|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1106, 8. jun 2007.
| Prvi organizovani izletnički gosti |
| |
Herceg Novi je sve do ove godine bio jedini turistički grad u Crnoj Gori koji
nije imao sopstveni izlet. Niko turistima nije nudio razgledanje i obilazak
grada.
Zato nije čudo što je mnogobrojnim turističkim autobusima, grad pod Orjenom
godinama bio samo tranzitno mesto, neinteresantno ni da se u njemu popije kafa
ili kupi karakterističan suvenir koga, usput rečeno, i nema.
 "U Herceg Novom leže turističke pare koje nema ko da podigne", pomalo
sarkastično primećuje vlasnik lokalne turističke agencije "Gorbis" Goran
Čolović.
Stvari se sada ipak menjaju. Ovih dana je u hercegnovsku luku brodom stigla
prva grupa izletnika sa Budvanske rivijere, koji su uz lokalnog vodiča obišli
Stari grad i Manastir Savina.
U Herceg Novi je došla i grupa od 80-tak turista iz Dubrovnika. Izlet u Crnu
Goru je, kažu u dubrovačkoj agenciji Atlas, prošle godine bio "bestseler".
Samo njihova agencija dovela je 25.000 turista.
Prema procenama, prošle godine je oko 100.000 izletnika iz tog drevnog grada
posetilo Crnu Goru, koja je do 1991. godine bila najtraženiji izlet sa
dubrovačkog područja.
Od rata 1991. godine turistima se od ovog leta nudi prvo organizovano
razgledanje, za sada samo hercegnovskog Starog grada i Manastira Savina.
Rezultat je to pilot projekta umetničkog fotografa Nenada Vitomirovića koga su
podržali i opština i Turistička organizacija grada.
Goran Čolović kaže da bi Herceg Novi sa oko 200 spomenika kulture, od kojih je
89 sakralnih, naročito bio interesantan za razvoj verskog turizma.
"Ni u Herceg Novom, ni u Crnoj Gori ne postoji institucija koja bi se
ozbiljnije bavila turističkom valorizacijom sakralnih objekata", kaže Čolović,
iako interesovanja ima.
On navodi primer susedne Hrvatske, gde se u Čilipima, u špicu sezone
organizuju turističke posete selu uz prigodan, najčešće folklorni program, a
pre toga prisustvo neđeljnoj misi u mesnoj crkvi. Interesovanje je ogromno. Ni
prihod nije zanemarljiv.
Nešto slično bi se moglo organizovati i u Herceg Novom. U Starom gradu na dva
najlepša trga, Belavisti i trgu Mića Pavlovića, nalaze se pravoslavna i
katolička crkva: Arhanđela Mihaila i Sv. Jeronima, koje su turistički
nedovoljno iskorišćene.
Pravljenjem specijalizovanih programa obilaska ovih crkava, oživeo bi se i
hercegnovski Stari grad, uveren je Čolović.
Turistički je nedovoljno valorizovan i manastir Savina i njegov kompleks -
dragulj arhitekture kasnog baroka iz 18. veka, kao i crkve na Luštici, zbog
kojih ovo poluostrvo na ulazu u Bokokotorski zaliv nazivaju luštička Sveta
gora.
Među malim seoskim crkvama na tom području zanimljiva je Sv. Petka, građena
početkom 17. veka sa dva oltara, jedan za pravoslavne, drugi za katolike.
U crkvi su i freske, najlepši primer poznovizantijskog slikarstva u
hercegnovskoj opštini, koje je 1704. godine naslikao Dimitrije Daskal,
rodonačelnik bokokotorske ikonopisne škole Dimitrijević-Rafailović.
O brojnim seoskim crkvama u zaleđu i priobalju opštine, osim starosedelaca,
malo ko zna više, a malo je urađeno da i turisti više saznaju. |
| |
| Cvijeta Zanović |
|
| |
| Hrvati i mobing |
| |
Emocionalno i psihičko zlostavljanje na radnom mestu - podcenjivanje, vikanje,
vređanje, ignorisanje mišljenja i stavova, privilegovanje jednih na račun
drugih, komentarisanje privatnog života - jednom rečju mobing. Sa njim je u
Hrvatskoj suočen dobar deo zaposlenih.
