u kategoriji singlova i dublova, da bi iste godine osvojila prvenstvo
Kanade u dublu u svojoj starosnoj grupi do 14 godina sa šestim mestom na
prvenstvu države. Ovo je značilo novo priznanje za mladu teniserku i uvršćenje
u reprezentaciju Kanade. Na žalost, sreća joj pomalo okreće leđa.
Neposredno pre prvenstva Kanade doživljava tešku povredu kolena. Kako to
obično biva, povreda nije bila sa teniskih terena nego iz škole, posledica
igre "između dve vatre" u sklopu redovnog časa fiskulture. Po svemu, ovo je
trebalo da označi kraj jedne teniske karijere u usponu. Izgledi su bili za
dugo čekanje na lekare specijaliste, skener i druge testove, sa prognozom da
bi operaciju verovatno trebalo očekivati za oko godinu dana, gde su izgledi za
oporavak naravno neizvesni.
Izgleda da i ovde dobro dođe kada se ima "veza". Sticajem okolnosti, za
Marijinu situaciju saznaje službeni hirurg ortoped lokalnog bezbol tima Blue
Jays, doktorka Erin Boynton, jedna od najboljih teniserki Ontarija među
starijim amaterima. Od momenta kada je Erin preuzela staranje o Marijinoj
povredi stvari se kreću drugim tokom. Svi pregledi, uključujući i skener su
završeni u rekordnom roku, pa je operacija zakazana bez odlaganja.
Sledi period rehabilitacije i mukotrpnih vežbi za povratak na nivo gde je
povreda prekinula razvoj, dok za to vreme njena generacija bez zastoja
napreduje. Kao disciplinovani sportista, svesna količine rada koja je potrebna
da se uloži u uspeh, Marija trenira duplo više nego ranije.
Nepunih godinu dana nakon povrede Marija igra svoje prve takmičarske mečeve,
suočena sa izazovom koji proteklo vreme samo nameće, suočena sa promenjenom
situacijom u okruženju i činjenicom da su svi napredovali osim nje koja se
borila da se vrati na staro.
Samo oni koji su se bavili sportom i doživeli nešto slično mogu naslutiti kako
su ti prvi dani izgledali za Mariju. Verovatno to najbolje zna Monika Seleš,
naravno bez namere da se iko može uporediti sa jednom od najvećih (možda i
najtragičnijih) figura u svetskom tenisu svih vremena.
Naša talentovana teniserka Marija Milić uspešno prolazi kroz sva iskušenja
povratka, da bi postigla možda najveći uspeh svoje karijere u juniorskom
tenisu plasmanom u polufinale prvenstva Kanade za pojedince, obezbeđujući sebi
četvrto mesto u državi, upravo u završnoj godini kao junior.
Ovo je trenutak kada se postavlja čuveno pitanje: šta dalje? Odgovor je našla
sama Marija, očigledno shvativši na osnovu sopstvenih iskustava. Karijera
profesionalca u bilo kome sportu značajno je uslovljena zdravljem sportiste,
pa time i prisustvom rizika da se povredom vrlo brzo može sve završiti.
Marija se opredeljuje za školu. Zahvaljujući svojim uspesima pre povrede, kao
i zaprepašćujućem povratku, nekoliko univerziteta iz SAD su pokazali
interesovanje da Marija studira i nastavi svoju tenisku karijeru u njihovim
timovima.
Među interesentima su bili University of Wisconsin-Madison, University of
Michigan Ann Arbor (jedan od najrenomiranijih javnih univerziteta u SAD),
University of Texas A&M, University of Texas at Austin & RICE University
Houston TX (jedan iz Ivy League privatnih univerziteta).
Prevagnuo je šarm univerziteta u Ostinu, po mnogima jednog od najlepših
gradova u Teksasu. To je bila Marijina odluka, uprkos toga što je mama Gordana
Laković više volela da ćerka bude udaljena od kuće 4 sata vožnje kolima, rađe
nego 4 sata leta avionom. Marija dobija punu školarinu da živi, igra tenis i
studira u Ostinu i sa 18 godina odlazi u USA.
Marija na univerzitetu nastavlja vrednim radom na teniskom terenu kao i na
studentskom planu. Vrlo brzo se učvrstila kao jedan od najboljih igrača tima u
parovima, zajedno sa još jednom novodošlom devojkom iz Srbije, da bi se ove
godine podičila i visokim prosekom ocena i prestižnom nagradom najbolje
ocenjenog studenta sportiste sa prosekom preko 3.0 GPA: The Ann Caswell
Allison -Endowed Presidential Scholarship 2007, kao i uključenjem u tim
najboljih studenata tenisera za grupu univerziteta poznatu kao "Academic All
Big 12 Team".
Čak i danas, Marija celo leto provodi kao trener tenisa u jednom prestižnom
privatnom teniskom klubu u Torontu. Očigledno pred Marijom je uspešna poslovna
karijera, dostojna uspešnog sportiste i dobrog studenta. Marija veruje i
savetuje svim sportisitma da ih ništa ne zaustavi na putu ka uspehu i da
marljiv rad i upornost, kombinovani sa željom da se uspe omogućava da se
nadvladaju sve teškoće.Naša je želja da prevaziđe sva svoja očekivanja, i
bude primer i drugoj deci koja pođu istim putem, neka joj je sa srećom. |
| |
| |
|
| |
|
|