Najnovije istraživanje mobinga u Hrvatskoj obuhvatilo je preko 1.300
medicinskih sestara i tehničara, zaposlenih u različitim medicinskim
ustanovama.
 Anketirani su se, kako se navodi na hrvatskim internet portalima, u skoro 40
odsto slučajeva žalili na razne vrste zlostavljanja na radnom mestu.
Neki ispitanici su doživeli i seksualno uznemiravanje - oko 13 odsto žalilo se
na seksualno dobacivanje, 5,6 odsto na namerno dodirivanje te oko 1,2 odsto na
ucenjivanje seksualnim uslugama.
Jedno ranije istraživanje dalo je još poraznije rezulate. Pokazalo se naime da
zlostavljanje od strane nadređenih, tzv. vertikalni mobing, trpi najveći broj
ispitanika, njih 82 odsto.
Vodoravni mobing - zlostavljanje od strane kolega - trpi 17 odsto ispitanika,
a jedan odsto je mišljenja da su zlostavljači najčešće njihove podređene
kolege.
Zanimljivi su i rezultati po kojima bi većina ispitanika, njih 54 odsto, na
dugotrajni mobing odgovorila trpljenjem i istovremenom potragom za novim
poslom, a 27 odsto bi dalo otkaz i tražilo drugi posao. Čak 12 odsto
ispitanika trpelo bi dugotrajni mobing bez potrage za novim poslom, a samo
sedam odsto prijavilo bi poslodavca.
Podatak o broju onih koji bi trpeli zlostavljanje, odnosno činjenica da bi
samo sedam odsto njih prijavilo poslodavca, govori o tome koliko zaposleni
nemaju poverenja u rešavanje problema mobinga putem nadležnih institucija,
kažu stručnjaci.
Posledice mobinga su stres, sumnja u sebe, izolovanost i opšta nesigurnost.
Osoba izložena mobingu, ističu stručnjaci, postaje demotivisana, manje
produktivna, izostaje s posla, pati od psihičkih i fizičkih poremećaje zbog
kojih odlazi na bolovanja i u prevremenu penziju.
Naučno proučavanje mobinga počelo je pre 20-ak godina. Naziv potiče od
engleskog glagola "to mob", sto znači nasrnuti u masi, bučno navaliti na
nekoga.
Prvi ga je upotrebio nemački nobelovac Konrad Lorenz koji je istražuivao
agresivno ponašanje nekih životinja koje se udružuju protiv jednog člana,
napadaju ga i teraju iz zajednice.
Nemački psiholog Hajnc Lejman sedamdesetih godina 20. veka prvi upotrebljava
termin mobing u smislu emocionalnog zlostavljanja, te kaže da je u modernom
svetu radno mesto još jedino preostalo "ratno polje" na kojem "ljudi mogu
ubijati jedni druge bez rizika da budu izvedeni pred lice pravde".
Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja,
stres na radnom mestu - a u to spada i mobing - pogađa svakog trećeg
zaposlenog Evuropske unije.
U EU je pod stresom 2004. godine bilo 28 dosto ili 41,2 miliona zaposlenih.
Posledice su 50 do 60 odsto izgubljenih radnih dana, pet miliona nesreća na
radu i gubitak od oko 20 milijardi evra godišnje.
Zbog stresa se godišnje u EU dogodi 48.000 samoubistava. Samo u Nemačkoj,
prema procenama stručnjaka, jedan slučaj mobinga izaziva štetu od 15 do 50
hiljada evra.
Uprkos svemu tome, samo je u Francuskoj donet zakon protiv mobinga, koji se
kažnjava novčano ili zatvorom. |
| |
| |
|
| |
| Prekidam sve kontakte sa Silajdžićem |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će prekinuti svaki
kontakt sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, ako on
nastavi sa tvrdnjama da je RS počcinila genocid u Srebrenici.
"Presuda Međunarodnog suda pravde (ICJ) ne deteremeniše bilo kakvu odgovornost
RS... Silajdžić je tokom posete Londonu rekao da je genocid počinila RS. To je
kleveta i laž i to mora da prestane", rekao je Dodik na konferenciji za
novinare.
 Premijer RS je dodao da će "tužiti Silajdžića ili tražiti da na neki drugi
način pojasni svoje izjave o tome da je RS počinila genocid u Srebrenici".
On rekao da presudom tog suda nije utvrđena odgovornost Srbije, ni RS, za
genocid u Srebrenici, navodeći da u presudi jasno piše da su "masakr u
Srebrenici počinila lica ili grupe lica", a ne institucije RS, odnosno
entitetska vojska i policija.
Prema njegovim rečima, RS "ima svoj ustavni i mejdunarodni kapacitet" i ona
nije bila predmet tužbe pred ICJ i nije presuđena za genocid.
"Svako onaj ko omalovažava RS, sa nama neće razgovarati o bilo čemu u BiH. To
će biti naša politika u budućnosti", poručio je Dodik.
Premijer RS je dalje kazao da su vlasti tog entiteta "adekvatno reagovale" na
presudu Međunarodnog suda pravde donošenjem programa za oporavak Srebrenice, i
dodao da će sredstva koja će biti uložena za tu opštinu biti veća od
planiranih.
Reagujući na inicijativu bošnjačkih stranaka u parlamentu BiH da se usvoje
ustavni amandmani kojima bi Srebrenica bila proglašena disktriktom, Dodik je
ocenio da takav način delovanja neće BiH doveti nikud.
"Mogu da misle šta god hoće o RS, ali dok ne budu prihvatili RS i nas iz RS,
neće imati nikakakv dogovor, makar BiH stajala stotinu godina na putu za EU",
poručio je Dodik.
On je još kazao da nikada neće pristati na reformu policije koja podrazumeva
ukidanje policije RS, dodajući da ustavne promene u BiH mogu biti donete
jedino kompromisom svih strana.
"Ustav je politički akt i o njemu će se dogovarati politički faktori. Onog
momenta kada se oni dogovore o tome šta je BiH, kako je organizovan njen
politički sistem, lako je napisati tekst ustava", naveo je premijer RS.
Govoreći o hapšenju haškog optuženika Zdravka Tolimira, on je kazao da je
Tolimir uhapšen na području RS zahvaljujući saradnji policija RS i Srbije.
"Tačno je da su policije RS i Srbije sarađivale na ovom slučaju, kao što
sarađuju i na svakom drugom slučaju. Kako neko doživaljava tu saradnju, to je
drugo pitanje", naveo je Dodik.
Poručio je da će Vlada RS učiniti sve da i ostali haški optuženici budu
privedeni, čime bi RS skinula "veliki teret sa svojih leđa i počela da se bavi
drugim pitanjima".
"Mi taj posao moramo završiti i nećemo oklevati da ga završimo", kazao je
Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Ljubljanski aerodorom areodrom Jože Pučnik |
| |
Ljubljanski aerodrom "Brnik" od juče nosi ime Jože Pučnika, slovenačkog
političara i filozofa.
Pučnik je bio poslanik, filozof, pisac i doktor socioloških nauka. Od 1989. do
1993. godine bio je predsednik Slovenačke demokratske stranke koju od tada
vodi sadašnji premijer Janez Janša.
Bio je nosilac Ordena za izuzetne zasluge Republike Slovenije. Umro je januara
2003. godine.
Odluku o novom nazivu, na predlog kompanije "Aerodrom Ljubljana", donela je
Vlada, uz obrazloženje da aerodrom posle rekonstrukcije kojom su uspostavljeni
standardi Evropske unije, zaslužuje ime Pučnika. |
| |
| |
|
| |
| Mladi Slovenci ne veruje u budućnost EU |
| |
Gotovo petina mladih Slovenaca smatra da za deset godina Evropska unija neće
postojati, a više od polovine ih smatra da EU predstavlja gubljenje vremena i
novca, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometra.
Prema istraživanju čiji su rezultati objavljeni uoči evropske nedelje mladih,
od 3. do 10. juna, više od polovine mladih Slovenaca, takođe, smatra da EU
predstavlja rizik za gubitak njihovog kulturnog identiteta.
 Mladi Slovenci su, sa 18 odsto ispitanika koji su se izjasnili da ne veruju u
opstanak EU, zajedno sa Rumunima na četvrtom mestu po sumnji u opstanak EU,
odmah iza Čeha, Španaca i Šveđana.
Najpesimističniji su mladi Česi, od kojih je 23 odsto uvereno da će EU
propasti, dok su najviše optimizma pokazali mladi Mađari, među kojima o
propasti EU razmišlja samo pet odsto.
Ukupno 13 odsto mladih u starim i novim članicama EU smatra da za deset godina
Unija više neće postojati.
Slovenci su, takođe, među osam država u kojima mladi najviše strahuju da će
kroz deset godina u EU biti više socijalnih problema. Prosek u starim
članicama iznosi 42 odsto, a među novim 29 odsto. Slovenija je sa 47 odsto
prilično iznad proseka novih članica.
Istovremeno, 68 odsto mladih u starim članicama, 88 odsto u novim članicama i
76 odsto u Sloveniji smatraju da će kroz deset godina lakše moći da nađu posao,
jer smatraju da ga danas za njih jednostavno nema.
Više od polovina mladih Slovenaca (52 odsto) smatra da je EU gubljenje vremena
i novca, i leglo birokratije, što je za deset odsto više od proseka Unije i za
17 odsto više nego u novim članicama.
Oko 53 odsto Slovenaca se boji da EU može da ugrozi njihov kulturni identitet,
što je za 18 odsto više nego u starim članicama i za 21 odsto više nego u
novim.
Istraživanje Eurobarometar je pokazalo da politika najviše zanima mlade Grke i
Bugare (77 odsto), a najmanje Čehe (49 odsto). Evropska politika u Sloveniji
zanima 66 odsto mladih, dok unutrašnja 79 odsto.
Mladi Slovenci sa 71 odsto u EU su na šestom mestu po učešću na izborima ili
referendumima. Najviše učešće mladih na izborima (77 odsto) zabeleženo je u
Belgiji.
Za većinu mladih Unija predstavlja mogućnost putovanja, studiranja i
zaposlenja u drugim evropskim zemljama. Tako smatra 89 odsto mladih u starim i
93 odsto u mladim članicama EU, uključujući 90 odsto Slovenaca. Najmanje tako
misle mladi Velike Britanije (80 odsto), a najvise mladi Poljaci (93 odsto).
Istraživanje Eurobarometra, koje je sprovedeno tokom januara na uzorku od
19.000 mladih Evropljana starih od 15 do 30 godina, pokazalo je da su mladi
Slovenci najaktivniji u nevladinim organizacijama.
Istraživanje je pokazalo i da sve više mladih, najviše u Portugalu i Mađarskoj,
ne napušta roditeljsku kuću, jer to sebi ne mogu da priušte. U Sloveniji je
takvih 48 odsto. |
| |
| |
|
| |
| U skupštini rasprava o poverenju Vlade |
| |
U makedonskoj skupštini je počela rasprava o zahtevu opozicije za glasanje o
poverenju makedonske Vlade, saopšteno je u Skoplju.
Opoziciona SDSM u predlogu za glasanje o poverenju kabineta premijera Nikola
Gruevskog navela je da je Vlada u proteklih devet meseca, koliko je na vlasti,
narušila međunarodni ugled zemlje, ugrozila međuetničke odnose i nije učinila
ništa od obećanog ekonomskog preporoda i stranog investiranja.
Ukupno 120 poslanika do ponoći treba da raspravlja o opstanku aktuelne vlade.
Glasanje će biti održano tačno u ponoć.
Imajuči u vidu javno pomirenje vladajučih stranaka VMRO DPMNE i albanske DPA
prepotstavlja se da će biti izglasano poverenje vladi.
Premijer Gruevski i potpredsednik DPA Menduh Tači izjavili su da su prevazišli
međustranačka nerazumevanja i da nastavljaju koaliciju.
Treći koalicioni partner u vladi Nova socijal-demokratska partija "NSDP" do
kraja nedelje treba da iznese stav da li će podržati vladu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
